Budistička poruka dana

9

Budistička poruka dana

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 15638

Plamen


Kada se vosak otopi oko upaljenog fitilja i počne da gori, on zrači svetlost na vrhu sveće. Plamen koji emituje svetlost uglavnom nam se čini kao da je uvek jedan te isti; taj naizgled nepromenljivi oblik mi nazivamo plamenom.

I ono sto nazivamo "ja" slično je tom plamenu. Iako su i telo i um jedan neprekidni tok, zato što održavaju nešto što nam se čini stalnim oblikom, mi ih označavamo kao "ja".

A u stvari, ne postoji bilo kakva trajna stvar, samo neprekidni tok...


Kosho Uchiyama, Opening the Hand of Thought



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 707
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu

Citat:Svaki trenutak u životu je jedinstven sam po sebi. On je jedino što postoji.
Upravo tako i vrlo lepo rečeno,ajd ja da ostavim nešto.

861. Ljubav

Kakva god da su bića, slaba il' jaka, bez izuzetka,
duga, krupna ili srednja, mala, tanana ili velika,
vidljiva i nevidljiva, ona što žive blizu ili daleko,
rođena i još nerođena: neka sva bića budu srećna...

Nek niko nikog ne obmanjuje,
niti vređa bilo koga bilo gde,
neka u ljutnji ili mržnji
ne poželi drugome da pati.

Buda
Metta sutta, Sn I.8



offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 707
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu

Učenje o ćutanju

Učenici škole Tendai učili su se meditaciji još pre no što je zen stigao u Japan. Četvorica njih, među sobom bliskih prijatelja, obećaše jedno drugom da sedam dana neće progovoriti.
Prvoga dana su svi ćutali. Meditacija im je uspešno započela, ali kada pade noć i uljane lampe počeše da žmirkaju, jedan od učenika ne izdrža da ne uzvikne slugi: "Namesti te lampe."
Drugi učenik, iznenađen, čuvši ovoga da govori, primeti: "Ne bi trebalo da izgovorimo ni jednu jedinu reč."
"Glupaci. Zašto pričate?" upita treći.
"Ja sam jedini koji nije progovorio", zaključi četvrti.

101 Zen priča.

offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 707
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu

Spokojstvo

Ah kako srećni živimo bez mržnje,
okruženi mrziteljima;
među ljudima punim mržnje,
bez mržnje boravimo.

Dhammapada, 197



Sreću obično poistovećujemo sa time da dobijemo ono što želimo. Postoje li i druge vrste sreće? Svako od nas iskusio je vremena kada ne dobijemo ono što želimo ili dobijemo ono što ni u kom slučaju ne želimo. U ovim stihovima Buda ukazuje na onu vrstu sreće koja nastaje nezavisno od toga da li smo dobili to što želimo ili nismo, na sreću koja nastaje sa mudrošću. Mudrost zna da neka stanja mogu da se promene, a druga ne. Na primer, ne možemo da zaustavimo nečiji osećaj mržnje. Ali možemo uložiti napor da ne budemo uvučeni u tu mržnju. I nasuprot onome što bi neko mogao da kaže, to nije pasivnost. To je preuzimanje odgovornosti za ono što je naše i negovanje spokojstva prema onome što nije.

S ljubavlju
monah Munindo

offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 707
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu

Evo nešto o žudnji, možda pomogne:

"Žudnja (taṇhā) je snažan i istrajan poriv da se doživi ili poseduje nešto. Prema Budi, žudnja je jedan od dva uzroka patnje; drugi je neznanje. Kada nismo svesni zbog čega patimo, čak ni to da patimo, tada nismo u stanju ni da započnemo proces sopstvenog oslobađanja od te patnje. Sa druge strane, možemo biti potpuno svesni nepotpunosti i nedovoljnosti uslovljene egzistencije, ali pogrešno verovati da je rešenje u tome da još brže pojurimo kuda nas naše želje gone, misleći da je jedina kompenzacija za sve poteškoće u životu to da dobijemo ono što želimo. I opet, ovo će samo produžiti problem. Tek kada sa mudrošću počnemo da gledamo na pravu prirodu žudnje i njezine uzroke, tek tada smo u stanju da sve takve želje koje se javljaju u nama odložimo sa strane i sloboda postaje moguća."

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 15638

Hvala na ovim divnim mislima!
Lepo je sto neko temu odrzava u zivotu.

offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 707
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu

Ovih dana pokušavam da sebi pomognem čitajući malo o budističkoj mudrosti ,ne nešto preterano ali pomogne. Zagrljaj
Recimo sada dok sedim i kuckam trudim se da mi leđa nisu savijena. smešak Sedi uspravno kažem sebi.

A tebi hvala što si pročitao,nastavljamo.

offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 707
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu

Osmeh

Jednoga dana Buda je sedeći isped grupe od 1250 monaha i monahinja
podigao cvet. Nije ništa govorio, vrlo dugo. Svi oko njega bili su
savšeno tihi. Činilo se kao da duboko razmišljaju i pokušavaju da
otkriju dublje značenje jednog ovakvog gesta. Onda, iznenada, Buda se
osmehnu. Osmehnuo se zato što se neko od onih koji su ga okruživali
osmehnuo njemu i cvetu... Po meni je značenje ovoga vrlo jednostavno.
Kada neko uzme cvet i pokaže vam ga, on želi da ga vidite. Ako počnete
da razmišljate, ne primećujete cvet. Onaj koji nije razmišljao, onaj
koji je jednostavno bio ono što jeste, bio je u stanju i da do kraja
doživi taj cvet. I osmehnuo se. To je problem života. Ako nismo do
kraja ono što jesmo, do kraja u sadašnjem trenutku, promašujemo sve.

Thich Nhat Hanh, u knjizi "Peace Is Every Step"

offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 707
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu

Šta se, prema budistima, događa sa nama posle smrti?

Kada se nešto promeni, to je neka vrsta smrti. Parče papira na kojem je ovo pismo napisano će umreti. Zgužvaš ga i baciš u kantu za otpatke.Ono trune. Mrtvo je. I gde odlazi?

Kad si imao pet godina bio si drugačiji nego što si sada. Promenio si se. Gde je nestao onaj petogodišnjak? Sve što ti je ostalo su sećanja, ali i sećanja se menjaju. Zaboravljamo stvari, sećanja umiru. Gde odlaze? Sve vreme tvoje telo se menja. Posle nekog vremena ono malakše i kakva je korist od njega? Gde odlazi? Sve vreme tvoj um se menja. Posle nekog vremena, ponekad i pre tela. Gde on odlazi?

Buda je podučavao da sve što u ovom životu uradimo ima svoj rezultat. Nešto slično kao kod eha. Viknem na tebe i ti vikneš na mene. Ukradem nešto od tebe i ti ukradeš od mene. Ja volim tebe, tako da i ti možeš da voliš mene. Tako, ono što ja sada činim utiče na ono što će se dogoditi kasnije. Svi moji sadašnji postupci utiču na to kako će se stvari menjati. Ako jede mnogo brze hrane ja-mršavko će umreti i rodiće se ja-debeljko. Ako uradim mnogo prijatnih i korisnih stvari ja-nesrećni će umreti i rodiće se ja-srećni.
Kad mislimo o smrti, to je obično smrt tela. Anatta učenje kaže da ja nisam ovo telo, tako da kada ovo telo umre dešava se ono što se desi i kada se raspadne moj kaput. Svaki deo odlazi tako odakle je i došao. O tome se govori i u hrišćanskoj pogrebnoj ceremoniji: "pepeo pepelu, prah prahu". Šta se događa kada umrem. To ima veze sa budućnošću, koju ja ne mogu znati. Ono što sa priličnom pouzdanošću mogu predvideti je da ukoliko sam sada dobar, tada će mi i ubuduće biti dobro.

Korisno je razmišljati o sopstvenoj smrti, o konačnosti ovoga tela. Zamisli ga kako stari, slabi i zaudara. Ne da bi se ispunio gađenjem, već zato što je tek nekoliko stvari u životu za koje možemo biti sigurne da će se dogoditi; a smrt je jedna od njih. Svako od nas će na kraju stići do tih vrata. Postoji poseban termin kad je Budino telo preminulo -- parinibbana -- konačna nibbana. Zato što je bio prosvetljen, nema više preporađanja, bio je to njegov konačan kraj; za razliku od prosvetljenih bića, mi se preporađamo u jednom ili drugom obliku. Šta to znači: konačan kraj? Moraćeš da se prosvetliš da bi to utvrdio.

offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 707
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu

Da li budisti veruju u brak?

Ideja koja stoji iza braka jeste da dvoje ljudi prave "ugovor". Hrišćanski oblik je otprilike ovakav: "da se volite i slažete, da se poštujete i dogovarate... u bolesti i u zdravlju, dok vas smrt ne rastavi". Pošto u budizmu nema boga, monasi i monahinje nemaju ulogu bilo kakvog posrednika između boga i ljudi i nemaju nikakvu posebnu moć da posreduju u sklapanju takvog ugovora. Otuda, strogo uzevši, ne postoji budistički brak. U budističkim zemljama postoje legalne forme sklapanja braka, ali religijska strana svega toga je afirmacija odluke dvoje ljudi da žive u skladu sa Tri utočišta i Pet pravila morala. Mladenci će zajedno sa porodicama otići do manastira (ne nužno na dan venčanja) i ponuditi poklone sanghi i formalno zatražiti utočišta i pravila. Sangha će zatim odrecitovati blagoslove (na paliju), bez komentara u smislu: "Mislimo da je dobro što ste se uzeli" ili tome sličnog, ali dajući srdačnu podršku njihovoj predanosti Budinom učenju. U sklopu te predanosti, od mladog para se očekuje: prvo pravilo podstiče naklonosti i brižnost, drugo velikodušnost, treće se usredsređuje na odgovornost prema zajedničkoj vezi i vernost (pogotovo u seksualnom smislu), četvrto promoviše blag, koristan i mudar govor, a peto trezvenost. Uzimanje utočišta zapravo znači posvećenost mudrosti (Buda), istini (Dhamma) i moralu (Sangha). Ako mladi bračni par uspe da se pridržava ovih pravila, oni će zaista ostatak života provesti u spokojstvu i sreći.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 622 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 1 sakriven i 595 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2967 - dana 31 Okt 2019 06:37

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, amaterSRB, Apok, awathorn, axa, BraneS, brundo65, Cobi026, dejanbenkovic, Djokislav, Dragan Mačak Damljanović, Dragan1998, Gama, GreenMan, ILGromovnik, kunktator, lojola, Marko Marković, mercedesamg, Mercury2, mgaji21, milandlc84.wow, pein, SAA fan, sasa.zoric, zoidbergs