|
Slap
Ostavljamo prozor otvoren nocu i srce
Godinama. Kao bogovi utisani gledamo
Gore zvezde bremenite dok se svetlost
Stropostava u more bez zvuka koji bi
Mogao da zalebdi nad kamenjem zala.
Svetli jedno oko na nebu, drugo ne
Poznajem, nesanice nas muce dok starimo
Misleci na smrt i put. Jos smo prividno srecni
Mislimo na zvezde i ostavljamo prozor
Otvoren da bi gledali gore.
Mi cesto i ne slutimo u toj tisini slap
Mesecine, kao ljupkost zene kad se ukaze
S mekim crtama tela, kazem, mi i ne
Slutimo slap svetlosti koji nas
Zlosutno zanosi i unistava.
|
