|
Poslao: 20 Mar 2013 21:58
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Osveta nije nužna kod većine ljudi. Srećom. U suprotnom, istrebili bismo se međusobno.
I ja sam od tih koji oproste, ali nisu zaboravili.
Po meni, oproštaj i pamćenje, nije kontradiktorno. Ne mora da znači da sam ja u pravu, ali tako nekako mislim. Mogu nekom oprostiti, ali ne mogu izbrisati sećanje. Što bi Einmana rekla :''Ako si oprostio, nisi posenilio''.
Ako smo nekom oprostili na način da nas nečije prisustvo više ne iritira, da ga posmatramo kao objekat koji apsolutno nema nikakav uticaj ni na naše emocije ni na naše stanje duha, znamo da smo oprostili. Ali to ne znači da ćemo sa tom osobom nastaviti kao i ranije. Prosto, prešli smo preko nečeg, nema ljutnje sa naše strane, nema besa, ne izaziva nam nikakvu želju za osvetom....To je to.
I ponos, i sećanje i izgubljeno poverenje...sve to utiče da ne možemo ili pak nećemo nastaviti po starom.
Mislim da je i suština, oprostiti unutar sebe.
Neprimetna ::Onaj ko nas voli, neće nas ni povrediti toliko da je neoprostivo.
Slažem se. I to i jeste test, koliko smo nekom bitni, koliko nas neko poštuje, koliko nas neko voli...
Međutim, u tome i jeste ''caka''....
Ne može te toliko uvrediti, povrediti osoba koju ne voliš i koju ne primećuješ uopšte. Takve osobe te mogu samo iznervirati, začuditi ili ne izazvati nikakavu emociju. Prosto, baš nas briga tamo za neke...
Ono najdublje što razara je uvek od onih koje volimo i od kojih najmanje očekujemo. Upravo na postupke najbliskijih i reagujemo. I iz tog razloga opraštanje ima težinu.
Psiholozi navode, da se lakše prelazi preko uvreda, prevara, izdaja itd. ako suprotna strana prizna da je pogrešila i ako se izvini.
Mada lično mislim, da ona osoba koja izneveri, izneveri će opet, pa onda čemu svrha toga?
Moguće je da nisam u pravu, ali tako nekako razmišljam, niti mislim da sam lošiji čovek, zato što nisam nikada spremna da nastavim po starom sa osobama sa kojima sam bila bliska, nakon učinjene uvrede itd...
Što se same osvete tiče, ima ljudi kojima je ona toliko važna koliko i vlastiti život. U stanju su da učine sve, čak i ''odrobijati'' nekoga samo da bi uzvratili istom merom. Mislim da je to samo duševno dno. Ozlojađenost ili šta već...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2013 22:24
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
Citat:Osveta nije nužna kod većine ljudi. Srećom. U suprotnom, istrebili bismo se međusobno.
Osveta nije preporucljiva uopste ..ako smo pametni.U konfliktima nuzno je prastanje ..jer su alternative zaista mnogo stetnije ,specijalno z a nas same..
Citat:I ja sam od tih koji oproste, ali nisu zaboravili.
Psih.06.
Osvetiti se nekome vracajuci mu bol istom merom nije jedini put za uspostavljanje pravde. Uzvratiti nepravdom na nepravdu ne radja pravdu vec samo onome koji se sveti pomaze da se na neko vreme oslobodi negativnih osecanja. Ali mnogo zdraviji i trajniji nacin za oslobadjanje od ovih osecanja je prastanje. Vidimo da je zelja za osvetom zapravo posledica nesposobnosti prastanja...
Sta mi oprastamo.???
Mi zapravo odbijamo da povredimo onoga, koji je nas povredio..
Postoji još jedan veoma bitan faktor koji utice na mogucnost oprastanja.(T.J.N.J.) To je vreme. Ma koliko mislili da je vredno i potrebno oprostiti stetu koja nam je nanesena, za to necemo biti sposobni dok ne prodje odredjeno vreme i ne osetimo da smo za to zaista spremni. Oprost pocinje odlukom koja dolazi iz glave, ali nikako ne moze biti potpun ukoliko emotivno osoba za to jos uvek nije spremna. Najveca greska koju ljudi cine nakon toga sto su bili zrtve jeste verovanje da samo odlucivanjem da zele da oproste to zaista i mogu da ucine.
Citat:Mislim da je i suština, oprostiti unutar sebe.
Sposobnost da se oprosti je neophodna kako bi se zivot mogao nastaviti bez ogorcenosti... Ovakvo svesno oslobadjanje od neprijatnih osecanja zapravo je sposobnost koja se ne razvija lako i koja podrazumeva niz karakteristika koje osoba treba da poseduje kako bio oprastanje bilo potpuno i iskreno...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2013 22:33
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4073
|
Citat:Sagacity
Psiholozi navode, da se lakše prelazi preko uvreda, prevara, izdaja itd. ako suprotna strana prizna da je pogrešila i ako se izvini.
Mada lično mislim, da ona osoba koja izneveri, izneveri će opet, pa onda čemu svrha toga?
Citat:Sagacity
I ja sam od tih koji oproste, ali nisu zaboravili.
Citat:Sagacity
Jedan od mojih tvitova glasi ovako :’’Kada bi čovek opraštao sve i svakom, izgubio bi svoje dostojanstvo’’.
Ne uklapa mi se tvoj Tvit u prethodne citate.
*
Tema je slojevita i teška za pisanje.
Juče sam napisala dugačak post koji, srećom, nisam pustila u temu.
Napisan post, pripremljen za puštanje, stavila sam u drugi tab da još jednom pogledam uvodni post.
Međutim, Einmana i ti ste se lepo raspisale, pomirljvio, tako da bi moj post bio previše grub.
Mogu sada ukratko da napišem suštinu:
Ateista sam i ne znam kako religija tumači praštanje, znam kako ja osećam i reagujem na uvredu.
Trudim se da ne povređujem ljude, gledam svoja posla, živim svoj život. isto očekujem i od drugih.
Imam poverenje u ljude, normalno je da ne želim biti izneverena na bilo koji način.
Ako se desi da me iznevere - ne praštam!
Nepraštanje ne znači osvetu. Nepraštanje podrazumeva odstranjivanje osobe iz mog života!
Znam, nije lepo što ovako pišem, ali ne umem drugačije.
Rekoh već, na temu se osvrćem izoseći svoj stav, ne pišem ono kako bi bilo dobro, plemenito,društveno prihvatljivo.
I još nešto: poštenije je neoprostiti nego oprostiti i pamtiti uvredu.
Ipak, mi smo samo ljudi. Ne možemo kontrolisati svaku emociju, izleteće negde taj naš 'oprost'.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2013 22:49
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Ja malo ''čačkam'' da malo pišemo, a ne zbog ne znam kakvih sukobljenja u mišljenju.
''Raspali''...Šta ima veze ''ćaskamo''. Razmenjujemo mišljenja... I da je grub post, pa šta ima veze...
Različito gledamo na opraštanje...
Moj tvit se uklapa u sve što sam rekla, jer ja opraštam u sebi, ne dotiče me više ta osoba. Isto kao i ti što odstranjuješ tu osobu iz svog života, tako i ja. S'tim što sam joj oprostila unutar sebe, ali to ne znači da ću da se družim sa takvom osobom i dalje ili da sa istom budem ne znam u bilo kakvom odnosu. Ne dozvoljava moj ponos pre svega. Mogu preći preko nekih sitnih uvreda, ali ne i preko nečeg što me ''pomerilo'' iz života. Preko sitnih uvreda prelazim i nastavljam druženje. Preko onih krupnih prelazim takođe... ali nema nastavka po starom...Na to se odnosio moj tvit...
I nema tu poštenije ili nepoštenije. Prosto, bitno je da nas ne boli unutar nas ono što nam je naneto od nekog. Da ne živimo u nekom besu srdžbi...Čemu onda poštenje u tom smislu, ako nismo prema sebi dobri.
Bar ja tako mislim...
Citat:Trudim se da ne povređujem ljude, gledam svoja posla, živim svoj život. isto očekujem i od drugih.
Ovo je inače i moj ''moto''.
danka- ::
Sta mi oprastamo.???
Mi zapravo odbijamo da povredimo onoga, koji je nas povredio..
Slažem se...Tačno tako...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2013 22:56
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4073
|
Možda nisam bila dovoljno jasna, a nisam- verovatno.
Svaki post, u bilo kojoj temi, pišem iz svog ugla. Pišem o onome kako ja radim, ili kako bih uradila, nikako da se sukobim.
Post koji je napisan a nije pušten, prikazao bi me kao previše grubu posle vašeg pisanja 
Moji stavovi nisu baš elastični. Sve je 'ili - ili'.
Znam...znam. Ne mogu drugačije
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2013 23:06
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
E,sad ovako licno,sasvim:Ne mozemo i ne treba ici protiv sebe.Mi postojimo! ..Ne ulazim u to ko smo mi stvarno!Nego jednostavno konstatujem, da smo,''to sto jesmo''Znamo da je dobro i blagorodno oprostiti,ali ako ne osecamo da to treba uciniti, onda i ne treba.Bolje kontrolisana ljutnja ,nego neiskreno ,lazljivo i smutno prastanje-Jer bi to bilo drustveno prihvatljivo i priznato kao takvo..
Jer oprostimo li u takvim okolnostima,nanecemo sebi neoprostivu stetu.Ako zelimo postati boljim i ''Bozijim bicima '',koja zaista iz dubina svog bica, prastaju,onda treba da radimo na sebi decenijama,da bismo uticali na bitna svojstva u karakteru,koja odredjuju nase poimanje stvarnosti i ukazuju na puteve komunikacije sa ljudima i samim sobom. A,sve pod velikom sigurnoscu da necemo uspeti,jer ne mozemo sve promeniti.Postoji i nesto izvan nasih moci,ono sto smo rodjenjem doneli..a i uticaji iz kolektivnog nesvesnog i ko zna cega sve jos..
Zaista, kako je malopre neko kazao,tema je veoma kompleksna,slozena, jer se sastoji iz mnostva delica nase krhke i ranjive individue..i to joj daje posebnu tezinu!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2013 23:15
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
danka- ::Bolje kontrolisana ljutnja ,nego neiskreno ,lazljivo i smutno prastanje
Da li nas kontrolisana ljutnja može dovesti u poziciju ''balona koji puca''?
Šta bi bilo lažno praštanje?
Ako na primer, ja nemam osećaj besa, ljutnje u sebi, ja znam da sam oprostila, jer me ta osoba ne tangira uopšte.
Kada je onda lažno?
Po meni je lažno, kada kažemo da smo oprostili, ali taj ''oproštaj'' postoji samo u rečima, ali ne i u duši...
Tema upravo i počinje tako...''Kako znamo da smo oprostili'' ?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2013 23:21
|
offline
- Einmana
- Super građanin
- Pridružio: 29 Maj 2011
- Poruke: 1444
- Gde živiš: U svom svetu
|
Citat:Bolje kontrolisana ljutnja ,nego neiskreno ,lazljivo i smutno prastanje
Ovo ne postoji.Ne,ne postoji lazno prastanje.Ili si oprostio ili ne.Lazna je samo rec,kada kazes ,,oprostio sam ti,, ,ali oprastanje nije rec,vec osecaj,misao.
Citat:Nepraštanje ne znači osvetu. Nepraštanje podrazumeva odstranjivanje osobe iz mog života!
Recimo,ja oprostim i odstranim tog nekog iz zivota.Ako sam oprostila,ne znaci da u svojoj blizini i dalje zelim tog nekog.Kod mene postoji neki redosled:povredjena,otplacem,odtugujem,izanaliziram,opravdam,zakljucim,oprostim toj osobi ...i prekrizim je.
Citat:Znam, nije lepo što ovako pišem, ali ne umem drugačije.
Oooo i te kako je lepo i pozeljno.I nemoj znati drugacije. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2013 23:27
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
Sagacity ::
Religija podrazumeva bezgranično praštanje, bez zadrške. Ali iskreno, znam puno religioznih ljudi koji rade molitve, odlaze u crkvu itd. ali nisam primetila da su oni u toj varijanti opušteniji.
..
Nisu..jer biti religiozan nije isto sto i biti vernik..
-Vera je tvrdo cekanje onoga cemu se nadamo i dokazivanje onoga sto ne vidimo..
Postoje religiozni ljudi ,koji odlaze u ''Bozije kuce'',poste,pale svece,izgovaraju moliitve,a u svojoj biti su pravi nevernici, pa u skladu sa tim i zive..Kako onda da budu opusteni.?
Citat:mislim da je ''opraštanje'' individualnog karaktera i nema baš veze sa nekim religioznim opredeljenjem...
Hm..naucno ima veze..jer prvi arhetip spasioca nas je arhetip religiosus..pa onda i ima veze..A to u smislu..religija ..ali da verujemo..
Licno..ja nisam neki vernik..nisam ni ateista, ali prilicno verujem u animizam..(ne-zive stvari imaju dusu-kamen recimo..).
Prastanje ..im a veze sa nekim nasim verovanjima..''jer covek veruje i ne znajuci za to.''.
|
|
|
|
|
|
