Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

7

Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

offline
  • bibliotekar u penziji
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 519
  • Gde živiš: ZR

amstel2 ::Све ми је чуднији онај списак са почетка...Ко да га је азем власи саставио.
Видите и сами,ко све ту недостаје.

Александар Сандић (1836 -1908)

- читач и писар - лични секретар Вука Караџића, током студирања у Бечу
- један од најзначајнијих чувара српске културе
- aутop Xимнe Светoм Сави
- биo jeдини Cpбин диплoмaц знaмeнитoг професорa Францa Миклошичa
- издавао је и уређивао у Бечу"лист на немачком језику,"Ost und West"(Исток и Запад),1862-1865.
- написао три уџбеника за веронауку у основним школама
- скупљао грађу за историју српске књижевности и српског покрета 1848-1849.
- био је по мишљењу савременика, најбољи уређивач почетног дела календара
- издавао је свој "Годишњак" - велики српски народни илустровани календар

- . Утицао је тако на српске занатлије 1870. године, да се организују и повежу у занатлијске задруге. За њих је 1872. године покренуо и уређивао стручни орган "Српски занатлија" у Новом Саду

- покренуо је 1868. године и уређивао - писао чланке годину дана, први (ван Србије) српски црквени лист "Беседу", са додатком "Духовни зборник". У том "Зборнику" су објављиване црквене беседе и проповеди.

- Дао је фотографисати "Раваничку повељу" српског кнеза Лазара издату његовој задужбини - манастиру 1381. године. Уз ту диплому снимљен је и велики државни печет отиснут на њој. Одштампани су ти предмети у више димензија, и уз њих је професор написао опширан опис и стручна објашњења. Објавио је 1885. године то лепо илустровано издање, да би приближио народу вредно сведочанство његове старе славе и високих позиција, у средњем веку. "'Раваничка хрисовуља' - златописано писмо царско са златним царским печетом, јесте доиста један од најлепших српских споменика старих"


Не мора нико да одмаже, шифра "Нека медо, ја ћу". Кућа Сандића под заштитом, спомен плоча и надмудривање са наследницима, тек, дошло је дотле. Нису се договорили на време, када је град имао привреду и економију на нивоу, сада може само плач или шкрипа зуба...
Памтим ту кућу пре неких 55-60 година, као благо запуштену, са традиционалним тршчаним кровом.


https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/kad-ne-.....enjaninca/



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

@Бане
Ајде што град нема пара(наравно, то није оправдање),али шта раде покрајински и републички заводи за заштиту споменика?!Мени је то просто несхватљиво.



offline
  • bibliotekar u penziji
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 519
  • Gde živiš: ZR

Махом оно што и иначе- ништа.

У поменутом периоду када се заиста преливало, пре неких 40 година, дакле и ова кућа још била благо оронула, једно сећање за илустрацију.

Наш хор, Коча Коларов, достигао је солидан уметнички ниво, освојила се озбиљна признања, крајње време да се пригодно униформишемо. Од фазе бела кошуља/блуза, тегет пангталоне/сукња и ципеле да личе на озбиљне ка нечем мало пристојнијем и на око пријатнијем.
Осмишљено и испланирано, хаљине за девојке, ципеле једнообразне, сакои, панталоне, ципеле за момке, + лептир машна на качење. Нашле се одговарајуће конфекцијска и обућарска фирма, за нас 80-90 чланова.
Оде маестро Булован код референта за финансије једне од грана Серво Михаља, може ли спонзорство у износу неких 5 милиона? Наравно.
Врати се мучни диригент референту са -Извините, сада су нам израчунали све ставке и укупан цех је 6.165.000!?
Погледа га другарица референт као сеоску луду па уз- Професоре, ми само за ФК Пролетер дајемо 20 милиона МЕСЕЧНО, ноншалантно отписа 10 милиона.

Пара је тада било, али слух за неке проблеме није негован.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Захарија Стефановић Орфелин(1726 - 1785)

Орфелин Захарија родио се у Вуковару 1726. Звао се презименом Стефановић, па је ово презиме оставио, и саставио себи ново од Орфеја и Лина, старих грчких певача.

Бележе га као самоука, али је он много знао: писао је књиге, цртао карте, резао на бакру слике, и био је члан бечке уметничке академије.

Служио је као канцелиста у карловачког митрополита Ненадовића; био је благајник у владике темишварског Вићентија Јовановића; по том је учио децу спахије од Маче Јована Сапланцајије; живео је у манастирима Беочину, Гргетегу и у Ремети. Неко време боравио је у Новом Саду, код владике Путника, који га је послао у Беч штампару Курцбеку за коректора. Налазио се неко време и у Пакрацу код владике Јосифа Шакабенте.

Човек несталне нарави, није се могао дуго на једном месту скрасити.
Од њега су нам остали ови радови:

01. Краткоје наставленије, 1757.
02. Ортодоксос омологија или православноје исповједаније, 1758.
03. Краткоје о седмих тајинствах наставленије, 1760.
04. Плач Сербији јејаже сини в различније государства расјејалисја, 1761.
04. Ода на воспоминаније втораго Христова пришествија, 1763.
05. Сјетованије наученого младаго человјека, из рускога, 1764.
06. Мелодија к пролећу, 1765. Два пута штампана.
07. Первија начатки латинского јазика, 1767.
08. Славеносерпски магазин, 1768.
09. Житије Петра Великого, 1772.
10. Генералнаја карта всеросијкој Империји, 1774.
11. Положеније провунциј: Лифландије, Финландије, Карелије, Ингрије, и Курландије, и пр. 1774.
12. Карта геораф. Германије, Холандије, Даније, Пољане и проч. 1774.
13. Карта Мале Татарије, 1774.
14. Буквар за српску децу словенски, у Венецији, 1776.
15. Вјечни календар, у Вијени, 1783, Трн пута прешатампаван.
16. Искусни подрумар, у Будиму, 1808.
17. Прописи српски. И друго издање.
18. Седам степенеј премудрости.

Према својој великој љубави ка роду српском и ка вери православној, он се није знао уморити у разноврсним радовнма, који показују и његов велики труд и висок ступањ знања у сваком послу који је пословао.


Захарије Орфелин је крупна фигура књижевног живота Срба у Угарској током 18. века. Један је од најпросвећенијих Срба тога доба и први Србин који је писао и објављивао стихове, први пример штампаног песништва код Срба у 18. веку. Уз све то, Орфелин је покренуо у Млецима 1768. године Славено-сербскиј магазин, први српски часопис.

Био је свестрана личност. Јован Скерлић, који је први детаљно проучио српску књижевност 18. века и написао обимну студију о њој, пише о Орфелину: "живописац, бакрорезац, калиграф, картограф, писац богословских, школских, историјских и пригодних књига, физичар, виноградар, песник, издавач, увек пуки сиромах, он је све то био неких тридесет година наше књижевности, коју је готово сам неко време представљао и носио." То време је тражило такве људе који ће српском народу указати на непрегледно поље људских знања и започети темеље његове националне културе новога доба. Значај Захарија Орфелина истакли су Доситеј Обрадовић ("Захарија Орфелина име неће међу родом заборавити") и Добровски ("Нова српска књижевност почиње од Захарија Орфелина").

Орфелин је настојао да његово дело дође до читалаца па је зато штампао своје песме као засебне књижице, али и друге књиге
Умро је близу Новог Сада на Исаиловцу (добру бачкога владике) у највећој сиромаштини.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 479

Da malo dometem a i uz šalu spomenem kakvu je diplomatiju za to doba vodio Miloš Obrenović sas sliku kao prilog.

Da prostite svi a pogotovo onija iz LDži bi L i Ti.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Војо,послао би ја све политичаре код султана на преговоре..наравно и бивше.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Милан Влајинац (1877 - 1964),српски етнограф и агроном, лексиколог, декан Шумарско-пољопривредног факултета у Београду.

Влајинац је докторирао крајем 1902. године на Универзитету у Халеу. Путовао је по Европи и Србији истражујући пољопривредне теме, сакупљајући искуства различитих поднебља. Био је управник Топчидерске економије, учествовао је у балканским ратовима, био је на разним положајима у министарству пољопривреде и вода, све до 1920. када постаје ванредни професор на новооснованом Пољопривредном-шумарском факултету у Београду, а убрзо и декан и продекан.
Влајинац се бавио многим научним дисциплинама: аграрном економиком, правном историјом, етнографијом и историјском етнографијом, фолкористиком, лексикографијом.

Као свестрани истраживач, Влајинац је прикупљао грађу о селу и сеоским обичајима, нарочито оним везаним за пољске и пољопривредне радове, бавио се сакупљањем и народних пословица.

Најважнија дела:
- Речник наших старих мера у току векова
- Моба и позајмица : народни обичаји удруженога рада : опис, оцена и њихово садашње стање
- Згон или кулучење ван места становања од средњега века до нашх дана
- Историја производње памука
- Пољска привреда у нашим пословицама

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Станоје Станојевић (1874-1937) је био српски историчар
- први српски енциклопедиста
- члан Српске краљевске академије
- редовни професор Београдског универзитета
- оснивач, председник и први члан Историјског друштва у Новом Саду
- председник Југословенског историјског друштва и директор Југословенског историјског часописа

Станојевић се од младости активно бавио публицистиком и просветитељством. Писао је чланке за разне новине, нарочито за Политику чији је био један од оснивача. Био је директор и уредник „Народне енциклопедије Срба, Хрвата и Словенаца“, јединог дела те врсте на нашем језику које је штампано ћирилицом и латиницом. Та четвороделна енциклопедија има 4.000 страница, а на њему је сарађивало 160 аутора.

Важнији радови:
- Византија и Срби, Нови Сад 1906.
- Историја српскога народа, Београд 1908.
- Историја Босне и Херцеговине, 1909.
- Студије о српској дипломатици, Београд 1914-1935.
- Народна енциклопедија Срба, Хрвата и Словенаца“, покретач и уредник, Београд 1925.
Народна енциклопедија Срба, Хрвата и Словенаца 1
Народна енциклопедија Срба, Хрвата и Словенаца 2
Народна енциклопедија Срба, Хрвата и Словенаца 3
Народна енциклопедија Срба, Хрвата и Словенаца 4
- Свети Сава, Београд 1935.

Кућа др Станоја Станојевића је у Београду, на територији градске општине Стари град, подигнута је у периоду од 1897. до 1899. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе.
Попут већине споменика културе у Србији ,пропада у сред Београда.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Не би ми били ми,да смо бољи.Заборавност је наша или навика или болест.Али заборавити творца нашег првог устава је више од тога.

Димитрије Давидовић (1789 — 1838) ,српски политичар и дипломата, уставописац, новинар и публициста.

- заједно са Димитријем Фрушићем,писао аустријском цару Францу и добио дозволу за издавање новина под називом Новине сербске из царствујушчег града Вијене

- Од 1829. до 1833. године је био члан делегације за преговоре с Турцима, и заслужан је за њихов добар исход. Двапут је био у Цариграду, 1829. и 1831. године тражећи потврду српска права. Успео је да добије султанов хатишериф о наслеђу кнежевском. Код другог боравка руски посланик Бутегев му је у знак признања и поштовања поклонио велики скупоцени прстен са драгим каменом. Код следећег бављења српске депутације у Цариграду почетком 1833. године уручен му је руски Орден Св. Владимира IV степена.

- 1835. године је израдио Сретењски устав, који је обнародован исте године у Крагујевцу

- Главно његово историографско дјело, "Дјејанија к историји српскога народа"

" Мотри кумашине добро шта пишеш, да се негде не спотакнемо. Ти бар добро знаш с ким имамо посла. Никада ми Срби нећемо свима удовољити и вазда ће нас ветрови на овој ветромешини шибати. Него види када нас шибају да и какав заклон у том твом писанију нађемо"- по легенди рекао је књаз Милош Давидовићу.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Веселин Чајкановић (1881-1946),доктор филозофије, филолог, етнолог, преводилац, историчар религије, митолог, професор Универзитета у Београду и дописни члан СКА

- докторирао је код Крумбахера у Минхену (1907), на тему античких пословица
- учествовао у Балканским ратовим, као четник добровољац и у Првом светском рату
- У Бизерти је са француским инжењером, поручником Албером Офором, објавио је Француско-српски речник, а потом и Граматику, лексикон, и водич за разговор, који су служили за комуникацију српских и савезничких војника.Са њим је основао и Штампарију српских инвалида, где су инвалиди обучавани типографском занату, како би по повратку у земљу имали од чега да зарађују, али и да објављује и бесплатно раздаје корисне српске књиге.

- његовим залагањем основан је Централни каталог стручне литературе Универзитета у Београду
- за живота је објавио око триста библиографских јединица

- Штампане књиге на 12.000 страна и део преостале рукописне грађе су на молбу његовог сина Николе пребачени у Народну библиотеку Србије, а други део рукописне грађе (докторска дисертација и припремни текстови из старе српске религије) се налази у Архиву САНУ.

Након његове смрти, он и његово научно дело су пали у заборав, а проучавање етнолошког наслеђа у новом друштву престало је да буде приоритет.

Тек седамдесетих година 20. века Чајкановићев студент, а затим и сам као професор, Војислав Ђурић је бројне Чајкановићеве расправе и чланке, који су између два светска рата објављени у домаћој периодици, приредио и објавио у књизи „Мит и религија у Срба” (1973)

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 653 korisnika na forumu :: 9 registrovanih, 1 sakriven i 643 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Ageofloneliness, AMCXXL, Bobrock1, Japidson, Koridor, M1los, mrav pesadinac, Ognjen D., zlaya011