Objavljivane i nagradjivane pesme drugih autora

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* * *
Tu smo

Tu smo
tako bliski i tako daleki
dok nam covek prica o nekakvom stanu
dok na stolu traju karanfili neki
okrutni smo
plahi
ranjivi i nezni
i cak bolno blagi
u tom srecnom danu.
Tu smo
tako bliski
razumom daleki
dok se vrte ploce
vrebaju nas dani
dok nam zivot pune
prolaznici neki
tu smo
tako topli i
hladni i
setni
prijatelji svima
a svom dusom - sami.

autor: Ljubica Kocic - Beograd

* * *

Voljeni moj

Voljeni moj
ako zakasnim danas
Ne dodiruj cvece
trazeci mene.

Voljeni moj,
ako zakasnim nocas
Ne dozivaj nebo
trazeci mene.

Voljeni moj,
ako zakasnim zauvek
Probudi zvezde
pronadji mene.

autor: Aleksandra Strahinic - Beograd

* * *

U nocima dugim

Gledam, a ne vidim nista.
Tamne su moje oci. Neprozirne.
Slusam i ne cujem. Tisina.

Tmurna je ova noc.
Tmurna i duga.

Pitam: "Tko si strance u mom srcu"
A stranac odgovara: "Tuga".

autor: Zvonka Modric - Zagreb

* * *

Ne optuzuj

Ne optuzuj mene, za hladnocu tihu
ni sebe ne krivi, zbog ljutine plama
Dva svijeta zacijelo, i prije smo bili
neznanjem nas je samo obvijala tama.

Onda smo se sreli, mislec da se znamo
pricah ti o patnji, a srecu sam htjela
Iz cutanja tvoga mozda greskom spoznah
da su nam se samo razumjela tela.

Mozda je to mnogo za zivot covjeka
pa i sreca mozda, bas na tom pociva
U meni se burne, prelamaju misli
ili samo masta o ljubavi sniva.

Iako nas zivot jednostavno hrani,
moja dusa visem, nepoznatom zudi
Ne osudjuj mene sto je ljubav tvoja,
ako ona bjese, tek mi takla grudi.

autor: Rada Sebastijanovic - Slavonski Brod


Dopuna: 14 Jul 2006 0:28

* * *

Jos uvek

Vreme nije radilo za nas
Odnelo je sve sto smo imali
Lebdim u snovima i cekam cas
Imas li malo vremena za nas
Miriti se necu sa sudbinom
Ti volis me iako to ne zelis
E kad bi bar malo poslusala srce
Mozda bi shvatila da smo zajedno
Iako nas prostor razdvaja
Kilometri na asfaltu u srcu su nule
I prokleto vreme samo cini
da te jos vise volim.

autor: Vladimir Miladinovic - Beograd

Dopuna: 14 Jul 2006 23:08

* * *

Kraj za sutra

Ostavi kraj za sutra.
Danas je jos sunce vrelo
i imam jos snage
da zivim,
da ljubim.

Danas me jos ne boli ona
koja je u tebi.
Jos se njisu krosnje
i ima jos sutnje i malo
rijeci.

Ostavi kraj za sutra.
Pusti da traje.
Jos nije vreme da se
krene.

Jos govore oci.
Jos govore ruke,
ima jos sutnje i malo
rijeci.

autor: Zlata Slavicek - Zagreb

* * *

Oci

Nocas su zvezde opet saputale
da osmehe njene neko drugi krade,
i da oci njene nekom drugom sjaje,
pune tihe ceznje i srece i nade.

Nocas ce mi tuga u susret izaci,
poput vernog druga sad me ona prati.
Da li ce pesma ove noci plave
osmehe njene moci da mi vrati.

Za rastanak ovaj, svirajte mi nocas,
neka vreme stane, sada smo na kraju,
pesma nek' me seca na najlepse dane,
kad je ona bila u mom zagrljaju.

autor: Borislav Stanojevic - Jaksic

* * *

Sonet

I kad je kraj mene, moje bice plamti
ceznjom da ne gleda to lice sto voli
da je samo kao iluziju pamti
beskonacna zelja, jer me stvarnost boli.

Da u meni zivi samo kao masta
jednog zlatnog bleska nad zitistem
slamnim,
i da mi se uvek i uvek oprasta
sto ne videh sebe u ocima tamnim.

Da joj ovo kazem nikad necu moci
a bezbroj cu puta pokraj nje ja proci,
slusajuci njene korake u noci
da skriven od svih nem poljubac predam.

autor: Slobodan Vulcevic - Smederevo

* * *

Treptaji

Ti si ono toplo bezimeno secanje i zelja,
kad se oseti nemir tihih dalekih melodija,
kad se zanjisu malene trave na starim
stazama
a povratak odlutalih ptica ne izgleda
vise tako nemoguc i nestvaran.
Ti si ono malo, daleko, izgubljeno JA -
kad sam najtuzniji,
kad sam najnezniji,
kad sam najiskreniji.

autor: Alek Demajo - Novi Sad

Dopuna: 15 Jul 2006 17:18

* * *
Stranci

Kakvu li izdaju kuju
Delic istopljenog neba
Dok parce dragog mi lika
Baca u zaravan moga oka.

Nemam vise ni jedan
grumen ljubavi
Od koga bi se spotakle reci
Dok traze poznatu senku.

Nema iznenadjenja
Nema nepredvidjenosti
Kraj je poznat pre
Nego sto se stvorio pocetak.

Cudno je postalo ovo nase nebo
Cudan je postao drag mi lik
I njegova senka u mome oku.

Cudno je ovo prolece novo
I ti cudan decak u njemu.

autor: Mirjana Jovanovic

* * *

Prolece

Osecas li kako na tvoje ruke
Kaplje uzaludna ceznja
Iz mojih ociju

Osecas li toplotu
Sto u grudima mojim
Lomi sve prepreke
Stvorene izmedju tebe i mene
A rekao si da cekam prolece

Vidim u ocima tvojim zelju
Da utopis sva mora u meni
A onda ponor i sklopljene ruke
Ispruzene k tebi

Sta radi to nemo neduzno lice
Dok zelja moja kraj njega odlece
Da li ja to sanjam
Il On mi rece:
"Cujes li malena
Dolazi prolece".

autor: Mirjana Jovanovic

* * *

Sanjala sam

Sanjala sam da sam ptica.
I da imam zlatna krila.
Sanjala sam da sam zvezda,
Kao sto je nasa bila.

Sanjala sam da sam labud,
Sto jezerom plavim luta.
Sanjala sam da sam ruza,
Iz tvog vrta otkinuta.

Sanjala sam da sam more,
Kojim tiho, tiho plovis,
Budna sanjam da sam bice,
Koje ipak, ipak volis.

autor: Raicevic Aleksandra

Dopuna: 18 Jul 2006 22:03

* * *

ON

Kazem On
Mislim na ponos.

Kazem Ja
Zelim vazduh

Kazem Niko
Osecam bol.

autor: Ljiljana Stojadinovic

* * *

SAMOCA

Kad budem otisla
Ne zali me nikad vise.

Mozda cu doci sa snovima
I sakriti se da me ne vidis.

Osetices samo vetar
I bice ti hladno.
Kad budem otisla
Zaboravi sliku kraj lampe
I onaj zgazeni cvet
I bice jos proleca.

Bojim se sutra da zivim
Smrvice me ruke prolaznika
Smozdice me tajanstvena rec
I samoca!

Oko mene bezdusnici plesu
Osecam kraj i hladnocu.

Tako se bojim
Bojim se da budem sama!

Mrak je kao ala
Neme seni provalije.

U mraku sam slepa
Ni tebe vise nema.

Zacas se zgariste stvori
I odnekud se cuje glas
Vapaj mrtvog muzjaka.

O kako je strasan plamen strasti
Bojim se, ne, necu da vidim.

I kamen odoleva, i cvet ozivi
Pod uzdrhtalom rukom.

Tako se bojim, tako je mracno
Tajanstveni sapat.

U ovoj noci i kise htenja
na toplom telu mom.

autor: Ljiljana Stojadinovic

* * *

Nada

Ruka oktobra
Sivo nebo cuva.

Nad Beogradom
Bakarni okvir.

Umiven dah
Zutom kisom dise.

Cekanje i zamor osta
I jedna plava nada.

* * *

Korak

Korak i dva
Tanka linija od ocaja.

Niz ulicu snova
Znoji se dlan.

Sa radjanjem kraja
Korak bez koraka.

Ulicom bez sjaja.
Ceka novi dan.

autor:Ljiljana Stojadinovic

* * *

Ljubav

Pusti da ljubav
Uspomene pise.

Pusti snovi i java.
Mene nema vise.

Zbogom dragi
Ne obavezuj se
Na ljubav zarku.

Sazali se na sve
Sto sam ti dala
i reci mi samo
U zagrobnoj tisini hvala.

O, sreco moja mila
Kuda se izgubi?

Ne cekaj me dragi
Ni kapi zute kise
Ljubav uspomene pise.

Ne cekaj me voljeni
Mene nema vise.

To dragi, tvoja rec bese
Tvoja poslednja rec.

Tvoja poslednja i vecna
I sve sto bese
Kao da ne bese.


* * *

Vizija o ljubavi

Misli moje plove
Ka nebeskom planu
Sarene lazi i zelje
Sve odjednom u debeo
Oblak se skrilo.

Moja ceznja zaspala na klatnu
Ruke su sve belje i belje
Htela bih da te
Taknem samo malo.

Kao da vreme stoji
Negde na rubu tvojih usana
I cekajuci dugu
Na kraju ostanem sama.

Tako je neodoljivo to sunce
Sto sja izmedju nas
Taj nebeski sudija
Ponos i spas.

Tako je daleko vreme
Dok koracamo niz neznane staze
Osecamo u lepljivom vazduhu
Nikad skinuto breme.

Zar treba tako mnogo sunca
Pregrst kise i zora
Da se ispune nasa srca
Zar se bez ljubavi umreti mora.

autor: Ljiljana Stojadinovic

ove Ljiljanine pesme objavljene su posle njene smrti 1998.godine i zbirka nosi naslov - Dusa mi rece srcu -
Ljiljana Stojadinovic rodjena je 11.maja 1960.godine u Knjazevcu, a umrla 11.marta 1997.godine, u Beogradu. Dvadeset cetiri godine je vodila borbu sa bolescu, herojski i tu bitku za zivot je izgubila veoma mlada u 37.godini. Njena sudbina je bila surova, uskratila joj je sve, srecno detinjstvo i mladost. Nije dozivela da snovi o sreci postanu java.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treptaji, Stranci, Samoca.. ostavile su najjaci utisak na mene.. i tako sam se pronasla.. i sad sam jos tuznija (neznija)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo za tebe jos dve Ljiljanine pesme

* * *

Dusa mi rece srcu

Rasti u minulim godinama
Sa ustreptalom zvezdom.

Negde na nekom putu
Ka zabludama sto nas nosi.

Umire sjaj u utrobi praznoj
Dolaze snovi i odlaze.

Prostrano je ovo vreme.
U izgubljenim susretima.

Ni zloba, ni ljubav
Vise nisu tu
Otisli su.

Na napuklom ogledalu vene lice
Zamagljene oci niz stakleni drum.

Prosute sume traze miran skut
Zavejani tragovi onemelih ptica
Iz okovanog neba
Kisa prekrila smog.

Da li je noc prva postojala
Da li je gluva noc zaista?

Hoces li se pojaviti makar
Uzalud samo nada radi
U mislima svojim osta
S tremom u prolaznoj nadi.

* * *

Zelje

Mislim na ono sto je bilo
I sto nikad nece doci.

Lutam bespucima nedozrelosti
Letim zelenim krilima u bezdan
Noseci pregrst zelja
Koje se nikad ostvariti nece.

Tako si bezdusna mladosti
Tako sebicna i skrta.

Trazim neki dodir
I zelim da uhvatim pauka.

Zelim nesto sto se nece zbiti
Ni danas, ni sutra - nikada.

Proslost me doziva
Ne osvrcem se.

Odbacujem snove
Sto zadiru mislima u mene.

Dok kisa neumorno lije
Ubija u meni strah, zelju i san.

Pocetak i kraj slivaju se sa kisnicom
U tamnu rupu niz ulicu.

Ja zelim da te pogledom pratim
Uzalud, neznam kuda
Ostaje mi samo da patim.


Ovo sto sledi je iz zbirke Vladimira Miladinovica - Perverzna imaginacija, Svilajnac 1999.

* * *

I proslo je mnogo godina
i dosla je jedna nedelja
sasvim slucajno bez razmisljanja
uputih se prema njoj.
A bese januar i bele pahulje
nesto su pricale, nesto o ljubavi
nisam ih slusao samo sam putovao
samo sam mastao o njoj.

A nisam znao da vreme nosi
i ono sto vetar nece.

A na stanici ona je cekala
i kad sam je video suza je potekla
suza je potekla, ona je cekala
i nekog drugog ona je ljubila
drugog je ljubila, nije me videla.

A nisam znao da vreme nosi
i ono sto vetar nece.

A sa stanice voz je krenuo
... i ja sa njim.

* * *

ZA TEBE

Ako treba
i zvezde cu skinuti za tebe
naredicu zvonima da zvone
naredicu trubama da trube
naredicu pticama da pevaju
naredicu leptirima da lete
naredicu cvecu da mirise
naredicu da sunce sija
naredicu
da slikari slikaju samo tebe
da pesnici samo o tebi pevaju
da bogovi samo tebe sanjaju
da vajari grade samo tvoje biste
da zora samo tebi svice
da talasi zapljuskuju obalu
samo za tebe
bacicu i kasete i ploce
sve blago ovozemaljsko
odricem se istoka i zapada
odricem se severa i juga
odricem se svog imena
bacam u vodu svoje poreklo
samo za tebe
poklanjam ti ceo svet
ma to je nista
poklanjam ti univerzum
ma to je nista
dajem ti svoju dusu
i svoje srce
molim te
ucini da zivim.

autor: Vladimir Miladinovic

Dopuna: 19 Jul 2006 23:52

* * *

MASKA

Kazaljke su prevalile jos jedan krug:
u susednom stanu neko je zaboravio
slavinu: kapi vode razbijaju gled,
snove i tisinu hladnih predsoblja.

Uplasen ruznim snovima, zalajao je pas.
Ako se probudis i pozelis jabuke,
obrisacu ti znoj sa vrelog cela
I, usnama uzeti otisak straha sa tvojih

usana. Uspavace te bolna melodija zaborava.
Potpuno prazan, zagledan u gole zidove,
ugasicu svecu, i tiho, zatvoriti vrata.

Medju stranicama starih knjiga,
u kojima ratovi, jos uvek, traju,
potrazicu stare fotografije i pisma.

autor: Sasa Jelenkovic

* * *

Dopuna: 20 Jul 2006 22:06

* * *

CIGRA

Nikuda ne odlazim: vetar sa Dunavskog
keja jos uvek me, kao cigru, okrece.
Ko je govorio o savrsenstvu: iskusenje ga
pretvara u nakazu vrline. Gluvo kolo

trupka pod zamracenim prozorima. To je
njihov nacin. Ti ne odustajes: sasuseno
cvece cuvas na vrhu ormara. Uspavljuje te
sustanje prasine koja se talozi po fotografijama.

I pamtis samo ono sto zelis: mostove Budimpeste,
lavirinte ulica, okicenu jelku u plamenu.
Sever je topliji. Tamo napusteni umiru uteseni

udesom Juga. To je moj nacin. Da ubrzavam
dogadjaje odustajuci od ubedjivanja. I cekam,
da se moja rana razlista, kao bacena knjiga.

autor: Sasa Jelenkovic

Gozba

Gozba je rasturena. Niko ne spava:
kao nikada ranije, svetlost se uvlaci
kroz pukotine, kroz misje rupe.
Odrekao sam se molitve, odrekao sna,

samo u cudo verujem, i jos sam ziv.
I to je cudo: disanjem se razlikujem
od kamenja, inace sam nepomican i leden.
Kao zgrusana krv, kao slomljena grancica -

savrsen sam, dubok sam: baci kamen
u mene, neces cuti odjek. Testo sam
koje narasta u katakombama.

Od prskanja, od loma, bisere cuvam
pod jezikom. Reci su so koja ostaje,
na obrazima, posle suza.

autor Sasa Jelenkovic

Dopuna: 21 Jul 2006 22:59

* * *

SA SOBOM

Pravim pomirenja sa sobom
ne ide,
ne vredi,
ne stedim sebe,
ne stedim,
a u meni glas
tiho, tiho
a onda prasne
ne stedi sebe
ne stedi!

autor: Milos Mitrovic

* * *

ZA DUSU

Zoranu Davinicu

U kafanskoj ladji
sedimo
ja i moj pokojni prijatelj
moj prijatelj i pokojni ja
narucujemo pice
za dusu nam obojici.

autor: Milos Mitrovic

Dopuna: 25 Jul 2006 7:48

* * *

ONO STO OSTAJE

Ponovo treba proci
pored istih stvari:
otkriti kucu, ribnjak, verandu i trem.
Izmisliti zagonetke, beskrajne oblike
preokreta. Zatisnuti kljucaonice,

iznova se snaci u recima. Ne zaboraviti
da nakon povratka neizbezno sledi zaborav.
Skratiti put do istine: kroz predele secanja
zauvek se rasprsiti izvan okvira slike.

Kljuceve nositi o pojasu. Prepariranu sovu
drzati na ramenu. Ne nuditi rime koje ucvrscuju
hladnocu i pustos sveta. Biti patetican.

Vreme je da se tisina spusti na zemlju
mrvicama s trpeze da napunim sake.
I da moja melanholija bude vecna kao pesak.

autor: Sasa Jelenkovic

* * *

UTVARE

Na odsecan zvuk prestaje promukla pesma
poslednji ton zvecka u buketu kristala.
Tisina je puna svecanog strujanja. Utvare su
stvarnije od ljudi, od njihovih reci.

Ljubavi nema, postoji samo zamena za ljubav.
Cega se secam? Svoje sebicnosti. Tvoje siluete
iscezle u plamenu novogodisnje svece.
Groznice u kojoj sam slusao stihove iz ove knjige.

Andjeo je saptao. Sa rastimanog klavira oglasio se
rondo. Sve je, priznajem, ponavljanje: olovno doba,
cudoviste iz Loh Nesa, hici u potiljak, sahovske

enigme u novinama, prozori bez zavesa, ledene oci
bez kapaka. Nece biti suza, jecaja, grca: ko zaspi,
usnice stepeniste. Meni ostaju reci, reci, reci.

autor: Sasa Jelenkovic

Dopuna: 24 Avg 2006 18:56

* * *

MOZDA SPAVAM

Posle svakog naseg razgovora
napisem 20 pesama
ako se dvaput cujemo
gotova zbirka
kad se ne cujemo
ne pisem
malo razmisljam
malo vezbam da disem
da ne zaboravim.

autor: Milos Mitrovic

* * *

MOLITVA

Pomozi mi da se
oslobodim ljusture
Da ne nosim kucu
na ledjima
Da ne ostanem supalj
Da ne budem
samo odjek
Nekog ko je tu
ranije stanovao.

autor: Milos Mitrovic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Volim ovakve jednostavne pesme kao sto je Mozda spavam. Pocne tako prosto i onda se pokaze koliko ljubav moze biti jaka i osvezavajuca

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pesma je iz zbirke - Mozda spava - zabunom sam to stavila kao naslov

Dopuna: 09 Sep 2006 8:42

* * *

Kapitulacija

Danas sam kapitulirao protiv
Svih
Prijatelja, neprijatelja,
Pametnih, budala,
Ocekivanja,
Predaka, sinova,
Ljubavi, knjiga,
Danas sam kapitulirao
Protiv pisanja,
Rokova,
Vremena, brojanja,
Spartanja, dosadjivanja.
Spavanja,
Stremljenja,
Cekanja,
Laganja,
Tuzenja,
Sebi i drugima za sebe,
Za druge,
Za sve, za one,
Danas sam kapitulirao
Protiv
Strahova, plakanja,
Nesigurnosti, drhtanja,
Velicine,
I njenog smanjivanja.
Danas sam kapitulirao protiv
Neznanja, znanja
Jurisa, bojeva,
Sklanjanja, sklapanja,
Otklapanja, ne zaklapanja,
Protiv
Parada, maski,
Cistaca, akademika,
Odmetnika, krojaca,
Ekcentrika,
Bureka,
Cigareta, pijaca
Toaleta, pesaka
I kraljica.
Danas sam kapitulirao protiv
Instrumenata na Kolarcu,
Budaka, asova,
Asova, trubaca,
Disidenata, popova, plesaca,
Labudova, morskih krava (i zemaljskih)
Panciceve omorike
Kajsije na kojoj se ljuljala ljuljaska,
Kajsije koje vise nema.
Danas sam kapitulirao
Bogu i prirodnim pravilima.
Skidam se sa zida
Kao slika
I ostaje beo trag
Na mestu mog lika.

autor: Milos Mitrovic

* * *

DVORISNA PESMA

Celog jutra terasmo
Zivankinog petla
jer nase kokoske nisu kurve
da ih gazi ko stigne
bogami radila i metla
ali on se vraca i vraca
ko kaze da je ljubav kokosija
manje svetla
od nas
morskih zvezda
ili puzeva golaca.

autor: Milos Mitrovic

Dopuna: 24 Sep 2006 21:53

* * *

Sever

Pod iznenadnom kisom podrhtava telo:
jezera se bude. Nestrpljivo ocekujem
novosti. Cujem prodavce ribe. Koji nece
moci nahraniti gladne, jer ce gladnih

biti sve manje: mnozice se zeljni tisine.
Vrtoglavica najavljuje doba parenja lososa.
Zaslepljuju me jarke boje suncokreta i zita:
zudim za hladnim, somotnim dodirom mahovine.

I ne obazirem se na trube. Kao da mi nista
ne mogu uglacane limene vrtace, kao da sam
gluv za sve osim za damare pozude. Casovnici

zastaju kad se masivni oblaci valjaju iznad
crkvenih tornjeva. Pred san, svaka je misao
epitaf. Koji nije ni lozinka niti oprostaj.

autor: Sasa Jelenkovic