Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Персида Миленковић (1857 - 1943),ктитор Манастира Ваведења Пресвете Богородице у Београду

- заслужна је за подизање манастира Ваведење, који налази се на Сењаку
- са својим мужем Ристом подигла зграду Математичке гимназије у Београду и зграду у Змај Јовиној улици број 5 у Београду
- у Табановачкој улици је 1939. изградила сиротињски дом, зграду са 16 хигијенских станова

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Младен Јанковић (1831 — 1885) био је српски пречанин, лекар

- први управник Дома за с ума сишавше,прве психијатријске болнице у Србији коме је рад организовао по модерним европским стандардима
- учесник је Другог српско-турског рата
- један од оснивача и вишегодишњи (1873 — 1884) председник Српског лекарског друштва

Имајући у у виду да овај посао не може обављати лекар без стручне спреме, Санитетска управа Кнежевине Србије је одлучила да прво упути др Младена Јанковића у Немачку на тромесечно стручно усавршавање, код водеће личност у психијатрији др Вилхелма Гризингер, па тек онда га постави за управника.

Након што се др Јанковић упознао са уређењем душевних болница у Немачкој и стеко неопходно стручно знање из психијатрије, вратио се у Србију одмах је приступио бројним организационим и стручним променама у „Дому за с ума сишавше”. Из болнице је уклонио сва техничка средства ,са којима је "лечено" душевно болесно лице, као што су троструки бич, насилна столица и камџија. Док је у употребу задржао кошуљу за везивање најтежих, веома узнемирених и опасних болесника.

Сматра се да је др Јанковић, својим стручним радом постао управо прави зачетник психијатријске неге и лечења душевно оболелих особа у Србији.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Павле Бељански (1892 - 1965)
Српски дипломата и колекционар. Народу је завештао Спомен-збирку Павла Бељанског.

Дипломата с истанчаним укусом

Као дипломата од каријере Павле Бељански (1892 – 1965) задужио је српски народ, захваљујући љубави према сакупљању уметничких дела и истанчаном укусу који је диктирао њихов избор. Бељански је поклањао изузетну пажњу свету уметности, музејима, обиласку старина, антикварница и галерија, атељеа и места где су уметници излагали.

Живот Павла Бељанског може се пратити кроз периоде који укључују разне аспекте његове зрелости и каријере. Школовао се у Београду и Паризу, а током Првог светског рата био је на Крфу са српском војском.

Између два рата Бељански је као дипломата боравио у европским центрима, као што су Стокхолм, Варшава, Берлин, Беч, Париз и Рим, као и у Београду, где му је био дом. Уз непрекидно напредовање у служби, бавио се прикупљањем дела савремене југословенске уметности.

Период Другог светског рата провео је у Београду као пензионисани дипломата. Поново се активирао у дипломатској служби непосредно по окончању рата 1945. године, као шеф Протокола Министарства иностраних послова, у којем је био запослен до пензионисања 1959. године.

Последње године живота провео је у Београду трагајући за трајним решењем статуса своје изузетне уметничке колекције. Збирку је поклонио свом народу путем Уговора о поклону с руководством АП Војводине 1957. године. Спомен збирка Павла Бељанског коначно је отворена 1961. године у Новом Саду.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, natrix, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Иван Сарић (1876 — 1966),први човек из Србије који је полетео авионом.

Непуних седам година после летова браће Рајт и пола године пре лета првог Југословена Едварда Русијана.Летелицу је сам конструисао и израдио. Овај лет је изведен 16. октобра 1910. с хиподрома у Сарићевој родној Суботици. Успешан јавни лет посматрало је, чак, седам хиљада Суботичана. Сарић је иначе био свестрани спортиста, а пошто је годину дана раније у Паризу упознао је Луја Блериоа који је први прелетео Ламанш, то га је подстакло да се и сам посвети ваздухопловству.

Седиште авиона од прућа је сачувано и налази се у Музеју ваздухопловства код аеродрома Сурчин - Београд. У Музеју се такође налази и реплика авиона „Сарић-1“ у чијој изради је помагао и сам Иван Сарић. Почетком 1911. године Иван Сарић је усавршавао конструкцију свог авиона коме је дао назив „Сарић 2“. За ову летелицу сам је конструисао и мотор.

Први светски рат прекинуио је Сарићеву летачку делатност, али је конструкторским радом наставио да се бави целога живота. Иако самоук, био је даровит конструктор и проналазач различитих техничких изума. У ваздухопловству, поред авиона, конструисао је моторе, елисе и 1917. године је саградио и модел хеликоптера који је на пробама показао одличне резултате.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Коста Тодоровић (1887 - 1975) је био српски лекар инфектолог, професор Медицинског факултета у Београду и академик САНУ
Објавио је око 150 научних радова. Међу значајнија дела спадају књиге: Уџбеник „Акутне и инфективне болести“ и „Приручник за лечење туберкулозног менингитиса“

Он је први и једини препознао болест током епидемије вариоле вере у Југославији, 1972. године, јер се с тим већ срео током Првог светског рата.

Значајан је и његов рад на библиографији југословенских публикација из микробиологије, имунологије, епидемиологије и хигијене.
За дописног члана Српске академије наука изабран је 1947. а за редовног 1948. године. Био је члан Националне академије за медицину у Паризу.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::Гроф Сава је био "Рагузински" (преко Дубровника оде у Свет ). Осим разграничења зацртао је односе Русије и Кине који махом и даље важе.


У галерији РТС, сутра се отвара изложба о српском племићу, оснивачу руске спољне тајне службе

Прву православну цркву у Пекингу подигао је у 18. веку Србин, гроф Сава Владиславић Рагузински, племић и тајни саветник руског цара Петра Великог, царице Јекатерине и цара Петра Другог.

Владиславић је током процеса разграничавања Русије и Кине, у данашњој републици Бурјатији, основао погранични град Троицкосавск, назван у част Светог Саве српског. Мала варош је убрзо постала главни комуникациони и трговински канал са центаралном Азијом.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Херцигоња Никола – композитор, музички писац, мелограф (1911 – 2000).
Потиче из угледне породице Срба католика из Дубровника (његова мајка Љубица била је ћерка Петра Будманија). Композицију је дипломирао у Загребу 1935. код К. Одака и Б. Берсе.

За време студија, под утицајем П. Марковца и лево оријентисаних интелектуалаца, прихватио је идеологију која је обележила његов животни и стваралачки пут. По сопственом казивању, био је „југословен, атеиста и комуниста“.

После Другог светског рата (чији је био активни учесник од 1942) делује у Београду као руководилац музичког сектора у филмском предузећу „Авала“ и предавач историје музике на београдском Универзитету, а од 1950. преузима исту катедру и на Музичкој академији у Београду (Факултет музичке уметности од 1973), где ће потом до пензионисања (1975) бити профессор на Одсеку за музикологију.
Носилац је Ордена црвене заставе и добитник више награда, међу којима су и Тринаестојулска награда Црне Горе (1970), АВНОЈ-ева награда (1975) и Седмојулска награда (1981).

Аутентичан је стваралац хетерогеног и сложеног музичког језика, који се рано определио за национални музички смер, следивши узоре које су поставили велики представници музичког реализма М. П. Мусоргски и Л. Јаначек. Један је од најзначајнијих композитора вокално-инструменталне и сценске музике код нас. Његово стваралаштво најдубље је интегрисано са фолклором ових простора и књижевношћу писаца

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Марко Мартиновић (1663 — 1716) је био српски поморац, математичар и песник из Боке Которске.

- У родном месту је отворио и руководио једном од најстаријих поморских школа на Јадрану
- Постао је руски кнез, стручњак за хидроградњу и бродоградњу
- Млетачки сенат му 1698. поверава поморску обуку 17 руских племића које је Петар Први Велики послао да се оспособе за поморске официре.
- Написао је расправу о градњи бродова и посветио је свом ученику, кнезу Дмитрију Галицину (Дмитрий Галицын).
- У песми је описао ослобађање Херцег-Новог 1687. од стране хришћанске флоте у којој је било и 16 бродова из Пераста.

• 2Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Проф. др Смиља Костић-Јоксић (1895 - 1981) била је угледни педијатар, научни радник, ванредни професор на Катедри педијатрије на Медицинском факултету у Београду

- пријављује се за добровољно за болничарку у VII резервној болници у Београду
- шеф и оснивач првог Дечјег диспанзера у Београду у оквиру Дечје клинике
- оснивач Саветовалишта за одојчад
- писац
- аутор првих наслова и приручника из клиничке лабораторијске дијагностике у Србији
- прва жена доцент Медицинског факултета
- одликована је француском „Легијом части“ од стране француског председника (1952)
- одликовања, „Крстом Милосрђа“ и „Медаљом српског Црвеног крста“ (1912/1913)

Чињеница да је због доприноса науци 1940. године проф. др Александр Костић одликован Легијом части, а 12 година касније и његова супруга због залагања у примени БЦГ вакцине, сврстава их у јединствен пар супружника носилаца Легије части. У том тренутку, на свету постоји само још један брачни пар који носи иста одликовања – Пјер и Марија Кири.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Смиља Аврамов (1918 - 2018) била је српски стручњак за међународно право и члан Сената Републике Српске. У јавности је највише позната по обелодањивању и писању о злочинима и геноциду над Србима у двадесетом веку.

- докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду
- редовни професор међународног јавног права
- шеф катедре за међународно право и међународе односе
- студирала је и у Бечу и Лондону
- усавршавала се на Харварду и на универзитету Колумбија
- дугогодишњи председник Светског удружења за међународно право
- председник Светске конфедерације за мир и разоружање са седиштем у Лондону (ICDP)
- члан Извршног одбора Удружења правника света за борбу против нуклеарног наоружања
- члан Одбора за истраживање ратних злочина почињених од стране САД у Вијетнаму