Crnožuta monarhija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo me opet sa svojim zašto.
Zašto se i u Pravopisu i Klajnovom Rečniku jezičkih nedoumica navodi crnožuta monarhija, a ne crno-žuta monarhija?
Nikako ne mogu da zamislim tu crnožutu boju (nijansu).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pogledaj pod ''boje''.
Inače, koliko vidim kod Klajna, piše kao prvo značenje crno-žuta. Moja pretpostavka je da se crnožuta koristi kada se hoće naglasiti jedinstvenost tog entiteta (dakle, kada više nije važna njena optička osobina , crno-žuta, već karakter i političko - istorijski kontekst.

U istoj stavki on upućuje i na jedinicu ''Austrougarska'' gde daje dodatno objašnjenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Klajn:
"BOJE. Složeni pridevi pišu se sastavljeno ako označavaju prelaznu nijansu, npr. plavozelen (na sredini između plavog i zelenog), beložut, sivomaslinast itd. Pišu se s crticom kad su boje odvojene, naporedne, npr. plavo-zelen (mestimično plav a mestimično zelen), crno-beli film, crveno-žuti dres itd. Pridevi koji označavaju svetliju ili tamniju nijansu pišu se sastavljeno (otvorenoplav, tamnozelen, svetlosiv, zagasitocrven), ali se pri poređenju rastavljaju: otvorenije plav, zagasitije crven itd."
Pravopis:
"Kod prideva za boje norma je da se pišu spojeno kad prva sastavnica ukazuje na nijansu boje označene drugim pridevom: mrkožut (npr. boja opalog lišća), crnosmeđ, zelenkastoplav, tako i tamnozelen, svetlocrven ijekavski sv(i)jetlocrven, kao i u drugim slučajevima kad spoj znači jednu boju. Kad se pak misli na kombinaciju razdeljenih boja, sastavnice se razdvajaju crticom: plavo-b(ij)elo-crvena zastava, crveno-beli i crno-beli dresovi (ijekavski crveno-bijeli, crno-bijeli), crno-žuta zastava (Austrougarske), otuda i figurativno crno-žuta monarhija i sl. Kao crno-beli dres, crno-bela odeća kaluđerica i sl. – s crticom ćemo pisati taj spoj i kad se uzme figurativno (kao pridev ili prilog), u smislu uprošćenog suprotstavljanja dobrog i lošeg: crno-belo prikazivanje ljudi, sve je u drami crno-belo. Izrazitiji leksički karakter i pojmovno jedinstvo ovaj spoj dobija u značenju ’koji nije u boji’ (suprotstavlja se pojmu kolor ili u boji, a gubi se suprotstavljanje crnog i belog), pa je u ovom značenju logičnije sastavljeno pisanje: crnobeli televizor, crnobeli film, snimanje u crnobeloj tehnici."

Kod Klajna, bar u ovom izdanju koje imam, nisam primjetio termin crno-žuta, a Pravopis daje crno-žuta monarhija, ali i crnožuta monarhija.

Tvoje objašnjenje političko-istorijskog konteksta je prihvatljivo. Svako zašto bi trebalo da ima i svoje zato.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prihvatljivo objašnjenje. Nešto tako uočih i u Pravopisu srpskoga jezika iz 2001. godine (Jerković, Pižurica, Pešikan).
Primer:crno-beli / crno-bijeli dresovi, ali crnobeli /crnobijeli televizor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Moja pretpostavka je da se crnožuta koristi kada se hoće naglasiti jedinstvenost tog entiteta (dakle, kada više nije važna njena optička osobina, crno-žuta, već karakter i političko - istorijski kontekst.

Saglasan sam sa ovim. Adekvatnost smisla i upotrebljenog izraza napisanog bez crtice (koja uvek logički i sastavlja i rastavlja) potvrđuju i navedeni primeri:

micoboj ::Izrazitiji leksički karakter i pojmovno jedinstvo ovaj spoj dobija u značenju ’koji nije u boji’ (suprotstavlja se pojmu kolor ili u boji, a gubi se suprotstavljanje crnog i belog), pa je u ovom značenju logičnije sastavljeno pisanje: crnobeli televizor, crnobeli film, snimanje u crnobeloj tehnici.

ketika ::Nešto tako uočih i u Pravopisu srpskoga jezika iz 2001. godine (Jerković, Pižurica, Pešikan).
Primer:crno-beli / crno-bijeli dresovi, ali crnobeli /crnobijeli televizor.

E sad, da li treba osetiti "nijansu", pa u nekim slučajevima pisati "crno-žuta monarhija", a u drugim "crnožuta monarhija"? Po meni, zaista su retki slučajevi kada ćemo isključivo po smislu pisati "crno-žuta" (na primer, kada želimo simbolično, kroz navedene boje, da ukažemo na vezu toga što jeste ili je bilo sa onim kako se to predstavlja).

Drugi mogući problem predstavlja "poistovećivanje" sa izrazom K. und K. (kaiserlich und königlich - carsko i kraljevsko):
http://en.wikipedia.org/wiki/Kaiserlich_und_k%C3%B6niglich
odnosno izrazom "dvojna monarhija".

Zašto? Zato što "crno-žuta" tada asocira na dva glavna dela monarhije, gde jednom delu pripada "crna", a drugom "žuta", što ovde nije slučaj.
http://en.wikipedia.org/wiki/Habsburg_Flag
http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Flag_of_the_Habsburg_Monarchy.svg
Teškoću predstavljaju i izrazi čijim se razlikovanjem postiže adekvatnost smisla: Habsburg monarchy or Austrian monarchy, Austrian Empire, Austro-Hungarian Empire...
Citat:Austria-Hungary or Austro-Hungarian Empire (1867–1918-): This was the official name. An unofficial popular name was the Danubian Monarchy (German: Donaumonarchie) also often used was the term Doppel-Monarchie ("Double Monarchy") meaning two states under one crowned ruler.
http://en.wikipedia.org/wiki/Habsburg_Monarchy

Na kraju, upotrebio bih "crno-žuta monarhija" kada želim da ukažem na izveštačenost tog entiteta, koji je u sebi od samoga početka imao mnogo toga razjedinjujućeg i međusobno oprečnog. Kada bih želeo da istaknem ono na šta je i Sirius ukazao, jedinstvenost toga entiteta, upotrebio bih "crnožuta monarhija". Svestan sam da ovo logički može biti u opreci sa gore navedenom pogrešnom asocijacijom "crne" i "žute" na dvojnost monarhije, ali se ipak oslanjam na toliko proskribovani "osećaj".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razumno objašnjenje. Monarhija nije dres da bude crno-žuta.