Mentalno oboljeli u domacoj literaturi?

1

Mentalno oboljeli u domacoj literaturi?

offline
  • Pridružio: 26 Sep 2010
  • Poruke: 4

Pozdrav svima.

Zanima me da li znate neko djelo na nekom od juznoslovenskih jezika u kojima je neko od likova mentalno oboljela osoba (luda), ili bar postoji opis takve osobe, kao na primjer sledeci, preuzet iz Gorskog Vijenca:

[FONT=Times New Roman]Бјеше ми се снаха помамила,
без путах је ништа одржати!
Отвара' јој књиге на пророке;
неки каже: На сугреб је стала,
неки каже: Сплеле је мађије.
Свуд је води по манастирима
и чита' јој масла и бденија;
куми врага у све манастире
да остави снаху Анђелију,
куми врага-ништа не помаже!
Те ја узми троструку канџију,
ужени јој у месо кошуљу:
враг утече некуд без обзира,
а оздрави снаха Анђелија.[/FONT]

Hvala unaprijed.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 12 Sep 2003
  • Poruke: 2839
  • Gde živiš: Kotor

Primer koji si naveo je prilično diskutabilan. Naime, ovdje se radi o tome da snaha ne pokazuje dovoljno poštovanja prema novoj porodici u koju je došla, tj. da je previše svojeglava i drska, iz vizure tadašnjeg starca - glave porodice. Znači, Anđelijina "bolest" je najverovatnje bila vezana za njen prkos, a to je svekar "izlečio" tradicionalnim narodnim lekom. Bolesti koju ti tražiš u ovom slučaju nema Wink



offline
  • Pridružio: 26 Sep 2010
  • Poruke: 4

Drskost se tad liječila šamarom, možda je htjela da ide, tj. da se razvodi? U svakom slučaju, poenta je da se ponašala nedopustivo, a ponašanje je u najvećem dijelu stvar psihe. Možda nije bila pravi psihički bolesnik, ali je dobro prikazano kako se postupa sa onima koji se ne ponašaju u skladu sa normama, što je jedna od odlika mentalno bolesnih.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Zanimljiva tema, zaista. Možda bi se to dalo naći kod Bore Stankovića, u nekim pripovetkama i romanima koji se bave patologijom porodičnog i bračnog života na jugu.

offline
  • Pridružio: 19 Maj 2005
  • Poruke: 5224
  • Gde živiš: Oslo

Cini mi se da bi se "Lelejska gora" tu odlicno uklopila sa svojim Ladom.

offline
  • Pridružio: 26 Sep 2010
  • Poruke: 4

Sorelag, može li preciznije? Smile
Lado je prolazio "krizne periode", nije skroz skliznuo...

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Tamti me je podsetila. To što se dešava Ladu Tajoviću je možda prolazna epizoda, ali je majstorski opisano duševno stanje, stanje izmenjene svesti. Lado ima halucinacije i iskušava ga Sotona.

U drugom Lalićevom romanu pod naslovom "Raskid" postoji lik duševno obolelog logoraša Babića, jednog od sapatnika Nika Doselića na strahotnom putovanju iz Kolašinskog zatvora do logora u Grčkoj. Treba mi vremena da pronađem knjigu i da se podsetim.

Stankovićev opus slabije poznajem. Pala mi je na um "Nečista krv", ali, naravno, ne tvrdim da postoji takav lik na koji bi se mogla primeniti takva kvalifikacija, dijagnoza mentalne bolesti.

Prve asocijacije koje su mi se pojavile, a obavezno ih treba proveriti, su: Tišma, "Upotreba čoveka" - stanje Vere Kroner posle logora liči na duboku depresiju, koja će rezultirati samoubistvom; bolest gospože Dafine u "Seobama" Crnjanskog.

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Паде ми на памет: У "Лелејској гори" описан је један женски лик, сељанка која је била прилично штедљива, чак и у односу на свог сина. Када је син неизлечиво оболео, из постеље јој је упућивао речи прекора, нешто попут: "Нека сада, када је требало закључавала си храну, сада ми не треба". То је стално понављао, обраћајући се мајци надимком "Цаге" (ако се добро сећам), док жена није скренула са памети, и касније се вукла врзинама и пољанама попут глуве кучке.
Давно беше када сам читао овај роман, из кога ми је остала понајвише урезана слика када Ладо убија оног бика, посебно због нечег исконског у опису и осећању које изазива.

С обзиром да се траже дела на јужнословенским језицима, сетих се и "Сељачке буне" Аугуста Шеное. Ту постоји лик Јане, веренице Ђура Могаића, која полуди пошто је силује бахати феудалац Фрањо Тахи, и преобрази се у аветињски лик Арландове Доре.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Bravo, tuzore! Jeste, Caga, žena Boja Mumla. Nađoh na Internetu deo:

Citat:Pogledah — oko mene je polumračna soba s daskama na prozorima, a na klupi sjedi Caga, Bojova žena, i praznim rukama izvodi pokrete kao da prede. Bio sam sasvim zaboravio na nju. Ima skoro godinu dana otkad se čulo da je sišla s uma, otada se o njoj više ništa nije čulo — kao da je nekako potajno umrla.

„Šta radiš to, Cago”, upitah stojeći u otvoru.

„Vidiš šta radim — predem pređu. Ovo ću Đukanu za fanjelu, da ne nazebe.”

„Kako predeš bez preslice i štiljege?”

„Kako mogu, tako predem. Sve su mi sakrili i zaključali, i mene su zaključali. Misle da sam Turkinja. Iznijeli su glas da sam se poturčila, ne daju mi ni čašu rakije. Daj mi ti, ako imaš!”

„Nemam, potražiću. Đukan ti je umro, Cago, ne treba mu fanjela.”

„Laže Bojo, pogani Mumlo, ništa ja njemu ne vjerujem. Dobar je moj Đukan, znam ja gdje je Đukan — zimuje s ovcama u Sutivanu, namuči se.”

„Ima li ti ko drugi kod kuće?”

„Nema Boja, odmaglio je za ženama. Njemu je glavno da utovari velike mošnje u dimije, pa da poleti. Sve bi ženama dao, cigankama, kurvama, rospijama, glavu bi dao i kuću bi rasturio da nije mene”...

Naokolo stoje četvrtasti drveni sanduci sa šarama, pod naslagama dušeka i ponjava. U nekom od tih sanduka treba da bude ono što ja tražim. Kad sam već tu, ne bi valjalo da se vratim praznih ruku. Ako se ova luda usprotivi, ućutkaću je pesnicom. Mirna je još, ne gleda ili ne shvata šta radim, samo melje o nevoljama. Ne čudim se što je šenula, šenulo bi i magare od neprestanog tvrdičluka, gazdovanja i mumlanja. Otvorio sam sanduk pun platna sa smežuranim jabukama — zamirisa. Nađoh gomilu muških košulja i bez kolebanja je gurnuh u torbu. U drugom sanduku natrapah na čarape, pa na čakšire od crnog sukna sasvim nove — ščepao sam ih kao da se s nekim otimam. Počelo je da liči na san i na besklasno društvo — ima svega, uzmi šta ti treba... Na čiviluku visi nošen muški kaput, uzeh i njega. Caga zaćuta i spusti pogled na moju torbu punu do vrha. Uplaših se da joj se razum ne vrati od šoka, pa rekoh: „Ovo ću ja da odnesem Đukanu, i pozdraviću ga.”

„Jesi li ti iz Sutivana?”

„Ne, nego iz Lelejske gore.”

„Dolazio je ovamo lani jedan iz Lelejske gore, crn, crn, bez brkova, fini. Imaše velike nokte, a gaće mu raskopčane, sve mu se vidi kako visi. Je li ti on svojta?”

„Ne, samo ortak.”

„Lijep ti je ortak, baš mi se dopada.”

„Mogu mu reći da opet dođe kad ti se dopada.”

„Baš mu reci. I nek donese ono što ima,što mlatara mlat, mlat! Pocrkale smo od smijeha gledajući ga — žene proklete, nikad im toga nije dosta.”

Smuči mi se, krenuh da pobjegnem. Stigao sam do vrata i zapanjih se: zaključana! Svijest mi mrče, mozak stade, ostalo je samo pitanje — kako ne čuh kad me zaključaše?... Zazuja mi u ušima od zlih glasova, glava mi je od njih uzbučala kao košnica pred rojenje. Prozori su zakovani, dok ih otvorim i odbijem daske — biće kasno. Ovo me đavo natentao da me u krađi uhvate!... Biće svašta, biće bruke! Ne pomaže mi ako bacim to što sam uzeo, ne bi pomoglo ni da ništa nijesam dirnuo. Drmnuh vrata. Zatrese se kuća, a kučka-brava ne popušta. Čekaj, rekoh, nećemo na snagu!... To bik snagom navaljuje, a čovjek treba drukčije, lukavo, lukavije i od đavola kad đavo pokuša da mu podvali. Okrenuh se da nađem nešto čime bih vrata razvalio, tek tada vidjeh otvoren kapak i sjetih se kako sam došao. Priđoh do otvora i nagnuh se, nešto strmoglavce pade u pomrčinu.

Možda je bila samo sjenka, ali meni se učini da je đavo — poigrao se malo sa mnom, bježi da mu se ne osvetim. Pođoh za njim. Smetaju mi torba i puška, postala je tijesna rupa, sužava se da me zadrži. Caga i dalje prede i priča: našli su pedeset tovara žita i zastalo im se dosta starog, a poslije je navalila ala i vrana i svaki đavo da uzima — Šekularci u zelenim kabanicama i Arnauti s orlovima na kapama, i bradonje i svaki đavo... Zatvorih kapak iznad glave da je ne slušam i spustih dasku gdje je bila — da se ništa ne pozna. Izađoh na sunce, u tišini, s bradom i puškom ispred sebe. Pravo u oči gledam svijet: nije to krađa nego kazna, odsad ću sve da kažnjavam!... Svijet me gleda kao i prije — baš ga briga! Zuje pčele oko jabuke, šumi česma, miriše kamilica. U daljini se čuje vodopad kako bije smanjenom snagom, lete bijeli leptirovi iznad kukuruza i živica.

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Napisano: 27 Sep 2010 22:03

Sorelag, podstakla si me da nađem deo koji mi je pao na pamet. Evo ga:

Citat ::I ispričah joj — jer potrebno je da je nečim zadržim tu u blizini i da se postepeno približavam ili bar nadam — kako me Bojo Mumlo uvrijedio kad sam tražio da da prilog za vojsku. Prosto mi se podsmjehnuo u svojoj kući, a ni prosjaku čovjek ne treba da se podsmjehne u svojoj kući. I njegov sin je bio tu, pa su složno uživali gledajući kako sam zbunjen, i poslije su se hvalili po komšiluku kako su me vješto dočekali. U stvari je to više tvrdičluk nego vještina — navikli su da nikom ništa ne daju i da od svojih usta otkidaju. Mlađeg sina, Đukana, izmučili su — otac teškim radom, a majka slabom hranom. Poslije, kad se razbolio od sušice, pokajala se Caga i nudila ga da jede, a on je odbijao: „Ne ide to u mrtva usta, Cage! Što me nijesi branila onda kad je trebalo, Cage? Sve si pod ključem držala, Cage, pa drž' i dalje!”... Namjerno je to govorio pred drugima — da se osveti.

Dopuna: 27 Sep 2010 22:45

Питање је и колико је Ћамил "ментално оболео", а колико је живео у другачијој стварности поистовећујући себе са Џем-султаном у Андрићевој "Проклетој авлији"... На малом броју страна приказана је емпатија невероватних, скоро чудовишних размера, а опет тако разумљива свакоме ко има мало душе.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 506 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 1 sakriven i 500 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Detective, goxin, Ognjen D., voja64, zlaya011