|
Не мора тако далеко, довољно је скокнути до Белог Блата, села у Банату, близу Зрењанина.
Насељава га двадесетак народа и народности, па су по сличном принципу створили свој "белоблаћански".
За граматичке конструкције нисам упућен, али лексиска је мешавина српског, словачког, румунског, мађарског и бугарског! Швапски је, мислим, мало потиснут.
Сви су весело измешани генетски, а језичка папазјанија је махом у истој реченици, почну на једном а заврше са десетим!
Недавно сам ишао код сестре и зета у Зрењанин. Испред су седеле две даме, једна девојка а друга ближа мојим, тј зрелијим годинама.
Са кондуктером су причале српски. Забо сам нос у своју књигу, кад поче подсвесно регистровање-измешу себе причају на мађарском, не словачком, заправо, румунском...
Стиже бус до мотела Тигањица, изажоше и упутише се лево,споредним путем.
Ах, Белоблаћанке!
Сличне кикс-микс варијанте су користили по читавој Војводини, где год је било мешано становништво. Још су у мојој младости били живи матори паори са 4 разреда основне школе, али су могли да комуницирају на бар 4 језика.
Наравно, без филозофских трактата или бар решавања укрштених речи, али за свакодневну комуникацију, сасвим довољно.
Илустрација коју памтим "Је ли, бога ти, холвађ а Пишта -бачи*, дизе етвас вених ћелав?
Иначе, малио јачи су истицали да знају и немачки и швапски!
Негде се качише за алтернацију п/б у немачком. Швапски је бисхен- писли.
*мађ. Чика Пишта
ПС Имали смо гостујућу лекторку, госпођу Барбару, јапанолога ( да баш не кажем "јапанолошкињу" ) , из Швице. Супруг јој је радио у Београду за ОУН тих веселих '90.
Једном је дошао на Филолошки, па сам имао задовољство да чујем како звучи њихов немачки. ЛЕЛЕ МАЈКО.
Извињење, не прислушкујем (све и да хоћу, ништа под милим богом... ), већ први пут у животу чијем како они говоре.
|
