Da li je samo ljubav dovoljna?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Shrink I Am
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potpuni offtopic
Michael Samuel

• 4Ovo se svidja korisnicima: Michael Samuel, Peca, Shrink I Am, ucenik32
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Okt 2013 1:02

Ljubav ima samo jedan zakon - dođe, traje i prođe.

Brak iz 'ljubavi' i nije neki brak.

Kompatibilnost je ključna, a o tome bi se moglo naširoko i ljudi (uključujući mene) je moglu sagledati samo iz svog iskustva. Duboka ljubav ili smirenje se može javiti na individualnom putu ili u zajednici, obično je kombinacija jednog i drugog kad se posmatraju pojedini delovi života izolovano.

Filozofija secka poput svake nauke na delove, ljubav je celina. Ona se oseća - tako dolazi, ne analizira se - tako se gubi.

---------------------

Hitler - genijalac koji je zastranio, a mržnja i bes odišu glupošću.

Dopuna: 25 Okt 2013 1:05

Religija - zašto se baviti sistemom kontrole, kada ljudi traže ljubav i sopstveni spas. Individualno, ona može postati jedina sloboda. Za prosečne ni nije ništa drugo nego da recituju doktrinu i poslušnički klimaju glavom.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Michael Samuel ::Potpuni offtopic
Michael Samuel



Ako misliš na moju poruku... nije ona toliki offtopic, već samo pokušavam da kažem da veza/brak nisu kruna ljubavi, pa da se u odnosu na vezu/brak podređuje sve ostalo...
Često se dešava da ljubav trpi zbog veze/braka, a to ne bi smelo da se dešava.

Po mom mišljenju veza/brak su više kao neka vrsta međusobnog 'dogovora', organizacija zajednkičkog života. Ne pridajem im nikad preveliki značaj.
Često se dešava da ljudima mnogo toga škripi u vezi/braku, ali zbog ljubavi ostaju u njoj.
Ponekad stvari toliko škripe da oni praktično više pate u tom braku/vezi nego što uživaju.

Iz tog ugla gledano - poenta mog posta je bila da treba čovek gledati malo širu sliku, pa ako dvoje ne funkcionišu u vezi/braku - to ne treba posmatrati i kao kraj ljubavi.
Treba samo da nađu drugačiju formu za funkcionisanje.

OK, jeste da malo skrenuh sa teme - ali samo sam pokušao da nađem i neki izlaz/soluciju za taj ćorsokak - kada ljubav nije dovoljna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam mislio toliko na tvoju poruku, koliko na Dejanovu. Ti si se još koliko toliko i dotakao teme. Mada, realno, obojica oftopikujete , jer je tema o tome koliko je i da li je ljubav dovoljna za uspešan brak/vezu ili su i koliko bitni i neki drugi parametri. Dakle, samo pominjanje ljubavi van konteksta braka/veze je na ovoj temi offtopic. Nije da se o tome nema šta pričati, naprotiv, ali za to onda treba otvoriti novu temu koja bi glasila "Da li ljubav može da postoji van braka/veze" ili "Da li se može voleti neko sa kime nismo u vezi" ili "Da li ljubav opravdava ostanak u lošoj vezi" ili nešto slično, jer upravo su to teme o kojima vi pričate.

Da se razumemo, nije mi cilj da ja sad nešto ovde zavodim red daleko bilo, uostalom ti si i vlasnik foruma pa možeš pisati i o slonovima na tufne ako ti se baš hoće , nego kontam da je greota da devojci kvarimo temu, pogotovo što se nova tema može postaviti jednostavnim klikom na pravo mesto (dugme), a i besplatno je

• 2Ovo se svidja korisnicima: Michael Samuel, Peca
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Michael Samuel ::Oh, you're so cute!
Molim lepo, sad sam baš uzela da malo čitam o neskladu između komunističke teorije i prakse, da ne bude da sam samo slatko i površno uzela da se vraćam na opšte mesto

Michael Samuel ::Naravno da ne ide. To su dve potpuno odvojene stvari. Imati ambiciju znači imati cilji. Biti control freak znači... pa, biti control freak Smile Control freak može biti ambiciozan ili ne. E sad, da li postoji neka korelacija između ambicioznosti i želje za kontrolom, ne bih znao... nisam nailazio na takva istraživanja, a u svojoj okolini nemam dovoljan uzorak da bih izvlačio neke zaključke.
E, sad sam baš malo kopala po istraživanjima, i ima začuđujuće malo onih koji se bave ambicioznošću :/ Našla sam da ta ambicioznost i želja za kontrolom mogu da se spoje u osobi koju bismo nazvali "liderom" (svakako, ne važi to za sve lidere, ali statistički je značajno ). Mada, ima i terminoloških problema, pošto vidim da ambicioznost dosta povezuju sa željom za slavom i dosezanjem nekih društveno poželjnih ciljeva, a "grit" (što ne znam baš kako da prevedem na srpski... kao neka mešavina ambicioznosti i istrajnosti) se vezuje za ostvarivanje ličnih ciljeva, pa makar i ne bili društveno poželjni. E taj grit je nekad i u korelaciji sa neurotičnošću, i lošim reagovanjem na situacije nad kojima osoba nema kontrolu.
U svakom slučaju, jasno mi je ovo što si napisao da ambicija ne mora da se oslikava samo na posao i dostizanje materijalnih ciljeva, ali to ljudi izgleda tako najčešće gledaju. Ili samo imamo problema sa terminologijom (i onda kreće priča kako ne možemo da komuniciramo kako treba, jer svi imamo različite predstave o svemu, i tako naširokoo i nadugačko ).

Ali da se vratim na temu, pošto sam mnogo otišla u istraživanja Slažem se sa ovime što si rekao za ambiciju, da kao i bilo koja druga stvar može da ode u svoju lošu krajnost. Ja mislim da sam povezala ambicioznost sa agresivnošću zbog nekih principa koji vladaju u našem društvu (koje tako voli da podstiče polarizaciju), mislim da danas nije retko da roditelji uče svoju decu da su ovo surova vremena i da moraju da idu preko leševa i da se bore za ostvarivanje svojih ciljeva, jer ako oni to ne urade - neko drugi će im maznuti pos'o.
E, onda se javljaju ljudi koji su ekstremno ambiciozni i sve žele da drže u svojim rukama, pa i svog partnera. I takve parove sam često viđala. Ali opet, ne kažem da svaka ambicioznost mora tako da izgleda, pa da se to oslika na partnerski odnos.

Peca ::Bio sam recimo u vezi u kojoj smo se, nesporno, mnogo voleli, ali je svaki drugi dan dolazilo do ljutnje, i to uglavnom za banalne stvari (kažem nešto što ona protumači opako-naopako). Vremenom je postalo nesnošljivo - shvatio sam da se mi više mučimo nego što uživamo u ljubavi - i raskinuo. Raskinuo sam jer ne želim da joj pravim nervne slomove svaki drugi dan, jer ne želim da meni skače pritisak non-stop - dovoljno VOLIM i nju i sebe da ne želim da upropastim ni njen ni svoj život takvom nesrećnom vezom/brakom. Ljubav je pustiti je da nađe nekoga sa kime neće biti nesrećna kao sa mnom.
Imala sam slično iskustvo, i potpuno razumem o čemu govoriš. I upravo to - ljubav može i treba da ostane (svakako duhovno obogaćuje ljude), ali ako u obliku odnosa kao što je veza/brak postoje neki problemi koje je veoma teško ili nemoguće premostiti, mislim da takvu vrstu odnosa ne treba po svaku cenu siliti. Na kraju krajeva, zar nije bolje po obe osobe da nađu nekog koga će isto tako voleti, a lakše i složnije funkcionisati.

EDIT: mislim da je, kada je ova tema u pitanju, teško ne otići u offtopic (i to ne kažem samo zato što sam i ja to uradila ). ipak je veoma kompleksna, jer se može gledati sa različitih perspektiva, i unosi se dosta dilema oko toga šta je dobar partnerski odnos, kako se manifestuju neke osobine ličnosti u tim odnosima i koliko je to zapravo kome bitno

• 3Ovo se svidja korisnicima: Peca, Neprimetna, angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam od onih koji veruju da zaljubljenost i ljubav nisu jedno te isto, i koji misli da je ljubav toliko široka i sveobuhvatna da se ne može definisati niti objasniti. To jest, da će svaka osoba imati različito tumačenje ljubavi a da tim svojim razmišljanjem neće potirati nečiji drugi stav. Tako nekako.

Mogu sa zaljubiti u nekoga (leptirići u stomaku, neprestano razmišljanje, osmeh pri svakom pogledu...) a da ta osoba i ne deli moja interesovanja, pa čak i da imamo toliko suprotna razmišljana zbog kojih bi produbljivanje veze bilo pogubno.
Inače, imam i neku svoju tezu da nas u vezi više mogu razdvojiti sitnice i naizgled nebitne stvari negoli neke razlike koje su vidljivije.

Ljubav! Uvek kad pomenem tu reč ja se duboko zamislim i samog sebe demantujem šta je u stvari ljubav.
To je kad nekog iskreno i od srca volim?! Onaj deo mene koji naginje poeziji mi govori da je sam taj čin nepotpun da bih to mogao ljubavlju nazvati. Ali ne zato jer smatram da se to moje davanje emocija treba adekvatno vratiti i nagraditi. Tu za mene nema ničeg od ljubavi, ali neretko sam čuo da neuzvraćena ljubav nije ljubav. Naravno da ne verujem u to. Ono što sam, sa početka pasusa, hteo reći je to da mi se dešavalo da nekoga volim ali da je to na kraju prestalo. I da li je to onda bila ljubav? Da li ljubav može prestati?
Na ovo pitanje će zasigurno biti više različitih odgovora ali nijedan neće isključivati drugi jer ljubav nije matematička formula.

E sad, znam da sam otišao u off, i to od početka posta, i znam šta je autor teme želeo sa otvaranjem iste, ali samo sam hteo reći da pošto ne postoji definicija ljubavi, i da će je svako od nas shvatati na drugačiji način, samim tim se ne mogu definisati naša razmišljanja u vezi sa ovom temom. Tako nekako.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako bih odgovarala na naslov teme, onda bi moj post bio veoma kratak: da, ljubav je dovoljna, jer ako nije, onda nije ljubav.

Iako ne bih mogla da se složim sa onim što piše Šrink, ideja je, u stvari, odlična, mada mislim da ona piše više sa aspekta profesije nego iz ličnog stava. Elem, zaista se radi o tome: kako ljubav uklopiti u život. I to život u društvenoj zajednici. Dvoje će se još nekako sami i snaći, ali kad treba sa tom svojom zajednicom da izadju pred familije i okolinu u kojoj rade i kreću se, to postaje jedna druga priča. Dok sam bila mladja, zastupala sam tezu koju ovde zagovara Peca. Vi, zaista, ne morate biti sa onim koga volite. Koji god da su razlozi. No, mislim da je suština da ljubav treba da se ostvari u spoljašnjem svetu. Ili životu, kako hoćete. To je odnekud uvek problem. Jer ljubav počinje potpuno apstrahovana od spoljašnjih uticaja. I dodir ima presudnu ulogu. A šta je sa onim što se zove život? Kako razgovarate, kako ćutite, kako hodate, kako mislite, kako se ponašate jedno sa drugim i kako se ponašate kao jedinke medju ljudima. Neki će reći da tu mora da postoji slaganje, drugi će opet zastupati tezu da se suprotnosti privlače. Ono što sam ja shvatila je da suština mora biti ista, vi se zaista morate naći i poklopiti u onome što vam je od suštinske važnosti. Van toga pristajete na kompromise u ovoj ili onoj meri. Odnosno, nisu vam važne neke druge stvari i ne smetaju vam, iako ih generalno ne odobravate. Tako da se vraćam na početak odgovora: da, ljubav je dovoljna ako je ljubav, jer ona onda pronalazi način da se nosi sa svim onim što se Šrink pita. Sećam se, pre mnogo godina, u jednom radio intervjuu, Anica Dobra je, na pitanje: Kakav je vaš idealan muškarac, odgovorila: Onaj čije mane mogu da trpim.

Generalno ne volim kada se reči sa negativnom konotacijom upotrebljavaju pozitivno. Ali živimo u vremenu kada je to moderno. Ambicija može da ima pozitivno značenje u poslovnom kontekstu, u životnom ne. To što vi želite da vam veza/brak uspe ne zove se ambicioznost. A to da li nekom smeta što mu je partner u poslu ambiciozan potpuno je lična stvar. Ljudi su različiti, pa i ljubav shvataju različito. Meni je ono što su imali Liz Tejlor i Ričard Barton opsesija, njima je bila ljubav.

Što se tiče priče o religiji... Mislim da je najveći problem u poimanju bilo čega taj što ljudi, bar na našim prostorima, imaju potrebu da sve posmatraju iz društvenog konteksta. Pa i lični život. Pa i ljubav. To je pogrešno. Lične stvari se moraju posmatrati lično, odnosno onako kako ih pojedinac oseća. Da me sad pitate da li bih mogla da budem sa čovekom druge vere, ne bih znala da vam kažem. Ali sam potpuno sigurna da je najbolji način da se toj temi pridje na način na koji se to radi u filmu Sabah http://www.imdb.com/title/tt0325191/. Muslimanka iz Sirije koja živi u Kanadi zaljubljuje se u hrišćanina Kanadjanina. Liči na otrcani odgovor vremenu u kome verske tenzije imaju nezaslužen primat, ali problem je obradjen na tačan način. To je lična borba. Koliko ste sami spremni da preskočite barijere i granice pred vama. Pošto se suoče sa dubinom jaza koji ih razdvaja, oboje će se naći pred životnim pitanjem: da li volim. Film je poetski uradjen i može se posmatrati i bez vezanosti za ovaj aspekt.

Da završim u tom stilu. Svaka je ljubav velika borba sa samim sobom. Vi morate da prevazilazite unutrašnje prepreke da biste videli da li to želite da uzmete pošto su pred vama razne barijere. Zvuči pomalo teško i opterećujuće, ali nije toliko. To je samo lakmus. U zavisnosti od toga koliko lako odgovarate na to pitanje, znaćete šta osećate i da li to jeste ili nije ljubav.

• 1Ovo se svidja korisniku: Shrink I Am
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::Ako bih odgovarala na naslov teme, onda bi moj post bio veoma kratak: da, ljubav je dovoljna, jer ako nije, onda nije ljubav.
Ovo je zabluda, ali nije strašno. Pošto je to slučaj sa gotovo celim čovečanstvom. Otprilike 25% onoga što pojedinci ubacuju u isti koš gde smeštaju ljubav su zablude ili pogrešni koncept. Ekvivalentna zabluda ovo je 'ukoliko me voli, žrtvovala/o bi se za mene'. Što apsolutno nije tačno. Ukoliko eliminišemo iz priče emocije, seksualni nagon i zaljubljenost, pri čemu ih većina mladih opijeni hormonima uporno brkaju za ljubav, te uvedemo jednu dublju dimenziju može se reći ljubav je smirenje/stanje svesti. Ljubav kao stanje svesti, pa čak i ako je priprosto tretiramo kao osećanja zapravo nije dovoljna, već odluka i volja da uspe neki odnos. To da li će se neko za nekoga npr. žrtvovati u nekom smislu nema veze sa osećanjem ljubavi, niti će biti manje sebičan, niti će mu se osećaj lične vrednost i odnosa prema partnerima promeniti... Što naravno ne znači da ljubav neće biti pokretačka snaga. Borba i tenzije u realnom svetu zavisi od mnogih faktora, a ne osećanja ili ljubavi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::da, ljubav je dovoljna, jer ako nije, onda nije ljubav.
Oooovaj... nije mi baš jasno ovo... jedna je stvar voleti nekoga, a druga je stvar, kao što si i sama rekla "kako uklopiti ljubav u život". I ja sam baš pitala za tu drugu stvar.
I da se razumemo, ja ne mislim da iko ikada treba da uđe u brak, npr, sa osobom koju ne voli. Samo mi je bila poenta da ne možeš ostvariti nešto ozbiljno sa svakom ljubavlju. I po mom mišljenju, nije ljubav ta koja je problem, nego neke druge stvari koje sam navela u prvom postu.

I da li sve ovo znači da mi npr. ne volimo svoje bivše partnere? Ja se ne bih složila nikako. Ali po tvojoj logici, ako se nismo ostvarili = ne volimo se.

Silija ::mada mislim da ona piše više sa aspekta profesije nego iz ličnog stava
Baš suprotno O ovome sam govorila isključivo iz ličnog stava. Profesija nije puno uticala na moje mišljenje o ovoj temi.

Silija ::Ambicija može da ima pozitivno značenje u poslovnom kontekstu, u životnom ne.
Zašto ambicija ne bi imala pozitivno značenje u životnom kontekstu? Ambicija da naučiš što više. Da ostvariš što kvalitetnije odnose sa ljudima. Da učiniš nekog srećnim.

• 1Ovo se svidja korisniku: angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leonardo ::Ekvivalentna zabluda ovo je 'ukoliko me voli, žrtvovala/o bi se za mene'. Što apsolutno nije tačno. To da li će se neko za nekoga npr. žrtvovati u nekom smislu nema veze sa osećanjem ljubavi, niti će biti manje sebičan, niti će mu se osećaj lične vrednost i odnosa prema partnerima promeniti.
* * *
Ljubav kao stanje svesti, pa čak i ako je priprosto tretiramo kao osećanja zapravo nije dovoljna, već odluka i volja da uspe neki odnos.
* * *
Što naravno ne znači da ljubav neće biti pokretačka snaga. Borba i tenzije u realnom svetu zavisi od mnogih faktora, a ne osećanja ili ljubavi.

Leonardo i ja se izgleda slažemo u svemu sem u tome da je prva rečenica mog posta zabluda. Većina ljudi pogrešno shvata da je žrtvovanje za partnera ljubav. Dakle, NE ČINITE ništa zbog nekog, nego zbog sebe. Ako hoćete da budete sa nekim, nećete biti sa njim zato što on to hoće, nego zato što to vi hoćete. U ovoj priči ja volim da pomenem jedan primer koji je mene duboko pomerio dok sam bila valjda tinejdžerka. Bila je neka serija o Hitlerovom arhitekti. Izuzetno nadaren i pošten čovek dolazi u situaciju da sve što uradi ima predznak da je uradjeno zbog veličanja čoveka koga svet smatra zlotvorom. Njegova žena je morala da prodje kroz veliku borbu. Doduše i on sam. To ključno pitanje, šta raditi u ljubavi kada onaj koga volite radi ono što vi mrzite je, verovatno, taj test. I nema tu žrtvovanja. Nego je stvar odluke da se nastavi da se neguje ljubav i da se prihvati način gledanja na stvari koji se suprotstavlja vašem. Ili da se ode. A ako ovo žrtvovanje prenesete na svakodnevne sitnice, onda stvari mogu da postanu ozbiljne. Ako stalno radite nešto zbog nekoga, a ne zbog sebe, izadjite iz toga. To nije ljubav.

Sa ostalim citatima mogu samo da se složim. Ljubav je i stanje svesti i pokretačka snaga. Samo je, očito, pitanje kako to svako od nas primenjuje u životu.

Zašto se često rečenica poput prve iz mog prethodnog posta naziva zabludom? Zato što mi više volimo da pričamo o osećanjima, nego da prolazimo kroz njih. Kad osetite da vam je do nekoga stalo, onda donošenje odluka izgleda potpuno drugačije od onoga kako vi iz svog racionalnog mislite da će izgledati.

I još da prokomentarišem jednu tvoju rečenicu iz ranijeg posta, da ljubav, dodje, traje i prodje. To je sasvim prirodno. Jeste bolno, ali niko ne garantuje da će ljubav trajati čitavog života. Suština je da ti nastavljaš svoj život ne gušeći u sebi tu ljubav koju si imao, pa si je izgubio. I da moraš da se otvoriš za novu ljubav, koja će, definitivno, biti drugačija od prethodne. Čovek kad voli, njemu je ta ljubav veća od života. On tako oseća. I treba da se ponaša u skladu sa tim. Suština je, svidjalo se to nama ili ne, da je život iznad ljubavi.

Shrink I Am ::Silija ::da, ljubav je dovoljna, jer ako nije, onda nije ljubav.
Oooovaj... nije mi baš jasno ovo... jedna je stvar voleti nekoga, a druga je stvar, kao što si i sama rekla "kako uklopiti ljubav u život". I ja sam baš pitala za tu drugu stvar.
I da se razumemo, ja ne mislim da iko ikada treba da uđe u brak, npr, sa osobom koju ne voli. Samo mi je bila poenta da ne možeš ostvariti nešto ozbiljno sa svakom ljubavlju. I po mom mišljenju, nije ljubav ta koja je problem, nego neke druge stvari koje sam navela u prvom postu.

I da li sve ovo znači da mi npr. ne volimo svoje bivše partnere? Ja se ne bih složila nikako. Ali po tvojoj logici, ako se nismo ostvarili = ne volimo se.

Silija ::mada mislim da ona piše više sa aspekta profesije nego iz ličnog stava
Baš suprotno O ovome sam govorila isključivo iz ličnog stava. Profesija nije puno uticala na moje mišljenje o ovoj temi.

Silija ::Ambicija može da ima pozitivno značenje u poslovnom kontekstu, u životnom ne.
Zašto ambicija ne bi imala pozitivno značenje u životnom kontekstu? Ambicija da naučiš što više. Da ostvariš što kvalitetnije odnose sa ljudima. Da učiniš nekog srećnim.

Ne znam šta ti nije jasno. Čovek najčešće ljubav posmatra odvojeno od života. Stvar je u tome da to ne prolazi. Ljubav samo ako se ostvari ima suštinsku snagu. To si razumela i postavila si kao temu. Kako će ko od nas to da radi, to je stvar ličnosti i karaktera.

U mladosti čovek veruje da se u brak ulazi isključivo iz ljubavi. Kako život prolazi, taj stav se kod većine menja. Sasvim je ok biti u braku iako nema ljubavi. Ukoliko je to stvar svesne odluke. Dakle, vi možete da odlučite da živite sa nekim zbog toga i toga i to je u redu ako su obe strane saglasne. Mogu da vam uprostim stvari i da prizovem u pomoć srpsku tradiciju: brakovi su sklapani da se radjaju deca i produži loza i nisu se razvodili zato što su obe strane tačno znale zašto trpe to što trpe. Ono što, medjutim, meni smeta u celoj to priči je da se to potencira kao izbor za svakog. Tako da će oni koji ulaze u brak iz tih razloga meni uvek zamerati zato što ja to neću uraditi, iako ja ne zameram njima na tome što su uradili. A tu stupaju na scenu neke druge analize, nebitne za temu.

Napomenula si jednu stvar koja je jako bitna. Ne može se sa svakom ljubavi ostvariti nešto ozbiljno. To je sasvim u redu, samo je stvar u tome da ljudi to sebi priznaju. Čovek mora da živi život da bi mu se desila ljubav. I mora da prodje kroz neke situacije i kroz neke odnose da bi mu se desila ljubav. Nisu problem stvari oko nas, kako ti to kažeš, nego naš odnos prema tim stvarima. A ti svoj odnos prema nečemu ne možeš baš uvek da znaš, mora nešto da ti se desi da bi video kako se postavljaš u toj situaciji. Jedno je da pričaš o tome kako ti ne smeta da tvoj muž izlazi noću sam i ide u klubove i na žurke, a druga je kako se ti stvarno osećaš po tom pitanju. Jedno je da kažeš meni ne smeta da mi muž bude musliman ili Jevrejin, ali bitno je kako si ti osećaš kad dodju proslave praznika, običaji, poštovanje ponašanja. Prema tome, dok ne prodješ kroz to, ne znaš. A kad se nadješ u toj situaciji, onda se suočiš sa svojim osećanjima. I onda vidiš da nije bitno koje je vere, nego da ti, ipak, voliš i hoćeš nešto drugo. Ili da hoćeš baš njega.

Nisam mislila da ti profesija utiče na mišljenje, nego na način izražavanja. A ja smatram da klasična psihologija, kao i sve druge nauke, ima negativan pristup prema čoveku. Njen rečnik je uglavnom negativan.

Na to se nadovezuje: to da stičeš znanje, da imaš kvalitetne odnose sa ljudima i da druge činiš srećnim se ne zove ambicija, nego želja.