Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

13

Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3365
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

natrix ::Деда, Ђорђе Михаиловић - чувар Зејтинлика

Đorđe Mihailović dobitnik priznanja "Majka Srbija"


Citat:U njegovim borama, ali i osmehu kao da je proživljen život gotovo 8.000 srpskih vojnika o čijoj hrabrosti Đorđe govori od kad zna za sebe, a često i kroz stihove Vojislava Ilića mlađeg.

"Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba. Znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjega doba", priča Mihailović.



И онда чујеш да је неки створ у облику хомо сапиенса,који се води под именом предраг недељковић малтретрирао Човека,једно дивно биће, деда Ђорђа Михаиловића ...
Што рече Сириус,на теми о новинарима,таман кад помислиш да су дотакли дно,они узму крамп ,па терају дубље.Управо је тако и овај створ и њему слични(а има их по србистану подоста), својим поступцима(ако су тачни) продубили дно за дупло...

https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1069822/ded.....edeljkovic



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3365
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Коста Стојановић (1867–1921) био је научник из области математике, физике, механике, социологије и економије. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији.

Стојановић је био математичар – први је, и пре Михаила Петровића, развијао математичку феноменологију – физичар, историчар науке, економиста, државник, професор Универзитета у Београду. Умро је изненада, 1921. године. Многи доводе његову смрт у везу с извештајем који је припремио о злоупотребама кредита подизаних за време ратова, кад је намеравао да открије и починиоце тих злоупотреба. Одмах је посумњано да је отрован и та верзија његове смрти сачувана је и у породичном предању.

Стојановић је посебно значајан као истраживач дела Руђера Бошковића. Објавио је спис „Атомистика Руђера Бошковића” у Нишу 1891. године и спис „Радови Руђера Јосифа Бошковића на пољу песничком, филозофском и егзактним наукама”. Значај ових списа је и у томе што се у њима не само тумачи дело Бошковића, него се први пут дају и преводи важнијих страница из Бошковићевих дела са латинског на српски језик.

У Његовом делу "Тумачење физичких и социјалних појава”,Београд (1910), опсежно је разрадио замисао да се помоћу термодинамичких закона, може пронаћи адекватан модел којим се може управљати друштвеним токовима, полазећи од идеје да се честице микросистема, исто као и друштвени односи, налазе у истом хаотичном стању, те да се успостављањем сличних математичких модела, може доћи до аналогних закона управљања, који важе у друштву и на тај начин их контролисати. У том смислу посебно је детаљно описао термин ентропије, аналогно примењен на друштвене проблеме. Идеја о оваквој целовитости, касније је постала позната као кибернетика.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3365
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Војислав Јовановић Марамбо ( 1884 — 1968) био је свестрана личност, дипломата и научни радник. Био је историчар књижевности и то са посебним нагласком на проучавању народних умотворина, затим преводилац, публициста, библиограф, драмски писац-сатиричар, архивиста, дипломата, и надасве страствени колекционар књига и библиофил.

Citat:- Када су ушли у Београд, по окупацији 1941. године, Немци, тачније Аустријанци у немачким трупама, имали су задатак да се дочепају документације из српских архива везане за избијање Великог рата - каже Зоран Бајин, из Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", ком Марамбоов легат припада. - Идеја је била да се објаве у више књига, којима би се доказало да је Србија, а не Аустроугарска, крива за Први светски рат. Вероватно би их селектовали и објавили само оно што им одговара. Зна се да је постојао план објављивања и архивска грађа је отпутовала у Беч.

Прва књига са 38 докумената преведених на немачки публикована је у априлу 1945, у релативно малом тиражу, и данас је врло тешко наћи те примерке. Из земље је укупно однето око 40 железничких вагона докумената, а немачки пораз зауставио је ову "мисију".

После рата, новоформирана југословенска држава закључила је да је Војислав Јовановић Марамбо са сарадницима једини могао да утврди шта недостаје и да то врати у земљу. И заиста, документацију је не само вратио, већ и класификовао. Део се данас налази у Архиву Србије, а део у Архиву Југославије, и оба фонда носе његово име.

Из Беча је донео и копију књиге са оних 38 објављених папира, која се чува у његовом легату. О овоме је прво писао за зборник Матице српске, а пре неку годину објављена је постхумно и књига "Потрага за украденом историјом".


Радио је на сређивању огромне архивске грађе, приспеле из Беча у реституцији, а опљачкане из Србије у Првом светском рату. Отуда је тако добро и познавао овај материјал, па је могао да помогне у његовом враћању и након 1945. После Другог рата руководио је Одсеком народних умотворина у Институту за проучавање књижевности САНУ.

https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1073044/mar.....jovanovica

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3365
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Два пута сам прегледао списак са почетне стране...нема га...Павла Савића..

Српски физичар и хемичар Павле Савић, један од проналазача процеса нуклеарне фисије (цепање атомског језгра), професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. Светски познат научник постао је кад је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Резултат је био неочекиван и епохалан - откривени су и елементи средње атомске масе (лантан и други), а не само тзв. трансурански елементи, како се очекивало. Други научници су понављањем тог експеримента установили да је бомбардовање неутронима произвело цепање језгра атома урана. Током Другог светског рата био је припадник НОП-а, 1942. изабран је за потпредседника на Првом заседању АВНОЈ-а. После рата организовао је Институт за нуклеарне науке у Винчи код Београда.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18437
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Био сам у прилици да га , као гимназијалац, упознам. Он је завршио нашу гимназију.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3365
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Жене које су утирале пут,које су својим делима, храброшћу и доприносом култури, али и целокупној српској историји, утицале на развој мисли и друштва уопште, биће представљене изложбом "Великанке српске културе", која ће бити отворена у Дому Јеврема Грујића , у Светогорској 17, у понедељак 17. јануара, у 14 часова.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1075498/izl.....tirale-put

Међу њима су Милица Стојадиновић Српкиња, Мина Караџић, Полексија Тодоровић, Драга Љочић, Бета Вукановић, Надежда Петровић, Исидора Секулић, Јелисавета Начић, Марија Мага Магазиновић, Видосава Ковачевић, Аница Савић Ребац, Зора Петровић, Десанка Максимовић, Лепосава Ст. Павловић, Милена Павловић Барили, Љубица Марић, Љубица Цуца Сокић ....

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3365
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Светислав Иван Петровић (1894 — 1962), био је филмски глумац, који се између два светска рата прославио на филмском платну у Европи.

- Један је од најтраженијих европских глумаца
- Учествовао као пливач на Олимпијским играма у Стокхолму 1912
- Снимио је око стотину улога у филмовима различитих жанрова у филмским студијима у Будимпешти, Бечу, Берлину и Паризу
- Краљ Александар му је уручио орден светог Саве првог степена

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3365
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

У књизи Петар Жебељан представља градитеље модерног српског идентитета

После књиге "Сабор јунака", у којој се налазе приче из наше богате и бурне прошлости, пре свега из периода Првог и Другог српског устанка, приређивач Петар Жебељан нам у књизи "Сабор српских великана" представља градитеље модерног српског идентитета у периоду између 1848. и 1918. године.

Књига на популаран начин представља многе интересантне и мање познате податке о знаменитим личностима. То је нека врста лексикона или именика, односно азбучника на чијем је крају дат попис свих личности.

Уз Србе, у овом изузетно важном периоду наше историје истакли су се и припадници других народа који су уграђивали своје знање, емоције и енергију у преображај српског друштва и помогли му да изгради свој национални и културни идентитет.

Петар Жебељан (1939) рођен је у Перлезу. Гимназију је завршио у Зрењанину, а југословенску и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1090344/sab.....identiteta

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3365
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Софија Соја Јовановић (1922 — 2002) била је прва српска позоришна и филмска режисерка.

Њена режија Сумњивог лица у Академском позоришту 1947. била је први покушај модерног тумачења Нушића. Заслужна је за процват Београдског драмског позоришта од 1951.

Режирала је и први југословенски дугометражни филм у боји Поп Ћира и поп Спира. Ово култно остварење од посебног је значајно за нашу културну баштину.

Њен деда по оцу је био Милан Јовановић, дворски фотограф, а његов рођени брат Паја Јовановић, познати српски сликар.
Миланов син је био Душан Јовановић Ђукин, познати српски вајар, а његова супруга глумица Невенка Урбанова.

По завршетку другог светског рата, организовала је, са још неколико студената наклоњеним уметности, прво Академско позориште.Прва представа коју је поставила у том позоришту било је Нушићево "Сумњиво лице".

Снимила је осам играних филмова, четири по Нушићевим комадима: „Сумњиво лице” (1953), „Др” (1962), „Пут око света” (1964), „Силом отац” (1970), док су „Дилижанса снова” (1960) и „Поп Ћира и поп Спира" (1957) снимљени по делима Јована Стерије Поповића. Ту су још и „Орлови рано лете”(1966) и „Пусти снови"(1968).

Снимала је још и Повратак Лопова, Мачак Тоша, Осма Офанзива, као и драму Андра и Љубица с којом је имала проблеме, јер се пародично односила према Скојевцима, па је завршила у бункеру заједно са многим другим забрањеним филмовима, иако је ова ТВ драма требала, на фестивал у Монте Карлу, да репрезентује Југославију.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3365
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Александар Ђ. Костић (1893 − 1983) био је српски универзитетски професор,лекар и пијанист

У Београду је завршио основну школу, гимназију и српску музичку школу (клавир и композицију) где је његов рад изузетно ценио Стеван Мокрањац, а у Стразбур завршава мајсторску пијанистичку школу.

- Један је од оснивача, првих професора и декан (1936—1939) Медицинског факултета у Београду
- Оснивач Института за хистологију и ембриологију
- Оснивач Ветеринарског (1938) факултета
- Оснивач Фармацеутског факултета (1939)
- Француски председник га је 1940. године одликовао Легијом части
- Пионир медицинске фотографије код Срба
- Уредник многих часописа
- Председник антиалкохоличарског покрета
- Председник Скаутске организације Југославије.
- Оснивач фотографске лабораторије при Хистолошком институту (1922)
- Покретач Београдског фото клуба (БФК) (1928).

Као учесник Првог светског рата професор Костић је учествовао у рововским борбама на подручју Гроцке. Мотивисан ратним успоменама, али и лепотом природе, 1932. године је на локалитету Дубочај одлучио да сазида кућу. Копајући темеље наишао је на археолошке налаз, међу којима су биле и две раскошне римске гробнице, што га је подстакло његово интересовање за археологију.
Током наредних 45 година аматерски се бавио археологијом и прикупљао артефакте пронађене на локалитету Дубочај. Године 1978. долази на идеју о оснивању музеја и целокупну своју збирку поклања општини Гроцка, са жељом да легат буде изложен у рестаурираној Ранчићевој кући. Музеј је ту и отворен, под именом „Завичајни музеј Гроцке”, Дубочајска збирка палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина професора Костића била је стална поставка.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 972 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 4 sakrivenih i 930 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., antonije64, Arahne, Asparagus, Cassius Clay, comi_pfc, Dimitrije Paunovic, doktor1964, draganl, Dvojac005, goxin, hologram, HrcAk47, hyla, ikan, kolle.the.kid, krkalon, Kubovac, Leonov, ljuba, Lucije Kvint, Luka Blažević, Lutvo_Redzepagic, Magistar78, Mcdado, milan.vukovic, milimoj, Milos82, Ripanjac, sap, ser.hill, Srki94, stegonosa, Sumadija34, vathra, VJ, Vlada78, Zoca