offline
- TwinHeadedEagle
- Anti Malware Fighter
Rank 2
- Pridružio: 09 Avg 2011
- Poruke: 15879
- Gde živiš: Beograd
|
- 21Ovo se svidja korisnicima: Sorelag, SlobaBgd, dr_Bora, higuy, bocke, NIx Car, goran9888, ivance95, vasa.93, _Sale, Srki94, Jimmy4, daxytt, MilosKS91, ThePhilosopher, pedja93, mcrule, Aco, Springfield, LoXo, E.L.I.T.E.
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Većina ljudi mesečno raspolaže određenom svotom novca, kojim podmiruje osnovne potrebe, kao što su plaćanje računa i nabavka namirnica. Pored toliko obaveza i troškova ipak deo novca ostane na kraju meseca koji se može potrošiti na bioskop, restoran, letovanje, staviti u banku na štednju ili pak kupovinu nekog softvera.
Da li kupiti softver ili ne?
Zašto platiti za nešto, kad možete 'piratizovati' bilo šta od popularnog softvera?
U ovom tekstu možete saznati zašto. Pre nego što odlučite da preuzmete piratsku kopiju programa ili igre sa p2p mreže (ili na neki drugi način) uzmite u obzir i razloge iz teksta zašto je to pogrešno i na šta obratiti pažnju.
Uopšteno o pirateriji
Piraterija je nezakonito i neovlašćeno kopiranje autorskog sadržaja uz dalju distribuciju i prodaju istog iliti piraterija podrazumeva upotrebu interneta za ilegalno kopiranje i distribuciju neautorizovanog softvera. Internet može da se koristi za sve ili samo za neke operacije, uključujući reklamiranje, ponudu, nabavku i distribuciju piratskog softvera. Pirati, u informatičkom kontekstu, su ljudi koji se bave piraterijom. Može se reći da piraterija spada u tipove kriminala na internetu. Po sopstvenim tvrdnjama kompjuterski pirati služe narodu bez naknade, ali u većini slučajeva i nije baš tako, već je piraterija pogodan način za veliku zaradu.
Lica koja izrade softver, ili bilo koje drugo delo, mogu da zahtevaju vlasništvo i zaštitu nad delom na osnovu tri pravna mehanizma: autorskih prava, poslovnih mehanizama i patenata.
U Republici Srbiji Zakonom o autorskim i srodnim pravima kao i Krivičnim zakonikom RS obezbeđena je zakonska regulativa za počinjena krivična dela kao što su: preprodaja vlasničkog softvera, ugrožavanje autorskih prava i druga. Advokat Aleksandar Milosavljević je za b92, jednom prilikom, rekao da krivičnom gonjenju podleže svako deljenje sadržaja koje je zaštićeno autorskim pravima, jer "osim što je to delo umetničko, ono je i komercijalno. Ukoliko korisnik samo preuzima sadržaj za sopstvene potrebe i ne deli ga dalje, to nema nikakvih zakonskih posledica”.
Jedan zaposleni u Microsoft-u, je pre par meseci, takođe za b92, rekao da komercijalna vrednost piratskog softvera u Srbiji iznosi 96 miliona dolara, što i dalje predstavlja najčešći oblik kršenja intelektualne svojine u zemlji. Veliki procenat piraterije se odnosi na prodaju nelegalnog softvera u maloprodajama dok se preuzimanje ilegalnog sadržaja sa interneta, u vidu popularnih filmova, muzike, video igara, itd ne može tačno utvrditi i nije obuhvaćeno ovim procenama.
Pitate se u čemu je ovde problem? Pa visoka stopa softverske piraterije destimuliše razvoj celokupne IT industrije jedne zemlje.
Evo jedne, meni zanimljive, vesti iz 2010. godine ...
Piraterija u Srbiji isplativija od dilovanja droge: http://www.smedia.rs/vesti/vest/30685/piraterija-s.....droge.html
Citat:Business Software Alliance (BSA), međunarodna organizacija vodećih proizvođača i prodavaca softvera (Adobe Systems, Apple Inc., Autodesk, AVG Technologies, Corel, Intel, McAfee, Microsoft, Symantec, itd), procenjuje da postoji 840,000 internet sajtova koji prodaju nelegalni softver. Mnogi korisnici koji kupe softver preko interneta zapravo nikada i ne dobiju robu koju su platili. Drugi, opet, ne mogu da povrate uloženi novac nakon što su otkrili da je softver koji su kupili falsifikovan. Nepoštene internet firme često munjevito nestaju, ostavljajući za sobom stotine nezadovoljnih mušterija.
Web je značajno uticao na porast softverske piraterije, jer naizgled legitimne firme veoma lako kreiraju Web sajtove na kojima reklamiraju i distribuiraju piratski softver. Povrh toga, eksplozivni razvoj elektronske trgovine u kombinaciji sa anonimnošću i neograničenim prostorom učinile su onlajn prodaju falsifikovanog softvera još lakšom.
Zašto ne koristiti piratizovan softver?
STABILNOST
Ljudi koji su kupovali neku aplikaciju, znaju otprilike kakva je tu procedura. Platiš, stigne ti serijski broj i link za preuzimanje na e-mail iliti odeš u prodavnicu i kupiš originalni disk (sa regularnom licencom). Ponekad se desi da kada preuzmeš aplikaciju, moraš da sačekas npr. još nekoliko sati, ili određeni broj dana kako bi aplikacija mogla da se koristi. Neki piratski alati zaobilaze ovu proceduru dozvoljavajući nam da pokrenemo aplikaciju (npr. igru) odmah pošto je preuzmemo i instaliramo. Nekada je bilo dovoljno naći odgovarajući serijski broj koji odgovara datom programu, i to bi bilo sve. Ali kao što mnogi već sigurno znaju, moderne/nove aplikacije traže više posla za ljude koji 'krekuju'. Šta to znači? Potrebno je dosta vremena kako bi se utvrdilo na koji način aplikacija radi, koje mehanizme zaštite koristi, da se pronađe propust i iskoristi itd. Kada to odrade, potrebno je nakon detaljne analize napraviti 'krek' , koji će dozvoliti svima da koriste aplikaciju besplatno. Ali treba taj 'krek' testirati na različitim platformama, u različitim uslovima i uvrstiti raznorazne moguće faktore problema. Poenta (ne)stabilnosti jeste što mnogo puta 'krek' ne odgovara sasvim igri, i kao rezultat toga imamo 'padanje' igre u radu i raznorazne greške prilikom igranja. Stabilnost neke aplikacije/igre je u svakom slučaju jako poljuljan kada se radi o piratskoj verziji pa je u ovom slučaju stabilnost nekog softvera definitivno na strani originala.
Konkretan primer smo imali na ovom forumu gde je problem napravila verzija nelegalno preuzetog MS Office 2010 paketa koji je nakon instalacije obrisao drajvere optičkih uređaja i napravio problem: http://www.mycity.rs/Hardware/Opticki-drajv-na-Win-8x64.html#1440987
SKLADIŠTENJE
Ako ste tip ljudi koji provode puno vremena za računarom, na vašem računaru se nalazi veliki broj slika, igara, muzike, filmova, aplikacija ili poslovnih dokumenata. Konstantno se javlja problem manjka prostora na tvrdom disku, i ako ne planirate da ulažete u dodatni prostor, npr. hard disk (koji je u zadnje vreme dosta poskupeo), stalno ćete morati da vodite računa imate li dovoljno prostora da preuzmete još neki sadržaj ili npr. šta biste mogli da obrišete da bi napravili dovoljno mesta za novo 'parče' softvera. Naravno, to zna da često bude frustrirajuće za ljude koji preuzimaju piratski sadržaj.
Kada koristite piratski softver, ne samo što ćete morati da se suočite sa time koliko prostora treba za njegovu instalaciju, nego ćete verovatno uzeti u obzir i da li zadržati instalacione fajlove za sledeći put ili ne. Uostalom, ako ste sada našli link za preuzimanje piratske verzije igre, ne mora da znači da će biti lako naći taj link (npr. torrent) opet kako bi preuzeli igru još jednom. Ili ako vam se igra svidela, pa bi je vredelo opet odigrati nakon nekog vremena problem može predstavljati i spora internet konekcija u nekim situacijama. Igre zahtevaju sve više kapaciteta na tvrdom disku, gde obično samo instalacione datoteke pojedinih igara prelaze 15-20 GB. Instalacija na hard disk obično bude za 20% veća. Tako da za instalacione fajlove i prostor za instalaciju treba obezbediti ni manje ni više nego od 30 do 50 GB što zna biti neisplativo.
Sa druge strane kada kupite igru u radnji što se naziva 'retail' ili je skinete legalno što se zove 'digital download', ne morate nikad više brinuti o nabavci još jedne kopije igre. Kutija od softvera može stajati na polici, a isto tako moći ćete da preuzmete kopiju prethodno kupljenog softvera sa on-line prodavnica, kao što su Steam ili Microsoft Store Online i tako neograničeno sve dok imate legalan kod.
NADOGRADNJA SOFTVERA
U prošlosti, kupovina softvera je u većini slucajeva bila vezana za frazu "WYSIWYG" odnosno "What-You-See-Is-What-You-Get". To znači da ono što ste dobili na disku ili preuzeli, to i imate, radilo ono ili ne, odnosno, retko je bilo naknadnih nadogradnji. U većini slučajeva, nebitno da li koristite lažne serijske brojeve ili 'krekovanu' aplikaciju, ne trebate očekivati nadogradnje i dodatke za istu jer nećete moći da ih preuzmete i instalirate. Sa današnjim Digital Rights Management zaštitama, sve je teže i teže nadograditi piratski softver, odnosno autentikovati softver sa serverima proizvođača. Takav neažuran softver onda postaje laka meta zlog hakera.
DRM - Digital Rights Management
Digital Rights Management (DRM) je termin koji se odnosi na tehnologije koje omogućavaju vlasnicima informacija i elektronskih dokumenata, da iste zaštite od neovlašćenog čitanja, menjanja, kopiranja, štampanja ili bilo kog drugog načina upotrebe, osim onog koji je eksplicitno dozvoljen od strane vlasnika datog dokumenta.
Možda i najveće drame u istoriji softvera su nastale zbog DRM-a jer je stvoren kao direktan odgovor na digitalnu pirateriju zbog pojedinaca ili organizacija, koji umesto da naplaćuju prodajnu cenu softvera, distribuiraju muziku, filmove i npr. igre po manjoj ceni ili besplatno. Iako je DRM možda razuman način izlaska na kraj sa piratima, anti-piratske mere ponekad izazovu i štetu onima koji su legalno kupili softver. Primer toga su Ubisoft-ove igre. Npr. Assassin's Creed 2, kada ste morali imati aktivnu internet konekciju da biste igrali igru zbog stalne provere DRM-a. Naravno da je to suludo, neko ko nema internet, a želi da igra igru, nije u mogućnosti. Ubisoft je u ovu zaštitu uložio verovatno ogroman novac i tvrdio je kako piratska verzija neće postojati. Posle izvesnog vremena, Ubisoft-ovi DRM serveri su bili zahvaćeni konstantnim DDoS napadima pa su se našli u problemu jer je igra bila nedostupna i legalnim korisnicima. DRM zaštita za igru je zaobidjena relativno brzo (nakon mesec dana), pa su igru mogli igrati i ljudi koji su je preuzeli sa torrenta, offline. Diablo 3 je još jedan, pored većine novijih naslova, koji zahtevaju stalnu konekciju sa internetom zarad DRM provere. Zato se primećuje da većina današnjih uputa za 'krekovanje' neke igre traži od korisnika da blokira aplikaciju u svom firewall-u i time joj pored izmene originalnih fajlova onemogući izlazak na internet i komunikaciju sa DRM serverom.
VIRUSI I OSTALI MALICIOZNI PROGRAMI
Softver koji se nalazi i preuzima preko p2p mreže i torenata je idealan način za širenje virusa i ostalih malicioznih aplikacija. Znajući da razumni PC korisnik ne bi namerno instalirao maliciozni program, mnogi 'hakeri' i stvaraoci istih ubacuju maliciozni kod u sam 'krek' za određenu aplikaciju, tako da kada 'krekujete' npr. igru, vi u stvari instalirate maliciozni program u vaš sistem. U nekim slučajevima, 'hakeri' uopšte ne skrivaju maliciozan kod u gomili softvera - jednostavno ga nazovu npr. "Microsoft Office 2012" ili "Batman Arkham City", a sve ostalo je na neopreznim korisnicima.
Uzećemo konkretane primere ...
Korisnici koji su želeli da igraju dobro poznatu sportsku simulaciju Pro Evolution Soccer 2012 besplatno u vreme kada je izašla su bili u velikoj opasnosti, prilikom potrage za 'krekom', od toga da njihovi računari budu kompromitovani i budu 'u rukama hakera' s'obzirom da su obično bili vođeni na YouTube (i ostale slične servise) gde su 'hakeri' nudili link-ove za preuzimanje navodno besplatne igre, kreka i serijskog broja za istu. Malware koji je stigao u paketu je bio ozloglašeni Zero Access rootkit koji se upešno skrivao od AV rešenja, stopirao legitimne programe, preusmeravao korisnike na maliciozne sajtove i preuzimao dodatni malware.
Autori zlonamernih programa koji koriste popularnost PC igara za distribuciju malware-a koriste i tehnike društvenog inženjeringa i svoje programe predstavljaju kao beta verzije neobjavljenih igara ili nadogradnju postojećih popularnih verzija. Primer su fajlovi “dota 2 Betakeys.txt.exe" i “diablo3-(zabranjeno).exe", čiji autori su računali na nestrpljivost gejmera da isprobaju Defence of the Ancients 2 i Diablo 3, PC igara koje su se pojavile tek kasnije ove godine. U slučaju navodne beta verzije Defence of the Ancient 2 ono što korisnici ustvari preuzimaju je malware Pontoeb. Kada se fajl pokrene, Pontoeb prikuplja važne informacije o zaraženom sistemu sa isključivim ciljem da zaraženi računar postane deo zombi mreže. Pored toga, malware instalira backdoor preko koga napadači mogu komunicirati sa zaraženim računarom i izvršavati komande. U slučaju Diablo 3, radi se o Fynloski alatu za daljinski pristup koji se instalira na računaru. Fynloski je backdoor Trojanac koji ima mogućnost pristupa skoro svim podacima i resursima zaraženog računara. Pored toga, on beleži aktivnosti tastature, preuzima i pokreće proizvoljne fajlove i isključuje zaštitna podešavanja računara.
Evo i relativno skora vest o malicioznom programu PASSTEAL koji se može naći prerušen u generatore ključeva za komericijalne programe ili popularne e-knjige je takođe upozorenje. PASSTEAL je malware koji koristi različite alate za oporavak lozinki sačuvanih u brauzerima napadnutih računara. Autori malware-a PASSTEAL računaju na korisnike koji za deljenje i preuzimanje fajlova često koriste BitTorrent ili posećuju fajl šering sajtove u potrazi za nelegalnim kopijama softvera. Neke varijante malicioznog programa pronađene su maskirane u elektronske verzije novela "Young (zabranjeno)".
Zato ako već koristite piratske verzije softvera i preuzimate 'krekove' za iste, dobro pazite gde ih nalazite i kako preuzimate.
NEMOGUĆNOST PODRŠKE
Ako koristite piratski softver, i imate nekih problema, uvek možete dobiti pomoć od strane korisnika na mnogobrojnim forumima, ali van toga ste sami. Da biste samo zagolicali pažnju proizvođača softvera, a da ne govorimo o konkretnom, obično, besplatnom pozivu proizvođaca, ćaskanju, specijalnim fajlovima za pomoć ili bilo kakvoj drugoj pomoći, morate dokazati da imate legalnu licencu za taj softver tako što ćete istu dati na uvid, a profesionalnu pomoć i rešenje problema dobiti kao garanciju. Ako nešto ne radi kako treba, a imate regularnu licencu postoji širok spektar mogućnosti rešenja. Iako to nije veliki problem za većinu korisnika, ponekad postoje greške i problemi sa određenim aplikacijama koji se nisu pre pojavljivali i čije rešenje ne možete naći na internetu. To je ono što dobijate kad kupite nešto ni za šta.
Npr. 'krek' za Football Manager 2013 koji se prvobitno bio pojavio je bio toliko problematičan da je igra automatski prestajala sa radom nakon dolaska do određenog stadijuma u igri i to na samom početku. A takvih i sličnih situacija ima bezbroj.
PROBLEMI SA ZAKONOM
Nebitno da li pričamo o audio, video ili softverskom materijalu, baviti se piraterijom zna nekad i da 'opeče'. 1998. godine, Sjedinjene Američke Države su donele Digital Millennium Copyright Act (DMCA), zakon po kome je nelegalno ako zaobiđete zaštitne mere softvera koje su ugradili proizvođači i distributeri istog. 2001. godine Evropska Unija je takođe donela sličan zakon. Iako su napravljene neke izmene u zakonu što se tiče 'ripovanja' CD-ova, DVD-ova i ostalih formi digitalnih medija za ličnu upotrebu, veliki proizvođači su i dalje smrtno ozbiljni u tužbama za zaštitu svojih investicija. Iako ovo nije otišlo daleko, ipak se s'vremena na vreme desi neko hapšenje, zaplena i slično, a kako stvari stoje, u budućnosti će biti sve 'gore i gore'.
Citat:Amerikancu Kajvanu Fišeru sud u Ilinoisu izrekao je novčanu kaznu od milion i po dolara zbog toga što je preko servisa za razmenu podataka "Bit torent" nezakonito distribuirao 10 homoseksualnih (film-za-odrasle)-ografskih filmova, što je najveća suma koja je dosad određena u takvim parnicama.
Citat:Pripadnici odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uhapsili su Gorana Čujaka (51) iz Beograda, zbog sumnje da je na internetu postavio link za preuzimanje neovlašćeno umnožene kopije domaćeg filma Montevideo, Bog te video. Osumnjičeni je na jednom od najpopularnijih internet foruma, bez ovlašćenja nosilaca autorskih prava producentske kuće "Intermedia netvork” iz Beograda, postavio link filma i omogućio da ga neograničen broj korisnika preuzme, pri čemu je prekršio određene odredbe zakona o autorskom pravu. Istražni sudija Višeg suda u Beogradu je nakon saslušanja odredio Čujaku pritvor u trajanju do 30 dana.
ISTREBLJIVANJE IGARA ZA PC
Iako su glasine o gašenju PC gejminga, u nekoj meri preuveličane, istina je da softverska piraterija zaista zna dobro da 'ojadi' proizvođače. Verovatno i sami znate da proizvođači igara cesto otkazuju naslove za PC. Takođe postoje i naslovi koji su ekskluzive i izlaze samo za konzole, jer su one mnogo manje podložne pirateriji. Tu je i primer igre Crysis za koju je proizvodac Crytek odredio da će biti ekskluziva samo za PC, odnosno da neće biti razvijana za konzole. Igra je 'piratizovana' u tolikoj meri da odeljenje za razvoj ove igre više nije bilo samo za PC; nakon nekog vremena izbačena je igra i za XBOX360, kako bi Crytek mogao da održi finansijsku stabilnost.
Citat:Sve do sada, najnoviji nastavak popularne Grand Theft Auto franšize, najavljen je samo za Xbox 360 i PS3 konzole i predviđen da se pojavi u proleće sledeće godine. Ukoliko ste PC gejmer primetićete da je Rockstar Games napustio ovu igračku platformu i ostavio je bez Grand Theft Auto 5 naslova. Ovo je i razlog zašto su fanovi počeli da potpisuju peticiju kako bi se ova popularna igra ipak pojavila i na računarima. Peticija, koja ima preko 50.000 potpisa u trenutku pisanja ove vesti (da budemo precizni 64.000), trebalo bi da skupi preko 100.000 potpisa u nadi da će Rockstar Games čuti njihov glas i na kraju objaviti Grand Theft Auto 5 na računaru. Ukoliko ste fan ovog serijala, peticiju možete potpisati na ovoj adresi.
Ako vam je dosadilo da igre najavljene za PC, na kraju izađu kao ekskluzive za XBOX 360 ili PS3; ili da verzije za PC izlaze sa kašnjenjem po mesec-dva, nekad čak i duže, nakon izlaska verzije za konzole, prestanite sa preuzimanjem piratskih igara i kupujte ih legalno. Još uvek nije kasno da se stvari vrate u normalu.
Citat:S obzirom da se piraterija rasprostranila, Sony je npr. izdao zvanično saopštenje u kojem objašnjava šta će uskoro preduzeti.
“Neautorizovani softver za PS3 nedavno su izbacili hakeri. Taj softver krši ugovor o korišćenju softvera na PS3. Time korisnici gube pravo da imaju pristup sistemu. Korisnici koji koriste piratski softver dobiće trajnu zabranu pristupa PlayStation Network servisu.”
Sony upozorava korisnike da uklone piratski softver i time izbegnu banovanje. Nedavno izbačeni custom firmware omogućio je igračima da koriste PSN, ali Sony baš kao i Microsoft sa Xboxom 360, ima način da to otkrije i sankcioniše.
MANJI MOTIVI ZA ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ
Nebitno kako gledate na to, razvoj softvera je biznis kao i svaki drugi. Kada se neka igra ili aplikacija brzo prodaje, odnosno bude velike potražnje za istom, proizvođači su motivisani da i dalje razvijaju tu aplikaciju, npr. izbacivanje servisnih paketa, DLC-ova (download content) ili čak da razvijaju potpuno novo izdanje i verziju te popularne aplikacije. Nasuprot tome, veća piraterija znači manje novca za programere i izdavače. To se prenosi u manju motivaciju za nove dodatke ili zakrpe. U najgorem slučaju, ako veoma malo ljudi kupuje to što oni prodaju, neće biti novca koji se može iskoristiti u buduci razvoj npr. neke igre ili njenog naslednika.
Citat:“Komtrejd” sarađuje sa velikim svetskim IT kućama kao što su IBM, „Cisco“, „Microsoft“, EMC, HP, a za neke od njih i razvijaju softvere. Sve te velike kompanije bi pojačale saradnju zbog konkurentne radne snage, kada bi stopa piraterije bila niža. Nažalost, suštinski problem je nerazumevanje. Ljudi često mešaju socijalni momenat sa piraterijom. To je romantična priča o zadiranju u ljudske slobode. Reč je o poslovnom korišćenju softvera radi ostvarivanja dobiti. Ljudi zarađuju na osnovu toga što naplaćuju intelektualnu svojinu i mi to poštujemo - izričit je Momčilović.
Citat:Firme moraju da znaju da ako koriste legalan softver, da će dobiti i stabilniji i efikasniji IT sistem koji vodi produktivnijem poslovanju. Korišćenjem piratskih verzija se rizikuju bezbednost i kvalitet IT sistema, ali i opstanak firme. Kod nas ima i firmi koje smatraju da se zakon na njima neće primenjivati. Oni rizikuju da ih Poreska uprava u nekoj od kontrola otkrije, što sobom povlači i plaćanje nadoknade za štetu vlasniku softvera.
OBMANA PROGRAMERA
Možda od svih legitimnih razloga zašto 'ne-piratizovati', činjenica da varate programere svaki put kad skinete piratsku verziju aplikacije je nekako najvažnija. Kada pričamo o programima ili igrama, tu su uloženi meseci ili čak godine nečijeg svakodnevnog rada. Ako veliki broj ljudi nelegalno preuzima igre od velikih razvojnih timova kao što su Electronic Arts, Ubisoft ili Microsoft, prihod koji su izgubili često nadoknadjuju tako što otpuštaju razvojne timove koji su teško radili da stvore nešto dobro, što se odmah 'piratizuje'. Kako sve teža ekonomska vremena postaju stvarnost, time je lako opravdati krađu intelektualne svojine, posebno kod nas u Srbiji. Ali u razvijenim zemljama 'piratizovati' nečiji težak rad zaista ne izgleda lepo.
Zamislite vaš izraz lica da vam neko, nešto, za šta ste proveli mesece rada, jednostavno ukrade?
Zamislite vas gnev i razočarenje koji bi ste imali nakon uloženog ogromnog novca, znanja, planiranja i vremena u neki softverski projekat, a od toga nemate gotovo nikakve dobiti jer je softver jako brzo i u velikoj meri 'piratizovan' i kopira se besplatno ili se prodaje nelegalno po daleko manjoj ceni od one koju ste vi zamislili, pa u tom slucaju ne da se vaš rad ne isplati nego na vašem radu neko drugi nelegalno zarađuje novac?
Zaključak svega ovoga, iako nešto možda izgleda pomalo i preterano, jeste da piraterija nije dobra za proizvođače softvera, jer sve više njih odustaje od izdavanja i prelazi na sigurnije solucije. Takođe piraterija je i bespotrebna, ima toliko besplatnih aplikacija koje možete koristiti, i uz pametno kombinovanje par takvih aplikacija, možete u potpunosti zameniti jednu ili vise komercijalnih. Jedini problem je što se tiče igara, tu još ne postoje kvalitetne besplatne zamene za visoko-budžetne naslove.
Citat:Proizvođači video igara koji su nekada bežali od tržišta u razvoju kako bi izbegli da budu 'piratizovani', vraćaju se sa besplatnom online ponudom a sve u cilju da naprave novac od korisnika koji su spremni da plate za dodatne karakteristike. Electronic Arts čiji je "Command & Conquer" rangiran od strane istraživačke grupe NPD u top pet najprodavanijih franšiza ikada sa više od 30 miliona prodatih kopija od 1995. godine, učiniće ovu igru besplatnom naredne godine. Ubisoft koji je poznat po svojim Assassin’s Creed i Tom Clancy serijalima predstavio je sedam free-to-play naslova baziranih na pretraživaču na Gamescon događaju avgusta meseca 2012. u Nemačkoj.
Korisnici koji žele da dobiju nešto besplatno, rizikuju već time što tragaju za piratskim sadržajima. Sajtovi koji nude besplatno preuzimanje često kriju expoit-e koji mogu instalirati malware na korisničkim računarima bez njihovog znanja. Da bi izbegli infekciju računara, korisnici bi trebalo da slede uobičajene savete stručnjaka: da imaju instaliran antivirusni program koji mora biti redovno ažuriran, da preuzimaju sigurnosne zakrpe kako za operativni sistem tako i za sve programe instalirane na računaru.
Jedno malo istraživanje na uzorku od samo 22 brenda je pokazalo sledeće ...
Citat:Sajtovi koji nude piratski digitalni sadržaj imaju neverovatnih 53 milijardi poseta godišnje, dok sajtovi na kojima se prodaju falsifikovani proizvodi, uključujući i lekove i luksuznu robu, imaju 92 miliona poseta u periodu od jedne godine. Procena je da piraterija i falsifikati oštete svetsku ekonomiju za oko 200 milijardi dolara godišnje, jer se 'piratizuju' skoro sve vrste digitalnog sadržaja, uključujući tu i filmove, muziku, igrice, softver, televizijski program i elektronska izdanja knjiga, a kada je reč o falsifikatima na internetu se može naći sve što možete zamisliti - obuća, odeća, elektronika, luksuzna roba, sportski proizvodi, lekovi i razni drugi artikli.
Citat:2007 godina: U zemljama u kojima je softverska piraterija izražena, među koje spada i Srbija sa stopom piraterije od 76%, rad ovlašćenih Microsoftovih partnera je izuzetno otežan, a gubici za državu dostižu milionske iznose. Prema rezultatima studije koju je IDC završio u Srbiji početkom ove godine, procenjuje se da je domaća ekonomija zbog visoke stope piraterije tokom 2007. godine pretrpela gubitke u iznosu od 72 miliona dolara, uglavnom kroz nenaplaćena poreska potraživanja.
Citat:2012 godina: Smanjenje softverske piraterije u zemlji, koje je prema poslednjim istraživanjima 74% u 2012-oj, dovelo bi mnoge svetske kompanije u Srbiju, što bi otvorilo nova radna mesta. Kroz procese pridruživanja EU mi smo u obavezi da regulišemo ovu oblast i da stopa piraterije padne ispod 50 odsto.
Citat:Šta bi se postiglo smanjenjem softverske piraterije?
Smanjenjem softverske piraterije za 10%, povećao bi se prihod budžeta Srbije za 29 mil USD godišnje i otvorilo od 10.000 do 15.000 radnih mesta, kazao je u sredu (9. novembra 2011. godine) direktor kompanije “Microsoft Srbija” Jugoslav Pirić
Temeljeno na: http://www.maximumpc.com/article/features/10_practical_reasons_not_pirate
Dodatni izvori: wikipedia, blic, b92, informacija.rs, benchmark.rs
Preveo: TwinHeadedEagle
Prilagodio: goran9888
Credits: AMF Tim
|
?
