Opraštanje i ponos...

• 4Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, ThePhilosopher, Sagacity, daxytt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нисмо се, рекао бих, превише удубили у суштину теме. Она није баш тако широка како ми имамо обичај да кренемо. У то ми убрајам најпре себе јер сам склон да крећем од општег ка посебном и то ''од Кулина бана''. Има то својих предности, али ни она друга метода (од посебног ка општем ) није лоша. Напротив.

Ето, да опробам и њу.
Ми треба да се овде бавимо двама појмовима који су у невероватно блиској вези , а при том нисмо ни трачак светла окренули у том смеру.
Утврдили смо (надам се) шта је опраштање. Поступак (искреног) пристајања и прихватања моралне, емотивне или материјалне штете коју нам је неко нанео. Дакле, свесна, сврсисходна радња у којој смо ми у пуном сазнању због чега то чинимо и какве то последице повлачи. Свесни смо да нам је неко нанео штету (душевни бол, материјални мањак, итд), али хоћемо да се изнад тога издигнемо и покажемо да нам добар међуљудски однос више значи као трајна појава од привремене штете. С том сврхом у себи налазимо снагу да опростимо. При том, наравно, полазим од претпоставке да смо ми у том поступку ''наношења штете'' прошли лошије и то не својом кривицом (нисмо супротну страну изазвали да нам нанесе бол).
Већ на основу овога видимо да нема идеалне ситуације за опраштање јер, као што знамо, за све треба двоје , па и за свађу и све што она за собом вуче.
Да, али...Појављује се то чувено а л и које уме да квари. Нико не опрашта зато што је мазохиста! Једна вулгарна религиозна порука већ вековима кружи (без покрића) светом вере - ''ко тебе каменом - ти њега хлебом''. То би некако и прошло да није оне, још горе - ''ако те ударе по једном образу, окрени и други''. Опрем! Хајде да видим некога да тако уради. Много нам је ближа изрека ''око за око...''. Зашто? Зато што је праведнија! Сурова , али праведнија. Она нас не учи да за једно око извадимо два.

Чему нас онда учи праштање? Томе да ''опростимо око'', односно да се не светимо. Како је то могуће и шта то производи? Поделу света на оне који могу да нас повреде и на нас који можемо да опростимо. Опрем! (опет). При том то праштање треба да умотамо у целофан поноса. Како? Волео бих да ми неко објасни, али разумно, а не будистичким формулацијама. Како да опростим некоме ко ме је слагао, преварио, отерао на ниже радно место, украо моја кола, тукао моје дете, а да се при том осећам поносно...и на шта поносно? На то што могу да опростим? Да, а шта ћемо с тим да онај коме је опроштено о томе појма нема, или нема намеру да промени свој животни стил. Заболе га, с опроштењем, за наш опрост.

Највећи анархиста цивилизације, Трасимарх (савременик Сократов) говорио је: ''Поштујте законе само када морате, а кршите их кад год можете и живот ће вам бити лакши''. Он је говорио о неправедности закона (свих врста) које јачи намећу слабијима и то је говорио пре две хиљаде година! Свака секунда живота људи на планети Земљи је потврдила његове речи. А Трасимарх је био професионални реторичар, с њим ни Сократ није умео ни смео да уђе у расправу.
Ако мислите да није у праву, покушајте да му опростите ту анархичност, и видећете да ли је то лако...
Нисам све рекао. Ајд сад мало ви...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, SlobaBgd, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo sam ostala dužna na prethodnoj strani. A sve zbog kafe! U skladu s temom - OPROŠTAJ MOLIM jer nisam baš ponosna što kafa je uzrok...
Citat:$elena ::
Tačno! Lako je teoretisati
Psihologija i psihoterapija imaju čitav niz metoda i tehnika koje se uče kontinuiranim procesom rada na sebi.
Pa ja te sve vreme ''čačkam'' ne bi li otkrila makar jedan metod...
Sve vreme čekam da daš neki ''recept'' tipa, staneš pred ogledalo i gledaš sebe i kažeš ''Opraštam ti, opraštam ti''
Moj omiljeni metod i metod kojim se bavim je Psihodrama.
Psihodrama je jedna akciona forma grupne terapije koja koristi elemente spontanog i kreativnog pozorišta. Istražuju se međuljudski odnosi i uloge koje igramo kako u svojim, tako i u tuđim životima. Istražuju se prošlost, sadašnjost, budućnost, realnost, fantazija, snovi, spoljni i unutrašnji svetovi ljudi.
Važan akcenat je na grupnom procesu.
Kao i svaki metod i Psihodrama ima svoje tehnike, a kako je metod akcioni, daje šansu svojim učesnicima da uđu u određene uloge, kroz pokret i akciju, uvide šta se u tim ulogama događa i imaju šansu da na sceni naprave promenu kakvu u životu nisu imali priliku da ostvare.
Nešto kao "proba za život" jer te scenske promene često izazovu i promene u samom životu.
Osnovna tehnika Psihodrame je tehnika ZAMENE ULOGA.
Uz pomoć tehnike zamene uloga čovek ima priliku da uđe u ulogu drugog ljudskog bića. To se radi tako što zauzmeš telesni stav onoga u čijoj si ulozi, uzimaš njegove godine, životno iskustvo, pokušaš da osetiš sve njegove radosti, bolove, patnje, stahove, misli, pokušaš svet da sagledaš njegovim očima i da komuniciraš sa ostalim učesnicima iz njegove kože.
Ako zamenimo ulogu sa nekim, u prilici smo da sagledamo doživljaj onog drugog i da istovremeno sebe vidimo na način na koji nas vidi taj neko. U prilici smo da sebe vidimo očima drugog. Zamena uloga otkriva naše fantazije o sebi idrugima, a istovremeno omogućava uvide i razvija jednu finu empatiju i razumevanje.

Eto jednog metoda i jedne tehnike
Mogla bih ja ovako do sutra, ali da ostavim i drugima prostora da podele svoje ideje i mudre misli ...A kafa?
Ah,Kafa!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Dec 2016 18:57

_Sale ::Lepo je neko napisao nešto u smislu: poštenije je ne oprostiti nego oprostiti a ne zaboraviti.
Slažem se.
Ili opraštaš ili ne, ako oprostiš to znači da više ne razmišljaš o tome.
Ako razmišljaš - nisi još oprostio.

Zašto govoriti o poštenom opraštanju? Postoji li nepošteno?

Ali mene zanima nešto drugo, šta čovek radi kada ne oprosti? Vrlo jednostavno pitanje i volela bih čuti nekoga ko ne oprašta.

Oprostiti ali ne zaboraviti treba ispravno tumačiti jer ko oprosti neće više o tome razmišljati, ali je vrlo verovatno da će ga nekada u životu nešto podsetiti na radnju koju je počinio neko kome smo oprostili pa neka je to i ožiljak. Jednom oprošteno je zauvek oprošteno.

Dopuna: 07 Dec 2016 19:14

Sagacity ::Kažu :’’Pobednici praštaju, a gubitnici se svete’’.
Ovde ne vidim nikakav smisao.
Citat:Religija ne podrazumeva granice opraštanja. Prašta se bezgranično.
Apsolutno bezgranično jer i mi sami smo bezgranično grešni i tražimo oprost.
Citat:Jedan od mojih tvitova glasi ovako :’’Kada bi čovek opraštao sve i svakom, izgubio bi svoje dostojanstvo’’.
Mislim suprotno jer ako ne oprostimo postajemo kao grešnik (?!) kome treba oprostiti i time smo izgubivši integritet izgubili dostojanstvo.
Citat:Kako da znamo da li smo oprostili?
Šta je ono što čini opraštanje?
Olakšanje i pročišćenje duše.
Citat:Šta je ono što to opraštanje sputava? Da li naš ponos, dostojanstvo, sujeta ili je samo želja za osvetom ta koja nam ne dozvoljava da oprostimo u potpunosti?
Nerazumevanje ljudi pa i sebe.
Citat:Da li je oproštaj melem za dušu? Ako smo spremni nekom da oprostimo i najteže uvrede, postupke itd., da li gubimo samopoštovanje ili ono tu nema mesta?
Ništa ne gubimo a puno dobijamo.
Citat:Šta je ono što nas ponajviše ''koči'' da bismo nekom oprostili?
Vera u sebe i ljude.

Memento mori!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oprostiti znači odricanje mogućnosti prigovaranja za ono što vam je nažao učinjeno.

Ako se zaboravi znači da nikada nije ni povredilo tako da nije bilo razloga za oprost.

Zahtevati da neko traži oprost je na neki način 'duhovna naplata' za trenutnu povredu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zaborav ne potire ono što je bilo jer je bilo u jednom trenutku kao što se u jednom trenutku i oprostilo i to je završena stvar. Živimo samo sada, i nema više života u prošlosti ali ni u budućnosti dok se ne desi.
Za oprost se moli a ko se moli taj čisti i krepi dušu. Ovako mogu razmišljati i ateisti ako su na visokom stepenu moralnog i etičkog poimanja života.
Ali ne traže svi oprost pa se i takvima oprašta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misisipi Delta ::Napisano: 07 Dec 2016 18:57

_Sale ::Lepo je neko napisao nešto u smislu: poštenije je ne oprostiti nego oprostiti a ne zaboraviti.
Slažem se.
Ili opraštaš ili ne, ako oprostiš to znači da više ne razmišljaš o tome.
Ako razmišljaš - nisi još oprostio.

Zašto govoriti o poštenom opraštanju? Postoji li nepošteno?


Ono što sam napisao je prilično jasno, i uopšte ne govorim o nepoštenom opraštanju već o moralnoj dilemi: ne oprostiti uopšte ili oprostiti a ne zaboraviti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sale
Priznajem da sam se neprecizno izrazila ali svejedno, reč "pošteno" u ovom kontekstu zvuči mi rogobatno. Ko je spreman da prašta taj nije u dilemi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I dalje ne razumeš ono što sam napisao.
Pročitaj poruke koje sam napisao posle te koju si citirala, mislim da su dovoljno jasne i nedvosmislene.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naavno da razumem (pročitala sam sve što si pisao), ali ne razumem zbog čega ne bi oprostio i kako sam već pitala, šta se dešava u mislima onoga koji ne oprosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zbog čega bi oprostila ako smatraš da si povređena?
A, ako već oprostiš - ne spominji to više nikada u životu. To je poenta onog što si citirala iz moje poruke.