|
Kako to funkcionise u normalnim zemljama.
Programer radi za firmu (nekad samo 3 ili 4 zaposlena ali ipak firmu)
Firma ugovara posao s musterijama (ima neko zaduzen za menadzerski deo posla)
Narucilac posla iliti musterija dolazi i ugovara posao sa Firmom, a NE s pojedinacnim programerom.
Sta musterija zeli to se specificira ugovorom. Nekad je to samo gotov paket (kupca ne interesuje sors), ovo je najcesci slucaj. Nekad je to sistemsko resenje (kupac dobija i sors)... dosta redje i primenjuje se za redje i vece projekte kada je potrebno ugraditi novi kod u postojeci sistem musterije. Pored toga precizno se definisu i ostali aspekti projekta, npr kasnije odrzavanje, unapredjivanje i ostale stvari.
Sav kod koji programeri napsiu radeci za firmu uvek i iskljucivo ostaje vlasnistvo firme u kojoj su zaposleni (izuzetci su retki). Naravno i uslovi pod kojima je programer zaposlen se precizno definisu uguovorom. Pogotovo se definisu pod kojim uslovima programer moze da napusti firmu i pod kojim moze biti otpusten.
Nema govora o samovolji, ne ispunjavanju ugovora i slicnom...
Tako to funkcionise u grubim crtama. To kod nas ne radi tako iz vise razloga.
1) Od drzave nema ni D
2) Ljudi vise vole pijacnu atmosferu nego legalno poslovanje....
|
