Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

17

Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Драгиша Недовић је рођен у Крагујевцу 1916. године, у сиромашној радничкој породици. Пуким случајем је избегао стрељање 1941. године, иако је био одведен на стратиште у Шумарицама. Други светски рат је провео у Немачкој, као ратни заробљеник. Песме је почео да пише као дечак од петнаестак година, а умро је 1966, после дуге и тешке болести плућа.

Недовић је аутор можда и више од хиљаду песама, али су многе приписане другим ауторима, док неке још нису изведене. Данас је тешко замислити тако плодотворног уметника. Сваке године је писао бар по тридесетак песама, а скоро све су прави бисери. Красио га је богомдани таленат. Песму „Прођох Босном кроз градове” написао је у возу, на парчету папира .

Неке од најлепших песама Недовић је посветио родном Крагујевцу и Шумадији, где је увек налазио мир.
„Текла река Лепеница”
„Обраше се виногради”
„Лепе ли су, нано, Гружанке девојке”

Написао је песме,које су се певале(И сада се певају) широм СфРЈ.

„Стани, стани Ибар водо”
„Зарудела зора на Морави”
„Из Босне се једна песма чује”
„Јутрос ми је ружа процветала”
„У лијепоме старом граду Вишеграду”
„Кад си била мала Маре”
„Ајд’ идемо, Радо”
„Јесен прође, ја се не ожених”
„Сиромах сам, друже”
„Танко, танко, Танкосава”
„Београде, граде на Дунаву”

Наравно,моји Крагујевчани ће пре направити смопеник неком политичком или ружичастом олошу,него човеку,који је снажно утицао на фолклор Србије и бивше нам државе...

https://www.politika.rs/scc/clanak/523403/Dragisi-Nedovicu-u-cast



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Јован Петровић Ковач (1772 — 1837) је био најчувенији ковач у Првом српском устанку.
- Војевао у фрајкорима
- Учествовао је у нападу на београдски Доњи Град, под командом Радича Петровића
- Приликом првог доласка пароброда у Земун, квар на лађи успео је да поправи
- Отворио ковачко-поткивачку радњу, али се бавио и лечењем стоке
-У првом устанку оправљао је оружје, окивао трешњеве топове
-Допринео је стварању прве устаничке тополивнице у Београду. Он је један топ сам излио од гвожђа и поклонио га српској војсци, са изливеним својим именом
- У Белу недељу, 1830. године, први пут после много времена, над Београдом је одзвонио звон са Саборне цркве. Звона је излио и наместио Јован Петронијевић
- Исте године направио је званични српски грб и поклонио га кнезу аутономне кнежевине Србије,који је постављен на Милошев конак.
- Кнез Милош Обреновић, наложио је Јовану Петронијевићу да са Димитријем Давидовићем попише и прегледа споменике културе



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Светомир Николајевић (1844 — 1922) био је српски писац и политичар, професор Велике школе

- Студирао је историју и светску књижевност у Цириху, Берну, Берлину, Паризу и Лондону
- Редовни професор на новооснованој Катедри за Општу историју књижевности
- Први професор који је студентима квалификовано тумачио западноевропске књижевности
- Посланик у Атини
- Био је делегат Србије при склапању Хашке конвенције
- Основао је 1893. године и Друштво за образовање и васпитање глувонеме деце
- Један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва
- Био је први Србин који је номинован за Нобелову награду

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Андреја Миленковић (1923 - 2005) био је сликар и графичар

Радио је почев од 1958. године до 1979. у Бироу за поштанске марке на изради ликовних решења за поштанске марке са око 700 радова.

Светски признати минијатуриста и једини професионални креатор поштанских марака које је држава СФРЈ издавала.

Иначе, марка овог аутора "Триглав из Бохиња" два пута је на изложбама проглашавана за најлепшу марку на свету, а урадио је неке од најпознатијих заштитних знакова тадашњих компанија као што је знак Београдског сајма, затим ОЕБС-а у Београду, ликовна решења за Зимске олимпијске игре у Сапороу у Јапану, Медитеранске игре у Сплиту, као и више од три стотине графичких и ликовних решења за лого и препознатљиве знаке спортских и других догађаја како у свету тако и тадашњој држави.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Вујица Јевђевић (1913 — 2006) био је грађевински инжењер

- Сматра се једним од највећих хидролога 20. века у свету
- Консултован при изградњи акумулација на Инду, Гангу и Брамапутри, водоснабдевања Дар ес Салама
- Један од најцитиранијих светских научника у области вода

- Формирао Хидроенергетски завод који је имао одлучујућу улогу у изградњи хидроелектрана и водопривредних објеката у Југославији, а из њега су потекли и Институт за водопривреду "Јарослав Черни" и компанија "Енергопројект".
- Америчко друштво грађевинских инжењера (ASCE) 1996. доделило, као првом лауреату, тек установљену највишу националну, али и најпрестижнију светску награду за достигнућа у области хидротехнике.

- Уједињене нације 1958. су га позвале да држи предавња у САД
- Написао 22 књиге и 210 научних радова
- У Београду је објавио књигу „Хидрологија I” 1956, с којом је хидрологију увео у егзактну инжењерску науку. Књига представља сам светски врх тадашњих домета хидрологије.
- У САНУ је 1955. године одбранио докторску дисертацију, под називом „Методе изучавања водних снага”, као први доктор техничких наука из области хидротехнике. Председник комисије за одбрану му је био Милутин Миланковић.

- Методе анализе хидроенергетских потенцијала које је он разрадио су се одомаћиле у светској пракси.
- Покретач је и један је од најплоднијих аутора научних часописа „Hydrology Papers” и „Hydraulic Papers”, оснивач је издавачке куће „Water Resources Publicatios”, најпознатије на свету из области хидротехнике.

- Први је добитник награде Ven Te Chow, Међународне асоцијације за водне ресурсе
- Први је добитник награде Универзитета Колорадо
- Почасни је доктор више светских универзитата и био је почасни члан више међународних друштава.

Citat:Дедину кућу из 1872. године, најстарију очувану у Прибоју је завештао Завичајном музеју и финансирао је њену обнову, са око 10.000 тадашњих долара, под условом да јој се врати првобитни изгед. Кућа сведочи о архитектури тадашњих градских кућа и начину живота гарских породица крајем 19. века. Уз кућу се налази помоћна зграда која служи као археолошки депо.

У музеју се налазе три легата, а један од њих је његов легат. У музеју су изложени његови радови и признања. Музеју је поклонио велики број књига, пројеката и рукописа, између осталог и своју биографију на енглеском.

Уведена је и награда у вредности од 1.000 долара за најбољег студента на Геолошком факултету у Београду, која се једном годишње додељује на његов рођендан.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Милунка Лазаревић ( 1932 - 2018) велемајстор , вишеструка државнка шампионка у шаху и репрезентативка
-Светска шампионка Нона Гаприндашвили је у својој књизи "Више волим ризик" написала да јој је Милунка била узор.

- Од 1954. је интернационални мајстор, а ФИДЕ јој је титулу женског велемајстора признала 1976. године као првој Југословенки, а другој у свету.

-Прва је жена међународни судија у Југославији.

Као председница Комисије ФИДЕ за женски шах од 1970. до 1978. увела је низ револуционарних новина:

- у Скопљу 1972. је објединила мушку и женску олимпијаду, које се од 1976. истовремено одржавају
- мечеве шахисткиња на олимпијади на три, уместо на две табле
- титулу женског велемајстора
- светско првенство за омладинке
- Куп европских шампионки, рејтинг систем у женском шаху, мечеве уместо турнира кандидата, златни пехар за троструког првака света, сребрни за изазивача
-Била је иницијатор или организатор бројних такмичења
-По њеној идеји је 1965. покренут Осмомартовски турнир, у то време после турнира кандидата најквалитетније такмичење, а тренутно после Хестингса и Вајк ан Зеа, најдуговечније такмичење на свету.

Citat: У последњем колу турнира кандидата у Сухумију 1964. године американка Гизела Кан Гресер јој је пре партије понудила реми без игре, којим би постала изазивач шампионке Ноне Гаприндашвили ,али је она ту понуду одбила вођена ставом да је шах витешко надметање, а не трговина. Изгубила је партију па су је на табели сустигле Затуловска и Кушнир. Касније, у двокружном тромечу била је друга. Јединствен гест из Сухумија донео јој је велики углед и поштовање у шаховском свету. У том тренутку била је трећа на светској ранг листи, а годинама најбоља шахисткиња ван Совјетског савеза.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Драгиња Ружић ( 1834 -1905),прва српска глумица.

Била је ћерка Милице и Луке Поповића, свештеника по занимању.

Била је једно од седморо деце у породици која је дала много позоришних радника. Сви они су били чланови ансамбла новосадског Народног позоришта као и њен супруг Димитрије Ружић са којим је имала двоје деце.

Драгиња је прва отишла из своје породице да гради каријеру. Њена прва станица на том путу је било место Чанд у Румунији. Први пут је заиграла 17. јула 1860. године у чувеном комаду "Ајдуци" Јована Стерије Поповића, у ком је тумачила лик Видосаве. Чланица Српског народног позоришта постаје 1861. године и у њему остаје све до своје смрти.

Драгиња је током своје богате уметничке каријере играла различите улоге у добро познатим позоришним комадима. Најзначајније улоге су јој биле Фема "Покондирена тиква" Султана "Зла жена", Јелисавета "Марија Стјуарт", Јевросима "Максим Црнојевић" и многе друге улоге. За своје глумачко стваралаштво награђена је "Сребрним ловоровим венцем"које је Друштво Српског народног позоришта додељивало глумцима на обележавању уметничког рада. Ово признање се и данас чува у Позоришном музеју Војводине.

Познати композитор Исидор Бајић написао је за Драгињину последњу представу композицију "Опроштајни поздрав Драгињи Ружић".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Богумил Храбак (1927 — 2010) био је историчар, универзитетски професор и научни радник.

- Редовни професор, радио је на Филозофском факултету у Приштини (1965- 1979). Ту је утемељио Одељење за историју, на чијем је челу био осам година
- Један је од оснивача Научног друштва Косова.
- Редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду
- Докторску дисертацију Дубровачки извоз житарица из Отоманског царства до почетка XVII
- Радио је у Војноисторијском институту и у Институту друштвених наука
- Oсновао је Фонд за публиковање докторских дисертација у Новом Саду 2007. и сличан фонд за објављивање магистарских радова у Бањалуци
- Био је уредник више југословенских историјских часописа
- Његова библиографија броји више од 600 наслова

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2654
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Драган Савић(1923 - 2009), српски илустратор, карикатуриста и стрип аутор

Идејни је творац конкурса карикатура "Пјер", један је од покретача листова "Ошишани јеж" и "Мика миш". Аутор је београдског симбола врапца од милошта названог Џивџан.

Посебно дубок утисак оставиле су његове групне и самосталне изложбе карикатура, слика и других ликовних остварења у иностранству. Излагао је, између осталог, у Венецији, Берлину, Штутгарту, Хановеру...

Из Бугарске, Туниса, Алжира, САД, слао је за "Борбу" репортаже и путописе које је одликовао привлачан и једноставан стил, течни реченични склопови.

Савић је карикатуре објављивао и у многим страним листовима попут "Њујорк Тајмса", "Крокодила", "Чикаго-сан Тајмса", "Асахи шинбуна", "Африк аксиона"...

Добитник је награде "Пјер" за карикатуру и Прве награде на београдском конкурсу "Олимпијски хумор", затим Прве награде на светском конкурсу "Карикатура у борби за мир" у Њујорку, Златне медаље на бијеналу хумора у Толентину, Сребрне медаље са палмом на фестивалу у Бордигери.

Савић је био дописни члан Академије наука и уметности "Сан Марко" у Венецији.

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 411
  • Gde živiš: ZR

Од свих радова Драгана Савића, лично ми је понајвише прирасло срцу сарадња са такође колосалним Либером Марконијем:






Издавач ( и спонзор, како се данас лепо каже ) "Подравка",1971, а тираж је, за данашње књиге фантазија, био 100000 примерака!

Не знаш да ли је јача поетика, кулинарија или ликовно обогаћење!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 640 korisnika na forumu :: 9 registrovanih, 0 sakrivenih i 631 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Koridor, lakson001, LUDI, Mixelotti, oldtimer, sasa76, Sass Drake, VladaNS1978, Wisdomseeker