offline
- donce
- Građanin
- Pridružio: 08 Avg 2011
- Poruke: 58
|
Sorelag ::Hvala, Einmana, veoma lepo si to rekla, nadahnuto i tačno. Sama ne bih umela bolje.
@donce, da se vratimo prvom postu. Tamo ste izneli sugestiju da Dubara napiše knjigu i objavi je. U čemu je razlika između knjige i bloga na jednom forumu? Deca i omladina ne čita knjige, ali posećuje forume i obavezno čita sve što na njima piše, i to upija kao sunđer, kao da ne postoji nikakav filter između njih, njihovih utisaka i znanja o stvarnom svetu, i tog spoljašnjeg sveta?! To je samo tekst u svakom slučaju. Niko zbog teksta - u knjizi ili blogu, svejedno - nije počeo da mrzi druge ljude (ko god oni bili) i da se ponaša destruktivno. Mržnja se u deci i mladim ljudima izaziva na drugi način, drugim sredstvima i kanalima - u porodici, kroz najranije doživljaje i iskustva u primarnoj sredini. Agresivno ponašanje je reakcija na frustraciju - "neiživljeni život", kao što je pisao Erih From.
Gospodine, imala sam 15 godina kada sam čitala Dostojevskog - "Braću Karamazove" i "Zločin i kaznu". Priznaćete da je to veoma teška literatura, koja govori o mračnim stranama čoveka, života i sveta. Knjige Dostojevskog su me naučile da osuđujem nasilje i da imam empatiju za ljude.
Posle nekoliko godina pročitala sam gotovo sve što se u prethodnoj zemlji moglo naći o koncentracionim logorima - možda imam morbidan ukus, ali zanimaju me tzv. krajnosni fenomeni (Bodrijarov izraz), ekstremne situacije u kojima se ljudskost napinje do krajnjih granica i eventualno pretvara u nešto drugo. Niste jedini, postoje književni teoretičari (Teri Iglton) i intelektualci koji ovakve teme u književnosti - ekstremne eksperimentalne situacije sa ljudima (poput Goldingovog romana fikcije Gospodar muva ) smatraju opasnim bajkama modernizma i postmodernizma, na osnovu toga što one služe kao sredstvo za uspavljivanje, sedativ ili opravdanje za politički eskapizam u savremenom svetu, odustajanje od političkog angažmana na popravljanju društva, na stvaranju boljih životnih uslova za sve. Ali Iglton je marksista i još uvek veruje u mogućnost postojanja boljeg društva, istinski egalitarnog i humanističkog, što vi niste. Vi se izjašnjavate kao liberal i demokrata, ako sam dobro razumela, verujete u demokratske potencijale naroda, a ne klase.
Ali mene te pomenute i druge knjige, koje se bave sličnom problematikom, nisu naučile da mrzim Nemce, Ruse ili Gruzine (ovo apropo sovjetskih logora, Staljina i staljinističkog terora), komuniste ili proletarijat, niti ljude uopšte ili ljudsku prirodu; naučile su me da osuđujem nacizam, fašizam i totalitarizam. Knjige Varlama Šalamova, Aleksandra Solženjicina, Karla Štajnera, Viktora Frankla, Prima Levija, Mihaila Lalića i drugih su mi otkrile da čovek može ostati čovek - dostojanstveno iako napaćeno inteligentno i moralno biće čak i u ekstremnim uslovima dugoogodišnje psihofizičke torture, kao što je sam Šalamov preživeo 30 godina kolimskih logora da bi nakon svega toga stvorio svedočanstvo o tom stradalništvu - dela visoke književne, umetničke, moralne i filozofske vrednosti. I kao što reče moja prijateljica pesnikinja, bez saosećanja i milosrđa mi smo ništa.
Donji citat smatram veoma neumesnim. To možete samo pretpostaviti i ograditi se rečima "pretpostavljam da je pisac ovog teksta mogao do sad više puta ispričati ovu priču", a nipošto ne možete tako autoritativno tvrditi kao da je u pitanju dokazana materijalna činjenica koju vi pouzdano znate i svedočite o njoj. Nismo na sudu i Dubara nije optuženi.
donce ::Prvo moram da kazem da je pisac ovog teksta u ovih 18-19 god.tu pricu ispricao pa barem 20 puta i nemojmo se zavaravati da je drugacije.Nije cekao da se pojavi internet da bi je ispricao i tu nema spora tako da tom osecajnom tonu(njegovoj potrebi da podeli sa drugima) nema mesta kod mene.
Nisu svi tekstovi opasni i podjednako (ne)odgovorni, kao što nam vi to sugerišete. Oni mogu imati efekat katarze na svoje pisce i čitaoce. Mogu biti psihološki lekoviti i moralno učinkoviti u smislu angažovanih poruka koje šalju - protiv nasilja i rata, protiv degradacije i dehumanizacije čoveka. Strah i mržnja se, kao što rekoh, indukuju u ljudima na druge načine i drugim sredstvima. I ne u 16. godini, nego mnogo mnogo ranije, pre nego što deca nauče da čitaju i pišu. Ovde mislim prvenstveno na mirnodopske uslove, i zato izuzimam političku propagandu u ratnim vremenima, koju vrše mediji.
P.S. Prema mojim saznanjima, našoj MC deci su ova i ona druga tema u Raspravama uglavnom nezanimljive. Niti ih čitaju niti ih komentarišu. Drugim rečima, većina ih zaobilazi i čudi se nama starijima zašto se ovoliko dugo i uporno "natežemo".
Zbog svega iznesenog u vasem poslednjem postu ,a i u nekim ranijim ja sam poceo da vam se divim.Tako mlado dete a vec savladala Dostojevskog,odnosno uopste imati volju za citanjem u tom dobu kad misli zaokupljaju leptirici u stomaku zbog nekog Milana,Enisa,Marjana iz III/2 je za svaku pohvalu.Jedna ste od retkih.
Medjutim ovo sto ste u ovom vasem obracanju istakli je vrlo zanimljivo i moracu malo da se pozabavim time.
Nemogu da verujem da jedna tako nacitana zena( koja je svoj knjizevni zivot od ranih dana obogatila takvim velicinama svetske knjizevnosti) moze da mi postavi pitanje za razliku izmedju romana i bloga i da ih uopste poistovecuje.Jedina slicnost im je pisana forma.
Moj predlog za pisanje romana je prvenstveno zato sto bi ovo njegovo delo kroz urednistvo bilo izlozeno cenzurama i priblizeno svim uzrastima( tvrdim da nikada ne bi bilo objavljeno u ovoj formi u kojoj je nama predstavljeno) i kao takvo opet ne bi izgubilo poentu.Ovako grubo prikazano je kao sto sam vec naveo samo virus koji budi zle duhove.
Izrekli ste jednu veliku neistinu (ne mislim da ste slagali vec da niste obavesteni),a to je da je ovo samo tekst.
Nikako nije samo tekst vec roman koji ima jasnu poruku i svaka strana i svaki pasus ovde salje poruku uznemiravajuceg karaktera. Vase pisanje da tekst ne izaziva mrznju je tvrdnja za koju nemogu da verujem da izlazi iz glave nekog ko je procitao gore navedene pisce.
Cemu onda sve one parole u rukama podivljale mase,grafiti na zidovima i jos kojekakvi vidovi slicnog ispoljavanja nezadovoljstva.Svaki tekst dostupan javnosti ima za cilj slanje neke poruke.
Dal ste vi namerno zaboravili dok ste pisali ovo vase izlaganje da je medjunarodni sud u Hagu u gotovo svakoj optuznici naveo "govor mrznje kroz stampane medije", a primer toga je jedan nas istaknuti politicar kojem se stavljaju na teret osim usmenog delovanja, i tekstualne forme u jednom casopisu koji je pod kontrolom njegove stranke.
Dal je moguce da ste vi zaboravili nesto tako i dozvolili sebi da mi pisete o velikim piscima i njihovim delima koja vas nisu naterala da mrzite narode i da povlacite paralele.
Moram vam skrenuti paznju na dva detalja:
Prvi je taj da su na nasim prostorima direktno ili indirektno zbog tog desavanja u pomenutoj republici bivse Sfrj svi patili.Mi indirektni ucesnici smo prosli strasnu golgotu prvenstveno zato sto nema porodice a da bar jedan clan muskog roda nije bio aktivan na terenu iako nije imao pojma gde ide i zasto.Isto tako sankcije koje su u tim danima unistile smisao drugarstva,familijarna bliskost je dovedena na ozbiljan ispit a sve zbog praznih rafova i stomaka.Gomila novcanica u dzepovima i dok dodjete do kuce imate 5 maraka koje su vam mesecno primanje.Ja verujem da vi odlicno znate kako je to ali niko od nas to nije trazio.Meni je licno muka od heroja raznih ratova kad krenu da pricaju svoje ispovesti iz razloga sto nista pametno ni poucno tu necu cuti(naslusao sam ih se), vec cu se samo setiti hladnih radijatora,na svakih 6 sati iskljucivanja elektricne energije,patika marke abidas kojima smo dolepljivali po jos jednu crtu da slice na adidas i ophodjenja prema istim kao da same hodaju i jos bezbroj razloga teske nemastine zbog suludih ideala i necega sto nikada nije trebalo da se desi.
Drugi detalj je moja potreba da vam ukazem da nedace sa kojima su se susretali junaci pominjanih pisaca ni na koji nacin nisu povezani sa vama i njih ste (dok ste ih citali) posmatrali iskljucivo kroz delo koje je pred vama. Dostojevski je recimo napisao vecinu romana jako komplikovano i vecina citalaca ne vidi smisao istog i na 20_oj stranici menjaju knjigu,dok je nas pisac isuvise uprostio i do detalja opisao momente koji su za svakog coveka potresni i nisu preporucljivi
Sto se tice mog demokratskog stava prozetog liberalnim modelom zakljucujem da sam u odnosu na pomenutog dostigao vrhunac covecnosti.Izgradnja stava je jako dugacak proces i postoji velika vecina koja to ne postigne za zivota dok sam ja ponosan na svoje uspehe.
Sta je klasa bez naroda?
Ona je direktna posledica raslojavanja naroda i u direktnoj je vezi sa istim i bez naroda ne bi je ni bilo i tu se nas dvojica razilazimo.U njegovom marksistickom ubedjenju ne postoje klasne razlike i svi su isti i ravnopravni,dok u mom svi su jednaki u smislu prava koja im daje demokratski uredjeno drustvo,ali ipak postoje razlike zbog statusno-finansijske moci koja je direktno povezana sa kapitalizmom koji uvek ide ruku pod ruku sa demokratijom.
E sad dolazimo do dela koji je lako objasniti.
Posto ste naveli raznorazne pisce sve sa ciljem da pokazete kako baratate njihovim delima i date tezinu vasem pisanju koje moram vam priznati je jako sadrzajno i bez bespotrebnog navodjenja,koriscenja i pozivanja upomoc imena i reci koje direktno nemaju veze sa onim sto zelite reci ,jer isto mozete reci i na razumljiviji i citaocima lakse shvatljiv nacin na sta sam vam vec skrenuo paznju.Sto se tice Salamova,Price sa Kolime je napisao na osnovu svojih zapisa koje je vodio tokom robijanja i ne znam dal ste culi za podatak da je bio u najmanju ruku umno necu reci poremecen vec oslabljen u shvatanju dobrog i onog sto karakterise homosapiensa.To su zapisi koje sam dobio na citanje od mog velikog prijatelja(koji je 30 god.)stariji od mene ali jako mudar.Ovu knjigu je napisao izvesni Sredojin koji je robijao sa gore pomenutim i kroz iznosenje detalja njihovog robijanja,analizu je bazirao na osnovu salamovih zapisa o Sergeju Jesenjinu i njegovoj fascinaciji njime.Da ne duzim,a vi povucite paralelu.
Poslednji citat sam vec obradio izuzev ovog dela o deci.
Moje misljenje je da su ista u ranijem dobu podlozna da oponasaju idole prvenstveno roditelje,a u dobu puberteta kada krenu da eksperimentisu zauzimaju svoje mesto u drustvo i upijaju poruke koje im mi stariji saljemo.Ovu poruku ne zelim da niti jedno dete procita posto je ravna fanatizmu zarad aplauza.
Mozda je namera druge vrste (u sta ne zelim da polazem sumnje),ali pogresna interpretacija nije ovom delu dala taj prizvuk poucnosti.
|
