Planinska orata-zbirka pesama na dijalektu "južnjaka&qu

Planinska orata-zbirka pesama na dijalektu "južnjaka&qu

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

Планинска ората-збирка песама на дијалекту "јужњака"

Аутор :Мирослав Б. Младеновић Мирац Власотинце. 2008. године Издавач:Фондација даровитих "Христифор Црниловић"
(Из објављене збирке издвајамо неколико песама на дијалекту "јужњака")


Darujmo reč | Васа Пелагић поново у свом родном мјесту26 јан 2010 ... Мирослав Младеновић наставник и локални етнолог Власотинце Србија says: .... Године Власотинце Мирослав Младеновић наставник математике и ...
darujmorec.blog.rs/blog/darujmorec/generalna/2010/01/26/vp - Кеширано
Мирослав Младеновић says:
01/27,2010, at 13:44
Visit Мирослав Младеновић

Организационом одбвору сам упутио пропратно писмо са молбом да се прочитају неколико песама написаних на дијалекту "јужњака"-као следбеника Васе Пелагичћа(народни учитељ) реформе, социјалистичких идеја и реформе школства. Нажалост, из здравствених разлога нисам присуствоао скупу, али видим да моје поздравно писмо и пурке нису саопштене јавности.
С поштовањем
Мирослав Младеновић наставник математике и локални етнолог Власотинце Србија
ОШ "Браћа миленковић" село Шишава-Ломница Власотинце Србија

Стако С. Стакић says:
01/28,2010, at 13:33
Visit Стако С. Стакић
Стако С. Стакић
28.јануар 2001. године

Поштовани колега Мирославе,

Веома нам је жао што Ваше прпратно писмо са пјесмама није стигло до нас у Пелагићеву.Основна школа "Васо Пелагић" из Пелагићева је била само домаћин ПЕЛАГИЋЕВИХ ПЕДАГОШКИХ СУСРЕТА,као школа која носи име нашег Великана а налази се у родном мјесту Васе Пелагића гдје и он сам завршио основну школу, а организатор наведених сусрета је Педагпшки покрет Србије.Све што је стигло на нашу адресу као домаћина до почетка сусрета и додјеле Годишње награде "Васо Пелагић" за врхунска остварења у образовању за 2009. годину било је репрезентовано учесницима сусрета.
Истински нам је веома жао што и Ваше пјесме написане како и сами кажете на дијалекту "јужњака" нису из наведених рaзлога прочитане на једном тако величанственом сусрету као што су ПЕЛАГИЋЕВИ ПЕДАГОШКИ СУСРЕТИ,а надамо се да се такви пропусти неће догађати у будућности.мислим да ћете нас у потпуности разумјети као домаћина наведених сусрета.
С поштовањем.
Стако С. Стакћ, учитељ - секретар Основне школе "Васо Пелагић" Пелагићево,родно мјесто Васе Пелагића.

-наставиће се-



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

-наставиће се-
Из збирке песама ПЛАНИНСКА ОРАТА
Аутор: Мирослав Младеновић Мирац, наставник математике ОШ БРаћа Миленковић“ село Шишава Власотинце, Југ Србије
Издавач: аутор и фондација даровитих „Христифор Црниловић“-Кица
Власотинце 2008. Године
КАКО САМ САКУПЉО НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ
(страна 9)
Још као дете, док сам са дедом из мајкине фамилије, чувао краве у планини, педесет и неке године 20. века, почео сам да у својој глави уносим мисли за велика историска дела многих јунака хајдука, који су се борили за националну слободу у овом крају-од петовековног турскога ропства.
Јуначке песме су биле први мој учитељ да заволим да се интересујем за прошлост мога роднога краја. Тај деда Тоза је био учесник балканског рата противу турака, а и био учесник осталих ратова тога времена, да би потом први светски рат завршио као исрпљени борац српске војске, послат на опоравак у Француској. Одмах потом као ученик из родног планинсаког засеока Преданча села Горњи Дејан, општина Власотинце , доста научио од свог учитеља у суседно село Златићево-где сам похађао четвороразредну основну школу, удаљену од нашег планинског виса четири до пет километара у једном правцу.
Сви из моје генерације овог дела власотиначкога краја у планинском делу Горњег Повласиња, смо „упијали“ све што је било везано за хајдучки и косовски циклус народних песама. Знали смо напамет хајдучке песме о Малом Радојици, Старом Вујадину и о косовским јунацима, а и о јунаштву Краљевића Марка, Црног Ђорђа Петровића у рату противу турака. У том времену смо били мало задојени и другим јунацима за национално ослобођење.
Касније када смо пошли на даље школовање, почев од осмолетке у село Свође-десет километара пешачења кроз планинско беспуће букових шума у једном правцу, па преко средње пољопривредне школе и студирања-прихватили смо партизанаске јунаке као идоле соцојалистичке револуције.
После завршетка школовања, седамдесете године двадесетог века, започео сам свој радни век у новоформираној осмогодишњој школи у село Тегошница-где смо у почетку радили под шаторима, у сеоској бојаџиској радњи,а у кафани држали своје дневнике, под најгорим условима живота и рада, без струје и потпуно одсеченог у свему од света. Узео сам учешће у израдњи нове школе.
Као млад просветни радник-наставник математике, обилазио сам сеоска насеља и водио разговоре са старим солунцима и учесницима других ратова, потом бележио оловком свуда где сам стигао. Почео сам да се интересујем за прошлост свога краја. Нажалост у том времену нису били повољни услови за истраживање прошлости, морао си бити под „контролом власти“.
Од ученика сам сакупљао стари новац, кога сам касније однео у Бачки Маглић(мали део посеедујем) и поклонио једном земљаку нумизматичару Марковићу, родом из нашега краја. Једино сам сачувао прстење из 16 века кроз који су се на премлаз „промузувале“ овце-у времену ђурђевданских обичаја шестога маја.
После служења војног рока прелазим са радом у осмогодишњој школи у село Крушевица 1973.године и ту настављам са великим интересовањем у читавом крају Горњег Повласиња да сакупљам народне умотворевине, порекло насењавања становништва, историографију и све што је везано за обичаје и живот мога наорда у прошлости. Сва усмена казивања сам бележио и фотографским апаратом смене осам запсивао као траг времена живота на село.
Бележио сам са својим ученицима све:обреде , све врсте старих обредних и изворних песама, загонетке, нардоне изреке, веровања, приче и легенеде о настанку села и насељавања, казивање свих ратника из свих ратова. Често сам бележио и на лист џака хартије пред сеоском продавницом и на магнетофонској траци, али пре тога и сам учио да отпевам неке старе песме уз казан печења ракије.
Дешавало се док сам чекао аутобус на аутобуској станици у Власотинцу за планину-наилазио сам на многе људе који су ми причали разне умотворевине, а ја их бележио и на хартији од пакле цигарета коју сам наилазио на станици.
Највише су ми помагали у бележењу умотворевина мој син, моји ученици и стари солунци ратници-свога роднога краја, као и моји родитељи у планини. Добро се сећам давне 1975.године сам морао да однесем цео балон ракије солунцима и ратницима из Другог светскогв рата-деда Владимиру Илићу и Неши Петковићу у моје родном планинаско место Преданча, како би два дана и две ноћи могао да бележим све о оном што су једино под „гасом“ ракије могли или смели да причају. Та казивања остаће као драгоцен Материјал-етнографско истриографска грађа за будућа поколења.
Наравно да је то био мукотрпан рад. Са многим неугодностима живота, па и прогона због уверења и мојих интересовања за прошлост, платило сам и велику цену мога и живота моје породице. Чак су ме и „партиски кажњавали“(а и на послу добио ОПОМЕНУ) што сам пустио сеоског попа да игра фудбал у сеоском клубу села Крушевица. Некако се остало живо. Своја истраживања после свих доживљених траума и борбе за голи живот-наставио да радим на прикупљању народних умотворевина и забележим део свога дијалекта, обичаја и живота једнога времена на село-које потпуно нестаје на почетку 21. века. Моји најбољи сарадници су били и остали моји ученици-све од 1970 године преко осмогодишњих школа у селима:Тегошница, Свође, Крушевица-па све до ове 2008. године у село Шишава-Ломница у власотиначком крају.
Данас ни на почетку 21. века још нема потпуног разумевања за мој истраживачки рад у етнологији и историографији, али ће зато некада у другом времену да то користе други који неће бити оптерећени никаквим идеологијама живота.
. Мирослав Младеновић Мирац

ТАКВА НИ ОРАТА
(страна 31)
К'д се рано дигну у село
Онда почне да се вреви,
Постари се дигну порано,
А и увече си поорате,
Куј ће кво јутре да работи.
Такој си је од памтивек.
Прво се орати по кућу,
Па се ората наставља даље.
У комшилук, по авлију, по пут.
К'д се теру овце и краве на оасење,
К'д се иде у њиву на копање,
К'д се коси и збира сено,
К'д се суши и дене у стог.
К'д се жње, збиру рукољке,
К'д се носи у воденицу.
К'д се жито смеље,
И омеси први 'леб,
Онај што се пуши,
У црепуљу под вршњик.
И т'г се орати, онакој силно,
И чувено, на обронцима Чемерника,
Буковој Глави и Јаворске Чуке.
Чудно је онима к'д дојду у варош,
И д'нске, сви који су сишли
Из село у варош, силно орате.
Тој ни је, казују. Дар од Бога.
Подарен из нашу планину.

ПИСУВАЊЕ ПО ВЛАСОТИНАЧКИ
(Страна 33)
Д'нске сви орате
И писују по власотиначки.
Ал' неје јасно куј власотиначки.
Д'л варошки и'л сељачки.
Сас коју страну,
Дал' онија низ Власину,
Што ги викамо Моравци.
Ил' онија у саму варош,
Ил' онија окол' Власотинце,
Ил' онија по брда,
Ил' из другу власинску власинску област.
Затој с'г и само Власотинце
Има мешовиту орату-оратешку.
Од свуда ората-пратешка,
На дијалекат „ишеја“ орате
У Варош, Шишавци, Средорци
И још нека околна села.
А онај села по планину орате
На ишал, иш'л, дош'л...
И сва ората-оратешка,
По центар у варош,
Зборе си стари власотиначки,
А насељеници по Росуљу
Орате и писују по планински.

АЈД У 'ЧКОЛУ
(Страна 26)
Децо, ајте у 'чколу,
Од вас не могу
Ни да се узискам.
Главу ми протропасте!
Идите у 'чколу, да се научите
С плајвез да писујете,
Татку писмо да писујете,
Башта ви се нада.
Од бриге, ич си не могу,
Какој ли си је на даскала,
Како ли на крај сас вас искача.
К'д сте у 'чколу глава ми мирна.
Ега изучите теј велике 'чколе,
Да прогледате и видите свет,
И да се не мучите цел век,
Ко мајка ви и татко ви.
Он црнчи у пусту печалбу,
А мајка ви сама ко кукавица.
Затој 'ајте децо у 'чколу,
Па ће нек'д мајка и татко ви,
Да се подиче сас сцоји учењаци.


ЋУ ГИ ТЕРАМ
(Страна 53)
Ћу ги терам бре, све да ми плате,
Све да призну, ћу ги терам у туђо,
Ћу ги терам на суд,
Ћу ги терам до крај,
Ћу ги терам бре, све док се може.
А тој терање,
Кол'ко кошта да кошта,
Само нек' је, брате по моје!

АЈМО У СТРАЊЕ
(страна 114)
Еј велике, еј Божике
?Ајмо у Страње,
Сас овце, сас краве,
Тамо си ни Стојан чека,
Да си се гледамо,
Да си се глатко исмејемо,
Еј Велике, еј Божике.
?Ајмо у Страње
Тамо си је заветрина,
Тамо си с'лнце греје,
Тамо си прве љубичице цвету,
Тамо си прве јагоде зарумене.
Да миришемо и уздишемо,
Да си шалу шалимо,
Сас Стојана враголана,
Ђаволине да си пра'имо,
Сас убавињу да си се сластимо.
5.јануар 2010. Године Власотинце
Мирослав Младеновић наставник математике и локални етнолог
ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце, Југ Србије


ШИЋЕРЧЕ
(страна 102)
К'д се ишло у гости,
По славе, краваји и свадбе,
Деци се давало шићерче.
По јед'н грумен.
Некој драг из фамилије,
Деда, баба, тетка, кум,
Тек из пазуку, из џеп капута,
Извади малечко шоћерче.
Навири бел грумен.
А деца се радују том дару,
Очи им цаклу од срећу.
Тој је било од славу до славу,
Т'г се деца сладила сас шићерче.
А често су га збирала и од гробје,
К'д су биле задушнице у село,
Претицала се сас циганке врачарице
Куј ће да узне шићерче од споменик,
Што су ги турили мртвима за душу.
Малечка деца се залагувала
Сас шићерче у крпче да га сис'у.
Какој би била мирна у лулејку.
Шићерче се служило као коцкица,
К'д се пила кава р'женица,
На славе, краваји и свадбе.
Шићерче је остало као благослов
За радовање дечици и старејима,
К'д се у нека стара времена
Живело и радовало животу.
Власотинце, април 2008. Године

ЂАЧЕ
(страна 104)
Седи ђаче на дрвник,
Узело буквар и плајвез.
У руке му сирење и 'леб.
Сас једну руку писује
С другу руку обедује.
Мајка по њега вика,
Овце у трлу блају,
Говеда у шталу рику,
А за његову муку
Никој не питује.
Овце треба да се пушту,
И говеда да иду да пасу.
Куј га за домаћи питује,
И што ће јутре од учитеља,
Сас прут по руке,
Тепање да добије.
Власотинце, април 2008. Године

20. март 2010. године Власотинце
Мирослав Б.Младеновић Мирац локални етнолог, историчар и писац на дијалекту песама и прича Југа Србије



offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

Napisano: 23 Mar 2010 13:33

Додатак:
Планинска ората-збирка песама на дијалекту „ЈУЖЊАКА“
Мирослав Младеновић- Мирац
Издавач:Аутор и Фондацоја даровитих „Христифор Црниловић-Кице“ , 2008.године Власотинце

САДРЖАЈ

Посвета ----------------------------------------------------------- 5

Како сам сајупљао народне умотворевине --------------- 7



Очи плаше, руке слободе

Душа у крушњу ------------------------------------------------- 13
Аламуња ---------------------------------------------------------- 14
Крвопије ---------------------------------------------------------- 16
Крволочници ----------------------------------------------------- 17
Очи плаше -------------------------------------------------------- 18
Дај попе руку ---------------------------------------------------- 20
Куде је оној време ---------------------------------------------- 22
'Ајде у чколу ----------------------------------------------------- 26
Печалба ------------------------------------------------------------ 27
Ћиримиџија ------------------------------------------------------ 29
Куј те бре шиша ------------------------------------------------ 30
Таква ни ората -------------------------------------------------- 31
Писување по власотиначки ---------------------------------- 33
Остани овде ---------------------------------------------------- 35
Буђење о сећањима ------------------------------------------ 37




Убавило кућу не завило

Нерачунљив ------------------------------------------------------ 45
Партијац ----------------------------------------------------------
Шунел бре -------------------------------------------------------- 48
Ћорава посла ----------------------------------------------------- 49
Мушко је, бре ---------------------------------------------------- 50
Пошушњар -------------------------------------------------------- 51
Ћускија ------------------------------------------------------------ 52
Ћу ги терам ------------------------------------------------------ 53
Зајебант ------------------------------------------------------------ 54
Рек'л па порек'л -------------------------------------------------- 56
Кавгаџија ---------------------------------------------------------- 57
Абре-Убре --------------------------------------------------------- 59
Тестија -------------------------------------------------------------- 60
Динарче ------------------------------------------------------------- 63
Баница --------------------------------------------------------------- 65


Огледалце преварило, бре
Љуба и Сталаћ ------------------------------------------------------- 71
Благоје ---------------------------------------------------------------- 73
Мара ------------------------------------------------------------------- 76
У Лозје ---------------------------------------------------------------- 81
Лушко пољак -------------------------------------------------------- 82
Преданчарске жене ------------------------------------------------- 84
Брљча ------------------------------------------------------------------ 89
Зунзар ----------------------------------------------------------------- 90
Јагњенце -------------------------------------------------------------- 92
Дрљча ---------------------------------------------------------------- 94
Неумијено момче -------------------------------------------------- 96
Сат -------------------------------------------------------------------- 98
Шићерче ------------------------------------------------------------- 102
Ђаче ------------------------------------------------------------------- 104


Усукана купина се буди

Разлаз ------------------------------------------------------------------- 109
Девојкина туга -------------------------------------------------------- 110
Срца су пуна топлине ----------------------------------------------- 111
Оро у тишини --------------------------------------------------------- 112
Пустелија -------------------------------------------------------------- 113
Ајмо у Страње -------------------------------------------------------- 114
Дејано, Дејанке ------------------------------------------------------- 115
Клетва ----------------------------------------------------------------- 118
Разбибрига ------------------------------------------------------------ 119
Убава мома ----------------------------------------------------------- 120
Убавило ---------------------------------------------------------------- 121
Батка ми се жени ----------------------------------------------------- 123
Вера у љубав ----------------------------------------------------------- 125
Зрачак наде ------------------------------------------------------------- 127
Сада си сама ------------------------------------------------------------ 128
Главобоља --------------------------------------------------------------- 129
Два бића на прагу стоје ----------------------------------------------- 130
Спојена је сласт -------------------------------------------------------- 131


Речник архаизма и локализма

Срба Такић-Мирни човек Мирац,
Чувар запостављеног блага --------------------------------------------- 147

Запис о сликару

Задња страна: Белешка о аутору збирке: Мирослав Младеновић Мирац
(рођен 23.о9 1948.годинем Преданча, Власотинце)


23. март 2010. године Власотинце
Аутор збирке: Мирослав Младеновић Мирац Власотинце

Dopuna: 25 Mar 2010 16:20

Dodatak
zapisi 34
Планинска ората : песме / Мирослав Младеновић Мирац. - Власотинце : М. Младеновић : Фондација .... ШТА је то слобода : записи косовске деце : 1999-2008. ...
digital.nbs.bg.ac.rs/bibliografija/cip/cip200806/zapisi34.html - 24k - Кеширано - Сличне странице


COBISS.SR-ID 149638156
CIP 996
МЛАДЕНОВИЋ, Мирослав
Планинска ората : песме / Мирослав Младеновић Мирац. - Власотинце : М. Младеновић : Фондација даровитих "Христифор Црниловић-Кица", 2008 (Власотинце : Графичар N° 5). - 137 стр. : илустр. ; 20 cm

Тираж 300. - Речник локализама и архаизама: стр. 131-132. - Стр. 133-137: Мирни човек Мирац чувар запостављеног блага / Срба Такић.
ISBN 978-86-86533-22-7 (ФДХЦК)



PLANINSKA ORATA


ALAMUNJA
(str. 14)

K’d si se stunti
od kud Leskovac
Tunta i tulanta
toj ti ide
opaka alamunja
sve si se zbira
unosi u kuću
deca i stoka sklanju
zatvaru pendzeri
sklanja u kuću
a i pod ajat
golem stra ide
od tija crni oblaci
što stvore alamunju
koja sve odnosi
isve živo lomi
pa si se svi sklanjamo
dok ne projde
od kude Leskovac
a nek’d nepomaga
ni babino bajanje
ustu, ustu oblače
tamo idi si
kude deca ne plaču
kude krave ne riku
kude kokoške ne kreku
tamo u dalečinu
pustu goru arajliju
alamunja je toj
opaka božja sila
sas nju nema igranje
sve joj se živo sklanja.
Miroslav Mladenovic vlasotince 12.sept.2006.g



GULAVEZA I MEČKA
(str.82)

Obaljal se Milan Gulaveza
sas mečku na opkladu
tamo negde u pečalbu
bili naši u ciglari
dejanci, ravnodelci, kruševčani
ciga dal golemu nagradu
koj obali njegovu mečku
Gulaveza se uvati sas mečku
učinilo mu se da će je obali
onakoj jak i mlad
gorštački navali na nju
al mečka bila pojaka
počela da krši Milana
ciglari oko njega
privikaše mu drž se Gulavezo
edn se seti i privika
Milane sprst u dupe
ovaj to i učini
mečka rovnu i pade na zemlju
Milan Gulaveza dobi opkladu
a ciga oće još jednu opkladu
al Milan Gulaveza će si
a bre brate od stra
više ni sas zajca
neću da se obaljam
kamo li sas rutavu mečku.
Takoj ti je toj bilo
sas Milana Gulavezu
i obaljanje sas mečku.
18.septembar 2006.g Vlasotince

PREDANČARSKE ŽENE
(str. 84)

Ej kude si je onoj vreme
da si se malko podsetimo
sto je sve bilo
sas predančarske ženee
u priču su ušle od’amna
da si pojdemo redom
umalu Pi bile dve Mare
edna od miradžije
a druga od meraklije
obe malecke i vredne
al za merak stvorene
edna dok beše pomlada
zbirala od bube med
a druga ga lizala
po livade i padine
pusta mladinja i ubavina
mužima pamet vrtele
Bila Simka, Zora i Cana
Zbirale noću divljak
po livade i šumarci
gradine i padine
pojale i tuđo plevile
torbe i dušu punile
Bila Najda i vesela Simka
sto uz bure i kondir
čaše sas rakiju praznile.
Bile snajke, strinke i majke
sto leto letile i ovce čuvale
kosom livade kosile
seno zbirale
i stogove denule
u prolet orale,sadile,
kopale, žele i vrle
a zimi uz razboj tkale.
Muževe u pečalbu ispraćale
decu ljutito tepale
al na vašar leti i jeseni
sas muži u kolo igrale.
U Međak i Ramnište
večito svađanje i tepanje
zbog tuđi muži i međe
kunenje i za kosu vučenje
Strine i tetke
Kruna, Olga, Leposja, Zorica
a i Zagorka i Slavica
a i mirna Marica i Vera
krvave glave, otimanje sve i svasta
i pendrak milicajca Nedeljka
negi mogo smiri
a na Preslap i partijka Rada
neje mlogo pomoglo
da se po selo ne grmi
svađa i tepa leti i jeseni
da se pije, kradne i
otimu tuđi muževi
a u Dolinu i Rada udovica
i njena Kruna drugarica
a i Savetka Čadarovka
kitku ne skidala
dok je Jovana bendisala
i sas žene se zbog njega
u selo redom tepala
sve su birale pilajke
pa su mlogi pomladi ostajali
neoženjeni i razvedeni
U Ivje sve mirne bile žene
al krišom po branišsta
i u livadama i zelenom žitu
varale muževe
dok su bili u pečalbu
vrućo, mlado, pusta planina
vazduh, voda, ubavilo
zelenilo, zagorelo i opustelo
pa se lako prevarilo
Bilo je i postare žene
baba Ruža, Pejka, LJuba, Desanka
što su se priče pričale
kako su neke
muževe varale
po vodenicu i valjavicu
po vašarima i livadama
sas dukati i ogrlice
sas tupan i gajde
se igralo i provodilo
al imale i verne
što se čuvale po više godina
da čedne budu
i sas bosiljak na uvo
muža iz pečalbu
u uzavreloj krvi
da si ga dočeku
ko što uljdno se čeka
i dočeka u kući.
ostale su neke
predančarske žene
i mlade i stare
po neobičnosti života
u priči i pesmi.
28.septembar 2006 god. Miroslav Mladenović


KUDE JE ONOJ VREME
(str. 22)

Eve s'g kišica rosi
letnji d'n, prevrtam u glavu
svakojaka setna razmisljanja
26. jul-Gorešnjak
vašarski d'n
nek'd je trajalo tri d'na
a s'g, jedini ringišpili
podseća na stara vremena
sedim, pomalo šetam po sobi
gledam kroz pendzer
sitne kapi kiše
osetim da sam negde u branište
berem pečurke
eee... uzdišem i osetim
miris pokošene trave u otkosu
naročito one sitne planinske
u večernjom zalasku sunca
u mestu zvano Vrljak
strmini gde se jedino
ovčar može vrljati
kamenom po neku zalutalu zver
osetim miris prvih krastavica
prvih paprika i patlidzana
osećam kako mi teku ljige
niz usta, dok sečemo
na kriške, prvu lubenicu
mi deca se zberemo oko tatka
svi radosni i veseli
e puca li puca, zrela je
mnogo celjad, pa ni sleduje
samo po jedna kriška od lubenice
kad si pogledam kroz pendzer
u sitne kapi kiše
projde mi celo detinjstvo
jurnjava stoke po magli i kiši
kroz šiprajže bukove šume
i paprata, sa koprivama
namokreni i ižeženi od kopriva
sa napasenim kravama i ovcama
neosećamo da smo mokri do gole kože
zadovoljni i srećni
doodimo doma
i zatvaramo stoku u obor
i sada osetim miris pleve
posle kiše na gumnu
osetim miris sena
koje je zdenuto u stogovima
il spakovano u plemnjama
Osetim miris klasa prvog žita
koje se žanje u snopove
osetim miris prvog
vodeničnog brašna
samletog od raža i pšenice.
kakva je to bila sreća i radost
kad se zakiti cvećem i venčićem
stože gumna, kosa i zadnji struk carevice
znak završetka: vršidbe, kosidbe i okopavanja
i s'g uzdišem i pitujem si
kude je onoj vreme, što projde
neće nik'd da se vrne.
jedino si kiša pada
nema više ni livada
ni krava ni ovaca
nema ni kosidbi, ni vršidbi
sve je opustelo u planini
sve je u korovu uraslo
pa jedino će ostati
vreme opisano u pesmama.
Miroslav Mladenović DEJANOPREDANCARAC
9.avgust 2006.g Vlasotince



KLETVA

(str.19)
kad si dete, kunu te žene
sto si pustio ovce u žito
il krave u nepokošenu livadu
dabogda ti onoj i ovoj bilo
kunu te za svaku pakost
koju napraviš u selo
kad se zamomčiš
kunu te devojke
koje su ljubomorne
da ti otpadne toj i onoj
da se nikad neoženiš
da budeš navek skitnica
kunu te mlade žene
sto su zagorele za onoj
jer su im muževi u pečalbu
dabogda mi plot polomio
tarabe iskršio
i kude mene noću svratio.
Miroslav Mladenovic DEJANOPREDANCARAC

PEČALBA
(str.27)

Ustaj majko razvigor me budi
srce kuca u nejakom telu
da se ide od kuće majko
srce me steglo-grudi će da puknu
ustaj majko gora miriše
potok žubori a ptice cvrkuću
kako odavde da idem majko
kako da preskočim prag
zadržime da nepadnem
kolena klecaju, a srce me boli
neboj se sine, moj sokole mili
teško je tebi, al nije lako ni meni
tvrda je ljudška duša
od srca kamenitog
budi hrabriji od nedaće sinko
na ovom ognjištu sam te rodila
pored kovčega te zadojila
na ragoži te negovala
projom ti snagu dala
stegni srce i u svet podji sinko
hleba nema-glad nas toli
ti si nam nada, ti si nam radost
iako nejak-uspravih se
sa snagom onih sto za ljubav znaju
za one što ostaju pored ognjišta
da čekaju i nadaju se prvog zalogaja
sa ciglarskim kalupom u ruci
čvrstim korakom
čvrstine kamenite stene
preskočih prag
i rekoh:Zbogom majko
zbogom moje mile seje
nijednu reč neizustih
koračajući brzim korakom
gorom nabubrelih bukovih grana
i zapevah iz sve snage
Majka mi je snagu dala
oj pečalbari braćo mila
evo vama pečalbara
godina 1976. SELO KRUŠEVICA Miroslav Mladenović
DEJANOPREDANČARAC

ĆIRIMIDŽIJA
(str.29)
Rasti, rasti goro, rasti na visine
da te vidim goro, da me želja mine
gledaj, gledaj goro, gledaj u planine
kude će draga sovce da promine
listaj, listaj goro, listaj u prolece
kad ćirimidžija goro, u pečalbu kreće
Lisje žuti goro, žuti o jeseni
ja se vrtam goro, ja se vrtam tebi.
s.Kruševica 1976.godine Miroslav Mladenović DEJANOPREDANČARAC




KUJ TE BRE ŠIŠA
(str.30)
kuj te bre šiša kad nesi iz Niša,
Obori, ožeži. omani, opiči
Kuj te bre šiša k'd nesi iz Niša.
Ošišal se bre na numericu.
Koje bre oćeš bolje od toj,
Ima bre da ti glava bude ,
ko ramno polje, kude ce slitat
more areoplani, na toj aerodrum.
Kuj te bre sisa k'd nesi iz Nisa.
U prolet se nožicama šišale ovce.
sas onej iste nožice,
što su ni nervozne i besne majke.
šišale na numericu,
kad dojde školski raspust
i kad smo kao seoski momci,
se udvarali ovčaricama,
dobivali smo packe,
i d'nske si u šalu oratim,
Koj te bre šiša k'd nesi iz Niša.
19.jul 2004.g Miroslav Mladenovic-Dejanopredancarac
Vlasotince
(Iz objavljene zbirke)

..........................
25.mart 2010.g. Vlasotince
Miroslav B- Mladenović Mirac lokalni etnolog, istoričar i piac pesama i priča na dijalektu Juga Srbije

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1366 korisnika na forumu :: 32 registrovanih, 10 sakrivenih i 1324 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ajo baba, amaterSRB, Andrija357, Asparagus, Batinas, bladesu, Boris90, cenejac111, Dimitrije Paunovic, Dorcolac, Fabius, Georgius, Karla, kihot, kybonacci, Leonov, Lieutenant, MikeHammer, milenko crazy north, milos.cbr, mrvica78, nemkea71, procesor, Regrut Boskica, royst33, srbijaiznadsvega, Stanlio, stegonosa, Toper, Trpe Grozni, vathra, W123