Pismo srpskoga jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemoj zameriti, prijatelju, ali mi tekst deluje... nekako naelektrisano, ako shvataš šta hoću da kažem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Погледај кад је писан па ће ти пре деловати као вапај, а не као наелектрисан...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Медицус,
Шта начини данас латиница од свих тих страдунских, патрицијских Латина!?
Помије!
Ни пас с маслом то не би појео.
Нема пите од ''онога што се не једе''. То ти каже потомак истих (једним делом).

• 1Ovo se svidja korisniku: Dubara
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još jednom se izvinjavam Siriuse, uz svo dužno poštovanje tebi i dotičnom profesoru, ne mogu da se složim, sa nekoliko njegovih predloga. Zahtevao bih mnogo jače argumente od onih koje navodi, a što se tiče ''naelektrisanosti'' teksta, predpostavljam da je u godinama izdavanja to bilo nekako drugačije shvatano i posmatrano.

Uh... trudio sam se da budem što je moguće odmereniji.
Zaista ne želim da uvredim ni tebe, ni profesora koga ceniš...
Ali stvarno!? Ukidati Љ, Њ, Ђ, Џ...samo zato što ih ni jedna druga ćirilica ne koristi!?
Apsurdno!
Pa nije Vuk bukvalno izmislio ta slova! Čak sam Vuk navodi da je nalazio ta slova po raznim rukopisima i natpisima! Ja lično čitao!
Smeta mu jota... Pa hajde molim te. To je davno prevaziđena priča.
Za jat je u pravu, a i nije.
Bugari su ekavci i jakavci, pa ni oni nemaju jat.
Nije nas podelio ni jat ni neimanje jata.
Kad kažem u pravu, u pravu je da bi se jat mogao implementirati u jekavicu. Ali u ekavici, gde se jatovo E ne razlikuje ni po čemu od običnog E?
Pa deca bi napamet morala da uče gde da ga stavljaju, a gde ne.

@TiSi:
Ne bih smeo da se zakunem da je latinica zadužena za njihovo pohrvaćenje.
Pre bih rekao da je stav nekih pojedinaca da je srpsko samo ono što je pravoslavno i ćiriličn(k)o, doveo do toga da se sami odreknemo svega drugog, ne shvatajući da se odričemo sebe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

medicus
Citat:Još jednom se izvinjavam Siriuse, uz svo dužno poštovanje tebi i dotičnom profesoru, ne mogu da se složim, sa nekoliko njegovih predloga. Zahtevao bih mnogo jače argumente od onih koje navodi, a što se tiče ''naelektrisanosti'' teksta, predpostavljam da je u godinama izdavanja to bilo nekako drugačije shvatano i posmatrano.



Нема разлога да се извињаваш. Брботић је један од најцењенијих лингвиста у славистичким круговима. То што га ти ниси разумео, не мора да значи да си у праву и да би он (или било ко други) морао да испуни твој захтев за ''много јачим арументима''.

Ја сам учинио напор и ово скенирао. Ови материјали су сада на увиду свима онима који имају интернет и дођу на форум. Неко ће прихватити, неко неће, неко разумети, неко не. Зато, без бриге. Изразио се неслагање и то је твоје право, стварно ту ништа лично нисам видео.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

После прочитаног и написаног (и скенираног, захваљујући сиријусу ), мислим да можемо издвојити неколико дилема које је потребнпо разјаснити пре него наставимо са овом темом. Одговори на следећа питања могу нам помоћи да дискусију, и даље, водимо у правом смеру:
• Које су мане/предности двоазбучја у српском језику?
• Које предности доноси познавање хрватске латинице у односу на познавање неког другог писма (нпр. шпанска латиница, енглеска, итд. исл.)?
Правни и лингвистички аспеки ове дискусије су одличнмо покривени (захваљујући тузору и сиријусу) и могу нам помоћи да дамо аргументоване одговоре на наведена питања. Остају историјски, правноисторијски, социолошки и наравно политички.
Мислим да, образложеним одговорима на ова питања, можемо доћи до значајних закључака, али и отворити нова питања у вези писма српскога језика. Све у циљу квалитеније дискусије и правилније орјентације свих нас.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs ::После прочитаног и написаног (и скенираног, захваљујући сиријусу ), мислим да можемо издвојити неколико дилема које је потребнпо разјаснити пре него наставимо са овом темом. Одговори на следећа питања могу нам помоћи да дискусију, и даље, водимо у правом смеру:
• Које су мане/предности двоазбучја у српском језику?
• Које предности доноси познавање хрватске латинице у односу на познавање неког другог писма (нпр. шпанска латиница, енглеска, итд. исл.)?
Правни и лингвистички аспеки ове дискусије су одличнмо покривени (захваљујући тузору и сиријусу) и могу нам помоћи да дамо аргументоване одговоре на наведена питања. Остају историјски, правноисторијски, социолошки и наравно политички.
Мислим да, образложеним одговорима на ова питања, можемо доћи до значајних закључака, али и отворити нова питања у вези писма српскога језика. Све у циљу квалитеније дискусије и правилније орјентације свих нас.

Захваљујем на примереном приступу теми. Сигуран сам да ће многи, који буду ишли за одговорима које и ми тражимо, на овом форуму моћи имати због чега да се задрже; ту је мноштво скенираног материјала (а има тога још), разложних дискусија и отворених дилема. Наравно, нисмо избегли ни ненаучна варничења, али и то је део разговора на форуму.

Ево, покушаћу да изнесем неколико начених запажања у складу са овим што си ти већ напоменуо: научних аргумената , односно материјала има више него довољно (ако треба, рекох, има тога још), времена за анализу је било, па да видимо какво нам је опште мнење по овом питању. Ако треба, боже здравља, донећемо и неке закључке, како се то на научним скуповима и ради. Споменуо сам већ да форум није научна трибина, али ако већ имамо одређени ниво расправе, зашто из тога не извући и закључке?

Моја размишљања (веома обимна, али овде ћу то телеграфски навести) везана за питања које си ти поставио јесу следећа:

Citat:Које су мане/предности двоазбучја у српском језику?

Сигуран сам да су предности бројније, па ћу најпре кренути од њих:
-У времену кад је устоличено, двописмовље јесте пресудно утицало на интегративне процесе младе српске државе, у најдраматичније по њу време. Ти процеси су били све, само не ксенофобични, а свакако су били више него драгоцени.
-Познавање латиничног писма помогло је да е премосте културолошки и цивилизацијски јазови, нарочито изражени у периоду од 1718. до 1848. године.
-Латинично писмо било је једно од спона са већинским српским живљем у Војводини, као и граничним подручјима Турске и западних државних заједница. По природи ствари, српски народ је морао да најпре учи латиницу (домицилно писмо), а са ћирилицом се сретао или у црквама (и манастирима) или у ретким градовима који су имали лиценцу слободних градова (Вршац је одличан пример јер је тек 1774. године у Граматикалном училишту изведена прва представа на српском језику).
- Без обзира на незаобилазне политичке конотације, латинично писмо било је и време александровско/титовске Југославије интегративни фактор. Што је Србија прошла како је прошла пре свега је за политичку , а не језичку расправу.
-Латинично писмо и данас јесте вишеструко корисно ради неизбежних реинтегративних процеса, свидело се то некоме или не.

-Мане? Ако је мана знати више (и пре) од других, онда бих се сложио да је латиница у том смислу неомиљена. Можда сам ја погрешно васпитан, али од малих ногу сам учен да никада знање није вишак, па ни познавање латинице.

Citat:Које предности доноси познавање хрватске латинице у односу на познавање неког другог писма (нпр. шпанска латиница, енглеска, итд. исл.)?

Има предности; једним ударцем - две муве. Ми бисмо, кад тад, морали да научимо хрватску латиницу (чак и под теоријским условом да је уопште никад нисмо користили). Корак од знања ''гајевице'' и европских латиница је мали и лако га је учинити.

Покушаћу да сачиним пред-закључак:

Латинично и ћирилично писмо представљају културолошко и језичко богатство наше земље. Покривајући гранична подручја различитих народа и национа, ова два писма представљала су и представљају везивно ткиво (на жалост ксенофобичара и шовиниста) култура и говора.

Основни проблем расправе о овим писмима није лингвистички јер су лингвисти одавно постигли консенсус у вези са ''суживотом'' ова два писма. Ни један лингвиста на свету неће наћи ничега лошег у преплитању кулура и језика, јер та преплитања су само израз преплитања и интеграција људи и народа. Проблем је политички, а о томе бих веома опрезно писао јер политика овде није дозвољена, на сву срећу. Неодговорно је и ненаучно калвадији српског народа и српског националног питања тражити кривца у писму! Докази за то? Има их преко главе. Данас нас нико не омета у томе да чувамо ћирилицу, а резултат знамо. Сада нам стварно нико не може бити ''крив'' што је не користимо, до нас самих. Нико нас не спречава у томе да пишемо, за унутрашње потребе, до бесвести ћирилицом, па да то и законом озваничимо. Међутим,ако мислимо да изађемо из нашег ''азила'' , морамо нашу децу учити и латиници, страним језицима, туђим културама. Када би само лингвисти о томе одлучивали, за тили час би се договорили. Нема српског или хрватског филолога који ће вам у длаку исто поновити оно што по овим силним скеновима пише. Сви они то знају. Проблем је кад на састанак њиховог језичког одбора дође преставник власти и нареди како да напишу закључак...или нема више пара за рад тог одбора.

Ето, за сада толико.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сиријусе, са већим делом твог текста се апсолутно слажем.

Међутим, направио си нешто што личи на контрадикцију.

Наиме, ако тврдиш ово:
Citat:Латинично и ћирилично писмо представљају културолошко и језичко богатство наше земље. Покривајући гранична подручја различитих народа и национа, ова два писма представљала су и представљају везивно ткиво (на жалост ксенофобичара и шовиниста) култура и говора.

а пре тога си устврдио следеће:
Citat:Ми бисмо, кад тад, морали да научимо хрватску латиницу (чак и под теоријским условом да је уопште никад нисмо користили). Корак од знања ''гајевице'' и европских латиница је мали и лако га је учинити.,

не увиђаш ли да час посматраш неку "објективну" латиницу, као културолошко наслеђе (које је, узгред, послужило и за реформску делатност српских и хрватских "језикословаца"), и латиницу испред које ваља ставити предзнак "српска", односно "хрватска"? Уколико то, пре свега, разликујеш, зар си заиста на становишту да ми треба да "учимо хрватску латиницу", како си написао? Тако ћемо, је л' те, да се сложимо и са становиштем које преовлађује у "културној Европи", да дела (на)писана латиницом спадају у хрватско културно наслеђе? И зашто полазиш од познавања гај(ев)ице, да би се (са)знала некаква "европска" латиница?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ја сам крив што покушавам да напишем смислен пост у препуној канцеларији.

Овде недостаје цео један пасус, односно склоп реченица који се односи на хипотетичку ситуацију - ''шта би било да не знамо латиницу''. Дакле, да допуним и прецизирам празнину за коју сам сам крив:

И да се никада нисмо сусрели с латиницом у нашем образовном систему (искључујем учење страних језика), нас би потреба једног дана наагнала да учимо латиницу. Наравно да та потреба није више она , ''гајевска'' или '''вуковска'', нити ''титовска'', нити би сви имали ту и такву потребу, а посебно не у том обиму. Ако већ учим енглески (или било који други језик), шта ће ми хрватска латиница? Међутим, они који буду пословно сарађивали са Хрватима (или су им суседи, као један део Војводине) имаће такву потребу. Кад - тад. Сада, коначно, о учењу нечијег језика или писма не мора да одлучује ''братсво и јединство'' већ реална потреба. И кад сам већ споменуо ту чувену синтагму, сетимо се само с колико су муке и стрпљења Словенци и Македонци учили српски, а ми надмено и самозаљубљено очекивали да свако од њих зна наш језик јер смо ми, боже мој, већи од њих. Сада, када се знање страних језика (најпре енглеског) поставља као услов било каквог међународног напретка и интеграције, сад можемо слутити како је њима било.

Хвала ти што си ми указао на ову моју непрецизност. Настала је услед блажене деконцентрације канцеларијског живља.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ех, ја сам у нешто повољнијој ситуацији: Мој се "канцеларијски живаљ" разбежао којекуде, па могу да се, макар привремено, саставим!

Крај ОТ.