Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

11

Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Јован Гавриловић (1796 -1877) је био први председник Српског ученог друштва

- секретар Великог суда
- директор кнежевске канцеларије
- министар финансија
- члан Државног савета
- управитељ трговачке школе
- трећи намесник Милана Обреновића после смрти Михаила Обреновића
- проучавао српску историју
- прикупљао изворе о Првом српском устанку
- дао је велики допринос развоју просвете и модерном организовању српске државе

Гавриловић је оставио цело своје имање вредно 350.000 динара или 175.000 ф. за хуманитарни фонд. Из тог фонда ће учитељи примати пензију, а учитељска сирочад и удовице примати потпору.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Светозар Глигорић Глига

Рођен је у Београду 2. фебруара 1923.
Светозар Глигорић је тек са 13 година почео да игра шах.

Поломивши руку на фудбалу у којем је такође био добар, нову занимацију је пронашао гледајући старије суграђане како у једној београдској кафани мрдају црне и беле фигуре по табли са 64 поља.
Пошто је деци био забрањен улаз у ове угоститељске објекте, Глига је учтиво замолио домара да га пусти унутра да гледа одрасле како играју.

Долазио је свако вече и већ са петнаест година остварио је прве виђеније резултате на локалу.

„Постао је аматерски првак Југославије, а са 16 година и најмлађи мајстор у свету".

Уочи Другог светског рата, Глигорићу умире мајка, док је отац преминуо још док је био дете.
Глигорић се 1943. кришом придружио Петој пролетерској црногорској бригади као добровољац.

У партизанима је остао до краја рата 1945, из кога је изашао са два одликовања за храброст.
Хтео је да оде и да се бори и на Сремском фронту, али је уместо тога добио задатак да обнови шаховску игру широм југословенских република.
Шаховски велемајстор постаје 1951, и током каријере је освојио укупно 13 медаља на шаховским олимпијадама, док је 11 пута био шампион Југославије.
1951. године, постао је велемајстор шаховске игре, а онда су кренули да се нижу успеси који су му обезбедили статус „најбољег шахисте ван Совјетског Савеза".

Освојио је неколико међународних турнира, попут оног у енглеском Хејстингсу, шведској престоници Стокхолму и Мар дел Плати у Аргентини.
Учествовао је на више од 160 највећих светских турнира, а на око педесет је био први или је делио прво место.

Освојио је и 13 медаља на шаховским олимпијадама, такмичењима које се одржавају сваке друге године, мимо Олимпијских игара.

Једино злато у појединачној конкуренцији на првој табли освојио је у Минхену 1958.

Те године је проглашен и за најбољег спортисту Југославије у конкуренцији фудбалера Стјепана Бобека и Драгослава Шекуларца, атлетичара Фрања Михалића, гимнастичара Мирослава Церара.

У овом јужноамеричком граду је 1953. победио Пољака Мигела Најдорфа, тако што је први пут употребио варијанту Краљеве индијске одбране, после које је Пољак предао меч, а тактика потом ушла у теорију шаховске игре.

Међутим, уместо да понесе име по Светозару Глигорићу, названа је по граду где је настала.


Глигорић је играо са свим шаховским легендама тог доба - од Михаила Таља и Бориса Спаског, Тиграна Патосјана и Бента Ларсена, до Михаила Ботвиника и Бобија Фишера.


Радио је као новинар у дневном листу Борба, недељнику НИН као спољнополитички коментатор, и Радио Београду где је добио признање Златни микрофон.
Још у детињству, на првом грамофону је преслушавао француску химну Марсељезу и оперске хорове.
Написао је више десетина књига и објавио музички албум "Како сам преживео двадесети век".
Глига је одржавао контакт са Че Геваром, али и са дугогодишњим кубанским председником Фиделом Кастром.
Његов лик се нашао и на поштанској маркици, једна београдска улица и панчевачки шаховски клуб носе Глигорићево име.

Преминуо је у 90. години, 14. августа 2012.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Цветко Рајовић ( 1793 — 1873) је био српски политичар и судија Врховнога суда. Био је министар унутрашњих послова,председник Владе и министар спољних послова кнежевине Србије.

- управитељ Београда
- директор београдске полиције
- председник Државног савета.
- са Аврамом Петронијевићем У Петрограду су (1831) купили прву државну штампарију, на којој су се 1834. године штампале прве новине у Србији „Новине србске” у Крагујевцу
- иницирао да се за београдску варош купе први реквизити за гашење пожара који су постојали на тржишту
- сачинио детаљне одредбе о дужностима Управе вароши Београда,које су остале на снази током читавог 19. века.
- начинио прве кораке ка урбанизацији града.Довео у Београд 1834. године првог страног инжењера, Словака Франца Јанкеа из Беча. По Јанкеовом пројекту изграђено је много зграда – Ђумуркана, Саборна црква, Лицеј и друге

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Мирослав Чангаловић (1921 — 1999) је био српски оперски и концертни певач, бас, једно је од највећих имена у историји српске музичке уметности и европске опере.

Европска музичка јавност била је заинтересована за оперске бисере руске музике, првенствено захваљујући Фјодору Шаљапину, који је у међуратном периоду као постреволуционарни емигрант певао у западноевропским и америчким операма. Многи од уметника из западноевропских земаља теже су се уживљавали у руску психологију, за разлику од наших. Пошто је тадашњи СССР и Европу тада делила гвоздена политичка завеса, Београдска опера била је најпогоднији ансамбл за презентацију руских опера на Западу. Посебно јер је њен члан био Мирослав Чангаловић, бас шаљапиновског формата.

У то време, опере су се могле изводити на разним језицима. Овим делима, певаним на српском језику, Београдска опера је бриљирала на француским оперским сценама, уз награде и сјајне критике. Нашој опери и Чангаловићу учињена је част да у Опери Монте Карла изведу „Дон Кихота” на педесетогодишњицу светске премијере.

Његове најславније улоге су, на првом месту, улога Бориса Годунова, из истоимене опере Мусоргског, и улога Досифеја, из опере Хованшчина, истог композитора. Многи музички критичари сматрају га, после првог баса светске оперске сцене Шаљапина, најбољим.

- Награда Међународног жирија критике као најбољи певач сезоне на фестивалу Театар нација у Паризу за улогу Мефиста (1959)
- Награда Међународног жирија за улогу Бориса Годунова (1961)
- Орден Витеза реда уметности и литературе француске владе, у знак признања за његов допринос афирмацији дела француске музике ван граница Француске

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 587 korisnika na forumu :: 30 registrovanih, 4 sakrivenih i 553 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., AC-DC, Andrija357, Apok, aramis s, Battlehammer, Bloody, Chainsaw, Cobi026, cole77, crnitrn, Dorcolac, goxin, GveX, Krusarac, kulus, Lucije Kvint, Misirac, Recce, rodoljub, royst33, SD, segax1, Sr.Stat., srecko81, Toni, vlvl, wizzardone, xenvienne