Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, voja64, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skywhaler

Citat:Možda nije pravo mesto, ali kako je ovde pomenuto, koristim priliku: vizantolog, vizantološki ili vizantinolog, vizantinološki?

Na Istoriji civilizacije profesor nam je kratko pričao na tu temu, ali davno beše. Ako se dobro sećam, navodno je postojala (i još postoji?), dilema i rasprava u naučnim krugovima oko toga, a on sam se zalagao za ovaj drugi oblik.

Увек и свуда је место да се отклони дилема . Надам се да ћу успети. У том питању има и историјске лингвистике (некада се тако говорило; често се сетим примера да су у Југославији становнике Америке звали - Америчани). Овде је реч и о томе, али и о још нечему: као што знаш, наш језик има три главна начела: комуникативност (јасност), економичност и милозвучност. Овде је примењено начело економичности. Краће је рећи византолог. Тако је језичка пракса показала. Увек се сетим примера са предмета ''Југословенски позоришни језик'': становник Дубровника би морао, по граматичким и фонетским правилима, да се зове Дубровничанин. Тако се творе ктетици. Сви их зову, међутим, Дубровчанима. Краће и лакше.

@Бане,
Прекрасни редови. Што штетиш ту тастатуру, да те пита човек кад овако сјајно приповедаш?

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san, Sirius, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo da reknem da su i oba moja dede iz K&K armije utekli sa ruskog fronta braći pa .
Onda su tabanali i klackali do Vladivostoka da bi stigli na vreme za Solunsku epopeju.
Jedan Živa, lala uz banata a drugi Đura iz Drvara iz familije Rodić.
Od prvog mi tatko i prezime a od drugog majka što me rodi..
Toliko o njiovim i mojim znamenitostima..

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::
Наш лектор, Кинез, вратио се после распуста из завичаја и поклонио нешто новчића библиотеци, по један колеги и маленкости ми. Једноставан новчић са квадратном рупом у средини, стар 200+ ПНЕ!
На моје одушевљење чика ми је објаснио како у његовој провинцији то нервира грађевинаре као безвредни додатак у шљунку.
Чак и када је био у оптицају, тај новац од јефтине легуре ишао је нанизан на узицу, а курс му је зависио од дужине и тежине. Због тога је прављен са рупом.

Ако сам добро запамтио, круг представља толеранцију, док квадрат унута представља правило.

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel2, Sirius, Skywhaler, VJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Различита су тумачења симбола.
Чан код Кинеза, Зен у Јапану и како ли се зове у Кореји, ма ни у истом манастиру није исто.

Што рече ( беше из БиХ аутор?) у позоришном комаду смештеном на двор Херцега Стјепана луда у сталном радном односу на филозофирање околине " Истина је као гузица, обрни, окрени, свак на својој сједи!".






Круг као такав, претставља савршенство, целокупност. Зато 99,9 јапанских бродова носи име "ХХ мару" где је мару круг. И застава им се зове "Хи но мару", сунчев круг.
日の丸

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кирило Савић (1870-1957) шеф катедре за железнице и путеве Техничког факултета у Београду, пројектант, градитељ, научник.
Одлучујуће је утицао на систем развоја железничке мреже Србије (и Југославије) у међуратном периоду.

Као резервни официр, инжењериски капетан, учествовао је у балканским ратовима 1912/1913. Његово огромно искуство грађевинског стручњака било је веома драгоцено српској војсци током I светског рата. Формирао је школу која је постала расадник врсних инжењера, његови уџбеници и данас, 50 година од издавања важе као непревазиђени.

Активно је учествовао у изради студија и пројеката за изградњу важних железничких саобраћајница: Брчко - Бановићи, Шамац - Сарајево, Сарајево - Плоче и Београд - Бар.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Љубомир Клерић (нем. Julius Kleru,1844 — 1910) био је српски математичар, први српски дипломирани инжењер - стручњак у областима за које се школовао.

Радио је у Рударском одељењу Министарства финансија Кнежевине Србије, на истраживању гвожђа у Африци и рудишта на Руднику и Космају, а после српско-турског рата 1878. као члан екипе рудара ратника, предвођене Р. Хофманом, одлази у ослобођене крајеве на геолошка истраживања терена. На Авали (Шупља стена) 1882. пронашао лежиште живе и са Ђорђем Вајфертом и др. акционарима основао акционарско друштво за експлоатацију живе.

Патентовао је више направа са применом у рударству (размерник, бушилица за дубоке бушотине, направа за ломљење камена...). Изумео је поларни пантограф (1875), тракториограф (1892), апарат за цртање кривих линија другог реда (1899). Са тракториографом је механичким путем конструисао ирационалне, трансцендантне бројеве π и е. Бавио се проучавањем „телеметра“ и том приликом је конструисао, испитао и израдио нови тип телеметра и подесио га „за мерење одстојања на бојном пољу“.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Златибор Петровић (1921 — 2009), члан САНУ, професор Ветеринарског факултета, паразитолог светског угледа. Универзитет ветеринарске медицине у Будимпешти доделио му је диплому почасног доктора наука.

-Оснивач и председник Друштва паразитолога Југославије
-Спроводио испитивање раширености цревних паразита у деце школског узраста у периоду између 1952. и 1982. године.
-Председавао је светским ветеринарским конгресима у Мексико Ситију и Хановеру и интернационалним конгресима паразитолога – Минхен, Париз, Рен, Трогир, Измир

- Прво велико међународно признање за научни рад добио је у земљи где је паразитологија као наука била најразвијенија. Било је то децембра 1966. године у Москви када је изабран за почасног члана Свесавезног друштва хелминтолога Академије наука СССР-а.

Био је шеф југословенске делегације на заседањима:
-ОЕБС-а у Хамбургу
-Европских националних савета за науку у Риму
-На заседању UNESCO-CASTRAB-a у Рабату (Мароко) и Београду
-Од 1982. до 1986. године био је председник Комисије за међународну научну сарадњу UNESCO-a за Југославију

Био је члан:

- Матице српске
- Српског лекарског друштва
- Друштва паразитолога Југославије
- Светског удружења ветеринара
- Европске федерације паразитолога
- Британском друштва паразитолога
- Друштва паразитолога Пољске
- Друштва паразитолога Мађарске
- Друштва паразитолога Бугарске

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Богдан Татар Ђорђевић, Параћинац, који је кнезу Милошу 1830. године донео султанов хатишериф.

Татари или Татарини били су писмоноше, дипломатски курири који су, у време пре него што је установљена пошта, преносили из Србије важна акта и преписке ка Цариграду, Видину, Солуну, у доба турске окупације, током у станака у Србији и након ослобођења.

1845. Србија је имала 181 државну школу, од којих
је само једна била женска, званично основана септембра
те године у Параћину.

Највећи допринос Татар Богдана параћинској вароши и целокупном ондашњем школству јесте његова улога у оснивању прве јавне женске школе у Кнежевини Србији. Он је као срески начелник упутио молбу Попечитељству просвештенија и тадашњем министру Јовану Стерији Поповићу да се дозволи школовање женске деце у Параћину. Женска школа је најпре почела са радом у оквиру постојеће мушке, да би неколико година касније постала самостална образовна установа у објекту - кући коју је школи поклонио управо Татар Богдан.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kaplar2, Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Огњеслав Костовић Степановић (рус. Огнеслав Степанович Костович;1851 — 1916) је био српски и руски проналазач и научник, капетан руске војске.

Живео је прво у Мађарској, а касније се сели у Русију. Иако рођен у истој деценији као и Никола Тесла и Михајло Пупин и проналазач многих изума, остао је на маргинама.

Један од његових најпознатијих изума је летећи чамац, први хидроавион на свету, који је направио 1911. године. Треба напоменути и да је 1879, тражећи нови материјал за изградњу дирижабла, измислио арборит, по многима први вештачки синтетички материјал, неку врсту шперплоче.
На више места, углавном у руским изворима, наводи се да је Костовић проналазач првог ваздушног брода.

Пројектовао подморницу за осам људи са погоном на мотор од 100 КС, са унутрашњим сагоревањем, на течно гориво (по некима, први на свету, пре немачког инжењера Отоа). Пријава за патент мотора поднета је тек 1888. године, а решена четири године касније. Његов мотор је осмоцилиндрични, са 80 коњских снага, док је Дајмлер направио са свега једном и по.

Усавршио је и аеронаутичку телеграф-емисиону станицу.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Светомир Ђукић (1882 — 1960) био је официр војске Краљевине Србије,дивизијски ђенерал у војсци Краљевине Југославије и отац српског и југословенског олимпизма.

Ђукић је био оснивач и први директор Српског олимпијског клуба који је основан 23. фебруара 1910, такође је постављен за вођу прве српске олимпијске селекције Краљевине Србије на Петим летњим олимпијским играма које су одржане у Стокхолму 1912. године. У Стокхолму где је одржан Конгрес Међународног олимпијског комитета, Светомир Ђукић је постао члан тог престижног тела и ту остао све до 1949. године, када се својевољно повукао.

Године 1919, одржана је оснивачка седница Југословенског олимпијског одбора где је Светомир изабран за потпредседника и у тој функцији предводио је југословенске спортисте на четири олимпијаде и то у Анверсу 1920, Паризу 1924, Амстердаму 1928. и Берлину 1938. године, а такође је био један од иницијатора кандидовања Краљевине Југославије, Београда за домаћина Међународног олимпијског комитета 1938-39. године и петнaестих олимпијских игара 1948. године.

У Краљевини Југославији био је водећа личност олимпијског покрета.