Opraštanje i ponos...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Dec 2016 21:55

Опраштање није ни особина ни карактер. Оно што ја желим да кажем је да је опраштање појава, деси се или се не деси, попут љубави или мржње. Ја када бих својевољно могао да опростим било коме било шта било када, ја бих био најсрећнија особа на свету.

Замисли, на пример, да можеш да заволиш било кога било када. Али да то буде права љубав, а не само реч. Али то није изводљиво. Е ја на веома сличан начин тумачим праштање.

Dopuna: 07 Dec 2016 21:58

Sagacity ::
Da li možemo da donesemo odluku o opraštanju. Pa ja je imam.
Ne praštam: prevaru, laž...
Zašto? Zato što znam i da oprostim takve stvari, duboko u meni i dalje bi sve tinjalo. Jednostavno, to su stvari koje ne mogu da oprostim i to uvek stavljam do znanja. Prilično sam svesna šta mogu a šta ne.
Retki su ljudi koji mogu iz srži sve oprostiti. Uglavnom su okrenuti veri i opraštanje su istrenirali kroz molitve.

А да ли је то заиста твоја одлука? Ја бих пре рекао да је то манифестација твоје личности, односно карактера на коју ти немаш директан утицај.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Dec 2016 22:00

Nije dobar primer.
Praštanje je naša odluka, a ako ne znamo da je obrazložimo - to nije dobra vest za nas.

Dopuna: 07 Dec 2016 22:01

Opraštanje nije karakterna osobina, malopre si to napisao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Karakter objašnjava svaki ljudski postupak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zola92 ::
Замисли, на пример, да можеш да заволиш било кога било када. Али да то буде права љубав, а не само реч. Али то није изводљиво. Е ја на веома сличан начин тумачим праштање.
Rečenice pre pominjanja praštanja razumem skroz i sama sam ti takva...A baš bi bilo šik, da možeš da se zaljubiš u bilo koga...

Hm, očigledno je opraštanje subjektivni deo nas. Stvar našeg mentalnog sklopa, mentalne i emotivne jačine. Što više poznaješ sebe, lakše vladaš i emcijama. Mada se ne bih vraćala na temu ''Upravljanje emocijama'' jer je to bilo ''ratno područje'' Ali ima veze sa našom emocionalnom inteligencijom, bar ja tako mislim...

Kod mene opraštanje ima gradaciju...Lako prelazim preko podmetanja i uvreda na poslu. Naučila sam sa tim da živim. Opraštam bez problema. Malo mi je teže da oprostim (pri opraštanju mislim da me ništa ne boli u dubini duše) bliskijim osobama (prijateljima recimo neke sitnije uvrede...). Teško mi je da oprostim nepravdu. I tu se baš bavim sobom. Rekla sam i šta ne mogu uopšte da oprostim. A roditeljima sam spremna sve da oprostim, ma šta mi rekli ili uradili...Ali to sam ja i to je moje viđenje. I to su moje odluke...za koje sam se preispitala...

Zamislite tek kako je čoveku kome su lekari greškom ubili dete ili kome je dete ubio pijani vozač....Kako je tek njemu teško oprostiti. Ali to su već ekstremni slučajevi....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

_Sale ::Opraštanje nije karakterna osobina, malopre si to napisao.

Написао сам да опраштање није карактер, али сматрам да јесте последица истог. Али не само последица карактера, ту је укључено доста фактора од којих сам неке навео у претходним порукама.

Цитираћу један део твоје поруке од пре 3 године:
Citat:Ili opraštaš ili ne, ako oprostiš to znači da više ne razmišljaš o tome.
Ako razmišljaš - nisi još oprostio.

Кажеш да ако размишљамо о томе, значи да нисмо опростили. Интересује ме да ли можеш свесно да изабереш да ли ћеш размишљати о нечему што се догодило или нећеш. Ја бих рекао да не можеш, или бар не можеш у потпуности. Одатле следи да ни не можеш да опростиш својевољно, или барем не у потпуности.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity :: Zamislite tek kako je čoveku kome su lekari greškom ubili dete ili kome je dete ubio pijani vozač....Kako je tek njemu teško oprostiti. Ali to su već ekstremni slučajevi....

Ne smem ni zamisliti ali te mogu pitati, šta ako roditelj ne oprosti? Meni je interesantno da na to pitanje niko ne daje odgovor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity ::Kod mene opraštanje ima gradaciju...Lako prelazim preko podmetanja i uvreda na poslu. Naučila sam sa tim da živim. Opraštam bez problema. Malo mi je teže da oprostim (pri opraštanju mislim da me ništa ne boli u dubini duše) bliskijim osobama (prijateljima recimo neke sitnije uvrede...). Teško mi je da oprostim nepravdu. I tu se baš bavim sobom. Rekla sam i šta ne mogu uopšte da oprostim. A roditeljima sam spremna sve da oprostim, ma šta mi rekli ili uradili...Ali to sam ja i to je moje viđenje. I to su moje odluke...za koje sam se preispitala...

Zamislite tek kako je čoveku kome su lekari greškom ubili dete ili kome je dete ubio pijani vozač....Kako je tek njemu teško oprostiti. Ali to su već ekstremni slučajevi....

Ово што сам болдовао је оно што је довело до тога да имам овакво мишљење. Уколико постоји ствар коју никако не можемо да опростимо, да ли онда можемо да кажемо да је опраштање ствар којом потпуно свесно владамо?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Dec 2016 22:29

Misisipi Delta ::
Ne smem ni zamisliti ali te mogu pitati, šta ako roditelj ne oprosti? Meni je interesantno da na to pitanje niko ne daje odgovor.
Niko nije ni pitao, zato niko nije ni odgovorio.
Zavisi, od roditelja, zavisi od dece šta su učinila. Narodski se kaže da ''roditelj može i da ne oprosti'', valjda zato što te je stvorio.
A ja smatram da u tom delu roditeljska ljubav treba da pobedi i da se postavi iznad nekog nepraštanja.

Međutim, postoje i situacije kada su roditelji praštali, praštali, ali su na kraju izbacili dete iz kuće jer je počelo da bude pretnja za sve ukućanje. Ima i toga...Morao bi da se kaže jasan primer da bi diskusija imala smisla, jer nema svaki primer istu težinu....

Međutim, podsećam još jednom da tema nije samo o opraštanju....

Dopuna: 07 Dec 2016 22:32

zola92 ::
Ово што сам болдовао је оно што је довело до тога да имам овакво мишљење. Уколико постоји ствар коју никако не можемо да опростимо, да ли онда можемо да кажемо да је опраштање ствар којом потпуно свесно владамо?
Poenta je u tome što ja znam šta ne mogu, a šta neću da oprostim....Meni je veliki napredak da sam svesna sebe i svojih mogućnosti.
Ti polaziš od pretpostavke, da ne možeš ništa da oprostiš, odnosno ne znaš način na koji bi to učinio. Bar sam te ja tako shvatila...
Inače, opraštanjem potpuno svesno mogu vladati monasi, recimo. Ako oni to mogu, onda je moguće. To je stvar emotivnog treninga. Neko to radi kroz afirmacije, neko opet kroz molitve. Da li je to neki svestan način? Pa jeste, jer svesno pristupaš problemu koji želiš da rešiš.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity ::Poenta je u tome što ja znam šta ne mogu, a šta neću da oprostim....Meni je veliki napredak da sam svesna sebe i svojih mogućnosti.
Ti polaziš od pretpostavke, da ne možeš ništa da oprostiš, odnosno ne znaš način na koji bi to učinio. Bar sam te ja tako shvatila...

Током свог живота сам многе ствари праштао, и многе ствари нисам праштао. Али оно што сам хтео да кажем је - да ли сам ја заиста донео одлуку да некоме опростим? Као што сам већ раније написао, ако сам некоме опростио, то значи да му више не узимам за зло оно што је он мени учинио. Е сад, да ли можемо некој особи да кажемо: "Е, слушај, ја сам одлучио да ти ово више не узимам за зло."? Ја мислим да не можемо. Оно што можемо је да са том особом наставимо нормалне односе али ћемо увек памтити шта нам је та особа учинила. А све док подсећање на тај догађај у нама изазива непријатан осећај, ми нисмо опростили.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako te ''jedi'' u duši povređenost od strane neke osobe, naravno nisi oprostio.

Na prethodnoj strani sam rekla da već imam neke izgrađene stavove. Koliko sam spremna nekom prijatelju da praštam i da nastavim dalje. I dešavalo mi se to. Ali u jednom momentu kada osetim da već preterujem u trpljenju i da opraštanju više nema mesta, jednostavno podvlačim crtu, završavam taj bliski odnos sa tom osobom. I ne družim se više. Opraštam joj, ne jedem se unutar sebe zbog nje, ali svesno neću da se družim sa istom. Prosto, neću sebi da dozvolim da budem ''krpa'' od čoveka. Tu ipak vladam sobom.

Kažem, mnogo toga je individualno. I zavisi mnogo od toga kako si se postavio prema okolini, koliko si izgrađen kao osoba, koliko si mentalno jak, koliko toga te je ''kroz život šibalo''...itd. Koliko racionalno možeš vladati sobom...Ja sam osoba koja je prilično ''istrenirana''. Moj životni opstanak je zavisio od toga koliko sam mentalno jaka...