|
Mentalno zdravlje zavisi od hrane
Promene u ishrani ljudi u poslednjih 50 godina mogle bi da imaju ključnu ulogu u porasti mentalnih oboljenja, objavile su organizacija Sustain, koja se bori za kvalitetniju hranu i britanska Fondacija za mentalno zdravlje. Prema njhovim nalazima, način na koji se danas proizvodi hrana poremetio je ravnotežu najvažnijih namirnica.
U poslednjih 50 godina ljudi sve manje jedu svežu hranu, a sve više hranu zasićenu mastima i šećerima. Istraživanje dve organizacije je pokazalo da takav način ishrane vodi ka depresiji i problemima sa pamćenjem. Dr Andrew McCulloch, direktor Fondacije ze mentalno zdravlje, izjavio je da u nekim slučajevima promena ishrane pomaže više od lekova ili terapije.
U izveštaju dve organizacije naglašava se da se u poslednjih pet decenija promenila delikatna ravnoteža minerala, vitamina i masnoća u ishrani. Širenje industrijske proizvodnje hrane uvelo je pesticide i promenilo odnose masnoća u organizmima industrijski gajenih životinja. Na primer, navodi se u studiji, pilići dostižu težinu za klanje duplo brže nego pre 30 godina, što je povećalo nivo masti u njihovom mesu sa 2 na 22%. Ishrana gajenih pilića poremetila je i ravnotežu važnih masnih kiselina omega-3 i omega-6 u piletini. Ove kiseline neophodne su za normalno funkcionisanje mozga. Sa druge strane, zasićene masti u brzoj hrani usporavaju rad mozga. U izveštaju se navodi da ljudi danas jedu 34% manje povrća nego pre 50 godina i za dve trećine manje ribe, koja je glavni izvor omega-3 kiselina.
Ove promene u ishrani mogu da se povežu sa depresijom, šizofrenijom, poremećajima u pažnji i Alchajmerovom bolešću. Dve organizacije apelovale su na ljude da koriste više svežeg povrća, voća i ribe, i pozvale svetske vlade da se uključe u rešavanje ovog problema.
b92
|
