Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

6

Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Властимир Павловић Царевац (1895 - 1965), српски музичар и диригент

- Завршио је Правни факултет у Београду и бавио се адвокатуром
- Основао је и руководио Народним оркестром Радио Београда
- Поставио је стандарде у вредновању народне музике
- Аутор је композиција „Свилен конац” и „Низамски растанак”

За "Низамски растанак" постоје више тврдњи о настанку.Чак се јавили и изетбеговићеви "историчари",који тврде,да је то бошњачка песма,која је настала давно Shocked ,за време Богумила,њихових предака.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Владимир Јакшић (1824 — 1899), Професор Лицеја

- Учествовао као добровољац у револуцији 1848—1849
- Ради у државној служби бавећи се статистиком
- Државном савету поднео је 1850. предлог о устројству и програму државне статистике. Требао је да чека пуних 14 година да би његов предлог био усвојен, тако да је тек 1864. основано статистичко оделење при министарству финансија, а он је тада постао начелник оделења.
- 1852. постављен је за професора Београдскога лицеја, где је предавао финансије, статистику, науку народне привреде и спољну трговину.
- 1858. изнио је у једној књижици приређеној за Светоандрејску скупштину предлоге како да се унапреди народна економија.
- Говорио је француски, немачки и руски језик.

- У Хајделбергу је студирао као професора Рауа, који је сматрао да се економија мора планирати према климатским условима одређене државе

- Одмах по повратку у Београд почео је са термометром да мери темпаратуру. На свом породичном имању на Сењаку свакодневно је мерио температуру од 1. јануара 1848. У почетку је мерио максималну и минималну темпаратуру ваздуха и бележио временске појаве.Падавине је почео да мери од 1850, а влажност ваздуха од 1855. Основао је мрежу метеоролошких станица, па је 1856. било 20, а 1857. чак 27 метеоролошких станица. У то време Србија је захваљујући Јакшићу имала једну од најгушћих мрежа метеоролошких станица у свету. Дуго времена био је први и једини метеоролог у Србији.

- Књижевни рад „Државопис Србије“ у 13 свезака; „Статистичка збирка“.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Милан Г. Недељковић (1857 - 1950)

- на предлог Јосифа Панчића добија стипендију за наставак школовања у Паризу
- први професор астрономије и метеорологије у Великој школи
- оснивач и први управник астрономске и метеоролошке опсерваторије у Београду

Значајно дело М. Недељковића, после Првог светског рата, јесте набавка астрономских, метеоролошких и других геофизичких инструмената на име ратне одштете.Добио за оно доба најбоље астрономске инструменте.Наиме,Немци су хтели ,да уступе коришћену и застарелу опрему,међутим Недељковић није пристао и прекинуо преговоре,да би после пристали(На притисак француског МИП-а) на оно,што је захтевао.
Из Јене су 1922. године допремљени у Београд девет телескопа са опремом у вредности од 4.372.000 златних марака, а инструменти су смештани у подрум тадашње Прашке банке. Било је то златно доба телескопа са сочивом у којима се прелама светлост.Највећи телескоп, чија је дужина цеви 10,5 метара, а пречник објектива 65 центиметара ,могао је да се пореди са тада најмоћнијим светским телескопом, постављеним 1901. године у Америци, са пречником објектива од 1,02 метара.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Светолик Радовановић (1863 - 1928)

- оснивач српске хидрогеологије
- реформисао српско рударско и шумарско законодавство
- са геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво
- као министар, донео је прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара
- установио недељно-празничне школе за шегрте
- издао први годишњак рударског одељења министарства привреде

- Дела:
"Увод у геологију источне Србије"
"О трусу"
"Подземне воде"
"Лијас код Рготине"
"Лијас код Добре"
"Црнајка с нарочитим обзиром на њен Догер"
"Доњолијаска фауна са Вршке Чуке"
"Келовеј код Вршке Чуке"
"Belemnites ferraginensis nov. spec. из клауских слојева источне Србије"
"О великом шаријажу у источној Србији

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Димитрије Нешић (1836 - 1904)

-професор и ректор Велике школе
- председник Српске краљевске академије
- министар просвете и члан Државног савета
- био је међу првих осам професора Велике школе који су бирали остали наставни кадар
- био је први директор Друге београдске гимназије
- био је професор светски признатом научнику Михаилу Петровићу Аласу
- написао први Закон о мерама ,који је усвојила Скупштина Краљевине Србије 1. децембра 1873.

За потребе кнежевине Србије 1872. је путовао у Беч, Вирцбург, Келн, Брисел са циљем да проучи њихове системе мера и да то знање употреби у Србији. Резултат овог рада био је доношење новог Закона о метарским мерама, који је изгласан у скупштини 1. децембра 1873. Осим тескта Закона о метарским мерама, Димитрије Нешић написао је и књигу „Метарске мере“. Ова књига одиграла је огромну просветитељску улогу у области мерења и мера у Србији тога времена.

Тим законом уведен је децимални метарски систем мера заснован на француским архивским прамерама метра и килограма. Државна служба мера је озакоњена при Министарству финансија Кнежевине Србије, са задатком да се стара о контроли мера. На челу те службе био је главни контролор, као највиши технички орган за мере, а преглед и жигосање мерила вршили су контролори у окрузима и срезовима.

Његов рад на Великој школи био је од пресудног значаја за образовање великог броја математичара који су потом чинили „Београдску школу“ математике.

Написао је следеће уџбенике за студенте:
- Тригонометрија, Београд 1875.
- Наука о комбинацијама, Београд 1883.
- Алгебарска анализа, I део; Београд 1883.
- Алгебарска анализа, II део; Београд 1883.

Штампао је 13 научних радова у „Гласнику Српског ученог друштва“ и у „Гласу Српске краљевске академије“.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Радослав Грујић (1878 — 1955) српски православни теолог и историчар

- професор је историје Српске Цркве на Богословском факултету у Београду
- дописни члан Српске краљевске академије
- професор у Скопљу на новооснованом Филозофском факултету
- покренуо је и уређивао Гласник Скопског научног друштва
- основао је Музеј Јужне Србије и покренуо је његово гласило
- у рушевинама манастира Светих архангела у Призрену пронашао посмртне остатке цара Душана
- прикупљао материјал и сведочанстава о геноциду над Србима
- прикупљао материјал за музејску збирку и евидентирању црквено-уметничких предмета у земљи и иностранству
- са Лазаром Мирковићем обишао 1937. Румунију и Мађарску и регистровао српске споменике и уметничке вредности
- обезбедио пренос моштију кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана у окупирани Београд
- Објавио је преко 270 научних радова

Током Другог светског рата је радио на збрињавању српских избеглица из ратних подручја и на прикупљању материјала и сведочанстава о геноциду над Србима.

Априла 1942. заједно са кустосом Музеја кнеза Павла, Миодрагом Грбићем, користећи се личним познанством и благонаклоношћу, ратног саветника при Управном штабу за Србију, мајора Јохана Албрехта фон Рајсвица, успели су да обезбеде пренос моштију српских светитеља кнеза Лазара из манастира Бешеново, те оскрнављене мошти цара Уроша из манастира Јазак и деспота Стефана Штиљановића из манастира Шишатовац, у окупирани Београд.Том приликом је констатовано да су биле опљачкане све драгоцености које су се налазиле са моштима.

Свети архијерејски синод га је умолио да сачини елаборат о начину регистровања и враћања однетих црквено-уметничких предмета. Убрзо је и формирана комисија коју су сачињавали представници црквених и државних власти, а која је требало да идентификује све драгоцености које су у току Другог светског рата, у четрдесет вагона, пренете у Загреб.
Црквене драгоцености чије је враћање одобрено, допремљене су априла месеца 1946. године, у једанаест вагона, у Београд.

Наредбом Министарства просвете, од октобра месеца 1945. године, све то уметничко благо требало је да се врати Српској цркви. Међутим, у току рада Комисије издато је накнадно наређење од стране Комитета за културу и уметност при влади ФНР Југославије „да се Српској православној цркви имају предати само културно-историјски и други предмети Српске православне цркве, манастира итд., који су однесени са територије НР Србије и њених области (Војводина), а сада се налазе похрањени у Загребу. Предмети са територије НР Хрватске и даље остају на истом подручју“.

Године 1945.Радослав Грујић, удаљен је са београдског универзитета и лишен националне части, пресудом од 3. априла 1945. У пресуди се као кључни доказ колаборација с окупатором наводи његов предлог Недићевој влади да организује Одбор за регистровање и опис уништених Српских националних драгоцености за време Другог светског рата.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Милан Ђ. Милићевић (1831 — 1908)

- један од оснивача Српске књижевне задруге
- председник Српског археолошког друштва
- оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године
- уређивао је службене Српске новине
- био је библиотекар Народне библиотеке
- уређивао је часопис „Школа“
- председник Српске академије наука и уметности (1896—1899)
- објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике

Његово највеће дело, је "Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба" из 1888. На ово дело надовезује се Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.

У делу је приказано животопис многих познатих и мање познатих, али свакако значајних људи са простора Србије и шире.
"Поменик" је од непроцењиве вредности за историчаре,који изучавају раздобље од ослобађања Србије до средине ХХ века.Ти радови били би прилично окрњени,да се Милан Ђ. Милићевић није латио истраживања по земљи.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Рафаило Ненадовић(мон.Хаџи Рувим) 1752 - 1804

- развио је значајну сликарску и резбарску делатност
- био је један од последњих великих српских дуборезаца и графичара из XVIII века
- развио правац,који је спој српске традиционалне и европске каснобарокне уметности
- одиграо значајну улогу у развоју ликовне културе у Србији крајем XVIII и почетком XIX века
- учествовао је у припреми Првог српског устанка


Приликом посете митрополиту Леонтију у Београду ухватиле су га дахије. Бачен је у тамницу и страховито мучен, не одајући никог и не признајући ништа, погубљен је 1804. године у Београду у време чувене „сече кнезова“. Сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Све ми је чуднији онај списак са почетка...Ко да га је азем власи саставио.
Видите и сами,ко све ту недостаје.

Александар Сандић (1836 -1908)

- читач и писар - лични секретар Вука Караџића, током студирања у Бечу
- један од најзначајнијих чувара српске културе
- aутop Xимнe Светoм Сави
- биo jeдини Cpбин диплoмaц знaмeнитoг професорa Францa Миклошичa
- издавао је и уређивао у Бечу"лист на немачком језику,"Ost und West"(Исток и Запад),1862-1865.
- написао три уџбеника за веронауку у основним школама
- скупљао грађу за историју српске књижевности и српског покрета 1848-1849.
- био је по мишљењу савременика, најбољи уређивач почетног дела календара
- издавао је свој "Годишњак" - велики српски народни илустровани календар

- . Утицао је тако на српске занатлије 1870. године, да се организују и повежу у занатлијске задруге. За њих је 1872. године покренуо и уређивао стручни орган "Српски занатлија" у Новом Саду

- покренуо је 1868. године и уређивао - писао чланке годину дана, први (ван Србије) српски црквени лист "Беседу", са додатком "Духовни зборник". У том "Зборнику" су објављиване црквене беседе и проповеди.

- Дао је фотографисати "Раваничку повељу" српског кнеза Лазара издату његовој задужбини - манастиру 1381. године. Уз ту диплому снимљен је и велики државни печет отиснут на њој. Одштампани су ти предмети у више димензија, и уз њих је професор написао опширан опис и стручна објашњења. Објавио је 1885. године то лепо илустровано издање, да би приближио народу вредно сведочанство његове старе славе и високих позиција, у средњем веку. "'Раваничка хрисовуља' - златописано писмо царско са златним царским печетом, јесте доиста један од најлепших српских споменика старих"

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1669
  • Gde živiš: Karlmarksland

Јованка Бончић-Катеринић (1887 - 1966)

- прва жена архитекта у историји Немачке која је стекла диплому инжењера
- поред многих дела,је и чувени Бански двор у Бањалуци
- аутор је Учитељског и Ветеринарског факултета

Колико је Јованка Бончић значајна у немачком “граду науке” потврђује и чињеница да једна награда коју додељује Универзитет у Дармштату, као и једна улица у студентском кампусу носе њено име. Од пре две године награда “Јованка Бончић” додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке.
Нажалост, у родном Нишу још нема ниједно обележје.
Срамота!!!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 509 korisnika na forumu :: 8 registrovanih, 1 sakriven i 500 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: bojank, cikadeda, dragoljub11987, kybonacci, nik8282, Snorks, sovanova95, zexoni