Ime znaka?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hehe, unesite reci stiklirati i stRiklirati na Google-tu

ja inače taj znak zovem "štikla" ili "štiklica", mada izrazito retko imam potrebu za korišćenjem imena znaka - obično kažem štikliraj (retko čekiraj) ili ukloni štiklu (ne sećam se da sam ikada rekao ili čuo nekoga da kaže "deštikliraj")

@ Jimmy: ako je tvoja izjava tačna (a zašto ne bi bila? ), onda sa velikom sigurnošću mogu da tvrdim da si ti bar 1980-o godište (ili čak i prilično mlađa! ). zašto to tvrdim? pa, dok sam ja išao u školu, izraz "štiklirati" je bio apsolutno normalan i svakodnevan, dok izraz "čekirati" realno nije ni postojao!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZoNi ::
@ Jimmy: ako je tvoja izjava tačna (a zašto ne bi bila? ), onda sa velikom sigurnošću mogu da tvrdim da si ti bar 1980-o godište (ili čak i prilično mlađa! ). zašto to tvrdim? pa, dok sam ja išao u školu, izraz "štiklirati" je bio apsolutno normalan i svakodnevan, dok izraz "čekirati" realno nije ni postojao!

Za godiste si mogao i da proveris u mom profilu

Inace, i ja dok sam isla u osnovnu skolu koristio se izraz stiklirati ali pod uticajem interneta nekako mi se odomacio naziv cekirati. Mislim da nijedna ni druga rec nisu nase reci ali po mom misljenu sada je "prihatljivije" cekirati nego stiklirati.
Kazem, to je moje misljenje....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene chekirati asocira na proveriti. Ne asocira me na isto na sta asocira i stiklirati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jimmy ::Ja sam cesce cula cekirati nego stiklirati tako da je moj predlogz a to sto trazis cekirati.
Nisam tražio glagol već naš prevod za ime znaka, ako postoji.

Da se ne bih maltretirao sa rogobatnim prevodom rečenicu: Naziv pored kojeg stoji ???? znak upotrebite... sam preveo kao Označeni naziv upotrebite...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Štiklirati je bastard, odnosno provincijalizam. To je netačna reč koja je nastala slivanjem izvornog izraza u izraz koji liči na taj pravi (štikla, pa štiklirati). Kako je nastala? Tako što je dotični strani izraz prilagodjen našem govornom aparatu, gde je u reči ŠTIKLIRATI izbegnuta teška suglasnička grupa ŠTR.

A koji izraz je pravi?
ŠTRIKLA (austr. nemački - Strichel) .crta; potez perom ili olovkom , kao znak da je nešto pregledano ili da se poništava.
ŠTRIKLIRATI (Strichlieren) - označiti crtom, prevući crtu preko nečega,brisati.

Dragi kolega, nisi jedini koji verovatno već godinama i godinama koristi izraz štiklirati i njegov antonim deštiklirati (koliko puta si izdao uputstvo nekome - 'otvori taj i taj prozor i u njemu deštikliraj to i to?). Ako ti je za utehu , nisam još čuo od nekoga da kaže deštriklirati. (osim kod nas fanatika za jezikoslovne sitnice) . Počni da se navikavaš na taj izraz, ako ništa drugo - dobićeš mali milion opklada kada te neko brže-bolje bude ''ispravio'' u stilu - ''ne kaže se deštriklirati već deštiklirati''.

Na šta još treba da se naviknemo? Na istinu da nam jezik nije baš tako bogat kao što se tvrdi i da ogroman broj naših uobičajenih reči potiče iz neke od velikih porodica jezika. Na našem jeziku možemo učiti istoriju ove zemlje. Kako su preko nas prelazile vojske ili uticaji, tako smo se i učili jeziku, prihvatajući tudje. Nekoliko primera: kada smo na solunskom frontu počeli da se naoružavamo francuskom opremom, u jezik su nam ušli šofer, karabin, kartuš, šaržer, rafal, šasija...Onda su stigli Nemci i sa njima šlem, geler, bezecung...Posle toga Rusi i njihove šapke, paletuške, rubaške...Sada semplujemo, forvardujemo, formatizujemo. Iskreno, još nisam naišao na naš izraz koji bi se u spomenutom slučaju (potvrda da je nešto pregledano) ponašao kao formant, odnosno od koga bi mogle da se tvore nove reči. Možda glagolska imenica overa, jer se iz nje može izvesti porodica reči kao što su overiti, overavanje, overavač (overivač), overilac, itd. Da li se iz nje može izvesti neka imenica kao što je checkmark prosudite sami.

PS:
Onaj znak firme ''Nike'' koji najviše podseća na checkmark u žargonu se zove ''Svuš'' što je svojevrsna onomatopeja, odnosno zvučna imitacija tog pokreta.

Napisao si puno i netačnih i tačnih stvari.
Prvo, izraz štiklirati nije provincijalizam (izraz bastard se u lingvistici uopšte ne koristi). To jeste pozajmljenica, i jeste uprošćena, ali to nije za osudu. Naime, 71% savremene engleske leksike je latinskog porekla, jer su 1066. godine Englesku osvojili Normani. U celoj Evropi postoji samo jedan jedini jezik u kom ne postoje pozajmljenice, a to je islandski. Svi jezici imaju pozajmljenice i to ih ne čini manje bogatim. Srpski spada u bogatije jezike, ne najbogatije, ali bogate, i to je, verovao ti ili ne, svetska konstatacija. ž
Što se tiče uprošćavanja, engleska reč master, nemačka Meister, italijanska maestro su sve prilagođene i uprošćene reči nastale od latinske reči magister. Toliko o tome da je uprošćavanje odlika provincija (ti si verovatno iz BG ili NS, čim ovako rezonuješ)
A što se tiče savremenog preteranog pozajmljivanja reči iz engleskog, to jeste problem, ali ne samo naš. Isto to postoji i kod Rusa, a holandskom jeziku preti izumiranje u samoj Holandiji, jer se ogromna većina TV programa emituje i snima na engleskom. Mladež tamo stalno govori na engleskom, umesto na holandskom. Ovo nije opravdanje, i protiv ovog neobuzdanog priliva anglicizama se treba boriti, ali ne i nipodaštavati naš jezik.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

propali_matematicar ::71% savremene engleske leksike je latinskog porekla, jer su 1066. godine Englesku osvojili Normani.
iz ovoga bi neko mogao da zaključi da su latinski jezik na Britanska ostrva doneli Normani (potomci Vikinga), odn. da su oni govorili latinskim jezikom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@propali_matematicar

Uvaženi propali matematičaru i potencijalni lingvisto,
Nisi prvi koji nije pažljivo pročitao (pa time ni protumačio) moj post. No, istine i preciznosti radi, podjimo redom:

Citat:Napisao si puno i netačnih i tačnih stvari.
Kad već insistiraš na tačnosti: ne kaže se ''puno ...stvari'' već mnogo stvari, više stvari, itd. Puni mogu biti sudovi, čaša, kofa, itd, a stvari je mnogo, malo ili kako već biva.

Citat:Prvo, izraz štiklirati nije provincijalizam (izraz bastard se u lingvistici uopšte ne koristi).
Sada bih ovo najradije napisao velikim, crveno obojenim slovima, no ovde je to zabranjeno; stoga zamisli kod sledećih redova vrlo velika, crveno obojena slova:
-U rečnicima stranih reči i izraza ne postoji izraz štiklirati već štriklirati. Probaj da konstatuješ tu činjenicu
-U lingvističkoj praksi postoje reči koje se nazivaju provincijalizmima i bastardima. Previše ih je da bi ih ovde navodio.

Citat:To jeste pozajmljenica, i jeste uprošćena, ali to nije za osudu.


Jeste pozajmljenica i to uoprošćena, vulgarizovana i provincijalizovana. Nije za osudu ali jeste za konstataciju da je reč iz jednog stranog jezika nepravilno preuzeta i izmenjena. Tek toliko. Prilagodili smo je našem govornom aparatu, to sam lepo napisao - samo treba da se lepo i pročita. Ponoviću: nije jedina, ako je za utehu (samo jedan primer: čuvene garniše, ili čak garnišle kako se često čuje, u izvorniku se zovu karniše, ali zbog toga , naravno, niko nije osudjen jer ovo jeste greška, ali nije kriminal). Ima i pozitivnih primera (npr. časopis - reč koja je tačno i lepo u naš jezik stigla preko češkog, iz nemačkog jezika).

Citat: Toliko o tome da je uprošćavanje odlika provincija (ti si verovatno iz BG ili NS, čim ovako rezonuješ)
Na stručno mišljenje na sme da utiče poreklo već norma. Nisam iz tih mesta, što ne znači da BG i NS nemaju provincijalizme. Imaju ih i to u ogromnom broju; to predstavlja veliku opasnost za našu prozodiju i bogatstvo jezika, o čemu je prof. dr Mitar Pešikan više puta pisao. Inače, u lingvistici provincijalizam nije bukvalno geografski pojam, već način da se reč koja je nastala u jednom dijalekatskom ili govornom području razlikuje od književnog oblika .

Citat:A što se tiče savremenog preteranog pozajmljivanja reči iz engleskog, to jeste problem, ali ne samo naš. Isto to postoji i kod Rusa, a holandskom jeziku preti izumiranje u samoj Holandiji, jer se ogromna većina TV programa emituje i snima na engleskom. Mladež tamo stalno govori na engleskom, umesto na holandskom. Ovo nije opravdanje, i protiv ovog neobuzdanog priliva anglicizama se treba boriti, ali ne i nipodaštavati naš jezik.

To sam i ja rekao, ali nisam nipodaštavao naš jezik. Naprotiv, poreklom sam iz jezičke osnovice i veoma volim naš jezik, čak mu se i divim. U ovom slučaju samo govorim ono što su naši savremeni lingvisti već rekli. Mrsko mi je da odlazim u OT, ali moram da podsetim da veliki broj homonima ne znače bogatstvo već siromaštvo. U našem jeziku postoje hiljade stranih reči koje su zaživele i zauzele mesto naših reči (upravo kao reč za koju sada pokretač ove teme traži pravo ime), a iz srpskog jezika samo jedna, jedna jedina reč je ušla u engleski jezik.

To je to. Ako te interesuje dalja diskusija, možemo i na PP jer smo u dubokom OT. Podsećam da još uvek tragamo za rečju kojom bi se na srpskom nazvao znak za štrikliranje , odnosno deštrikliranje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da zavrsimo sa spamovanjem:
Samo moram da navedem da su distinkcije tipa prednji/zadnji, puno/mnogo samo puko i bespotrebno jezicko cepidlacenje koje nicemu ne vodi. O tome smo vec raspravljali puuuuuuuuunooooooo (), puuunnoo na forumu Filoloskog fakulteta. Jednostavno, ako 90% stanovnika Srbije koristi neki izraz, onda treba razmotriti i prihvatanje takvog znacenja, prosto zato sto ispravljanje bilo kakve krive Drine nece uroditi plodom. Jezik je ziva materija koja se veoma brzo razvija, i tokove tog razvoja treba razmatrati, proucavati i usmeravati, a ne zabranjivati. Jer, verujte mi, ono sto nastane u izgovoru naroda je prakticno nemoguce ispraviti odlukama u pravopisu i gramatici. I samo jos nesto, to sto postoji knjizevni jezik, ne znaci da dijalekti treba da se istrebe...
Toliko od mene

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

propali_matematicar ::Da zavrsimo sa spamovanjem:
Samo moram da navedem da su distinkcije tipa prednji/zadnji, puno/mnogo samo puko i bespotrebno jezicko cepidlacenje koje nicemu ne vodi. O tome smo vec raspravljali puuuuuuuuunooooooo (), puuunnoo na forumu Filoloskog fakulteta. Jednostavno, ako 90% stanovnika Srbije koristi neki izraz, onda treba razmotriti i prihvatanje takvog znacenja, prosto zato sto ispravljanje bilo kakve krive Drine nece uroditi plodom. Jezik je ziva materija koja se veoma brzo razvija, i tokove tog razvoja treba razmatrati, proucavati i usmeravati, a ne zabranjivati. Jer, verujte mi, ono sto nastane u izgovoru naroda je prakticno nemoguce ispraviti odlukama u pravopisu i gramatici. I samo jos nesto, to sto postoji knjizevni jezik, ne znaci da dijalekti treba da se istrebe...
Toliko od mene

Saglasan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

poslednji/zadnji