Da li je samo ljubav dovoljna?

3

Da li je samo ljubav dovoljna?

offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 644

Neprimetna, trebala bih puno da citiram tvojih reči, rečenica ali ne želim da dužim.
Apsolutno si u pravu u svakom segmentu objašnjenja, moje mišljenje je isto, i iz istih razloga samo ovo!



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 23 Sep 2013
  • Poruke: 92
  • Gde živiš: Beograd

Acid_Burn ::Uglavnom tranzicija i sve što se tokom toga dešavalo je doprinelo da ni veze,ni brakovi nisu ono što su bili i ljudi se lakše razdvajaju i spajaju danas nego ikada pre. Vrednosti sistema su se promenile. Propagiraju se neke druge vrednosti a ne porodične i onda ni ne čudi što dolazi do čega dolazi
To se slažem. Čak ponekad i dotle dođe da je sramota ili smešno reći da ti je porodica na prvom mestu, što mi je baš tužno.
Jedina stvar koja mislim da je dobra izašla iz cele ove priče jeste to da žene koje su maltretirane fizički i psihički u braku mogu lakše iz istog da izađu. Ali s druge strane, sve manje takvih priča ima, bar u urbanoj sredini, gde najviše razvoda i ima.

Meni baš zato što su brak i porodica visoko na listi prioriteta, izbor bračnog partnera ne shvatam olako. Nekako smatram da treba uspostaviti balans između kriterijuma koje želimo da budu ispunjeni (i verujem da svaka osoba koja poštuje sebe treba da ima neke) i tolerancije, strpljenja i kompromisa koje treba da uložimo (jer bez toga nijedne dve osobe neće moći da žive u sreći i slozi).



offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 644

Ajd malo poetike, mada iskačem iz teme:

Da je ljubav sve, to je sve što o ljubavi znamo Zagrljaj

offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 2766
  • Gde živiš: Apsurdistan

Ne, 'ljubav' nije dovoljna.

offline
  • Pridružio: 17 Apr 2010
  • Poruke: 274
  • Gde živiš: Beograd

Citat:Iliti, da preciznijem formulišem - da li vam je samo ljubav potrebna za izgradnju nečeg više (veze, zajedničkog života, braka)?

Dakle, zamislimo da imate neku osobu, i pametna je i zanimljiva i privlačna i super vam je sve, ljubav cveta, tice cvrkuću... ali, da li vam je to dovoljno da biste se upustili u nešto više?

Na ovo pitanje ću dati odgovor u zaključku Smile

Citat:Da li vam je bitno koliko su vam slični porodični modeli, verski i politički stavovi, način življenja? Socijalni status? Obrazovanje? Razlika u godinama? Ambicije i ideje o budućnosti? Šta je prioritet za vas?
Sve ovo navedeno je veoma bitno, možda ne samo po sebi, ali nam dosta govori o nekoj osobi. Da krenemo redom.

Porodični model - može biti veoma bitan, jer vaspitanje, stavovi, sistem vrednosti, način razmišljanja i slično, obično potiču upravo iz porodice. Međutim, u praksi je vrlo redak slučaj da prvo upoznaš nečiju porodicu, pa tek onda tu osobu, već obično bude obrnuto, što znači da u trenutku kada dođeš u situaciju da uopšte počneš da upoznaješ nečiju porodicu, već znaš da li je ta osoba za tebe ili ne, pa samim tim upoznavanje porodice u cilju upoznavanja svog partnera nema neki preterani smisao.

Verski i politički stavovi - možda i najvažnija stavka od svih navedenih. Nečiji verski stavovi nam govore puno toga o ličnosti te osobe, dok nam politički stavovi govore o tome kakvo mišljenje ta osoba ima o svetu oko sebe, ekonomiji, društvu, kakve ciljeve i ambicije ima i slično. Apsolutno je nemoguće da dve osobe imaju različite verske ili političke stavove, a da funkcionišu zajedno.

Samo primera radi... ako jedan od partnera zagovara štednju, a drugi rasipništvo, svaka kupovina će im dati povod za svađu. Ako jedan od partnera zagovara liberalne stavove, a drugi totalitarističke ili patrijahalne, skoro svaka životna situacija će im biti povod za svađu. Ako je jedan od partnera previše sujeveran ili zatucan religijom, a drugi ne mari ni za šta od toga, opet je neminovno da će doći do trzavica i vrlo verovatno svađe. A kada dvoje ljudi dođu u fazu da se svakodnevno džapaju oko nečega, onda i veza i ljubav, koliko god jaka bila, nemaju nikakvu svrhu.

Da se razumemo, to ne znači da ne možeš biti sa nekim ko razmišlja drugačije od tebe. Naprotiv, to je poželjno, jer u suprotnom ne biste imali o čemu ni da pričate, ali mora da postoji konsenzus oko stvari koje su bitne u životu.

I još nešto da razjasnimo, jer sam primetio da ljudi to često mešaju, čak i na ovoj temi. Imati verski i politički stav ne znači pripadati nekoj organizovanoj religiji i/ili političkoj stranci. Naprotiv, to su dve različite, a usudio bih se reći i suprotne stvari. Imati svoj verski ili politički stav znači verovati u nešto i imati svoje mišljenje o nečemu. Biti pripadnik religije ili političke stranke znači slepo verovati u ono što drugi smatraju da trebaš. A po meni je slepo verovanje u bilo šta samo po sebi negativna stvar i sa takvim ljudima ne mogu da funkcionišem. Mnogo više cenim ljude koji imaju svoj stav, svoje ja i sposobni su za kritičko razmišljanje.

Socijalni status - ovo je već malo opširnija stavka, jer socijalni status može značiti mnogo toga, ali s obzirom da većina ljudi kada se pomene isti to automatski povezuje sa finansijskim stanjem (iako je to samo jedna od komponenti socijalnog statusa), i ja ću se ograničiti na to. Bitno je naravno, ali ne iz ugla imanja ili nemanja para, već više iz ugla koliko je neko napredovao od svoje početne pozicije. Naime, niko ne može da bira u kakvoj će se porodici i sredini roditi. Neko ko se rodio u bogatoj porodici u sred Njujorka svakako ima bolju startnu poziciju od nekoga ko se rodio u siromašnoj porodici u nekoj zabiti (da ne kažem "vukoje*bini Smile) u Srbiji. Međutim, ono što možemo birati jeste životni put, što znači da ni socijalni status nije nešto što je uklesano u kamenu, već je itekako promenjiva kategorija. Samim tim, nije mnogo važno ko koliko ima para u apsolutnim ciframa, već koliko se to razlikuje od onoga sa čime je krenuo. Pa tako ako neko i sa 15 i sa 20 i sa 25 i sa 30 godina ima istu, lošu situaciju, a zdrav je i prav, to znači ta osoba nije prstom mrdnula da nešto promeni, što je loše. To takođe znači da ta osoba ima nedostatak ambicija, da nije radila na sebi, da se ne usavršava, da se ne pronalazi ni u čemu, da je mrzi da se pokrene... a to su po meni poprilično negativne osobine. Tako da, iz ličnog ugla gledano, nije mi bitno koliko osoba sa kojom sam ima para... mislim, veza upravo tome i služi da dvoje ljudi lakše idu kroz život, da pomognu i podrže jedno drugo, podele troškove, probleme i sve ostalo, ali mi je užasno bitno da ta osoba ima neku ambiciju, da radi nešto po tom pitanju, da napreduje... Osobe koje su na dnu i teže da ostanu na dnu su po pravilu mrzovoljne, nezadovoljne, neretko sputavaju i svog partnera... a sve to ubija i obesmišljava vezu u kojoj dvoje ljudi treba da idu u istom smeru, a ne da se vuku u suprotnim pravcima.

Obrazovanje - Veoma bitno, ali treba imati u vidu da obrazovanje ne znači samo koju si školu ili faks završio, tj. da li je neko formalno obrazovan ili ne. Obrazovanje je sve ono što si naučio u životu, bez obzira gde si to naučio, kako i zašto. Lično mi nikada nije bilo važno šta devojka sa kojom bih bio ima od škole, fakseva, kurseva i drugih gluposti, ali mi je vrlo važno da je ima široka interesovanja, da je pročitala makar nešto u životu, neku knjigu, da isprati barem neku naučnu emisiju, da je interesuje kako nešto radi i slično. Valjda zato što sam i ja takav, pa mi je uvek bilo dosadno u vezi kada sa devojkom ne mogu da pokrenem 90% tema koje mene interesuju, jer ona ne zna ništa o tome, niti je interesuje. A to baš treba postići s obzirom da se interesujem za nauku i tehniku, ekonomiju, psihologiju, kulinarstvo, kinematografiju, astronomiju, istoriju, prirodu i društvo... Smile Samo me botanika ne interesuje, ne umem ni cvet da zalijem Smile

I da skratim sa ova poslednja dva. O ambicijama i idejama sam manje više kazao sve u prethodnom delu izlaganja. Jako su bitne. Zapravo, ja imam i poseban naziv za osobe bez ambicija. Zovem ih, pazi sad, "the walking dead" Smile Znam, nije nimalo originalno, ali vrlo dobro opisuje takve osobe. Realno, neko ko nema nikakvu ambiciju, nego živi za to da bi nešto pojeo i popio, proterao to kroz zadnjicu, oplodio prvu plodnu ženku na koju naiđe i onda umro, za šta će mu život uopšte Smile Nikada neću razumeti nedostatak potrebe da nešto napraviš od života, da imaš neku ideju koju ćeš pokušati da ostvariš, neki cilj, da pokušaš da ostaviš neki kakav takav trag iza sebe. Ne mora to da bude nešto grandiozno, poput Tesle ili Mocarta ili Hitlera Smile, ali je*emumater da baš ne iskoristiš vreme koje ti je dato ni za šta, makar neku sliku da ostaviš iza sebe, skulpturu, muzičku numeru, putopis, rukopis, knjigu, firmu, plan za "zvezdu smrti", šta god... Smile

A što se tiče razlika u godinama, to je najmanje bitno. Ljudi sazrevaju različitom brzinom, tako da nečije godine ne govore ništa o tome koliko je neko zapravo zreo. Neko sa 15 godina već postane odrasla i odgovorna osoba, dok se neki i sa 40 ponašaju kao deca. Bitno je samo da se nivo zrelosti poklopi kod dve osobe i to je to.
Citat:Ili smatrate da se sve te razlike mogu prevazići kada se dvoje ljudi vole i žele da nađu put ka zajedničkoj budućnosti.
Delimično odgovoreno, ali da dopunim ukratko. Razlike se ne moraju i ne trebaju prevazići. One su podjednako bitne u vezi kao i sličnosti, jer da njih nema, to bi bila jako dosadna veza. Međutim, to ne znači da su dvoje potpuno različitih ljudi idealan spoj za vezu. Naprotiv, ključ je u balansu. Moraju postojati stvari oko kojih se oboje slažu i to treba da im bude oslonac u vezi, dok su razlike tu da malo talasaju kako se ne bi upalo u kolotečinu, da bi imalo o čemu da se priča, razmenjuju stavovi i mišljenja, itd.

I da zaključim temu, odgovorom na prvobitno pitanje. Ljubav nije dovoljna sama po sebi. Možda bi i bila kada druge stvari ne bi uticale na nju, ali kao što znamo, to nije slučaj. Koliko god da ima ljubavi, ako sve ostalo ne štima, i ta ljubav će se brzo ugasiti. Dakle, ljubav jeste važna, a rekao bih i neophodna komponenta i svakako ima ključnu ulogu u jednoj vezi. Ljubav između ostalog obavlja i jednu vrlo važnu funkciju o kojoj ne razmišljamo često, iako je sasvim očigledna, a to je da ublažava racionalan pogled na stvari, pa tako vrlo često zažmurimo na neke mane, progledamo kroz prste za neke greške, pristanemo na određene kompromise. Da nije toga, niko ni sa kim ne bi bio u vezi duže od dva dana, jer naprosto niko nije savršen, pa samim tim nijedan spoj nije savršen Smile

Tako da, može se reći da je ljubav komponenta koja ispravlja nesavršenosti u spoju dva nesavršena bića. A kao bonus, it feels nice Smile

Izvinjavam se na podužem postu, ali zanimljiva je tema, pa se raspisah Smile

offline
  • Pridružio: 23 Sep 2013
  • Poruke: 92
  • Gde živiš: Beograd

Toooooo, Michael Samuel, ja sam srećna ko pile što si si se tako raspisao i vrlo lepo i detaljno argumentovao! Very Happy Mada moguće i da sam toliko hepi jer nađoh istomišljenika Very Happy (ne skapirajte me pogrešno, ljudi, ja obožavam da saznam drugačija gledišta, ali ne mož da mi ne bude drago kad neko formuliše baš ono što je i meni na pameti Smile )

Michael Samuel ::pa samim tim upoznavanje porodice u cilju upoznavanja svog partnera nema neki preterani smisao.
Da, da, svakako nisam mislila da ide takvim nebuloznim redom. Više mi je bilo pitanje da, recimo, u jednom trenutku upoznate porodicu partnera i vidite tu puno nekih stvari koje vam nimalo ne izgledaju ispravno, da li bi vam to dalo dodatni razlog da preispitate vezu? Svakako, vrlo je verovatno da ćemo se do tog trenutka upoznavanja porodice upoznati sa time kako je ona na osobu delovala... ali nekako mi se čini da kada upoznate porodicu, neke stvari postaju dosta jasnije, npr. tendencija partnera da se ponaša na kao svoj otac/majka, ili neka vizija osobe toga kako brak i porodica treba da izgleda.

Michael Samuel ::A kada dvoje ljudi dođu u fazu da se svakodnevno džapaju oko nečega, onda i veza i ljubav, koliko god jaka bila, nemaju nikakvu svrhu.
Da se razumemo, to ne znači da ne možeš biti sa nekim ko razmišlja drugačije od tebe. Naprotiv, to je poželjno, jer u suprotnom ne biste imali o čemu ni da pričate, ali mora da postoji konsenzus oko stvari koje su bitne u životu.

Ovo ko da čujem samu sebe Very Happy Apsolutno se slažem, međusobne razlike su odlične i za diskusiju, a i za to da obogatite jedno drugo za nešto što niste znali, umeli, ili tako posmatrali. Ali neka bitna životna pitanja moraju da se makar približno usklade, da ne bi svađe potpuno pojele odnos.

Michael Samuel ::Biti pripadnik religije ili političke stranke znači slepo verovati u ono što drugi smatraju da trebaš.
Ok, znam da nije tema, ali zanima me - ovde kao da eliminišeš mogućnost da budeš pripadnik religije ili stranke, ali da imaš izvesnu distancu prema tome? Ako postoje neki aspekti koji ti se izuzetno dopadaju, i zbog njih želiš da potržiš tu vrstu institucije, što da ne?

Michael Samuel ::To takođe znači da ta osoba ima nedostatak ambicija, da nije radila na sebi, da se ne usavršava, da se ne pronalazi ni u čemu, da je mrzi da se pokrene... a to su po meni poprilično negativne osobine.

Osobe koje su na dnu i teže da ostanu na dnu su po pravilu mrzovoljne, nezadovoljne, neretko sputavaju i svog partnera... a sve to ubija i obesmišljava vezu u kojoj dvoje ljudi treba da idu u istom smeru, a ne da se vuku u suprotnim pravcima.

Opet, ko sebe da čujem Smile Zapravo, baš sam i iskucala to na ovoj temi - da su mi rad na sebi i ambije jedan od najvažnijih faktora koje sam pobrojala u ovoj temi. Nemanje želje da se radi na svojoj ličnosti i sposobnostima će kočiti i samu osobu, a i njenog partnera. Cela ta priča mi pomalo naleže na ono - zbog čega je teško biti sa osobom koja ne voli sebe.


Michael Samuel ::ali mi je vrlo važno da je ima široka interesovanja, da je pročitala makar nešto u životu, neku knjigu, da isprati barem neku naučnu emisiju, da je interesuje kako nešto radi i slično. Valjda zato što sam i ja takav, pa mi je uvek bilo dosadno u vezi kada sa devojkom ne mogu da pokrenem 90% tema koje mene interesuju, jer ona ne zna ništa o tome, niti je interesuje.
Baš to. Ja sam shvatila da ja baš volim da imam partnera koji se razume u potpuno drugačije stvari nego ja, ali je voljan i da sasluša ono što mene interesuje, i da se uključi. Tako oboje stalno imamo tema za razgovor, i obogaćujemo se saznajno, je li.

E, sad imam jedno pitanje, za sve koji smatraju da obrazovanje nije presudno, već intelektualna radoznalost: da li biste bili sa osobom koja je jack-of-all-trades (master of none Very Happy), bez formalnog obrazovanja? Iliti, sve je tako po malo interesuje, zna površno o svakoj oblasti, ali se ni za jednu nije odlučila da se u tom domenu obrazuje?

Ovo za ambicije, opet, sve se slažem. Ja razumem ljude kojima nije stalo do takvih stvari, ali ja lično ne bih mogla da ostvarim neki dublji emotivni odnos sa njima. A verujem da bih njih i ja iritirala Very Happy

Michael Samuel ::Ljubav između ostalog obavlja i jednu vrlo važnu funkciju o kojoj ne razmišljamo često, iako je sasvim očigledna, a to je da ublažava racionalan pogled na stvari, pa tako vrlo često zažmurimo na neke mane, progledamo kroz prste za neke greške, pristanemo na određene kompromise.
Jes! Baš sam pomislila kako bi nekome sa strane ova dekompozicija odnosa na faktore koji utiču na njega delovala mnogo racionalno, gotovo robotski, ali tu je ta ljubav koja te natera da i kad vidiš nešto što ti se baš ne sviđa, prosto prihvatiš i tu stvar, jer je deo tvog dragog nesavršenog voljenog bića Very Happy

offline
  • Pridružio: 17 Apr 2010
  • Poruke: 274
  • Gde živiš: Beograd

Citat:Toooooo, Michael Samuel, ja sam srećna ko pile što si si se tako raspisao i vrlo lepo i detaljno argumentovao! Very Happy Mada moguće i da sam toliko hepi jer nađoh istomišljenika Very Happy (ne skapirajte me pogrešno, ljudi, ja obožavam da saznam drugačija gledišta, ali ne mož da mi ne bude drago kad neko formuliše baš ono što je i meni na pameti Smile )
E baš mi je drago zbog toga, pogotovo što ne nailazim često na istomišljenike. A posebno mi je drago što je neko uopšte imao volje i živaca da pročita moj kilometarski post Smile U skladu sa tim, a i s obzirom da vidim još zanimljivih pitanja, evo još jednog Smile
Citat:Da, da, svakako nisam mislila da ide takvim nebuloznim redom. Više mi je bilo pitanje da, recimo, u jednom trenutku upoznate porodicu partnera i vidite tu puno nekih stvari koje vam nimalo ne izgledaju ispravno, da li bi vam to dalo dodatni razlog da preispitate vezu? Svakako, vrlo je verovatno da ćemo se do tog trenutka upoznavanja porodice upoznati sa time kako je ona na osobu delovala... ali nekako mi se čini da kada upoznate porodicu, neke stvari postaju dosta jasnije, npr. tendencija partnera da se ponaša na kao svoj otac/majka, ili neka vizija osobe toga kako brak i porodica treba da izgleda.
E vidiš, kada tako formulišeš pitanje, to je već malo menja kontekst, odnosno, postaje jasnije šta je u stvari bilo pitanje. Elem, to je jedna poprilično opširna tema, ali da probamo da se fokusiramo na neku suštinu, pa ćemo proširiti po potrebi Smile Dakle, sam čin upoznavanja porodice partnera ne može biti nebitan, jer hteli mi to ili ne, stupanjem u neke ozbiljnije odnose sa nekim (duža veza, brak...) i ta porodica na neki način postaje deo našeg života. E sad, to nije toliko bitno sa aspekta upoznavanja partnera kroz prizmu porodice, jer kao što rekosmo, do tog trenutka obično dobro poznajemo osobu sa kojom smo, a i pogrešno je donositi zaključke o nekome na osnovu nečega što taj neko nije mogao da bira, ali je važno sa aspekta shvatanja odnosa unutar te porodice, pogotovo onih delova koji mogu značajnije da utiču na novonastalu zajednicu nas i našeg partnera.

Recimo, vrlo je važno razumeti koliko je partner zapravo vezan za tu porodicu, odnosno da li je uopšte vezan ili distanciran, zatim koliko mu je bitno mišljenje roditelja i drugih članova uže ili dalje familije, kako reaguje na kritiku ili pohvalu od strane roditelja i slično. Zašto je to bitno? Pa zato što neko ko je jako vezan za porodicu, vrlo često to povuče i u novonastalu zajednicu, pa nije sposoban da donese nijednu odluku pre nego što pita mamu i tatu, a to recimo ume da iziritira partnera. Takođe, nije retka pojava da jedan od partnera dozvoli često mešanje svoje porodice u vezu, što takođe ume da iritira.

U svakom slučaju, da rezimiram, nije mi bitno kakva je nečija porodica u globalu i ne bih zbog toga preispitivao svoju vezu sa tom osobom, već bih posmatrao isključivo tu osobu sa kojom sam i naš odnos, jer na kraju krajeva svako bira svoj životni put koji ne mora imati nikakve veze sa životnim putevima ostalih članova porodice. Mislim, šta sad, ako su otac i stric neke devojke u zatvoru zbog dilovanja droge ili čega već, to apsolutno ne znači da i ta devojka ima sklonosti ka tome. Međutim, važno mi je da razumem njihov međusobni odnos, bliskost, uticaj i što je najbitnije kako se oni postavljaju prema meni i koliko ona to podržava, iz čega se može zaključiti i kako bi funkcionisala naša buduća zajednica. Dakle, ne smatram da se stvaranjem nove porodice treba distanciarti od postojeće, ali treba postaviti neke granice. Samim tim, nije mi problem održavati dobre odnose sa porodicom partnera, posećivati se, organizovati zajedničke ručkove, imati zajedničke aktivnosti, otići na izlet, itd., pa na kraju krajeva i poslušati neki savet, jer nisam ni ja najpametniji, ali bi mi bio problem da sutra njena mama dođe i diktira u koju boju da krečimo zidove, a da ona ćuti i klima glavom ili da njen otac bez prethodnog dogovora dođe da mi majstoriše nešto po kući, jer tobože smatra da ja to ne umem da uradim kako treba ili da sam nesposoban da naučim, a da opet ona to podržava ili da se mešaju kada upadnemo u neku raspravu i slično. A sve to se može naslutiti upoznavanjem nečije porodice i prevashodno njihovih međusobnih odnosa.
Citat:Ok, znam da nije tema, ali zanima me - ovde kao da eliminišeš mogućnost da budeš pripadnik religije ili stranke, ali da imaš izvesnu distancu prema tome? Ako postoje neki aspekti koji ti se izuzetno dopadaju, i zbog njih želiš da potržiš tu vrstu institucije, što da ne?
E sad si otvorila Pandorinu kutiju Smile O ovome mogu da pišem na sto strana i sad se osećam kao đak prvak pred svoj prvi pismeni zadatak kada treba svoje zbrkane misli u nekom konciznom obliku da prebaci na papir (u ovom slučaju ekran), ali ću opet pokušati da to maksimalno skratim Smile

Počnimo od toga da podrška nekoj grupi ili instituciji i pripadnost istoj nisu ista stvar. Podržati nekoga ili nešto u nečemu obično znači da podržavaš neki određeni stav ili cilj, što je sasvim ok, dok pripadnost nečemu obično znači da po defaultu podržavaš sve stavove i ciljeve te grupe, bez obzira da li su oni u tvom sistemu vrednosti ispravni ili ne, što dalje implicira isključivost i ograničenost i upravo je to ono što meni smeta. Svaka religija manje više propagira određeni način života, obaveze, pravila i slično, što možda i ne bi bilo toliko strašno da ne pokušava da se meša i u one aspekte života koji su po pravilu veoma privatni, kao što je recimo seksualni život jedinke (ima primera dosta za to, da ne nabrajam), a što je posebno licemerno zbog toga što su mnogi seksualni zločini i zlostavljanja koji nisu u skladu sa religijom potekli upravo ili izvršeni od strane pripadnika određenih religijskih zajednica, a da istovremeno ta zajednica nije to čak ni osudila. Da i ne pričamo o tome koliko je drugih nasilnih zločina izvršeno i izvršava se u ime religije... inkvizicija, spaljivanje naučnika na lomači, krstaški pohod, ratovi, masovna etnička čišćenja... itd. Naravno, u nekom trenutku će se svi ograditi od toga, ali... sorry, to nije dovoljno, ništa nije dovoljno da opravda unazađivanje celokupne civilizacije za više stotina godina. Takođe, svaka religija manje više propagira odbojnost prema drugim religijama. Jeste, u poslednje vreme se to malo kao ublažava, pa se promoviše neka tobože tolerancija, ali i dalje po internetu besne verski ratovi... otvoriš bilo koji klip na youtube-u i nađeš barem jednog koji se upire da objasni da njegov bog ima najveću... onu stvar. A neću ni da ulazim u priču o tome da je religija odavno prestala da bude ono što joj je bila namena i pretvorila se u biznis i to veoma unosan.

E sad, to ne znači a priori da je religija loša. Naprotiv, svaka religija ima svojih zanimljivosti, svoja učenja, svoje mudrosti, izreke, shvatanja sveta oko sebe... ima tu fascinantnih razmišljanja i može što šta da se nauči iz svega toga, ako umeš da misliš naravno, a ne samo da upijaš sve što pročitaš Smile Posebno mi je interesantna recimo hindu religija, kao i kompletna indijska kultura uostalom, njihovi običaji, sistem kasti i sve što uz to ide, a takođe volim da proučavam grčku mitologiju koja je fenomenalno maštovita... Ali mene sve to zanima iz nekog kulturološkog ugla, a ne iz verskog, jer imam izgrađen svoj sistem verovanja koji ne bih poistovetio ni sa jednom religijom. Često sam nailazio na negodovanja zbog takvog razmišljanja, jer ljudi navodno ne mogu da to da razumeju, a stvar je zapravo vrlo prosta i objašnjiva na prostom primeru.

Recimo, imaš ljude koji slušaju rok i imaš rokere. Ovo prvo znači da uživaš u rok muzici, a ovo drugo podrazumeva određeni način života, tip frizure, stil oblačenja, sleng i gluvoću za druge žanrove muzike. E pa, ja volim da slušam rok, ali slušam i sve druge vrste muzike... metal, klasiku, instrumentale, rep, orijentalnu muziku, tehno, haus, a dođavola, ima i narodnih pesama koje mi se dopadaju (streljate me Smile). Više i ne pravim razliku između žanrova. Zašto bih zbog pripadnosti nekakvoj rok zajednici, ostao uskraćen za sjajne liričare kao što su Marčelo, Balašević, Eminem... ili odlično bendove poput Rammstein-a, Metallica-e, Iron Maiden-a... ili kompozitore kao što su Mocart, Betoven, Žan Mišel Žara, Džon Vilijams, Bazil Poleduris, Vangelis, Jan Tirsen (soundtrack iz "Čudesna sudbina Amelije Pulen" koji mogu da slušam svaki dan) i mnoge druge. Ništa od toga nije rok, pa samim tim, ne bih mogao da budem roker, jer bi to bilo bogohuljenje ili tačnije rokohuljenje Smile

Ljudi naprosto imaju tendenciju da prave idole od svega i svačega i onda slepo se bore za to, a da nemaju pojma ni zašto to rade. To je prisutno u religiji, ali i mnogim drugim primerima, recimo navijači sportskih klubova. Ti ljudi su spremni da se bez problema pobiju sa pripadnicima navijača nekog drugog kluba, a da ih pitaš zašto, niko ne bi imao odgovor na to pitanje. Slično je i sa religijom. Pitaj bilo koga zašto veruje u to što veruje, niko neće imati objašnjenje. Ja barem svoj sistem verovanja mogu da objasnim Smile

I opet, da rezimiram, ako bih morao o ovom pitanju da se izjasnim u par rečenica, rekao bih da je svet prepun raznolikosti i da je pogrešno ograničiti se na samo jedan stil, na samo jednu kulturu, na samo jednu religiju, na samo jedan žanr muzike ili filmova... jer time čovek ostane uskraćen za mnogo zanimljivih stvari. Možda to nekome deluje kao nedefinisanost, ali to je zato što to i jeste. Zašto mora sve da bude definisano? Ok je definisati matematičke jednačine, formule, definisati vezu sa partnerom, i mnoge druge stvari... ali treba ostaviti prostora i za nedefinisanosti. Živeti život po šablonu je podjednako loše kao i nemati nikakav plan u životu. Balans pre svega.
Citat:Baš to. Ja sam shvatila da ja baš volim da imam partnera koji se razume u potpuno drugačije stvari nego ja, ali je voljan i da sasluša ono što mene interesuje, i da se uključi. Tako oboje stalno imamo tema za razgovor, i obogaćujemo se saznajno, je li.
Blago tvom partneru Smile
Citat:E, sad imam jedno pitanje, za sve koji smatraju da obrazovanje nije presudno, već intelektualna radoznalost: da li biste bili sa osobom koja je jack-of-all-trades (master of none Very Happy), bez formalnog obrazovanja? Iliti, sve je tako po malo interesuje, zna površno o svakoj oblasti, ali se ni za jednu nije odlučila da se u tom domenu obrazuje?
Fantastično dobro pitanje. Po meni, ključ je, kao i kod mnogih drugih stvari, u balansu. Podjednako je loše biti razbacan na sve strane i nemati fokus ni na čemu posebnom, kao i fokusirati se na jednu stvar, a ignorisati sve ostalo. Dakle, idealno je kada imaš neki životni poziv i fokusiraš se na ekspertsko poznavanje te oblasti, ali budeš otvoren i za druge oblasti koje su ti interesantne, i u kojima možda nećeš imati ekspertsko znanje, ali sasvim dovoljno istog da možeš o tome da diskutuješ, razumeš tekstove iz tih oblasti i slično.

P.S. - Znam da sam dosadan sa ovim balansom, ali šta ću kad sam ja jedna izbalansirana osoba Smile
Citat:Ovo za ambicije, opet, sve se slažem. Ja razumem ljude kojima nije stalo do takvih stvari, ali ja lično ne bih mogla da ostvarim neki dublji emotivni odnos sa njima. A verujem da bih njih i ja iritirala
Pa, to je tako. Ambiciozni ljudi iritiraju neambiciozne i obratno. Samim tim, bilo kakva ozbiljnija veza između ta dva tipa ljudi je nemoguća i to je jedna od onih razlika koja u većini slučajeva ne može biti prevaziđena ni na koji način.

Eto, opet se ja raspisah, ali zna se ko je kriv za to Smile

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16378

Verski stavovi imaju presudnu ulogu samo ako su dvoje zaluđenici religijom. Budući da je svaka religija usmerena na dobro, u najboljem smislu te reči (sekte ne računam), tu ne bi trebalo da ima problema.

Što se tiče ambicija, ovo je relativna kategorija. Mislim da ambiciozni parovi nisu sposobni da ostvare nešto više jer svako vuče na svoju stranu. Više sam gledao slučajeve da je jedno u paru ambiciozno (ili ambiciozna žena ili ambiciozan muškarac) i da to funkcioniše. Smatram da je sudbina ambicioznih ljudi da se udaljavaju jedno od drugog.

E sad, "napraviti nešto od života" je čisto filozofska kategorija. Neko će reći da će iza nas ostati samo tragovi ljubavi, drugi će reći da je to svakako svejedno jer svakako nismo živi, treći će reći "ma najbolja je nirvana", četvrti će reći smisao života je da se zasluži "večni život", peti će reći da jedno drugom par treba da bude "centar sveta".... I tako dalje.

Biti ambiciozan ne znači i ne voleti sebe, jer duhovna izgradnja i poslovna ambicija nisu konzistentni pojmovi. Jedan monah je upitao neke fudbalere: "Vežbatelji tela, vežbate li toliko i svoj duh?".

Za dobru vezu je bitno i samo bitno da volimo suštinu drugog bića. Ostalo će manje više srasti vremenom, kao nokat i meso, ako ima ljubavi. Ako ne volimo suštinu drugog bića, mi zapravo trgujemo emocijama i "štelimo" drugog partnera samom sebi kao kad tražimo rasnog konja da kupimo smešak

offline
  • Pridružio: 17 Apr 2010
  • Poruke: 274
  • Gde živiš: Beograd

Citat:Verski stavovi imaju presudnu ulogu samo ako su dvoje zaluđenici religijom. Budući da je svaka religija usmerena na dobro, u najboljem smislu te reči (sekte ne računam), tu ne bi trebalo da ima problema.
Većina religija nije usmerena na dobro, već na kontrolu širokih narodnih masa i nametanje određenog šablona življenja. Ako si upoznat sa postulatima određenih religija, primetićeš da nijedna religija ne propagira dobrotu per se, već propagira to da ćeš strašno naje*ati ako ne budeš bio dobar, a nagrađen ako budeš (pakao i raj i njihovi ekvivalenti). Sve to bi bilo u redu da postoji jasna definicija dobrog i lošeg i da religijske zajednice (crkva) nisu dale sebi za pravo da same osuđuju, presuđuju i sprovode kazne u ime kojekakvih bogova. Pa je tako u srednjem veku bilo poprilično opasno biti naučnik i svako ko se bavio naukom je imao dobre šanse da završi na lomači. Čemu lomača, ako će već bog da mu presudi nakon smrti? I šta je tu usmereno na dobro? No, da ne idemo previše u offtopic i da se vratimo na temu.

Dvoje ljudi koji pripadaju različitim religijama, ne mogu da funkcionišu zajedno. Dvoje ljudi koji poštuju različite religije, svakako mogu. Razlika je u tome što pripadati određenoj religiji predstavlja i obavezu da se ustanovljeni postulati te religije strogo poštuju. Sreća je u tome što većina ljudi to ne čini, već poštuju samo određene delove koji im se dopadaju ignorišući neke druge. To nisu pripadnici određene religije, već njeni poštovaoci. A to što se dobar deo njih deklariše kao pripadnik određene religije, pa šta reći... mogu i ja da se deklarišem kao Marsovac, ali ako nisam doputovao sa Marsa, onda to nema nikakvu težinu.
Citat:Što se tiče ambicija, ovo je relativna kategorija. Mislim da ambiciozni parovi nisu sposobni da ostvare nešto više jer svako vuče na svoju stranu. Više sam gledao slučajeve da je jedno u paru ambiciozno (ili ambiciozna žena ili ambiciozan muškarac) i da to funkcioniše. Smatram da je sudbina ambicioznih ljudi da se udaljavaju jedno od drugog.
Ne slažem se. To što si napisao ima smisla ako se radi o paru dvoje idiota koji ne mare jedno za drugo, pa stalno teraju kontru. Dvoje normalnih ljudi svakako mogu da usklade svoje ambicije, pomognu jedno drugom da ih ostvare, razmene ideje, uzajamno se podrže i sve što uz to ide.

Međutim, spoj ambiciozne i neambiciozne osobe je gotovo sigurno osuđen na propast. Naravno, treba razlikovati niske ambicije od potpunog nedostatka ambicija. Ja recimo cenim svaku ambiciju, makar ta ambicija bila da postaneš perač sudova u hotelu sa jednom zvezdicom. Ali potpuni nedostatak ambicija znači da nemaš ama baš nikakvu ideju ili cilj gde bi i šta bi sa svojim životom, već živiš život po inerciji, pa gde stigneš. Nikad da se setiš da makar pročitaš nešto, porazgovaraš sa nekim, pa se možda i zainteresuješ za neku oblast. Šta znam, možda je nekome i to ok, ali ja ne bih mogao da budem sa takvom osobom.
Citat:E sad, "napraviti nešto od života" je čisto filozofska kategorija. Neko će reći da će iza nas ostati samo tragovi ljubavi, drugi će reći da je to svakako svejedno jer svakako nismo živi, treći će reći "ma najbolja je nirvana", četvrti će reći smisao života je da se zasluži "večni život", peti će reći da jedno drugom par treba da bude "centar sveta".... I tako dalje.
Pa i nije toliko filozofska kategorija, više je subjektivna. Napraviti nešto od života za mene znači imati neki cilj i ostvariti ga, postići ono što želiš i biti ispunjen time, jednom rečju biti zadovoljan sobom i svojim životom. Kao što rekoh, ne mora to da bude nešto grandiozno.
Citat:Za dobru vezu je bitno i samo bitno da volimo suštinu drugog bića. Ostalo će manje više srasti vremenom, kao nokat i meso, ako ima ljubavi. Ako ne volimo suštinu drugog bića, mi zapravo trgujemo emocijama i "štelimo" drugog partnera samom sebi kao kad tražimo rasnog konja da kupimo
Filozofija "ako se mi volimo, sve drugo je nevažno" ima smisla samo u bajkama. Pametan odabir partnera nije trgovina emocijama. Zapravo samo pametan odabir partnera i može doneti te neke pozitivne emocije. Loš odabir partnera, pre ili kasnije, vodi stvaranju nekih, ne baš tako lepih emocija.

offline
  • Pridružio: 23 Sep 2013
  • Poruke: 92
  • Gde živiš: Beograd

Taman sam htela da isckucam - "vidim da ćemo se se siti izčetovati na ovoj temi", ali mi je drago što se i The Philosopher ubacio Very Happy

Michael Samuel ::a i pogrešno je donositi zaključke o nekome na osnovu nečega što taj neko nije mogao da bira
Hmmmm... ovo zvuči kao da se upliće pitanje okrivljavanja partnera zbog čega je takav i takav? Da, to svakako nije na mestu, nego sam pre mislila na to da možemo bolje da razumemo to na kojim poljima ćemo se možda sukobiti sa partnerom, i odakle je to poteklo. Primera radi, smeta nam što partner nije dovoljno otvoren u pokazivanju emocija, i recimo da je to nešto što je aktuelni problem u vezi. Onda upoznamo porodicu i vidimo da tu ne postoje bliski odnosi, da je neka vrlo hladna atmosfera. Ovo bi (u meni lično) malo ipak potkrepilo verovanje da će se takva stvar teško menjati, jer je osoba očigledno rasla dugi niz godina u takvom okruženju, i ne zna za drugi oblik funkcionisanja. E sada, opet, da naglasim - ne kažem da nije moguće prevazići to. Pitanje je koliko smo mi i druga osoba spremni da napravimo kompromis i da menjamo svoje ponašanje. Samo mogu da kažem da bi mi poželjnije bilo da imamo donekle sličan tip odnosa u porodici, jer mislim da bi to uštedelo dosta napora koji bismo uložili u ispravljanje.

Michael Samuel ::Pa zato što neko ko je jako vezan za porodicu, vrlo često to povuče i u novonastalu zajednicu, pa nije sposoban da donese nijednu odluku pre nego što pita mamu i tatu, a to recimo ume da iziritira partnera. Takođe, nije retka pojava da jedan od partnera dozvoli često mešanje svoje porodice u vezu, što takođe ume da iritira.
Hmmm, nisam o ovome razmišljala, moguće zbog toga što nisam imala takvu situaciju u ličnom iskustvu Very Happy Ali sad kad si pomenuo, jeste i to bitna stvar. Verovatno da bi se ogledala i u drugim stvarima poput nezrelosti i nedostatku inicijatorskih sposobnosti.

Michael Samuel ::Međutim, važno mi je da razumem njihov međusobni odnos, bliskost, uticaj i što je najbitnije kako se oni postavljaju prema meni i koliko ona to podržava, iz čega se može zaključiti i kako bi funkcionisala naša buduća zajednica.
E, da, zapravo, ovo jeste baš nešto bitno. I baš nešto što se može videti kad upoznaš porodicu.
Jer sad nešto razmišljam - sve ove stvari koje sam ja smatrala bitnim, a u vezi su sa porodicom, zapravo i mogu da se vide ranije u odnosu sa partnerom, samo što porodica može da bude prosto objašnjenje tog ponašanja, i može samo da nam malo iskristališe sliku, ali realno, nećemo puno nečeg novog shvatiti. Ali ovo što si ti pomenuo ne znam kako bismo videli, pre nego što vidimo na delu kako funkcionišu odnosi u porodici, sa sve novim potencijalnim članom Very Happy Dobro posmatranje! Wink

Michael Samuel ::Blago tvom partneru Smile
Eror 404 - partner not found Very Happy Ali blago budućem, nadam se Very Happy

Michael Samuel ::Dakle, idealno je kada imaš neki životni poziv i fokusiraš se na ekspertsko poznavanje te oblasti, ali budeš otvoren i za druge oblasti koje su ti interesantne, i u kojima možda nećeš imati ekspertsko znanje, ali sasvim dovoljno istog da možeš o tome da diskutuješ, razumeš tekstove iz tih oblasti i slično.
E pa baš to. Vidiš, sad kad pominješ svo to balansiranje, uvek ide čuveno pitanje (koje ne znam s koliko sam ljudi prevrnula dok sam nešto diskutovala) - "a gde su granice?". Ali ovo i meni nekako baš dobro opisuje (meni lično) idealnu situaciju odnosa između širine znanja i fokusiranja na nešto specifično, što se vremenom u većoj meri nadograđuje.

The Philosopher ::Što se tiče ambicija, ovo je relativna kategorija. Mislim da ambiciozni parovi nisu sposobni da ostvare nešto više jer svako vuče na svoju stranu. Više sam gledao slučajeve da je jedno u paru ambiciozno (ili ambiciozna žena ili ambiciozan muškarac) i da to funkcioniše. Smatram da je sudbina ambicioznih ljudi da se udaljavaju jedno od drugog.
E, ja ipak mislim da ovde ima i neke istine. Ovo me sve podseća na situaciju u Japanu - koga interesuje: Why have young people in Japan stopped having sex?
Mada, pre bih to objasnila ovako: mislim da ima veliki broj parova koji se baš tako spajaju po principu ambiciozan-neambiciozan, ali mislim da je to zbog toga što se upliće odnos moći: agresivan-pasivan. Što stvarno jeste čest slučaj, i zapravo mislim da je to bolji odnos nego dve agresivne i dve pasivne osobe (a toga baš i nema puno, jasno je). ALI, mislim da ako su obe osobe ambiciozne, i umerene po svojoj agresivnosti i pasivnosti, takav odnos je najkvalitetniji.

The Philosopher ::Biti ambiciozan ne znači i ne voleti sebe, jer duhovna izgradnja i poslovna ambicija nisu konzistentni pojmovi. Jedan monah je upitao neke fudbalere: "Vežbatelji tela, vežbate li toliko i svoj duh?".
Ja sam baš dovela u najveću vezu voljenje sebe i ambicioznost Very Happy

Michael Samuel ::Ja recimo cenim svaku ambiciju, makar ta ambicija bila da postaneš perač sudova u hotelu sa jednom zvezdicom.
Hahahaha, ne verujem, upravo kada sam ranije objašnjavala ljudima koliko su mi bitne ambicije, baš sam pomenula primer čistača ulice Very Happy

Michael Samuel ::Filozofija "ako se mi volimo, sve drugo je nevažno" ima smisla samo u bajkama. Pametan odabir partnera nije trgovina emocijama. Zapravo samo pametan odabir partnera i može doneti te neke pozitivne emocije. Loš odabir partnera, pre ili kasnije, vodi stvaranju nekih, ne baš tako lepih emocija.
I ja se slažem sa ovime.
Mislim da ljudi pogrešno shvataju racionalan odabir partnera kao neku vrstu kalkulacije, gde su emocije na poslednjem mestu. Upravo ne. Moja ideja je bila - PRVO mora da postoji privlačnost, zaljubljenost, ceo taj emocionalni rad. A onda, ako želiš da to potraje, moraš da obratiš pažnju na još neke stvari.
Ali stoji činjenica da se ljubav zasniva i na prihvatanju onoga što druga osoba jeste, sa svim svojim manama. Ali ne mislim da svako može sa svakim manama da se pomiri.



E, sad, ostaje mi još ovaj religiozni deo da okomentarišem, ali to ću u sledećem postu, da bi bilo nekako preglednije Very Happy Mada možda možemo i zasebnu temu da otvorimo?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 674 korisnika na forumu :: 0 registrovanih, 2 sakrivenih i 672 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Nema