Citat:A i ono kad neko kaže kako mu nije bitno da bude sa nekim, već da taj neko bude srećan gde god bio, pa je sad to kao neka prava uzvišena ljubav. Nije, to je patetika koja ima za cilj da se predstavimo kao dobri i plemeniti u nadi da će taj neko zapravo to uvideti i ceniti to, pa se možda i vratiti.
Ti posmatras stvari iz svog ugla, nikada ti se nije dogodilo tako nesto, zato si i ubedjen da je nemoguce. Kada bih ti rekla da je to osecanje da voljena osoba bude srecna - makar i bez tebe mogucno, ne ocekujuci nista zauzvrat, ti ne bi verovao, jer stvari generalizujes. Otvoren si za posmatranje stvari samo iz svog ugla, sto je jos gore - iz ugla vecine, pojedinci koji su u stanju da osete nesebicnu ljubav su danas retki, a nazivati ih potajnim mazohistima ako nisu srecni u ljubavi po svaku cenu je uvredljivo pomalo. A i nije bitno sta ostatak sveta misli da je ljubav, imam utisak da se o ljubavi danas vise misli nego oseca, secira se, pod lupom se trazi poreklo, jedina istina je da kada se dvoje nadju koji veruju u istu pricu ne zive vise u istoj vasioni kao drugi, i nije bitno sta ti, drugi, ili bilo ko misli o njima, o ljubavi, o svemu, ono o cemu ti uglavnom pricas je ono sto danas zeli da lici na ljubav..
Citat:
Upravo zato ljubav na daljinu retko kada uspeva, odnosno uspeva samo kada oko nas nema nikoga ko bi izazvao isti ili sličan prijatan osećaj, pa nam čak i telefonski razgovor sa tim nekim pričinjava zadovoljstvo. Čim se pojavi sličan uticaj u bližoj okolini, sve to pada u vodu.
Ako pada u vodu, onda nije ljubav, po tome razlikujes. Nije ljubav kad se volite kad ste zajedno, nego kada niste, svet je pun kvalitetnih, zanimljivih ljudi, izazova, ostati zajedno kada mozes da biras je prava povezanost. Zelim ti da iskoracis korak iz sebe, u novi svet koji nije obojen toliko racionalnim i naucim shvatanjem, mozda nije toliko stabilan, ali je svakako bogatiji - osecanjima. Da nije bajki kakvo bi nam detinjstvo bilo, da nije ljubavi, kakav bi nam zivot bio, a dvoje koji veruju u istu bajku, pomenuh vec, su bajka za sebe.
U prethodnoj poruci sam započeo priču o složenosti univerzuma i dualnosti materije. Koliko toga još postoji što ne primećujemo, a neki misle da smo zagospodarili ovim svetom. Sve se kreće oko + i - , pa tako i ljudski rod u vidu muškarca i žene. Zato nam nije potrebna nikakva ljubav u dubljem smislu da bi smo se umnožavali. Ljudi kao polovine tragaju za celovitošću, makar to bilo na trenutak, a vođenje ljubavi (da ne koristim drugu reč) i trenutno spajanje pružaju utehu.
Michael Samuel ::Ako se tako postave stvari, onda je jasno da ljubav prema nekoj osobi samo znači da ta osoba izaziva prijatna osećanja u nama samima. Taj prijatan osećaj može izazvati nečiji fizički izgled, ponašanje, način razmišljanja, stavovi i dosta toga, ali je suština ta da je ljubav zapravo sebično osećanje. Pa tako, čak i kada se odričemo nečega zbog ljubavi, pristajemo na razne kompromise i radimo dosta toga što bi neko sa strane nazvao glupim, ne radimo to zato što nas na to tera neka nedokučiva sila, već naprosto stremimo ka tom prijatnom osećaju.
Ljubav ne može nikako biti sebično osećanje. Ti si opisao kako ego funkcioniše u vezama. Ego se hrani dok čoveku stvari idu na ruku, ali postoji i drugi ego koji pokušava sebe da zadovolji. Jedan i drugi ego su maska za unutrašnji bol.
Citat:I pre nego što me neko napadne da sam bezosećajan, moram da naglasim da sve ovo što sam napisao ne znači da ljubav nije važna. Naprotiv, meni je jako važna. Ne samo prema osobi suprotnog pola, već i prema mnogo čemu drugom. Volim određene bendove, volim određenu muziku, volim određene filmove, volim određena mesta, volim kišu kada udara po prozoru, volim snežne noći, volim kada vidim nasmejano lice na ulici, volim prvu jutarnju kafu, volim da pročitam dobar tekst ili knjigu, volim kada se ostvari nešto što sam zamislio... zapravo sve što u meni izaziva prijatno osećanje.
Ljubav prema lepom i uživanje nije ljubav o kojoj mi govorimo. Najbliže bi bilo koristiti reč smirenost, ali i nirvana i ekstaza, itd. Deluje šareno opis, ali različite reči različiti ljudi drugačije percipiraju.
Citat:Eto, to je u suštini ljubav i bez nje se svakako ne može živeti, jer je ljubav jedan od osnovnih pokretača u životu i živeti bez ljubavi bi zapravo značilo živeti isprazan život koji ni u jednom ne trenutku ne pruža nikakvo prijatno osećanje. Ali mistifikovati ljubav lupetajući o tome kako je to neka uzvišena kosmička energija koja čini da volimo ili radimo nešto što nam ne prija je totalna glupost. Ako neko zaista misli da voli nešto što mu ne prija, treba da se javi kod šrinka da se utvrdi šta nije u redu sa njim, jer se tu definitivno radi o psihološkom poremećaju, najverovatnije nekoj vrsti blažeg mazohizma.
Itakako se živi bez ove ljubavi o kojoj se ovde govori.
Dopuna: 23 Nov 2013 14:41
Samo, podrazumeva se da dinamika svakodnevnog života ne pruža mogućnosti, niji je moguće u materiji, uvek biti sretan i u nekoj 'nirvani'.
Dopuna: 23 Nov 2013 17:09
Red_star_girl ::pojedinci koji su u stanju da osete nesebicnu ljubav su danas retki, a nazivati ih potajnim mazohistima ako nisu srecni u ljubavi po svaku cenu je uvredljivo pomalo. A i nije bitno sta ostatak sveta misli da je ljubav, imam utisak da se o ljubavi danas vise misli nego oseca, secira se, pod lupom se trazi poreklo, jedina istina je da kada se dvoje nadju koji veruju u istu pricu ne zive vise u istoj vasioni kao drugi, i nije bitno sta ti, drugi, ili bilo ko misli o njima, o ljubavi, o svemu, ono o cemu ti uglavnom pricas je ono sto danas zeli da lici na ljubav..
Potpuno se slaže, ali čovek mora biti u mogućnosti da 'skoči na tu stranu'. To je kao kada elektron nestane na jednom i samo se istog trenutka pojavi na drugom energetskom nivou, ili prosto rečeno nema prečice ili puta već samo skok (ili jesi ili nisi u stanju).
Cela priča oko muško ženskog odnosa je spoznati celinu i osetiti spokoj u duši.
I on meni kaže da ne razume šta je želja. More... Ne mogu a da ne naglasim ponešto iz posta:
Leonardo :: Koliko toga još postoji što ne primećujemo....
* * *
Potpuno se slaže, ali čovek mora biti u mogućnosti da 'skoči na tu stranu'. To je kao kada elektron nestane na jednom i samo se istog trenutka pojavi na drugom energetskom nivou, ili prosto rečeno nema prečice ili puta već samo skok (ili jesi ili nisi u stanju).
Cela priča oko muško ženskog odnosa je spoznati celinu i osetiti spokoj u duši.
Ovo prvo je strašno, ali strašno važno.
Ovo drugo je priča o želji.
Ovo treće je suština stvari.
* * *
Da malo pojasnim ovu jezičku liniju. Reči su važne i ako nismo uvek sigurni kako se nešto kaže, pogledajmo kako se to kaže u običnom govoru. Ako smo se ovde zakačili za reč ambicija, da je iskoristim kao primer. Dakle, da uzmemo to značenje da je ambicija težiti nečem velikom i važnom.
I da je primenimo na važne i velike stvari u životu. Da li kažemo:
Imam ambiciju da završim fakultet.
Imam ambiciju da se zaposlim.
Imam ambiciju da se udam/oženim.
Imam ambiciju da imam dete.
Ne kažemo. Kažemo:
Želim (hoću) da završim fakultet.
Želim (hoću) da se zaposlim. Ali... Imam ambiciju da napredujem u poslu.
Želim (hoću) da su udam/oženim.
Želim (hoću) da imam dete.
Nemojte omalovažavati reč želja u običnom jeziku i životu. Nije ona uopšte mala kao što izgleda na prvi pogled. Osim toga, reči koje koristite šalju poruke vašem mozgu. A taj ne razlikuje dobro i loše. On samo prima kako mu vi naredite. To vam je ona priča iz Biblije: traži, pa će ti se dati.
Leonardo vam govori jezikom principa delovanja stvari, ja to kombinujem sa primerima iz života. Valjda smo uspeli da objasnimo ono što zastupamo. A evo i Zvezdašica se pridružila. A Sorelag lajkuje. Hoću da kažem, verujte na reč nama starijim gradjanima.
P.S. Stičem utisak da je moj prethodni post izazvao tenziju što mi nije bila namera. Majkle Samjuele, protiv tebe nemam ama baš ništa. Ti nemaš nikakvu lošu nameru u odnosu na mene da bih ti bilo šta uzela za zlo. Ti veruješ u to što pišeš. Samo što mi totalno različito razmišljamo i ja smatram da je u takvim situacijama komunikacija nemoguća. A morala sam to da ti kažem, jer si komentarisao moje postove, a od mene se očekivalo da uzvratim komentar.
Dopuna: 24 Nov 2013 12:58
Vratila sam se da kažem da je Neprimetna nepravedno zapostavljena sa gore pomenutog spiska. Verovatno još neko iz prvog dela teme.
Rekoh sebi sinoć: dosta je više o želji. I samo sam jednu temu sada otvorila u Pričaonici. I shvatila da to moram da stavim ovde. Pogledajte. Mogla bih da vam ispišem podosta o onome što se ovde vidi. Neću reći ni reč. Samo: pogledajte. A kad se smirite, postavite pitanje iz naslova teme. Odgovor koji date sebi je taj koji tražite.
Okej, nije me bilo dugo na forumu, tek sad videh šta se ovde izdešavalo Vratiću se časkom na nešto što sam htela prvo da razjasnim.
Silija ::I da počnem ono što ću naglasiti u odgovoru na sledeći pasus: ljubav se dešava. Ne možeš o njoj racionalizovati. Mislim da sam o ovome čak i pisala. Nije to vrsta kolača, pa da probaš i vidiš koji ti najviše odgovara, niti komad odeće i obuće. Ili da ti odgovorim iz rečnika psihologije: čovek treba da zna kakvog životnog saputnika želi da bi mu se taj susret desio.
E, pa, sad, ovde ne mogu da složim sa time da ljubav ne možeš da racionalizuješ, i da ne možeš da je tako isprobavaš i vidiš šta ti odgovara. Baš zbog ove poslednje rečenice koju si napisala.
Ja verujem da kroz ljubavni odnos možeš da naučiš puno toga o sebi, o drugim ljudima, o tome kakav ti odnos najviše odgovara, sa kime dobro funkcionišeš. I tako na kraju iskristališeš sebi sliku o tome kakvog životnog saputnika želiš, je li. Svakako da može da se desi da upoznaš tu osobu i pre nego što shvatiš šta tačno želiš, ali ćeš sigurno primetiti da je to jedan odnos u kome se osećaš srećno i ispunjeno - zašto bi ga onda napuštao?
Silija ::Ako jedna strana želi jedno, a druga drugo, možete da se dogovorite. Ako ne želite da se dogovorite, to nije ljubav u svojoj suštini.
Opet, ne bih se složila. Nije ljubavni odnos ceo tvoj život, ima tu drugih stvari koje su ti bitne. I vrlo verujem da možeš da voliš nekog, ali da ne želiš da pristaješ na neke kompromise. Evo plastično: kada bih imala partnera koji je fantastičan za mene, odgovara mi u svakom smislu, ali npr. lupimo da je ekstremno patrijarhalno vaspitan, i smatra da žena treba da bude u kujni, a ne u kancelariji. Koliko god da bih ga volela, ne bih mogla da ostanem sa tom osobom, jer ne želim da se odreknem ljubavi prema mojoj profesiji. I ne bih rekla da je problem što to nije ljubav, nego je problem to što to nije osoba sa kojom mogu da funkcionišem u jednom odnosu kao što je npr. brak, jer zahteva uređivanje zajedničkog života.
Što se ambicije tiče, okej, istina, nisam mislila na definiciju po Vujakliji, ali mislim da njena definicija danas malo odlutala od te. Nisam je povezivala sa slavoljubljem. Mislim da bi "snažna motivacija" bilo približno onom značenju koje sam ja gađala.
A sada ću, standardno, da stanem na stranu nečeg što je Michael Samuel rekao Volim surovo racionalizovanje, pa to ti je
Što se tiče sebičnosti i ljubavi, ono o čemu on govori me podseća na onu večnu debatu - da li postoji čist altruizam, ili se sve na kraju može svesti na to da to činiš sebe radi, pa i ako biraš da patiš za druge - to je zato što ćeš se ti osećati kao bolja osoba zbog toga.
Evo kako ja ovo mogu da ukomponujem u svoje shvatanje ljubavi: meni se svidela ona priča Skota Peka da je ljubav širenje granica Ega, da bi u sebe "primili" i drugu osobu. Ja to doživljavam kao proširenje svog sveta tako što ga spajam sa svetom druge osobe. I to zvuči krajnje lepo i nesebično, je l? Ali opet, na kraju se može svesti na to da ja sebično želim da obogatim svoju cenjenu ličnost, a da neko sa druge strane napravi mesta u svom svetu da u njega ubaci mene.
Svakako, da se razumemo, ne razmišljam ja na ovaj način kada volim nekog. Zaista. ALI, u krajnjoj tački se može svesti na jedan sebičan motiv, ako ćemo baš da kopamo po tome. I ne, ne mislim da je to loše. Imamo nagon za samoodržanjem i nagon za razmnožavanjem, i to jeste usmereno prema nama samima, kada tako gledamo.
Opet, kada nekog budem okarakterisala kao sebičnog, tu ću misliti na nekog ko je sa ovim otišao do ekstrema, kada to ide na štetu drugih.
I opet, ja vrlo volim da objasnim sebi sve što mogu (i puno ću puta pogrešiti, svakako, ali učimo ceo život, zar ne?), pa i ljubav. Ne volim da mistifikujem stvari. Ali čak i ako razložim sve to na komponente kada razmišljam o tome, to ne umanjuje moje uživanje, niti umanjuje značaj toga. To što ću sebe u krajnjem slučaju objasniti kao skupinu atoma, ne znači da ne volim sebe. Moj doživljaj stvari je holistički, celovit, a kada hoću da te stvari razložim, to činim da bih bolje razumela koji procesi se dešavaju u pozadini, i u krajnjem slučaju, da radim na onome što ne valja i da budem bolja osoba.
Shrink I Am ::E, pa, sad, ovde ne mogu da složim sa time da ljubav ne možeš da racionalizuješ, i da ne možeš da je tako isprobavaš i vidiš šta ti odgovara. Baš zbog ove poslednje rečenice koju si napisala.
Ja verujem da kroz ljubavni odnos možeš da naučiš puno toga o sebi, o drugim ljudima, o tome kakav ti odnos najviše odgovara, sa kime dobro funkcionišeš. I tako na kraju iskristališeš sebi sliku o tome kakvog životnog saputnika želiš, je li. Svakako da može da se desi da upoznaš tu osobu i pre nego što shvatiš šta tačno želiš, ali ćeš sigurno primetiti da je to jedan odnos u kome se osećaš srećno i ispunjeno - zašto bi ga onda napuštao?
To o čemu ti govoriš zove se kompatibilnost i iskustvo. Ljubav kao pojava nije deo te priča. A to mogu potvrditi i iz ličnog iskustva. Nekada se zaljubiš u potpuno pogrešnje osobe, a time nikako ne vladaš. Sa druge strane naravno da sa kompatibilnim parterom/kom može ostvariti bolju vezu, gde će te jedno drugom moći dublje da se otvorite i razmenjujete nežnost i ljubav.
Leonardo ::To o čemu ti govoriš zove se kompatibilnost i iskustvo. Ljubav kao pojava nije deo te priča. A to mogu potvrditi i iz ličnog iskustva. Nekada se zaljubiš u potpuno pogrešnje osobe, a time nikako ne vladaš. Sa druge strane naravno da sa kompatibilnim parterom/kom može ostvariti bolju vezu, gde će te jedno drugom moći dublje da se otvorite i razmenjujete nežnost i ljubav.
Pa svakako, ja sve vreme pričam o tome.
Izgleda da moram ponovo da naglasim: ja ni u jednom trenutku nisam rekla da svesno biramo po onim kriterijumima koga ćemo da volimo. I naravno, baš se često dešava da se zaljubimo u "pogrešnu osobu". Kako kaže pesma - ever fallen in love with someone you shouldn't have fallen in love with?
Ova tema se isključivo odnosila na one stvari koje su nam bitne kada su u pitanju neki ozbiljniji odnosi, kada treba deliti život sa nekim. Da li je samo ljubav dovoljna?
Shrink I Am ::E, pa, sad, ovde ne mogu da složim sa time da ljubav ne možeš da racionalizuješ, i da ne možeš da je tako isprobavaš i vidiš šta ti odgovara. Baš zbog ove poslednje rečenice koju si napisala.Ja verujem da kroz ljubavni odnos možeš da naučiš puno toga o sebi, o drugim ljudima, o tome kakav ti odnos najviše odgovara, sa kime dobro funkcionišeš. I tako na kraju iskristališeš sebi sliku o tome kakvog životnog saputnika želiš, je li. Svakako da može da se desi da upoznaš tu osobu i pre nego što shvatiš šta tačno želiš, ali ćeš sigurno primetiti da je to jedan odnos u kome se osećaš srećno i ispunjeno - zašto bi ga onda napuštao?
Već mi se učinilo, a sada sam sasvim sigurna da ti uglavnom misliš isto što i ja. Retorika nam se malo razlikuje, jer je meni jezik struka. Razlika potiče i iz tvoje potrebe za razmišljanjem i iz toga što o ljubavi govoriš iz razmišljanja. Drugi razlog je što si sasvim mlada i što celoj priči pristupaš sa aspekta odgovorne mladosti.
Elem, ovaj pasus se ne razlikuje mnogo od onoga što ja pišem. Samo što prva rečenica daje pogrešnu boju. Nije razmišljanje o nečemu racionalizovanje. Ako smo se složile da je ljubavni odnos platforma da upoznaješ sebe, a jesmo, ako smo se složile da čovek razmišlja u životu kad mu je već dat mozak, a jesmo, ostaje samo ta jedna reč. To što ćeš da koristiš mozak čak i kad si u ljubavi, nije racionalizovanje. Racionalizovanje je kad ti nije stalo, a ti to ipak uradiš misleći da ćeš imati neku drugu korist. Kad kažem korist, mislim na emotivnu korist, nešto drugo do čega ti je stalo.
Citat:Opet, ne bih se složila. Nije ljubavni odnos ceo tvoj život, ima tu drugih stvari koje su ti bitne. I vrlo verujem da možeš da voliš nekog, ali da ne želiš da pristaješ na neke kompromise. Evo plastično: kada bih imala partnera koji je fantastičan za mene, odgovara mi u svakom smislu, ali npr. lupimo da je ekstremno patrijarhalno vaspitan, i smatra da žena treba da bude u kujni, a ne u kancelariji. Koliko god da bih ga volela, ne bih mogla da ostanem sa tom osobom, jer ne želim da se odreknem ljubavi prema mojoj profesiji. I ne bih rekla da je problem što to nije ljubav, nego je problem to što to nije osoba sa kojom mogu da funkcionišem u jednom odnosu kao što je npr. brak, jer zahteva uređivanje zajedničkog života.
Ovo je odgovor koji je tipičan za mladost i sada ću te verovatno surovo razočati, a bolje je da do ovakvih stvari dolaziš sama. To da ti partner u svemu odgovara, a onda se ispostavi da je patrijarhalno vaspitan može da postoji u varijanti da se znate dva dana, on kaže udaj se za mene, ti kažeš da i onda eto problema. O ovome sam pisala, mislim da se tema zove: Šta zovemo ljubavlju. Kad posle nekog vremena veze ti počneš da uvudjaš da je on patrijarhalan na način koji tebi smeta, vrlo brzo ćeš početi da otkrivaš gomilu stvari koje ti se ne svidjaju. A ako ti se ne svidja, onda nije ljubav. Zamalo da opsujem u ovoj rečenici. Kad u vezi počneš da uvidjaš šta ti se sve ne svidja, shvatiš da ti se ne svidja i da ne želiš da budeš sa njim. Kompromis oko kujne i kancelarije je mogao da postoji pre 50 godina, to se danas ne može zvati kompromisom, jer je život u modernom društvu evoluirao. Kompromis se pravi oko toga da li idete na more u Grčku ili Tursku, oko životnih stvari se ne pravi kompromis.
Citat:Što se ambicije tiče, okej, istina, nisam mislila na definiciju po Vujakliji, ali mislim da njena definicija danas malo odlutala od te. Nisam je povezivala sa slavoljubljem. Mislim da bi "snažna motivacija" bilo približno onom značenju koje sam ja gađala.
Kao osoba od jezika smatram da reči treba koristiti u njihovom pravom značenju. Što se tiče snažne motivacije, nju najbolje pokirva reč: želja. Pogledaj ponovo prethodni spot. Samo je želela da joj nešto odsvira. Ne postoji druga reč koju tu možeš da ubaciš.
Citat:Ali opet, na kraju se može svesti na to da ja sebično želim da obogatim svoju cenjenu ličnost, a da neko sa druge strane napravi mesta u svom svetu da u njega ubaci mene.... ALI, u krajnjoj tački se može svesti na jedan sebičan motiv, ako ćemo baš da kopamo po tome.
To što ti želiš da obogatiš svoju cenjenu ličnost nije sebično. A obogaćuješ je tako što ga voliš. Uostalom, i on želi da obogati svoju cenjenu ličnost. A kad voliš nekog, ti daješ ljubav. A kad daješ ljubav, ti obogaćuješ sebe. Circulus vitiosus. Kad se osećaš loše, samo idi i uradi nekom nešto dobro. Prevedi nekog preko ulice, pomozi komšinici sa torbom, nasmeši se nekom. Da vidiš kako ćeš se osećati posle toga. A šta misliš kad ovako daješ nekome do koga ti je stalo... Rasteš ko kvasac. Ma, šta ko kvasac. Ko balon. Pa se zato i odlepimo od zemlje...
"Suština ljubavi je truditi se oko nečega i starati se da nešto raste.
...
Želim da se voljena osoba razvija i raste zbog nje same, a ne da bi meni služila."
Umeće ljubavi, Erih from. Pod hitno da pročitaš ovu knjigu.
Citat:Svakako, da se razumemo, ne razmišljam ja na ovaj način kada volim nekog.
Ovo je, u stvari, jedino što sam htela da ti citiram. Sve si rekla. Dakle, kad voliš, ne razmišljaš na taj način. Ali, eto, danas mi bi lep dan, pa sve ovo napisah.
Shrink I Am ::Ova tema se isključivo odnosila na one stvari koje su nam bitne kada su u pitanju neki ozbiljniji odnosi, kada treba deliti život sa nekim. Da li je samo ljubav dovoljna?
Trebao sam dodati da nesvesni deo itekako utiče. U tom smislu nema pograšne osobe, ali to je baš teška tema. Veze umeju biti bolne, ali to treba zahvaliti egu i emocijama. Govorim o onim relativno normalnim vezama. Sve u svemu ako je veza prava, pa makar je shvatali kao pogrešnu, nešto učimo o sebi.
Više volim reči predanost, posvećenost, ili veza za koju smo spremni da se borimo od reči ozbiljna. Ta tzv. ozbiljnost se često potencira, ali nije znak zdravog stanja.
Silija ::Leonardo vam govori jezikom principa delovanja stvari, ja to kombinujem sa primerima iz života.
Valjda je zato ljudima nekada nejasno šta želim da kažem. Najdraže mi je da govorim o ljubavi kao spontanom dešavanju, jednoj kreativnoj dimeziji koja je ključna kako bi se čovek unutar sebe ostvario. Ko zna koje sam etikete dobijao ovdre i svrstavan u jedan ili drugi tabor, itd.
Silija ::Leonardo ::Cela priča oko muško ženskog odnosa je spoznati celinu i osetiti spokoj u duši.
Ovo drugo je priča o želji.
Zašto ja izbegavam reč želja? Zato što je ne doživljama kao 'biti to'. Pod to mislim na deo celine, spoznaju...
Silija ::To što ćeš da koristiš mozak čak i kad si u ljubavi, nije racionalizovanje. Racionalizovanje je kad ti nije stalo, a ti to ipak uradiš misleći da ćeš imati neku drugu korist. Kad kažem korist, mislim na emotivnu korist, nešto drugo do čega ti je stalo.
E, pa, da, ovde se nismo razumele. Ja racionalizovanje gledam ili kao mehanizam odbrane (ali to je već pojam iz psihoanalize), ili kao ovo prvo što si navela, korišćenje mozga, u najširem smislu. Mentalna analiza i sinteza.
Silija ::To da ti partner u svemu odgovara, a onda se ispostavi da je patrijarhalno vaspitan može da postoji u varijanti da se znate dva dana, on kaže udaj se za mene, ti kažeš da i onda eto problema.
Nisam mislila baš tako bukvalno. Više sam ciljala na to da može da ti sjajno odgovara partner, da se jako lepo slažete i volite i ostalo, ali da postoje neke ključne razlike u tome kako biste organizovali zajednički život, i onda to unosi probleme u odnos.
Silija ::Kad u vezi počneš da uvidjaš šta ti se sve ne svidja, shvatiš da ti se ne svidja i da ne želiš da budeš sa njim
Zašto ovako? Pa svakako da će postojati neke stvari koje mi možda nisu baš po volji, ali prihvatam ih, kao što prihvatam mog partnera kao celovitu osobu, sa svojim vrlinama i manama. E, sad, samo je stvar u tome što za mene, postoje neke mane u drugoj osobi sa kojima mogu da funkcionišem, postoje neke sa kojima baš i ne mogu.
Silija ::Kao osoba od jezika smatram da reči treba koristiti u njihovom pravom značenju.
To bi bilo lako da ne postoji višeznačnost reči i izraza. Ok, shvatam ja da postoje denotacija i konotacija, ali to je malo teže nekad odvojiti kada govorimo o apstraktnim pojmovima.
Silija ::Samo je želela da joj nešto odsvira. Ne postoji druga reč koju tu možeš da ubaciš.
Nikako ne bih rekla da je devojčica imala ambiciju da joj nešto odsvira. Samo je želela. Ambicija (kao je ja razumem, a mislim da nisam jedina) uključuje to da želiš tu neku stvar dugo vremena, trudiš se da je ostvariš, ulažeš napor zato što ti je veoma stalo da to ostvariš. Ova devojčica iz klipa nije godinama razmišljala kako da joj ulični muzičari odsviraju Odu Radosti, i štedela za taj novčić, i otputovala u Sabadell, da mi ostvarila to što je zamislila. Ona je samo poželela da čuje muziku.
Umeće ljubavi sam svakako pročitala, i veoma mi je draga knjiga
Silija ::Dakle, kad voliš, ne razmišljaš na taj način.
Nadam se da smo se razumele - mislila sam na to da kad sam u stanju opijenosti ljubavlju, ne razmišlja meni mozak o tome koliki je udeo moje sebičnosti u toj ljubavi. Tad sam potpuno fokusirana na to koliko mi je prebožanstvena osoba sa kojom sam. Ali, kada se intenzivne emocije malo stišaju, onda sam u stanju da razmišljam racionalno o tome šta ta osoba budi u meni i zbog čega. Bar ja tako verujem
Leonardo ::Više volim reči predanost, posvećenost, ili veza za koju smo spremni da se borimo od reči ozbiljna. Ta tzv. ozbiljnost se često potencira, ali nije znak zdravog stanja.
Kada sam rekla ozbiljnost, mislila sam na drugu stvar. Mislila sam na to da počinjete više da delite zajedničke živote i to ne verbalno, neko isključivo praktično. Dakle, ako si u vezi sa nekim i ne delite stan/finansije/porodicu, to je dosta manje ozbiljno nego kada sve te stvari delite.
Ne mogu a da ne naglasim ponešto iz posta:
