Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Академик Иван Гутман, професор емеритус Природно-математичког Универзитета у Крагујевцу рангиран је у 0,05 процената најбољих научника на свету од стране ScholarGPS-a и означен као „Highly Ranked Scholar – Lifetime”.

Према research.com рангирању најбољих истраживача у области математике, професор Гутман је најбоље рангирани српски научник чији је Д-индеx 90 тако да је сврстан на 58. место у свету.

Такође, платформа research.com академику Ивану Гутману доделила је специјално признање – проглашен је лидером у математици за 2024. годину.

Академик Гутман је члан четири академије наука, а такође и члан Ке Руи академије (The Ke Rui Academy) из Хонг Конга.

Уредник је научног часописа „Меч” (MATCH) из математичке хемије који издају ПМФ и Универзитет у Крагујевцу, а који има највећи импакт фактор од свих часописа који се издају у Србији.Професор Иван Гутман је од 2012. године у пензији, али се и даље бави математичком хемијом, чиме значајно доприноси угледу Универзитета у Крагујевцу и Републике Србије у светској академској и научној заједници, истичу са крагујевачког Универзитета.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, dolinalima, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Глумац Гојко Митић(1940), родом из села Стројковце,Лесковц, готово је непознат у нашој земљи, али је једна од највећих звезда немачке кинематографије. Толико, да је увршћен на листу 300 личности које су обележиле немачку историју.
Глумио је у више од 40 вестерн филмова, најчешће у улози Винетуа, најславнијег поглавице Апача.

Док је боравио међу Индијанцима, после приказивања филмова, прилазили су му и говорили да га сматрају својим јунаком . Скупљао је годинама и њихове мудрости, да би у Немачкој објавио компакт-диск. Диск је брзо распродат и врло је популаран међу Немцима.

Један астероид добио име по њему – Гојко митић.

Врло занимљив податак је да је славног Митића, који је за немачку кинематографију снимио 25 играних филмова и исто толико телевизијских о Винетуу, и после пуних 40 година у Немачкој, игром случаја у тој улози заменио ивица Здравковић из Прокупља!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Џорџ Фишер (1795 — 1873), рођен као Ђорђе Шагић, познат и као Ђорђе Рибар,први српски усељеник на територији северноамеричког континента. Био је царински службеник и један од вођа Тексашке револуције (1835—1836).

- Кренуо је у карловачку Богословију, коју је напустио 1813. да би се придружио Првом српском устанку
- Године 1825. помагао је у оснивању Јорске масонске ложе
- Године 1829. постао је држављанин Мексика
- Године 1832. започео са издањем либералистичких новина Mercurio del Puerto de Matamoros у Матаморосу
- Заједно са Хосеом Антониом Мексијом организовао је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе и са циљем једне револте у источним крајевима Мексика
- 1870. постао конзул САД у Грчкој

О његовом животу Владислав Бајац је написао роман „Бекство од биографије” (2001), а 2014. је снимљен документарни филм у режији Миодрага Коларића. У књизи тј. роману Александра Славковића под називом „Досељеник” такође је реч је о њему, тј. Ђорђу Шагићу (George Fisher), првом српском усељенику у Америку.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Да додам информације,које је Скај пронашао.Сад имами другу слику о нашим првим усељеницима..

Skywhaler ::Interesantno...

Malo mi je neverovatno da je prvi useljenik baš poznat po imenu, pa sam malo istražio. Portal organizacije SAVA PAC (Serbian American Voters Alliance, Political Action Comittee - izgleda da, gde god bili, Srbi ne mogu da ne komplikuju ) takođe pominje kao prvog Džordža Fišera, ali i navodi da:Citat:... there were some records about Serbs in the US from the 18th century... [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Verovatnije je da je Šagić/Fišer bio prvi zvanično zabeleženi Srbin u SAD, mada Vikipedija pominje po imenu izvesnog Bazila Rosevica (Vasilije Rošević, Urošević?) kao osnivača brodske kompanije Trans-Oceanic Ship Lines i to negde oko 1800. godine.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Rosevica je, ako sam dobro pročitao, u nekom govoru 1995. pomenuo Vilijam Dorić (William Dorich), a koji ga je i pomenuo i kasnije u nekom komentaru kao Srbina iz Crne Gore.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dorić je inače novinar i publicista:Citat:Vilijam Dorić Todorović je rođen 1939. u Zapadnoj Virdžiniji, u porodici Todorović iz Krajine. Školovao se za novinara i rano počeo da piše. Kolumnista je američkih glasila i od 1985. vlasnik izdavačke kuće “GM books”. Autor je šest knjiga, od kojih je posljednja foto-monografija o Srbiji na engleskom. Nosilac je Ordena Svetog Save. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Професор Остоја Крстић, први српски полиграфиста,

Његов пут био трновит, од сирочета из села Батковић у Семберији, које је носило сиромашне кошуље у детињству, од босоногог дечака који је крочио у Београд, да би касније добијао значајна међународна одликовања и постигао невероватан успех. Објавио је 88 радова у научним и стручним часописима,делом на светским језицима.Професор на Криминалистичко-полицијском универзитету са 28 генерација студената. Написао је 21 књигу, осам уџбеника и четири речника.

Крстић је био службено код Муамера ел Гадафија.Добио осмоугаону златну значку са потписом и ликом од Садама Хусеина

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Доктор Лукас Расулић, први Србин добитник златне медаље Ломоносова...

Највише одликовање Руске академије наука за 2024. годину, Велика златна медаља Ломоносова, свечано је уручена двојици неурохирурга, доктору Лукасу Расулићу из Београда и академику Руске академије наука Александру Коновалову, јавља Тасс.

Церемонија уручења одликовања одржана је последњег дана опште скупштине Руске академије наука....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, dolinalima, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Јоца Савић (нем. Jocza Savits 1847 — 1915) био је немачки глумац, редитељ, позоришни педагог и публициста српског порекла.

Говорити о неком нашем великану из прошлих времена, ка-
кав је Јоца Савић, сада, у 21. веку, не може се без извесне дозе
патоса и загрцнутости, из захвалности за све што је чинио. Ње-
гова звезда једнако и све више сија на километарском путу срп-
ских великана, иако он већ одавно није са нама.
О Јоци Савићу, нашем новобечејском великану, писало се и
говорило, али ни изблиза онолико колико његово дело заслужује.
У Европи, па и свету, све се више проучава његово, и за данашње
време, модерно схватање Шекспировог драмског опуса.

Скоро је невероватна и код нас мало позната прича о Јоци
Савићу, глумцу, редитељу, педагогу, преводиоцу, писцу и нарав-
но, изумитељу Шекспирове позорнице, који је био међународни
уметник у правом смислу речи. „Пореклом Србин, школован у
Бечу, а уметнички сазрео у немачким позориштима, где је пости-
гао највиша глумачка и редитељска достигнућа, био је непогре-
шиви тумач не само немачке и европске савремене и класичне,
него и античке уметности, а посебно љубитељ Дантеовог, Мо-
лијеровог и Шекспировог дела које је обожавао. Свој широки
интернационализам неговао је на начин који није био својствен
његовим колегама и савременицима.
Говорио је течно неколико светских језика: немачки, енгле-
ски, француски, италијански, мађарски и наравно, српски...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo što si se njega setio. Ima ga i kod Bore Glišića u knjizi ''Pozorište''.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала.Има још људи,који заслужују место овде,али су подаци оскудни,посебно они,који су се доказали преко границе.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Борисав - Малиша Атанацковић (1860–1919), покретач индустријског развоја Ужица и ужичког краја.

Атанацковић је рођен у оближњем Заглавку и детињство му није било лако. Дошавши у Ужице радио је као потрчко у једној кафани. Запазили су га ужички професори као способног и помогли да оде на школовање у Београд код немачког Јевреја Тилера, одакле се вратио са знањем ткачког заната и немачког језика. „Та година коју је провео у Београду створила је код Малише добар спој немачке прецизности и српске маштовитости”

Почетком 20. века, он прво отвара сопствену кафану, али како пише Љубомир Симовић „на томе се не зауставља: брзо се развија, учи, шири видике и знања, постаје један од иницијатора модернизације и индустријског развоја Ужица. Он је оснивач, власник и већински акционар Ткачке радионице, уз коју се убрзо подиже и прва хидроцентрала у Србији, а потом и Стругара и Ледара“.

Говорило се у тадашњем Ужицу „да се у граду пита прота, Миша и Малиша и понекад Благојевић, екипа која је водила све послове који су дизали Ужице у то време“.

Уз прву полифазну хидроцентралу у Европи, у том периоду изграђена је гимназија, почела је изградња касарне Четвртог пука, ткачка радионица, направљен је парни млин у Великом парку, затим и друга хидроцентрала и електрични млин на Ракијској пијаци. Упоредо са предузетничком градио је и политичку каријеру. Неколико пута је био председник општине, а 22 године посланик.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::Велимировић је био не само лекар већ и књижевник, путописац, историчар медицине.
Своје доживљаје и знања преточио је у неколико књига , "Кроз Кину" (1930 ),"По Јапану и Монголији" (1938 ), "Лутања" ( ?), о доживљајима добровољаца који се тегле возовима кроз Сибир у сред хаоса 1918, па о боравку по Кини (пар година?). За ту је насловну и илустрације у препознатљивом стилу урадио Александар Дероко. Имам их, као и његову књигу о јапанској књижевности, заборавих тачан наслов...

Данас купим "Успомене из Сибира", све мислећи да се аутор сигурно спомиње у неком Банетовом посту. И ја свашта памтим Кад оно Јован Миланковић (1869–1936), брат од стрица Милутина Миланковића. Претпостављам да се нисам колосално зезнуо и да је књига вредна читања.

Да ли вам је познат?