Da li je samo ljubav dovoljna?

5

Da li je samo ljubav dovoljna?

offline
  • Pridružio: 17 Apr 2010
  • Poruke: 274
  • Gde živiš: Beograd

Citat:Naravno da nije bio idiot. Bio je čovek izvanredne inteligencije.
Slažem se, samo kontekst u kome sam ja pominjao idiote je bio malo širi od prostog IQ-a.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 2263
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

Mislim da se ljubav izgubila u onom momentu, kada smo suviše počeli o njoj da filozofiramo. I što je filozofija dublja, to se više udaljavamo od nje.

Ljubav jeste pokretač svega. I kada ona iščezne, ostaje poštovanje koje neki brak ili vezu održava. Neki ljudi imaju sreću da se lako pronađu i budu na istim ''talasnim dužinama''. Opet neki drugi teško pronalaze ono što im odgovara. Ili nemaju sreće ili nisu dovoljno ili nisu uopšte tolerantni.

Za one koji su lako pronašli partnera koji im odgovara, verovatno nisu shvatljivi oni koji se stalno susreću sa ''promašajima'', no kao u svemu tako ni u ljubavi nema pravila.
Ljubav bi trebala biti neraskidivi spoj dve osobe i na taj spoj ništa ne bi trebalo uticati. No mnogo puta se ispostavilo da to i nije baš tako, tako da za život u dvoje vrlo često ljubav nije dovoljna. Naravno, čast izuzecima. Prvo polazim od svojih roditelja, koji imaju idealan brak...ali nekako mislim da su se ''našli'' da ne kažem da je i sudbina imala udela u tome...Ipak i ''univerzum'' ima svog udela u spoju dvoje ljudi. Nije odlučujući faktor, ali neke osobe koje bi nam recimo odgovarale i koje verovatno postoje, nikada za života ne sretnemo....

Da li dve ambiciozne osobe mogu imati uspešan brak ili vezu? Da, ako njihove ambicije nisu bolesne, odnosno ako se radi o ljudima koji imaju želju za uspehom, ali isti nisu stavili ispred porodice. U suprotnom, bolesne ambicije su rasturači i veze i brakova. I ne samo to, takve ambicije razvijaju konkurenciju među partnerima i to vrlo često. Znam za par koji je međusobno razvio ''takmičarski duh''. Mislim ima svega.
Ako jedno drugo podržava u onome što radi bez obzira ko je uspešniji, onda ta veza ili brak ima dugoročnu perspektivu. Iskreno, vrlo malo sam videla ovakvih slučajeva.

Inače, mnogi muškarci ne podnose, da im lepše polovine budu uspešnije od njih. Čak i onda kada one na svom uspehu ne potenciraju, oni se osećaju manje vredni. Tako da i tu vrlo često ima problema.

Kaže se ''Gledaj majku, biraj kćerku''. ''Iver ne pada daleko od klade''. itd. Ima u tome istine. Ali....Baš se pitam, ko od nas kad se baš zaljubi razmišlja o tome ko li su mu (joj) roditelji? Uglavnom se preko ovoga prelazi, osim u slučajevima kada joj-mu roditelji brane da se ožene-udaju za nekog. Recimo i toga još uvek ima...

Kada se još može desiti da ljubav opet nije dovoljna? Kada je jedna strana tolerantna toliko da u želji da jedna veza ili brak opstane, gubi svoj identitet, svoje JA zarad opstanka u istom. Zajednički život po svaku cenu i nije baš nešto...



offline
  • Peca  Male
  • Glavni Administrator
  • Predrag Damnjanović
  • SysAdmin i programer
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 23162
  • Gde živiš: Niš

Upašću u topic s neba pa u rebra (ne čitajući prethodne postove).

Preopširna tema, ali da probam da sublimiram moje viđenje.

Prvo - ljudi imaju jednu naviku da sve stvari dele na to da li im nešto ide u korist ili ne - i tužno je što se čak i ljubav podređuju tome.
Da budem konkretan, mislim na stav tipa: "ako ona ne može sa mnom da ima brak - ne mogu ni da je volim".
Ja takva 'ograničavanja' ljubavi ne mogu ni da zamislim kod sebe - iako znam da ona postoje kod 99% ljudi.
Ljubav, kao osećanje, prosto ne mogu da uklopim u taj 'kalup' ograničenja.
Ljubav je stvar koja, za mene, postoji IZVAN svega što se dešava - ako nekoga volim voleću ga podjednako čak i ako sa njim ne mogu da imam ništa.
To je naravno nepojmljivo drugima - jer 99% ljudi gleda da prvo zadovolji SEBE - tražeći uzvraćenu ljubav (što je sasvim legitimno, da se razumemo).
Da me ne shvatite pogrešno - pričam o VOLJENJU u ovom pasusu - ne o vezama/brakovima - već konkretno o EMOCIJI - ona ostaje u meni ISTA kada volim nekoga iako taj neko neće nikad biti uz mene.
Ne umem da štekam ljubav, i da kalkulišem - pa ako znam da je veza nemoguća sa nekim da ga manem - ne, nemam potrebe da štekam ljubav kao emociju u svom srcu.

Druga stvar - da li je samo ljubav dovoljna za brak/vezu?
Da smo kojim slučajem u nekom metafizičkom univerzumu, i da postojimo samo u obliku DUŠE - onda bi bila dovoljna samo ljubav.
No, živimo u svetu gde se može naći hiljade prepreka...
Ja sam neko ko živi u 'balonu' (u svom svetu u kojem je sve cool), ali ipak mislim da treba biti realan. Živimo u nesavršenom svetu. Dovoljno je da vam partner bude netrpeljiv i pašće vam i veza i brak i pored vaše vasionski beskrajne ljubavi. Ili bilo koja druga realna prepreka - recimo najbanalniji primer - ne možete da dobijete vizu za zemlju u kojoj vam živi cura... ili pun krš sličnih REALNIH prepreka... u zatvoru ste recimo... na 50 god robije Razz

Vi možete u tom slučaju i dalje da volite tu osobu - ljubav je sasvim OK, kada govorimo o emociji/osećanju...
Ali imati vezu/brak u situaciji kada veza/brak ne može da ostvari svoj smisao - je nešto sasvim drugo. U tom slučaju bi veza/brak bila samo bespotrebno vezivanje. Uopšte nema potrebe za 'vezivanjem'. Bezuslovna ljubav je u tom slučaju prikladniji način odnosa.

I zato kažem... ne mogu a da se ne vratim na prvi deo mog post-a.
Zašto tako striktno posmatrati stvari... pa ako ne možete da imate vezu/brak to treba da bude i kraj ljubavi?
Ljubav, pa i sam život, je nešto mnogo šire od onoga što mi karakterišemo kao vezu/brak...
Ne umem usko da posmatram sebe i život čak i da hoću...

offline
  • u administraciji
  • Pridružio: 16 Okt 2010
  • Poruke: 3465
  • Gde živiš: KRAGUJEVAC

Peconi svaka ti ka Njegoseva Smile. U svemu se slazem , a ponajvise sa ( Ljubav, pa i sam život, je nešto mnogo šire od onoga što mi karakterišemo kao vezu/brak... Ne umem usko da posmatram sebe i život čak i da hoću...)

Love is......

offline
  • Pridružio: 17 Apr 2010
  • Poruke: 274
  • Gde živiš: Beograd

Sve je to super, samo je to u najmanju ruku blagi offtopic. Tema nije o tome šta je ljubav i koliko je ona važna u životu. Naravno da je važna, kako u vezi, tako i ljubav prema prijateljima, porodici, stvarima, pojavama, pa na kraju krajeva i prema sebi.

Ali, kada je Shrink I am postavila temu, mislim da je imala nešto drugo na umu, a to je koliko je ljubav bitna u vezi kada se uporedi sa nekim drugim parametrima koji su takođe bitni za vezu/brak, tj. kako i sam naslov teme kaže "da li je samo ljubav dovoljna". I tu odgovor svakako ne može biti tako jednostavan kao što je DA ili NE, bez uzimanja u obzir ostalih činjenica. To nije kalkulisanje emocijama, nego jednostavno malo širi pogled na svet.

Super je to kad ljubav cveta, sve je sjajno i bajno... ali reći da je samo to dovoljno je bežanje od realnosti. Ako misliš da je to dovoljno, reci to ovim ženama što na redovnoj bazi dobijaju batine, recimo zbog toga što im je zagoreo ručak, a muž tvrdi da je voli i stvarno tako misli i oseća, dok ona ostaje sa njim iz istog razloga, zato što ga voli. Jel to dobra ili loša veza, iako je puna ljubavi? I koliko će ta ljubav da potraje? Dok ona ne odluči da joj je dosta mlaćenja verovatno. Po nekoj vašoj logici, ona bi trebalo ceo život da trpi batine u ime ljubavi.

A možemo da pričamo i o drugim stvarima. Dvoje ljudi koji se vole, ali su oboje lošeg finanisjkog stanja i ne umeju da se pokrenu zajedno da to promene. Koliko će ljubav da potraje kada zakrče stomaci? Ili dvoje ljudi čije se ambicije ne poklapaju, pa muž nikada nije kući, a ženi fali pažnje. Koliko će ta ljubav da potraje? Dok žena ne nađe nekog baštovana Pedra da joj menja muža dok ovaj ganja karijeru? Ili ako nemaju iste političke stavove, pa žena hoće slobodu, a muž patrijahat, što obično podrazumeva i bolesnu posesivnost i kontrolu? Pa onda svađa svaki put kada žena hoće da izađe da se vidi sa drugaricom ili ode u šoping. Koiliko će takva ljubav da potraje, pre nego što se žena oseti ugušenom?

Dakle, sve je to lepo što vi pričate. Ako se neki parametri poklope i cveta ljubav, i veza će funkcionisati. Ali ako ima ljubavi, a sve drugo ne funkcioniše i ta ljubav će zamreti u nekom trenutku. To nije trgovina emocijama, nego fakat života.

offline
  • Pridružio: 23 Sep 2013
  • Poruke: 92
  • Gde živiš: Beograd

@Michael Samuel: samo ću se kratko osvrnuti na ono što si pomenuo o religiji (a i muzici. goddamnit, volim i ja neke narodnjake! Laughing ), ali neći puno dužiti. Ovo što ti govoriš stoji, i sa svime navedenim se slažem, pogotovo o tome da bi idealno biti naći u religiji neka gledišta koja ti odgovaraju, a neke stvari urediti onako kako tebi odgovara, pa to može da znači imati i multireligiozna gledišta. Što da ne. To je i meni savršena slika, i kada sam rekla "biti pripadnik neke religije" nisam podrazumeva zatucanost i zatvorenost za sve što je izvan nje, nego prosto pronalaženje sebe i svog životnog stila najvećim delom u okviru neke religije. Ali jasno mi je da je to jedno gledište koje se ne potvrđuje mnogo u realnosti. Malo sam ipak pripadnost religiji posmatrala u jednom idealnom, izolovanom kontekstu, a bez puno slučajeva iz stvarnog života kojima bih mogla potkrepiti. Ko komunizam, sjajno u teoriji, a ne baš u praksi Very Happy

E sad:

Michael Samuel ::To ne podrazumeva nužno agresivnost ili šta slično.
Znam da ne podrazumeva. Ali se često umeće kao intervenišuća varijabla, pa vidimo brakove u kojima je jedna osoba ambiciozna, a druga ne, upravo zbog ovakve jedne stvari. I to čak ne mora da bude bolesna ambicioznost, prosto da je ta osoba sklonija tome da kontroliše stvari, pa sa time u skladu je izabrala partnera koga će kontrolisati. Ali ne mislim da ambicioznost ide nužno sa time.

The Philosopher ::Ako ambciju motiviše zavist i manifestacija ega, ona je negativna. Ako je pak motiviše ljubav (ljubav prema filozofiji, ljubav prema nauci, ljubav prema umetnosti), onda možemo da pričamo o pozitivnim težnjama. Bar tako ja mislim
Ja sam govorila o ambiciji u najpozitivnijem smislu, kao ljubavi prema nečemu i želji da posvetimo jedan deo svog života tome, jer nas upravo ta stvar ispunjava. Pa gde ćeš onda većeg zadovoljstva od bavljenja time i napredovanja i širenjem polja svog delovanja u okviru te oblasti.

The Philosopher ::Idioti ne mogu imati ambicije.
Dobro, hajde da ne gledamo ekstremne slučajeve kao Hitlera. Imaš ljude koji imaju velike ambicije i male sposobnosti. Koliko sam ih samo viđala na psihijatriji Very Happy


U suštini, Micheal Samuel je u prethodnom postu sumirao ono što bih odgovorila i Sagacity i dejanod. Dakle:

Michael Samuel ::Ali, kada je Shrink I am postavila temu, mislim da je imala nešto drugo na umu, a to je koliko je ljubav bitna u vezi kada se uporedi sa nekim drugim parametrima koji su takođe bitni za vezu/brak, tj. kako i sam naslov teme kaže "da li je samo ljubav dovoljna". I tu odgovor svakako ne može biti tako jednostavan kao što je DA ili NE, bez uzimanja u obzir ostalih činjenica. To nije kalkulisanje emocijama, nego jednostavno malo širi pogled na svet.

I Peca je isto tako lepo napisao:
Peca ::Da smo kojim slučajem u nekom metafizičkom univerzumu, i da postojimo samo u obliku DUŠE - onda bi bila dovoljna samo ljubav.
No, živimo u svetu gde se može naći hiljade prepreka...
Ja sam neko ko živi u 'balonu' (u svom svetu u kojem je sve cool), ali ipak mislim da treba biti realan. Živimo u nesavršenom svetu. Dovoljno je da vam partner bude netrpeljiv i pašće vam i veza i brak i pored vaše vasionski beskrajne ljubavi.


Dakle, moja ideja je bila - ok, imamo tu beskrajnu ljubav, i ne kalkulišemo oko nje, i ne postavljamo pitanja, i prepuštamo se tom osećanju i prihvatamo partnera takvog kakav je. Ali da li je to dovoljno da počnemo nešto što zahvata toliko faktora i toliko je kompleksno kao što je zajednički život i brak?

offline
  • u administraciji
  • Pridružio: 16 Okt 2010
  • Poruke: 3465
  • Gde živiš: KRAGUJEVAC

Citat:Dakle, moja ideja je bila - ok, imamo tu beskrajnu ljubav, i ne kalkulišemo oko nje, i ne postavljamo pitanja, i prepuštamo se tom osećanju i prihvatamo partnera takvog kakav je.

Zagrljaj Zagrljaj Zagrljaj




Citat:Ali da li je to dovoljno da počnemo nešto što zahvata toliko faktora i toliko je kompleksno kao što je zajednički život i brak?

______________________________________________________-

offline
  • Pridružio: 17 Apr 2010
  • Poruke: 274
  • Gde živiš: Beograd

Citat:Ko komunizam, sjajno u teoriji, a ne baš u praksi Very Happy
Oh, you're so cute! Smile
Citat:Znam da ne podrazumeva. Ali se često umeće kao intervenišuća varijabla, pa vidimo brakove u kojima je jedna osoba ambiciozna, a druga ne, upravo zbog ovakve jedne stvari. I to čak ne mora da bude bolesna ambicioznost, prosto da je ta osoba sklonija tome da kontroliše stvari, pa sa time u skladu je izabrala partnera koga će kontrolisati. Ali ne mislim da ambicioznost ide nužno sa time.
Naravno da ne ide. To su dve potpuno odvojene stvari. Imati ambiciju znači imati cilji. Biti control freak znači... pa, biti control freak Smile Control freak može biti ambiciozan ili ne. E sad, da li postoji neka korelacija između ambicioznosti i želje za kontrolom, ne bih znao... nisam nailazio na takva istraživanja, a u svojoj okolini nemam dovoljan uzorak da bih izvlačio neke zaključke.

Bilo kako bilo, ambicija kao i sve drugo može biti dobra ili loša stvar. Ako je ambicija pokretač, ako je ambicija usmerena ka ispunjenju nekih očekivanja od života, ako je ambicija nešto što te ispunjava, ako ti ambicija pomaže da stičeš nova znanja... onda je to super stvar. Sa druge strane, i ambicija se može zloupotrebiti, tako da nije retka pojava da se zbog ambicija zapostavlja porodica, nanosi šteta drugim ljudima (to je ono kad se kaže "gazio bi preko leševa da dođe do cilja") i slično. A to sve zavisi od toga koliko je neka osoba izbalansirana, odnosno koliko je sposobna da se organizuje i da odredi prioritete.

Pa sad, svako bira svoj put i nikako se ne možemo baviti generalizacijama, a ljudi često imaju tendenciju da to rade. Recimo, čim je neko ambiciozan, on je automatski i materijalista i šta ti ja znam, što je pogrešno. To je zato što ljudi imaju jako uzan pogled na svet. Ambicija uopšte ne mora biti vezana za novac. Možda neko hoće da uspe u nekom poslu zato što voli taj posao, ili možda na tom poslu ima priliku da promeni nešto i učini nešto korisno za društvo, možda ga taj posao ispunjava i želi da bude najbolji u tom poslu. Na stranu što ambicije nisu usko vezane ni samo za posao i karijeru. Meni je recimo, pored napredovanja u onome što radim, ambicija i da imam pored sebe osobu sa kojom mogu da pričam o svemu, podelimo neke sitnice koje život znače, a koje većina uzima zdravo za gotovo (recimo da pogledamo neki film zajedno i onda diskutujemo o njemu, odemo na neko putovanje bez nekog posebnog cilja, odigramo neku video igru, itd.) i da generalno budemo jedno drugom oslonac u životu. Dakle, postoje različite vrste ambicija. Samo treba malo proširiti svest da bi se to skapiralo. Nije uvek sve crno-belo.

offline
  • Peca  Male
  • Glavni Administrator
  • Predrag Damnjanović
  • SysAdmin i programer
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 23162
  • Gde živiš: Niš

Shrink I Am ::Dakle, moja ideja je bila - ok, imamo tu beskrajnu ljubav, i ne kalkulišemo oko nje, i ne postavljamo pitanja, i prepuštamo se tom osećanju i prihvatamo partnera takvog kakav je. Ali da li je to dovoljno da počnemo nešto što zahvata toliko faktora i toliko je kompleksno kao što je zajednički život i brak?

Brak je nešto gde postoje neka pravila, neka očekivanja, neki planovi zajedničkog života.
Jeste da u osnovi braka leži ljubav - ali iznad te osnove dolazi još mnogo toga.
To 'mnogo toga' ume da bude prepreka za funkcionisanje i postojanje braka/veze.

Dakle, moje mišljenje je da brak NE može da se podvede pod parolu "kako ćemo - lako ćemo", koliko god međusobne ljubavi da postoji.
Bio sam recimo u vezi u kojoj smo se, nesporno, mnogo voleli, ali je svaki drugi dan dolazilo do ljutnje, i to uglavnom za banalne stvari (kažem nešto što ona protumači opako-naopako). Vremenom je postalo nesnošljivo - shvatio sam da se mi više mučimo nego što uživamo u ljubavi - i raskinuo. Raskinuo sam jer ne želim da joj pravim nervne slomove svaki drugi dan, jer ne želim da meni skače pritisak non-stop - dovoljno VOLIM i nju i sebe da ne želim da upropastim ni njen ni svoj život takvom nesrećnom vezom/brakom. Ljubav je pustiti je da nađe nekoga sa kime neće biti nesrećna kao sa mnom.

Veza/brak je ok sve dok ima svoj smisao.
Ako postane mučenje... onda je bolje raskinuti i bezuslovno voleti tu osobu nego je držati u nesrećnom braku/vezi.

offline
  • u administraciji
  • Pridružio: 16 Okt 2010
  • Poruke: 3465
  • Gde živiš: KRAGUJEVAC

Peca ::Veza/brak je ok sve dok ima svoj smisao.
Ako postane mučenje... onda je bolje raskinuti i bezuslovno voleti tu osobu nego je držati u nesrećnom braku/vezi.


Ako nešto zaista voliš, daj mu slobodu i ako ti se vrati zauvek je tvoje,
ako se ne vrati nikada ti nije ni pripadalo.
tagora

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 668 korisnika na forumu :: 1 registrovan, 1 sakriven i 666 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Tas011