,,Nebesa bi u sumrak sva vrvela od anđela"...

,,Nebesa bi u sumrak sva vrvela od anđela"...

offline
  • Pridružio: 04 Jan 2006
  • Poruke: 190

Meni su ove dve pesme Čarlsa Simića jako lepe. Ako volite ovog pesnika, postujte vaše omiljene Wink


Књига мађије

Било је потребно да дође вече,
Да се по столу разастре бели покривач.
Да се ставе две јабуке, два ножа,
И само једна чаша црног вина.
Било је потребно да се спава на постељи
Како би ушле две незнанке
И договориле се која ће да остане са њим.

Али било је још донекле рано.
А он је лежао на постељи
И зурио у све тамнији плафон.
То вече никада неће доћи.
Дрвеће ће да ће смрчи и примири,
Али ће небо бити још бледуњаво,
Као и тај покривач.

Те тако, то вече никада неће доћи.
А он ће бити ту, крај отвореног прозора,
Ослушкујући њихове кораке.
Замишљаће да су те жене скинуле
Ципеле с високим потпетицама,
И да долазе руку под руку
Са тим сумраком и његовим сенкама.

Ако ни сада не може да их чује,
Ако све остаје као што је и било,
То је зато што оне пазе да не буду виђене
Како долазе и остају са њим,
Незнанке, у мрачне сате.

Чарлс Симић

У библиотеци

Постоји књига са насловом
„Речник анђела“.
Нико је није отворио за пола века,
Знам то, јер када сам ја то учинио
Корице су зашкрипале, а листови се
Здробили. У њој сам открио

Да је анђела некада било тушта и тма,
Као ројева мува.
Небеса би у сумрак
Сва врвела од њих.

Морали сте да машете обема рукама
Просто да вас не би спопали.

Сад ето сунце сија
Кроз високе прозоре.
Библиотека је тихи кутак.
Анђели и богови су шћућурени
У тамним, неотвореним књигама.
Некаква велика тајна се крије
На полици крај које гца Џонс
Обавезно пролази сваког дана.

А врло је висока, те држи главу
Погнуту, као да нешто ослушкује.
Књиге шапућу.
Ја не чујем ништа, али она чује.

Чарлс Симић



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 24 Feb 2004
  • Poruke: 3013

Nezno, lepo, svidja mi se, hvala

Књиге шапућу... мађија...



offline
  • Pridružio: 04 Jan 2006
  • Poruke: 190

Vodolijo, drago mi je da jos neko uziva u ovim stihovima Smile

Evo jos jedne njegove pesme. Nisu andjeli, ali imamo raj Wink

Рај

У крају града некада званом Ђавоља кујна
Где је некакав просјак тврдио да свира на Нероновој цитри
Док је град изгарао у јеку летњих врућина;
Где је нека берберка која је себе назвала Клеопатром
Витлала маказама судбине над мојом главом
Претећи да ми одсече уши и нос;
Где су неки мушкарци и неке жене шеткали голи
Сеновитим улицама у зору,

Мора бити да сањам, уверавао сам себе.
Личило је то на сусрет двеју сфинги.
Очекивао сам да ће имати крила, а лавља тела:
Мужјак несумице истетовираних груди;
Жена с огромним дојкама што се клате.

Све се то десило тако брзо и тако давно!

Знате то доба дана пред саму зору
Када бисте се излежавали на свежим чаршавима
У соби са навученим засторима?
То вам је час када лепе самоубице
Што су у мртвачници лежале бок уз бок
Устају и излазе на прве зраке сунца.


Завeсе по јефтиним хотелима излећу из прозора
Као галебови, док је све друго тихо...
Пара куља из решетака изнад подземне железнице.
Тела блистају од зноја...
Лудило, а можда бисте чак могли рећи, рај!

Чарлс Симић

offline
  • Pridružio: 24 Feb 2004
  • Poruke: 3013

Moj zamor od epskih proporcija



Svidja mi se kada ubiju Ahila
pa cak i druskana mu Patrokla
i onu usijanu glavu Hektora
i kad je celokupna grcka i trojanska jeunesse d oree
manje vise strucno poklana
tako da je najzad mir i tisina
(bogovi su za trenutak zavezali)
moze se cuti kako peva ptica
i neka cerka pita majku sme li da ode do izvora
pa naravno da sme
tom finom malom stazom
sto vijuga kroz maslinjak

smešak

offline
  • Pridružio: 04 Jan 2006
  • Poruke: 190

Ево још мало загонетне поезије Чарлса Симића...
Не знам како ви реагујете на његове стихове, али мени су веома занимљиви. Wink

Велика варка

Свет је пун детектива аматера
Који рјешавају нерзјашњене злочине.
Очи и уши им се отварају када се наше затворе.
Улица многих прикривених злодела
Тако лијепа на јутарњем сунцу.

Злочини су прастари, а дан је нов.
Неко шапуће пиштољу на столу,
Диван си.
Ноћна звијерка, беше ли то он?
Гребао је по вратима и молио је да телефонира.
Десет година послије, и још је ту,
Пере њено посуђе у кухињи.

Сунце сија. Ланац претпоставки води ка
Пилићима из трошних мртвачких кола
У комшијином дворишту иза куће.
Бјелина њихових јаја извесно је злокобна.
Тог истог дана поштар признаје
Своје заруке са имућном женом из високог друштва
С којом је провео луду ноћ у граду.

Божанска правда, постоји и то.
Себични богаташ са бјелосвјетским пословним интересима
Који третира запослене као робове на галији,
Али који воли да се ту и тамо појави
Као стидљива дјевојчица у првом хаљини за причешће.
Да ли вам је слика бистрија?


Страшна непредвидивост

Да злотвори толико не уживају
У томе да чине зло, моје даме,
Ове трешње биле би још слађе.
Довољни би били Платон и Емерсон,
А сам призор гђице Анђеле,
Док сапуња груди у хладном језеру,
Био би све што тражимо од раја.

Жене то разумију. Плаво небо,
Њежни вјетрић што дође да нас заљуби,
То је само најстарији блеф света.
Док смо се ми ваљали у слами,
Они су смишљали како да нас стисну
Својим дугим црним ноктима, као вашке.

Уосталом, увек се проговара само
Испод неке хрпе свјежих лешева.
Стварно? Да, дјевојке моје из снова,
Чак и када попијеш превише „Блади Мери“
Прије ручка, чак и када тетураш,
Попут старог бумбара, од цвета до цвета,
и тераш све да урлају од смеха...

Чарлс Симић
превео: Хамдија Демировић

Dopuna: 18 Dec 2006 23:12

Možda je trebalo da na početku postujem nešto o samom Pesniku. Da ga bolje upoznamo Wink

"Čarls Simić, Amerikanac i Srbin, jedan je od najvećih modernih američkih pesnika. Rođen je 1938. u beogradskoj građanskoj porodici i u ovom gradu proveo je detinjstvo, i dane okupacije 1941-45. Sa porodicom je početkom pedesetih emigrirao iz Jugoslavije i posle kraćeg boravka u Parizu doselio se 1953. u Sjedinjene Američke Države. Nastavak njegove biografije je tipično američki: rano se odvaja od roditelja, počinje da radi najrazličitije poslove da bi se izdržavao, pored ostalog prodaje kravate, ispravlja čitulje i oglase u novinama, a za to vreme se vanredno školuje i kreće po umetničkim krugovima Njujorka i Čikaga. Danas živi u okolini Staforda, profesor je engleskog jezika na Univerzitetu u Nju Hempširu, oženjen je Amerikankom s kojom ima troje dece.
Objavio je više od desetine pesničkih knjiga, od kojih je ona pod nazivom Svet se ne završava dobila Pulicerovu nagradu 1990. Dobio je priznanje Gugenhajmoe i Mekarturove zadužbine i prevodilačku nagradu PEN-a. Preveo je na engleski gotovo sve važne pesnike i ostvarenja klasične i moderne srpske poezije i objavio ih u brojnim pojedinačnim zbirkama i antologijama. Prvi je Srbin član američke Akademije umetnosti. (Drugi Srbin američki akademik, Mihajlo Pupin, bio je član jedne druge akademije, za nauku.)".

Dopuna: 23 Avg 2007 21:41

,,Čarls Simić – Poeta laureat

Čarls Simić (69), autor koji stvara u duhu mračne imaginacije i ironičnog humora, biće imenovan za petnaestog državnog Pesnika laureata u američkoj Kongresnoj biblioteci, u Vašingtonu, objavio je juče „Njujork tajms”. Poeta laureat, koji se imenuje na godinu dana, kao konsultant za poeziju Kongresne biblioteke ima ulogu da povisi nacionalnu svest i poštovanje za čitanje i pisanje poezije.
Džejms H. Bilington, glavni bibliotekar Kongresne biblioteke izjavio je da je Čarlsa Simića izabrao sa liste od 15 pesnika zbog „zapanjujućeg i originalnog kvaliteta njegove poezije” i dodao da je „njega vrlo teško opisati, što mu je veliko priznanje. Delove njegovih pesama primećujete u snovima, i zbog toga njihova realnost ne komunicira sa stvarnošću koju vidimo našim očima i ušima.”

Mesto Poete laureata postoji od 1987. godine, iako je bilo 27 konsultanata za poeziju Kongresne biblioteke pre toga. Laureat dobija 35 hiljada dolara nagrade i pet hiljada za putovanja. Pozicija Poete laureata ne podrazumeva neke posebne obaveze, iako pesnici mogu da koriste ovaj položaj na različite načine. Na primer, Josif Brodski je izneo ideju da poezija treba da bude zastupljena na aerodromima, supermarketima i hotelskim sobama. Robert Pinski je osnovao „Omiljeni pesnički projekat”, pozivajući literate da pošalju svoje najbolje snimke čitanja poezije. Čarls Simić je izjavio da još nije smislio koja će biti njegova inicijativa.

Simić sebe opisuje kao „gradskog pesnika” zato što je živeo u gradovima čitavog života, osim u poslednjih 35 godina”. „Ja sam u neku ruku proizvod istorije, Hitler i Staljin bili su moji putnički agenti. Da njih nije bilo verovatno bih ostao u istoj ulici u kojoj sam i rođen”, izjavio je Čarls Simić

Čarls Simić rođen je u Beogradu, a u Sjedinjene Američke Države emigrirao je sa svojih šesnaest godina. Na engleskom je počeo da piše poeziju samo nekoliko godina pošto je ovladao ovim jezikom i objavio je više od 20 knjiga poezije, kao i zbirki eseja, prevoda i memoara. Profesor je američke lite rature i kreativnog pisanja na Univerzitetu u Novom Hempširu, u penziji, dobitnik je Pulicerove nagrade za 1990. godinu, kao i niza drugih priznanja.

M. Vulićević"

izvor: knjigainfo.com

Dopuna: 29 Avg 2007 21:28

ODMOR U LUDNICI

Već su bili okačili večernje suze na prozorska okna.
General je imao pune ruke posla oko fabrike mrava u sopstvenoj glavi.
Sveci su goreli u svojim grobnicama, svi osim jednoga koga beše zarobila crnomanjasta filmska zvezda.
Mojsije je nosio lažnu bradu kao i Linkoln.
X je ponovo izumeo sokratovski metod isleđivanja demonstrirajući neukost tavanice.
„Ukrali su mi tajnu muzičke kutije šibica“, poveravao se Adam.
„Najveći svetski pevac samo što me nije načinio slavnom“, rekla je Eva.
O, jurcati go, u sumrak, po livadi nakon ledenog pljuska!
U belom paviljonu bolničarka je pretvarala vodu u vino.
Požuri kući, tamni oblače.

Čarls Simić

Dopuna: 30 Avg 2007 9:15

BUVA LJUBAVI

Uzeo je buvu
Ispod njenog pazuha
Da je čuva.
I neguje
U kutiji šibica,
Čak bi ponekad bocnuo

Svoj prst
Da je hrani
Kapima krvi.

CRVENA POMORANDŽA

Tako je mračno da je moguće da je kraj sveta na pomolu.
Čini mi se da će padati kiša.
Ptice u parku ćute.
Ništa nije onako kako izgleda.
Ni mi.

U našoj ulici raste ogromno drvo,
Svi bismo mogli da se skrijemo u njegovom lišću.
Odeća nam ne bi bila potrebna.
Osećam se matorom kao bubašvaba, rekla si.
U mislima, putnik sam na brodu punom duhova.

Sada više ni uzdah ne dolazi spolja.
Ako nam je neko ostavio na pragu dete,
Zaspalo je.
Sve se klati na ivici svega
Sa ljubaznim smeškom.

To je zato što na ovom svetu postoje stvari
Na koje prosto ne možemo da utičemo, rekla si.
I tada sam čuo kako se pomorandža boje krvi
Kotrlja sa stola i uz tup udarac pada
Na pod raspuknuta.

MOTEL ZA BUBAŠVABE

Strahovi moje majke,
I ja, koji ih projektujem
Ručnim projektorom.

Veče crnog filma.
Tu je električna stolica,
Pa tako i policajci.
Pušim jeftinu cigaru,
Igram poker sa ubicom čije lice je puno ožiljaka
I jednom debelom ženom rapavog glasa.
Ona ispija džin iz flaše,
Njiše kukovima na muziku sa radija,
Namerava da se uda.
U svitanje, ogromni ventilator sa plafona
Zabacuje mrežu od isprepletanih senki.
Imam rupe na čarapama,
Ropac astmatičara
Kad kleknem da se pomolim.

Takođe, imam dugačak rep
I ličim na majmuna
Budući da neprestano lažem.

Motel za bubašvabe je naziv proizvoda koji se može kupiti u američkim prodavnicama, a služi za ubijanje bubašvaba. To je kutijica u koju bubašvaba ulazi namamljena, kao u zamku.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 469 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 7 sakrivenih i 422 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, _Rade, _Sale, A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, Apok, arsa, babaroga, cikadeda, crnitrn, croato, DH, djboj, djordje92sm, Drug pukovnik, goxin, havoc995, kalens021, komkom, MarKhan, micoboj, Milan A. Nikolic, milekNS, miljannis, mrvica78, mushroom, panonski mornar, RADOVAN.S, repac, RJ, royst33, shone34, stug, tamburski, tomigun, Toni, VJ, vlvl, xJeremijAx, zoranis