Pismo srpskoga jezika

• 1Ovo se svidja korisniku: bobby
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibalde, budući da si opet izneo svoju metaforu o španskom jeziku, ali ne i moj odgovor na ńu, učiniću to sam:

Citat:Ali šta bi se promenilo ako bi gajevu latinicu, zamenili španskom?
Da li bi ljudi prestali da pišu latinicu? Koje pismo bi nam se smešilo sa izloga.
Nemoguće je iskoreniti latinicu.
Kao što sam ranije rekao, kad je već tu, treba je prilagoditi i iskoristiti na najbolji mogući način.

Ako je ćirilica, najpodobnija srpskom jeziku, ne vidim ništa loše u prilagođavanju latinice srpskom, i bar načelno pravilu jedan glas - jedno slovo, po ugledu na ćirilicu.
''Srbizujmo'' latinicu, da bi svi bili zadovołni.

I još nešto da napomenem.
Latinica koju koriste Srbi, Hrvati i Bošńaci, nema prava da se zove gajevicom, jer ju je posledńi reformisao Đura Daničić.
Jeste da se reforma nije ''primila'' u potpunosti, ali ipak... možda će nekima imponovati saznańe da Hrvati koriste Đurinu latinicu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Arčibald Rajs, TiSi, real, 00000
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Покушаћу да резимирам своје досадашње учешће у овој теми, понајвише са правног аспекта, уз извлачење одређених закључака.


1. Србија има закон који уређује материју службене употребе језика и пис(а)ма. То је Закон о службеној употреби језика и писама, чије су последње измене и допуне донете прошле године, и објављене у "Службеном гласнику РС" број 30/10. Поједине европске државе, међу њима и Црна Гора, немају овакав закон, али уставом прописују који је језик у службеној употреби (поново "близак" пример Црне Горе).

2. Тачно је да су закони у једној држави, посматрани међусобно, акти исте правне снаге, те да важи правило које је члан Арчибалд Рајс посебно истакао, у смислу важења одредбе која је касније донета. Међутим, ако неки закон целовито уређује једну материју, у основи и у појединостима, остали закони који садрже "посредне" одредбе (одредбе које регулишу друга питања, која су "деривативна" у односу на главно питање) не смеју да одступају од "основног" закона. Тим пре, уколико је тај "основни" закон у целини утемељен на Уставу, односно нема одредаба које су у супротности/несагласности са Уставом. Када већ Устав Републике Србије у члану 10. прописује да су у службеној употреби у Републици Србији српски језик и ћириличко писмо, а да се службена употреба других језика и писама уређује законом на основу Устава, јасно је да су Законом о службеној употреби језика и писама ова питања уређена сагласно Уставу.

3. Чланом 3. наведеног закона одређено је шта се НАРОЧИТО сматра службеном употребом језика и писама. Између осталог, то је и употреба језика и писма у издавању јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана. Када држава прецизира случајеве из једне целине одредницом "нарочито", јасно је да су у томе садржани највиши интереси и циљеви те државе.

4. Пошто су путне исправе такође јавне исправе, њихово попуњавање мора у свему да буде сагласно Уставу и закону. Не било ком закону, него управо Закону о службеној употреби језика и писама. Дакле, Закон о путним исправама уређује (односно, треба да уређује) нека друга питања, али тим законом не могу бити мењане важеће одредбе о службеној употреби језика и пис(а)ма.

5. Закон о службеној употреби језика и писама дозвољава службену употребу латиничког писма, а члан 10. Закона прописује да се текст на латичком писму исписује после текста на ћириличком писму, испод или десно од њега. Када је, на основу овог закона, дозвољена и могућа употреба латиничког писма? Раније сам навео: код исписивања саобраћајних знакова и путних праваца (члан 5. Закона), и када је реч о текстовима на језицима и писмима националних мањина (члан 7. Закона). Битно је да се укаже да ни у тим случајевима не постоји могућност исписавања текста САМО латиничким писмом, већ тај текст може да буде исписан САМО уз ћирилички текст, на начин прецизно одређен Законом, а на основу Устава. Такође, могућа је употреба латиничког писма и код исписивања назива (фирми, натписа) појединих субјеката, али о томе нешто касније.

6. Дакле, одредба члана 26. Закона о путним исправа, по којој се "обрасци путних исправа и виза штампају се на српском језику, ћириличким писмом, и на енглеском и француском језику, а попуњавају се на српском језику, латиничким писмом" није сагласна са Уставом Републике Србије, а посредно ни са Законом о службеној употреби језика и писама. Јасно је да Закон о службеној употреби језика и писама своју "јакост" у односу на Закон о путним исправама заснива управо на Уставу, који је овом законском пропису препустио детаљно уређивање материје језика и писма у службеној употреби. И не само то! Одредбе члана 26. Закона о путним исправама нису ни међусобно повезане ни усклађене, боље речено - у великој су међусобној супротности! Јер, већ наредни став овог члана прописује: "У обрасце путних исправа и виза подаци о презимену и имену уписују се у изворном облику онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених".

Нисам нашао међународни правни акт који уређује питање употребе писма у међународном правном саобраћају уопште, ни у области путних исправа. Све што сам нашао, јесу препоруке, и правила која се примењују у поступцима пред појединим органима. Међутим, ту треба раздвајати питање превођења званичних докумената и јавних исправа, од питања "очитавања" путних исправа. За путне исправе није потребно обезбедити адекватно превођење, нити оверавање превода (које је посебно уређено). Изгледа да је цела ствар само у "доброј вољи" да се примењује јединствени софтвер који омогућава транслитерацију свих постојећих писама. Колико знам, на свету има око 1000 различитих писама (број различитих језика је пет пута већи). Зар је немогућ посао? Сложен јесте, захтеван јесте, стручан јесте, али немогућ свакако није!

Прихватам став да уз одредницу "српски језик" треба да иде и одредница "српско ћириличко писмо". Ћириличких писама има више, и међусобно се разликују. Мало закаснело, отклонио сам недоумицу: ћириличКо или ћириличНо, бар са становишта права, пошто Устав Републике Србије користи израз ћириличко. Вероватно је и са лингвистичког становишта тако исправније, али о томе би Сиријус могао да напише нешто много утемељеније него што бих ја писао.

И даље немам јасан и одлучан став по питању српског латиничког писма. По питању "гајевице" односно "гајице" имам: Није лоше познавати то писмо, али га не треба употребљавати, ни у "унутрашњој" нити у "спољној" употреби (осим, можда, у контакту са државом Хрватском, али то је друго питање). Рекао бих да се енглеска и хрватска латиница не разликују само због диграфа, нарочито ако се упореде писана слова, али и то препуштам боље упућенима. Називи/фирме/натписи органа, организација и других субјеката могу, поред ћириличког, да буду исписани и латиничким писмом, сходно Закону о службеној употреби језика и писама. Такође, у фирми (предузећа, установе и другог правног лица, као и радње) могуће је исписивање само латиничким писмом дела који се користи као знак. Примера ради: Самостална трговинска радња "Future"/FUTURE.

Е сад, за називе који потичу из енглеског језика не поставља се питање употребе "хрватске" латинице (хрватског латиничког писма), зар не? Нити ће неко од странаца са енглеског говорног подручја пре код нас да нађе СТР "Fjuča"(FJUČA, BUDUĆNOST) од СТР "Фјуча" (ФЈУЧА, БУДУЋНОСТ). Али ће зато много лакше наћи поменуту СТР ако буде овако означена: Самостална трговинска радња FUTURE.

• 3Ovo se svidja korisnicima: tuzor, Arčibald Rajs, 00000
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Добро је. Вратисмо се на струку и на науку. Тузоре, хвала ти за ово исцрпно и стручно појашњење. Људи који живе у уређеним државама свакако ово не могу да разумеју, но - како рекох - код нас се свакодневно крши устав, само то неко примети и осети, а неко не (сетимо се ове ујдурме са таблицама и немогућношћу коришћења своје имовине, возила, због тога што саобраћајне дозволе још нису спремне).

Ево два интересантна текста. Ауторе ћете сами уочити. Да не препричавам или сугеришем шта је ту важно уочити, сами ћете већ видети: нико не спори да је употреба латинице цивилизацијски чин и лексичко богатство, али СВИ алармирају колико много МИ САМИ понижавамо и угрожавамо ћирилицу! Посебно обратите пажњу на неумољиве проценте и на време настанка ових текстова. Објављени су у ''Језику данас''.

Ево најпре текста нашег ''форумаша'' по стилу и души:









Ево сада такође веома значајног текста, ништа мање алармантног данас, као што је био тада, у моменту стварања:









ПС
Кад већ спомињемо Даничића - он је многима алиби, а у припреми латинице он је учествовао са једним словом (Ђ , односно Đ).

Дакле, видећете, нико - како рекох - не спори важност и практичну незамењивост латинице, али се , с правом вапијуће инсистира, на заштити ћирилице. А најмање је штити држава која се у њу куне.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Кад већ спомињемо Даничића - он је многима алиби, а у припреми латинице он је учествовао са једним словом (Ђ , односно Đ).
Pre nego što krenem da čitam tvoje skenove, želim samo da nagovestim, da svi znamo da je Daničić u celosti reformisao latinicu. To što se reforma nije ''primila'' u potpunosti (kao što sam već napisao), ne znači da reforme nije bilo, i da on nije bio poslednji koji je reformu, ipak sproveo u delo.
Kažeš samo jedno slovo... Malo li je? 'El je to slovo nešto manje važno od ostalih...
Žao mi je. Ali ne mogu da se složim sa tvojim komentarom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нисам био прецизан, извини. Не спорим његову огромну улогу, али споменух ово слово стога што то јесте истина.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakako je istina.
Istina je prema tome i da je on, poslednji reformator latinice, koji joj je podario današnji oblik.

• 2Ovo se svidja korisnicima: tuzor, Arčibald Rajs
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И не само то. Подарио је , заједно са Вуком, нашем духовном простору изванредан превод Библије .

Ево сада једног одличног текста који, додуше , говори о језику, али је нераскидиво везан и за употребу писма.

Напомена:
У наставку текста (кад сам већ ''подложио'' скенер), направио сам ОТ за који се надам да вам неће сметати. Није вишак. Тај део текста (о нашим речима у немачком језику) биће посебно интересантан Бобију, који налази времена да дође и на овај потфорум и често активно учествује у раду.

• 1Ovo se svidja korisniku: Arčibald Rajs
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Језик нам јесте дериват лексичког еклектицизма.
Да Бог поживи 'тузор' - а и све који су узели учешћа - што се латио посла да од заборава сачува прелепе речи језика којим се служимо; и којем служимо, јер он (наш језик) нема никог другог осим нас.

Српски језик нас неће препознати ако користимо латиницу.

Не препознаје нас ни сад!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Српски језик нас неће препознати ако користимо латиницу.
A kojim jezikom su se služili Dubrovčani, na primer... a kojim pismom!
Nemojmo olako odbacivati stvari, koje možemo da preokrenemo u našu korist.

Nadam se da mi moderatori, neće uzeti za zlo, ali ''neki'' vrlo orginalan momak je rešio da iskoristi modernu tehnologiju u borbi za svoje ideje. Pogledajmo: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O posrtanju i golgoti srpskoga pisma - na jednom mestu

Имао сам част, како већ негде напоменух, да познајем овог дивног човека и великога зналца, па и да извесно време сарађујемо у редакцији једног часописа.

Рођени Херцеговац, из језичке основице, имао је изванредан осећај за језик и велику ширину да прихвати и друга знања. Учествовали смо у неколико промоција где сам имао прилику да се уверим у његову флексибилност, али и одлучност да брани наш језик и писмо. Радни век је завршио у Министарству културе (извесно време и помоћник министра), а прерана смрт га је отргла из редова наших великих лингвиста.

На срећу, Бранко је био вредан човек, па је остало много радова иза њега, на општу корист српскога народа. Ево текста у коме је, на једном месту, обрадио развој српскога писма и без устручавања указао на главне проблеме. Текст је и данас веома актуелан.















...Спомиње и Дубровник, као колатералну штету ''југословенства''.