Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

20

Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Портрети личности Златибора по добру упамћених

Памте и помињу житељи златиборског краја своје знамените претке, култура сећања овде се негује. Њој припада и изложба портрета Златибораца и Златиборки по добру упамћених „Добростиви и часни путеви господњи”, управо отворена у галерији Културног центра Златибора.

Реч је о заједничком историјско-уметничком подухвату историчарке Снежане Ђенић, директорке чајетинске библиотеке, и академског сликара Радомира Верговића, са 12 изложених портрета знаменитих житеља Златибора праћених краћим биографијама. Већ је, писали смо, на Видовдан прошле године у оквиру тог пројекта објављена књига Снежане Ђенић истог назива, где подуже животописе тих 12 личности красе ови Верговићеви портрети.

У одабиру оних из 19. и 20. века које Златиборци по добру памте поред осам мушкараца (Јован Мићић, Мијаило Јевремовић, Крста Смиљанић, Димитрије Туцовић, Радосав Симић, Секула Кнежевић Ћалдовић, Миладин Пећинар и Љубиша Ђенић Пујо) налазе се и четири добростиве жене о којима је недовољно писано: Софија Мићић, Катарина Смиљанић, Круна Смиљанић и Милица Марковић Станојевић....

https://www.politika.rs/scc/clanak/539797/portreti.....or-izlozba



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Димитрије - Мита Фрушић ( 1790 — 1838) био је српски лекар и новинар. Заједно са Димитријем Давидовићем, Фрушић је заслужан је као покретач „Новина сербских“, првих новина код Срба.

- Обезбедио је Вуку Караџићу, годинама финансијску и другу помоћ од тршћанске општине
- 1815. млади Фрушић је био један од српских депутата у Бечу
- Био је тумач Матији Ненадовићу, кад је овај као српски изасланик био двапут на пријему код аустријског цара.
- Фрушић заступа архимандрита Мелентија Никшића који је из Србије износио српске захтеве
- Са Стефаном Живковићем, Димитријем Давидовићем и Јованом Чотрићем наставља да се саветује са руским дипломатама. Тада они пишу и концепте молби за учеснике конгреса
- 1819. године развио лепу болничку и приватну праксу у Трсту,и заузимао видно место у богатој тршћанској српској колонији. За изградњу тршћанске нове велике болнице (од 1819) велике заслуге има Фрушић



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Тома Росандић ( 1878 — 1958) српски вајар ,један је од оснивача Уметничке академије у Београду 1937. године и био је њен први ректор.Био је професор Уметничке школе у Београду , члан Српске краљевске академије.

Каменорезачки занат учио је у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за структуру и материју. Израдио је више јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се коњи врани" испред здања дома Скупштине Србије (тада Југославије) у Београду као и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

Он је 1929. године, направио кућу у улици Љубе Јовановића број 3, у којој је током наредних деценија живео и радио. Завештао ју је Београду, тако да се у њој, од 1963. године, налази музејска поставка која садржи аутентичан намештај, прибор и лична документа Томе Росандића, као и део његових радова.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Воја Антонић ( 1952) филмски је монтажер, проналазач и публициста. Такође је уредник новина, а доприносио је у бројним радијским емисијама.

Рођен у Шапцу, филмски монтажер, проналазач и публициста. Такође је уредник новина, а доприносио је у многим радијским емисијама.

На савезном такмичењу из математике и физике 1966. освојио је прво место.

Године 1976. направио је своју прву машину са микропроцесором Game of Life Џона Конвеја, професора са Кембриџа, који је осмислио алгоритам да се на матрици са 256 црвених светлећих диода исцртава ток еволуције.

Године 1981. Смучарски савез Србије се обратио Антонићу да конструише прецизнији уређај за мерење времена за потребе Балканског првенства у алпским и нордијским дисциплинама, пошто су се резултати са тог такмичења сабирали за међународни поредак смучара. Пре тога се време мерило обичном штоперицом. Антонић је направио мали рачунар "Арбитар", који се налазио у ташни, а имао је уграђену батерију, LCD показивач, тастатуру и штампач. "Арбитар" је по концепту био претходник данашњих лаптоп рачунара. Касније је направљено укупно пет верзија "Арбитра".

Међутим, најпознатији је по томе што је први на територији Југославије конструисао и направио „Галаксију“ – кућни рачунар на принципу самоградње. У лето 1983, читајући литературу о микропроцесорима, Антонић је закључио да примитиван процесор CDP 1802 може софтверски да генерише видео-сигнал без помоћног специјалног кола.

Како су у то време рачунари још увек били реткост, пошто је тада прописима био забрањен увоз робе у вредности преко 50 немачких марака, Антонић је понудио научном часопису Галаксија.

Комплетно упутство за самоградњу је одштампано децембра 1983, па је преко 8.000 ентузијаста у Југославији дошло до свог првог кућног рачунара.

Године 1999. направио инструмент који је обједињавао логичку сонду, анализатор, серијски пријемник и фреквенцметар заснованом на микроконтролеру PIC16F84 америчке фирме Микрочип Технолоџи и понудио је шему тој фирми. Фирма је прихватила понуду и обећала Антонићу компензацију, али по њиховим речима, она није могла бити послата у Југославију због трговинског ембарга које су Сједињене Државе увеле СР Југославији. Ипак, Микрочип Технолоџи је уврстио Антонићев инструмент на свој сајт под бројем AN689, али је он касније уклоњен са сајта.

Воја Антонић је написао неколико кратких прича које је лично читао у радијској емисији „Модулације“ коју је водио новинар Зоран Модли. Касније их је учинио доступним на свом сајту.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Пуковник Петар Лазаревић Цукић (1795+1849)

- За настојника кнежевог двора и и првог управитеља српског дела вароши Београда постављен је 1828.године и од вароше успева да направи прави град

- У време његовог управљања у српском делу Београда купљена су три звона и намештена на звонари Саборне цркве, која су први пут после неколико векова зазвонила 16. фебруара 1830. године

- Његовом заслугом су засијали први фењери у Београду

- У Краљеву је 1832. године спровео регулациони план за уређење главног трга по угледу на Звездасти трг у Паризу

- Исте године преместио је варош Трстеник из Осаонице на данашњу локацију. Колико је био способан и испред свог времена, указује податак да је као окружни начелник у Крушевцу, на турској граници увео карантински затвор, како би било спречено уношење опасне заразе. Уз то, изместио је све куће и дућане из старе чаршије како би боље уредио град

У писму упућеном априла 1830. године, Лазаревић пише кнезу:

Citat:"Трговци овдашњи, који дућане држе више пута претстављали су ми тужбу на пазванте да чаршију не чувају, а више пута дућани су разбијани од лопова. А они бадава плаћу примају, од свака дућана по тридесет пара, и по двадесет пара. Говоре да би волели да ми поставимо нашу патролу и да плаћају као што су пазвантима плаћали. Ја одма учиним наредбу те се наруче 10 фењера, пак на сваком ћошку, сваку ноћ, да горе. Трошак за фењере и свеће, што ће горети наплаћиваћу од дућанџија. Једног пандура полиција има, а узећу још једнога кога ће варош плаћати да сваку ноћ са полицијом иду у патролу и да дућане од ватре чувају".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Љубица Марић ( 1909 — 2003) била је прва српска композиторка и академик Српске академије наука и уметности.

Композицију је учила код Јосипа Славенског и Милоја Милојевића. Музичку школу је завршила 1929. године у Београду, дипломирала је два одсека, виолину и композицију, и постала прва особа која је дипломирала композицију у Србији.

На Мајсторској школи за композицију у Прагу дипломирала је 1932. године. Завршила је и студије дириговања у класи Николаја Малка и тако постала једна од првих жена диригената у Европи и прва жена која је дириговала Симфонијским оркестром Чешког радија.

Унеско је стогодишњицу рођења Љубице Марић, 2009. годину, уврстио у свој календар значајних годишњица. То је на Унесковом списку годишњица за 2008. и 2009. годину једина годишњица из Србије.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Александар Николић ( 1924 — 2000) је био познати југословенски и српски кошаркаш и тренер, творац супериорне југословенске школе кошарке, најзначајнији стручњак европске кошарке у 20. веку.

Студирао право и медицину на Београдском универзитету. Дипломирао је 1946. године. Од 1944. до 1945. је служио у НОВЈ. Био је професор на Факултету за физичко васпитање Универзитета у Београду

Кошарку је почео да игра 1946. и наступао је за више екипа укључујући "Црвену звезду" и "Партизан", за југословенски национални тим одиграо је 11 утакмица,.
1951. постао је тренер репрезентације Југославије, којој је донео прве медаље , злато на Медитеранским играма 1959. године, сребрне медаље на Европским првенствима 1961. и 1965, као и бронзу 1963. На Светском првенству 1963. освојено је сребро.Титуле првака Европе 1977. и света 1978.

У лето 1991. године, на позив Драгана Кићановића, вратио се у Партизан и преузео улогу саветника новог тренера клуба из Хумске, Жељка Обрадовића, који је тада тек почињао своју тренерску каријеру. Као плод те сарадње у сезони 1991/92. Партизан је освојио триплу круну, првенство и куп Југославије, али и најважнији трофеј који је неки клуб из Србије освојио — Евролигу, историјским тријумфом на финалном турниру у Истанбулу.

У кошаркашким круговима најчешће су га називали "Професор" и био је учитељ плејаде српских тренера.

Њему у част хала на Богословији у Београду носи његово име.

Због огромних заслуга за кошарку 1998. уврштен је у "Кућу славних" у америчком граду Спрингфилд, колевци кошаркашке игре.

ФИБА му је 1995. доделила Орден части. У Алкобендасу предграђу Мадрида, Шпанија, 1. марта 2007. године, отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке федерације. У првој групи чланова куће, заједно са још 5 кошаркашких тренера који су задужили светски кошаркашки спорт, налази се и име Александра Николића.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Коста Петковић (1903 – 1987) геолог,професор Универзитета у Београду.

Члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ".

Оснивач државног геолошког института.
Израдио је прву геолошку карту Југославије по интернационалној норми.

Објавио је више од 200 научних радова.
Дела: "Геолошки састав и тектонски склоп Суве планине", "Геолошки састав и тектонски склоп Мајданпека", "Геологија околине Дубровника", "Геолошка грађа Југославије и њен утицај на образовање рудних лежишта, рељефа и развој привреде", "Мезозоик Југославије I-IV", "Трусна катастрофа у Скопљу 26. јула 1963., "Студија сеизмо-тектонске карактеристике територије Црне Горе".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Димитрије Аврамовић (1815 — 1855) ,зачетник романтизма у српском сликарству и пионир карикатуре код Срба.

- Од 1836. до 1840. године студирао је сликарство на бечкој Академији.
- За потребе историјског сликарства, истраживао уметничку прошлост, за теренски рад добио је подршку власти.
- Сматрају га оснивачем карикатуре код Срба.
- Објавио је 1846. године књигу "Златна зрна", намењену младим и старим читаоцима.

Објавио је књигу „Света Гора са стране вере, художества и повестнице“

Аврамовићева књига је ремек дело које даје невероватно прецизну и целовиту слику микросвета на Атосу и до данас је непревазиђена по детаљности описа и квалитету информација.

То је прво и једино икад написано збирно сведочанство о српској баштини на Светој Гори. Велико је питање да ли је такав подвиг могуће поново извести, јер је Атос одувек био и полигон доказивања цивилизацијске надмоћи православних држава које су ту имале манастире.

Он је био и први српски истраживач који је преписао и публиковао Немањину Хиладарску повељу и најважније повеље српских владара и племића који су били ктитори и заштитници Атоса од 13. до 16. века.

Citat:Аврамовић нам је открио тужну истину да нису само гусари,крсташи и Турци уништавали баштину на Атосу. Сами православци су у националном надгорњавању уништавали сведочанства о историји других православних нација на Атосу, фалсификовали документе и присвајали туђе наслеђе.

Грчки монаси фанариоти су предњачили, не само скривајући већ и спаљујући српске књиге и даровне повеље српских владара, водећи суманути рат „Византинаца“ против „Словена“. Тај тренд, нажалост, није потуно нестао. Његов тужни резултат је уништење, крађа и препродаја огромног броја српских књига којих је било у многим манастирима. Захваљујући Аврамовићу бар знамо да су постојале.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3379
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Осам професора из Србије на престижној свестској листи најбољих светских научника у пољу математике за 2023.

Први на листи је академик Иван Гутман, са Универзитета у Крагујевцу који је на светској ранг-листи заузео високо 57 место.
Затим:
- Стево Стевић, из САНУ (250)
- Стојан Раденовић, са Универзитета у Београду (931)
- Ендре Пап са Универзитета Сингиднум (1.465)
- Зоран Каделбург, професор Београдског универзитета(1.922)
- Теодор М. Атанацковић са Универзитета у Новом Саду (2.057)
- Драгош Цветковић са Универзитета у Београду (2.118)
- Стеван Пилиповић са Новосадског универзитета (2.211).

https://www.novosti.rs/c/obrazovanje/vesti/1215928.....strazivaca

Академик Иван Гутман (1947) је најбоље рангирани српски научник, који на ПМФ-у важи за најцитиранијег професора хемије у историји факултета.

Академик и професор емеритус, од 2012. године, Иван Гутман на крагујевачком ПМФ-у предавао је више предмета из области физичке, компјутерске и теоријске хемије, члан је бројних научних академија и организација. Редовни је члан Српске академије наука и уметности (САНУ), Међународне академије математичке хемије, Академије нелинеарних наука у Москви, Европске академије у Лондону, почасни доктор наука на мађарском Обуда универзитету... Сам или у коауторству са колегама из земље и иностранства објавио је близу 1.500 научних и око 300 стручних радова, који су цитирани више од 30.000 пута у истраживањима осталих светских научника.

Захваљујући његовим личним контактима пуно предавача из целог свето долазили су да одржи предавања студентима у Србији. Гутман је уредник научног часописа "Меч" (MATCH) из математичке хемије који издају ПМФ и Универзитет у Крагујевцу који има највећи импакт фактор од свих часописа који се издају у Србији.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 744 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 5 sakrivenih i 699 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, A.R.Chafee.Jr., atmel, Bobrock1, bojank, bojcistv, botta, Brana01, cifra, crnitrn, darkangel, Denaya, djboj, DragoslavS, FileFinder, FOX, Frunze, Georgius, Griffon vulture, hyla, Još malo pa deda, kalens021, Koridor, Kriglord, Krvava Devetka, Kubovac, Marko Marković, nikoladim, NoOneEver Dreams, Panter, samsung, Sirius, slonic_tonic, SR-3m, Srky Boy, t84dar, trutcina, Velizar, voja64, Zoca