Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

9

Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

Владимир Влада Петрић (1928 — 2019) ,био je истакнути теоретичар, историчар и естетичар филма, професор Харвардовог универзитета и суоснивач Харвардовог филмског архива.

Професор Петрић је први научник који је стекао звање доктора филмологије у Сједињеним Америчким Државама, на Њујоршком универзитету.
На почетку своје стваралачке каријере бавио се филмском, телевизијском и позоришном режијом, да би се касније усредсредио на експериментални филм у разним формама. Добитник је низа награда у земљи и иностранству, међу којима је и престижна награда њујоршког Антологијског филмског архива.
У периоду од 1965. до 1968. године провео је три семестра на специјалистичким студијама на Свесавезном државном институту за кинематографију (ВГИК) у Москви. Током овог периода изучавао је совјетски филм под менторством Лева Кулешова.

1969. године, позван у Музеј модерне уметности у Њујорку да учествује у класификацији новоприспеле колекције совјетских немих филмова. Тада је примљен и на тек основано Одељење за изучавање филма на њујоршком Универзитету. Докторску дисертацију о међусобним утицајима совјетског и америчког немог филма одбранио је 1973. године. После доктората – првог те врсте у САД, позван је да предаје историју и теорију филма на Харварду, где је 1979. основао филмски Архив и постао његов први директор.

Као плодоносни теоретичар филма, Петрић је написао велики број књига .



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

Евстахија Арсић (1776 — 1843), прва жена славјаносербски писац

Од када је монахиња Јефимија после боја на Косову пољу спевала „Похвалу кнезу Лазару“, у наредна четири века се међу Српкињама није појавила ниједна,која ће се бавити писањем.
У време Карађорђевог устанка, у освит 19. века, Еустахија Арсић је била прва образована Српкиња коју обилато помињу и странци.
Написала је две поучне књиге у којима се преплићу стихови и проза: "Совјет матерниј обоега пола јуности сербској и валахијској" и "Полезнаја размишленија о четирех годиштних временех".



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

Павле Кенђелац (1766 - 1834)

- први Србин доктор теологије
- научник
- говорио је седам језика
- један од најученијих и најзначајнијих личности Србије 19. века
- објавио је први српски природопис „Јестествословије“
- друга дела: „Збитијасловије“ (историја најзначајнијих догађаја), „Црквена повесница“, „Проповед о покоравању властима“, „Надгробна беседа владици Петру Видаку“ и „Аутобиографија“.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

Napisano: 18 Mar 2021 0:59

Аврам Ђукић (1844 - 1906), генерал интендант Аустроугарске војске и историчар.

Био је школовани официр и у интендантској служби доспео је до чина генерала аустријске војске (Аустроугарске). Служио је у Бечу, Задру, Прагу. Историографијом се бавио као љубитељ, али веома савесно. Проучавао је прошлост Срба у тадашњој Угарској, односно данашњој српској Војводини, и то највише велику сеобу, историју шајкаша и српске хусарске регименте, буну 1848. затим устанак Пере Сегединца као и сеобе Срба у Русију, а са много пожртвовања испитивао је животе Срба аустријских официра.

Оставио је Матици Српској у рукопису велики рад: "Генерали и пуковници Срби у Аустро-Угарској од год. 1704 до данас". Из тог обимног дела публиковао је једино - "Живот Арона Станисављевића, барона вон Wellenstreit". Остали радови: "Кад су се Срби са патријархом Арсенијем III доселили у земље маџарске круне?", "Три писма патријарха Арсенија III Чарнојевића", "Установа и споменици угарских краљевских шајкаша", "Нешто за историју царске и краљевске Српске хусарске регименте".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

Napisano: 20 Mar 2021 21:36

Sirius ::Изоставио си Шабана Шаулића. Ено га у алеји заслужних грађана... Mr. Green

Једно је сигурно: доћи ће време, јер мора доћи, када ћемо се пред својим наследницима стидети свега овога што се данас, у овој ''држави'' дешава....а оправдања неће бити.


Дошло је то време..не само за срамоту,већ и за бес.


Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС) апеловало је данас да се преиспита одлука да Слободан Ера Миливојевић не буде сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

У саопштењу УЛУС је навео да је у петак, 19. марта незванично сазнао да канцеларија градоначелника Београда није уважила иницијативу тог удружења и Музеја савремене уметности да Миливојевић буде сахрањен у Алеји заслужних грађана, иако на дописе две институције упућене тим поводом није стигао одговор.

Неку реч о човеку,који је,ето, захваљујући идиотима,постао предмет развлачења по медијима на ужасан начин.
Ера Миливојевић је уметничку активност започео као део чувене неформалне групе шесторо уметника која је деловала у Студентском културном центру, и од тада је реализовао бројне перформансе и уметничке акције, по којима је познат и уважаван међу генерацијама уметника све до данас.

https://www.danas.rs/drustvo/ulus-da-se-preispita-.....zasluznih/

Dopuna: 21 Mar 2021 22:35

Срамота,шта се код нас ради...

Градоначелник Београда Зоран Радојичић уважио је апел Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) да уметник Слободан Ера Миливојевић буде сахрањен у Алеји заслужних грађана, саопштено је данас из тог удружења.

Како су навели, Радојичић је обавестио председника Управног одбора УЛУС-а Војислава Клачара да ће у понедељак Град Београд и званично донети одлуку.

https://rs.n1info.com/kultura/ulus-era-milivojevic.....-gradjana/

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

Јован Хаџић (1799 - 1869) је био српски књижевник из XIX века, који је био један од противника Вукове језичке реформе. Био је оснивач и први председник Матице српске, дописни члан Друштва српске словесности и Српског ученог друштва.

У Србију стиже 1837. године, где је као један од водећих правника био је истакнута личност јавног живота, учесник у политичким борбама и противник кнеза Милоша. Остаје у кнежевини српској до 1846. године, где се показао великим "рођеним" законодавцем. Састављао је предлоге закона на основу Устава кнежевине Србије 1838. године. Његово дело је српски Грађански законик. Радио је на устројству Врховног суда кнежевине Србије, али није стигао да заврши Законик о судском поступку. Допринео је побољшању положаја државних и судских чиновника.

Био је 19 година бесплатни управитељ и до смрти патрон Велике српске гимназије у Новом Саду. Помогао је тада даровитом гимназијалцу Светозару Милетићу да добије од епископа Јосифа Рајачића стипендију од 100 форинти.

Био је значајна личност и у културном животу: оснивач је и 1826. године први председник Матице српске, уредник Летописа и у почетку сарадник Вука Караџића. Међутим, средином 30-их долази у сукоб са њим око схватања књижевног језика. Хаџић се сматра за највећег противника Караџићевог, који је међутим 1866. године дозволио да се у Великој српској гимназији у Новом Саду, у којој је био управитељ, предаје по Вуковом и Даничићевом правопису, а старословенски по Миклошичу.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

Породица Ђаја

Да кренемо од најстаријег
Јован Ђаја (Мравињац, код Дубровника, 1846 — Београд, 18. јул 1928)брат Божидара Ђаје, је био српски политичар, новинар, државни саветник, министар и народни посланик

- био је уредник и власник политичког листа „Народ“ (1896—1906)
- дуги низ година је био директор и сарадник (1899—1928) „Трговинског гласника“
- сарадник „Рада“ (1874—1875) и „Бранковог кола“ (1908)
- превео је са француског, роман „Деведесет трећа“ Виктора Игоа
- са италијанског роман „Вереници“, од Александра Манцонија (1912)
- са латинског је превео Тацитове „Анале“, који су остали у рукопису
- написао је брошуру „Савез Србије и Бугарске“ (1904), као и расправу „Слике из класичног доба“ (1882)
__________________________________________________________________________________
Божидар Божо Ђаја (Дубровник,1850 - Хинтербрил код Беча,1914), био је српски капетан дуге пловидбе, заповедник брода, књижевник

- капетан Првог Краљевског српског паробродског друштва
- дело На­ши по­мор­ци са­чу­ва­но је за­хва­љу­ју­ћи ње­го­вој уну­ци, Ол­ги­ној ћер­ки Еми­ри Жив­ко­вић. Пр­ве три књи­ге ше­сток­њиж­ја На­ши по­мор­ци об­ја­вље­не су у из­да­њу За­ду­жби­не Или­је М. Ко­лар­ца, док су преостале три остале у рукопису
- го­во­рио је ита­ли­јан­ски, фран­цу­ски и ен­гле­ски
- предложио да се остарели реморкер „Делиград” из темеља обнови и претвори у праву салонску речну лађу, којом је пловио Дунавом 17 година
- на крају није уопште успео да од Краљевине Србије и Првог српског паробродарског друштва у коме је дотле радио, стекне икакву пензију(!)
___________________________________________________________________________________

Иван Ђаја (1884 — 1957) син Божидара Ђаје,је био српски биолог и физиолог, професор и ректор Универзитета у Београду, редовни члан Српске академије наука и уметности

- оснивач Физиолошког завода и прве Катедре за физиологију
- био је први дописник Политике из Париза
- докторирао је 1909. године, на Сорбони
- примљен у Француску академију наука, на упражњено место након смрти Александра Флеминга
- на његов предлог, имену Академије је придодата и реч „уметност“, па је тако САН постао САНУ
- написао је уџбеник „Основи физиологије“ , први те врсте у Србији
- објавио је две стотине радова
- један од школских другова био му је Ерцог Емил алијас Андреа Мороа
___________________________________________________________________________________
Алек­сан­дар Ђаја,други син Божидара Ђаје, био је агро­ном, аутор бројних дела и на­уч­ни са­вјет­ник у СА­НУ.
___________________________________________________________________________________

Има још један Алек­сан­дар Ђаја.Не знам да ли припада овом роду.
Рођен је 3. марта 1954. године у Београду, где је завршио основну школу, „Пету београдску гимназију“, студирао Општу књижевност са теоријом на Филолошком факултету, а затим дипломирао на Групи за драматургију, Факултета драмских уметности у Београду 1979. године.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

Napisano: 06 Apr 2021 1:11

Војислав Арновљевић (1895 -1989) био је лекар,професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности

- оснивач кардиолошке школе у Србији (и Југославији)
- организовао је прве курсеве из кардиологије за лекаре из целе земље
- објавио је око 90 студија из кардиологије и других области интерне медицине
- 1932. покренуо прве медицинске часописе – „Медицински годишњак“ .
- од 1948. до 1963. уређивао је "Лекарски приручник"
- Носилац Албанске споменице

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

amstel2 ::Михаило Герман,први српски дипломата у ослобођеној Србији.
Указом кнеза Милоша,1836 основано је прво српско дипломатско-конзуларно представништво, у Букурешту ,под називом "Српска агенција". Њен шеф је био Михајло Герман, а секретар Јован Гавриловић.
Михаило Герман био је личност од посебног поверења књаза Милоша, његов агент у Русији и Влашкој. Обављао је за њега важне послове у Русији, а седиште му је било у Букурешту.

А брат му,Јоаникије (Јанаћко) Јован Герман био ожењен Симеоном Обреновић, кћерком господар Јеврема Обреновића и Томаније Обреновић, рођ. Богићевић. У браку са Јованом родила је два сина .


Заборавих најважније да поменем у вези браће Герман Embarassed

Браћа Германи су имали развијене трговинске везе, нарочито са Влашком и Турском. Они су довозили и со из Влашке а радили су и све остале послове. Та разгранатост трговине, мамила их је да граде сами своју лађу која би пловила све до ушћа Дунава а по потреби се спуштала и Црним морем до Варне и Цариграда.

Почели су јануара месеца 1840. године градити једну такву морску лађу у Брзој Паланци, зато што су секли дрва из тамошњих шума. Доведени су нарочити мајстори из Цариграда који су градили лађу и радило се на њој две пуне зиме и једио лето. Крајем марта 1842. године лађа је довршена.

Лађа је била "брик" (са две катарке), имала је 16 шуха висине, 27 ширине и 72 шуха дужине. Могла је понети 300 000 ока. Но, што је најглавније, она је грађена тако да може, у случају потребе, Србији и као ратна лађа послужити те је одређено да би се на њој могло осамнаест топова сместити.

То би, дакле, била прва српска убојна лађа, „добровољна трговачка флота“. Стога су браћа Германи и дали овој лађи име "Кнез Михаило", а сам кнез, под чијим ће именом она по мору пловити, поклонио јој је српски барјак, под којим ће пловити.

Десетог априла 1842. године извршено је свечано освећење лађе а затим је она "торжествено бачена" у Дунав, одакле је лагано спуштена у Галац где су јој купљена једрила, конопци и сав остали једик потребан једној лађи која ће пловити морем.

Крајем априла 1842. године упловила је српска лађа под именом "Кнез Михаило" и под српским барјаком у Црно море. Zagrljaj

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1795
  • Gde živiš: Karlmarksland

Душан Ј. Поповић (1894-1965) је био професор на Катедри историјских наука, Филозофског факултета у Београду

- први историјски социолог у Србији
- оснивач Историјског друштва у Новом Саду
- уређивао је "Гласник истор. друштва у Н.Саду" најбољи домаћи часопис између два светска рата
- уредник зборника: "Војводина I и II"

Студирао на Филозофском факултету у Загребу и Бечу, докторирао у Загребу (1919), две године био на својеврсној специјализацији из социологије у Паризу, Бриселу и Лондону.(асистент 1921, доцент 1926, ванредни професор 1930, редовни професор 1935-1941). Уређивао Гласник историјског друштва у Новом Саду (1928-1940).
Пензионисан 1945. Између два светска рата на Катедри историјских наука увео предавања из историјске социологије, будући да је изабаран за доцента с тим «да на Филозофском факултету предаје историју Срба на социолошкој основи». Настојао да историјску грађу излаже према социолошким начелима. Објашњавао политичке сукобе у Краљевини Југославији различитим културно-историјским коренима српске и хрватске елите.
Дела:
- О Цинцарима (1927)
- О хајдуцима, 1-2. (1930; 1931)
- Србија и Београд: од пожаревачког до београдског мира 1718-1739 (1950)
- Велика сеоба Срба 1690: Срби сељаци и племићи (1954)
- Срби у Војводини, 1-3. (1957; 1959; 1963).

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 623 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 1 sakriven i 615 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: djordje92sm, dragoljub11987, Hoegaarden, ILGromovnik, kybonacci, vranjanac29, zlaya011