Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Димитрије Ј. Путниковић (1859—1910)
- оснивач Педагошког музеја у Београду
- иницијатор оснивања грађанских школа у Србији
- оснивач и уредник листа за децу „Мала Србадија“
- уредник часописа „Учитељ“
- оставио богат опус од 88 књига

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мирослава Мира Алечковић (1924-2008)
- дугогодишњи председник Удружења књижевника Југославије и Удружења књижевника Србије
- говорила је десет страних језика
- утемељивач Фондације Социјалне заштите и Солидарности
- уредник часописа за децу „Змај”
- на њену иницијативу, очишђена је и пренета из Кошутњака данашња Теразијска чесма, у центар града на Теразије
- председник Комисије за тргове и улице града Београда. У том својству председника Комисије за тргове и улице,успротивила се преименовањима улица које су већ добиле имена у центру града.
- председник Друштва Југославија-Француска и Србија-Француска
- помагала је и промовисала велики број младих песника из бивше Југославије, Србије и расејања
- стваралачки опус представљају 53 књиге за децу и одрасле
- аутор је текста песама "Друже Тито ми ти се кунемо", "Свечана песма" и "Југославијо"

Пар занимљивости
- Југословенски савезни политички функционер Стане Доланц тражио је од Мире Алечковић,да из свечане песме „Југославијо” избаци одређене речи, али она на то није пристала.
- Била је прво женско дете које се родило у српској херцеговачкој породици Алечковића, после пуне 482 године рађања увек само мушке деце.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јован Апостоловић (1730 — 1770) био је први Србин доктор медицине. Школованих лекара Срба није било све до 12. октобра 1757,када је Апостоловић, Србин из Будима, у Халеу одбранио докторску дисертацију.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић(1890-1949)
- Музичке студије је завршио у Оксфорду
- Записао је велики број народних песама, којима се инспирисао
- Написао је „Споменицу Стевану Мокрањцу“ и етномузиколошке студије „Музичке карактеристике нашег југа“, „Музичко дело нашег села“, „Народне мелодије у источној Србији“.

- Заслужан за оснивање Музичке академије у Београду
- Први ректор Муз.академије
- Диригент Првог београдског певачког друштва, којим је некада управљао Мокрањац. Са овим друштвом је извео чувену Палестринину Missa Papae Marcelli.

- Секретар Београдске филхармоније од њеног оснивања
- Учествовао је у оснивању Јужнословенског певачког савеза и Удружења југословенских музичких аутора (УЈМА).

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сава Текелија (1761 — 1842)
- први Србин доктор права
- оснивач једне од највећих задужбина изван Србије - Текелијанум
- председник Матице српске
- поклонио је своју личну библиотеку Матици српској,преко 9 хиљада публикација
- био је против Вукове језичке реформе
- набавља штампарију за Матицу српску
- покреће издавање књига
- потпомаже многе подухвате ове културне институције
- 1810. он и 12 сународника из Арада оснивају фонд за помагање српских ученика

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тиме,што је изостављен и скрајнут,почињен је ,не неправда,већ окрутан злочин према лику и делу ове громаде српске економије.
Константин – Коста Л. Цукић (1826 - 1879)
- ректор и професор Правног факултета Лицеја у Београду
- пише први уџбеник из економије у три тома под називом Државна економија
- ударио темеље финансијском систему Кнежевине Србије
- извршио реформе пореза и знатно повећао државни буџет
- формирао је Управу фондова, прву кредитну институцију,претеча српске Народне банке
- заслужан је за успостављање монетарног система Кнежевине Србије
- после 420 година добили смо званично средство плаћања у независној држави Србији, званој српски динар!

У то доба у Србији су постојале чак 43 различите врсте страног новца у оптицају. Његови напори на успостављању српске валуте крунисани су доношењем Закона о ковању српске монете, који је потписао кнез Михаило Обреновић 1868. године. Тада је у Србији почело ковање српског бакарног новца у апоенима 1, 5 и 10 пара са ликом кнеза Михаила на аверсу и годином производње 1868, круном и ознаком апоена на другој страни.
Првобитни предлог био је да се национална монета зове србљак, али је у Скупштини 1873. усвојен назив динар. Тако су Цукићеви напори успостављањем националне валуте уродили плодом. После пет година српски динар је добио и златну подлогу.

Као министар просвете претворио је Лицеј у Велику школу са три факултета. Реформисао је основне школе, гимназије и богословију, основао је реалку и вишу женску школу. Унапредио је школске програме и више места дао природним и техничким наукама. Увео је у средње школе музичко и ликовно образовање. Друштво српске словесности, које је кнез Михаило укинуо 27. јануара 1846. године, на предлог Косте Цукића поново је основано под новим именом – Српско учено друштво.

И на оном списку има места за Недића и Краљевић Марка,а за Косту Цукића нема.
И онда се чудимо како су Иво Андрић,Момо Капор и Петар Лубарда на истом месту са Шабаном и Џејом.
.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нађох на нету аустријски лексикон значајних личности,који су живели на територији Аустро-Угарске.Преко 17 хиљада биографија грађана ,који су дали допринос држави.Тај списак обухвата оне,који су умрли између 1815 и 1950 године.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Наравно да има Срба у доброј мери,од којих су многи непознати(сем у уским круговима) у садашној Србији.
-Адамовић Лујо (1864-1935), ботаничар
-Алексић Никола (1811-1873), сликар
-Александровић Љубомир (1828-1887), сликар
-Анђеловић Алберт (1820-1849), сликар

Чим будем имао више времена и прелистам лексикон,дописаћу имена људи,које је матица заборавила!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На оном списку недостаје Јеврем Обреновић (1790 - 1856).По којим критеријумима је склоњен са листе људи,који су допринели развоју Србије?Ништа ми није јасно...

У Шапцу је провео 15 година и својим делима сврстао се у ред знаменитих бесмртника. Зато се његов боравак у Шапцу назива „Јевремовим златним добом“. Својим визионарским деловањем ударио је темеље потоњег „Малог Париза“.
Да видимо његов, не мали допринос
- први клавир у Србији
- довео Јосифа Шлезингера у Србију
- по „европејски“ уредио главне улице,да се секу под правим углом
- прву грађанску болницу у Србији,са две просторије,већа за болеснике, мања за лекаре, 1826
- први савремени кревет и други намештај
- прва пенџерска стакла
- 1832. оснива у Београду јавну библиотеку,Јеврем је први дародавац књига

Званично,прву апотеку у Србији, 30. априла 1830. године указом кнеза Милоша Обреновића, отворио је Матеј Ивановић, фармацеут из Земуна. Налазила се тачно уз ресторан „Знак питања” у Улици краља Петра у Београду и представљала је језгро српске фармацеутске службе.

Међутим, Јоаким Вујић сведочи да је, 1826. године, у Шапцу затекао солидно снабдевену апотеку са лековима.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Добривоје Божић( 1885 - 1967),српски инжењер и конструктор најбоље светске аутоматске ваздушне кочнице на железницама.
Студирао је Карлсруеу и Дрездену, у Немачкој. Професор му је био и Рудолф Дизел, чувени конструктор мотора. По окончању студија 1911. вратио се у Србију.
"Кочница Божић" је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца усвојена 1922. а кад је Међународна железничка унија прогласила тај уређај бољим од свих дотадашњих 1928. усвојена је и у другим земљама. Божићева кочница непревазиђена је по једноставности конструкције, лакоћи руковања и снази деловања. И најсавременије железничке кочнице су усавршене копије "Кочница Божић".
У Србију се инжењер Божић вратио 1964. из емиграције у САД где се налазио од Другог светског рата.
За време Другог светског рата Добривоје и његова супруга Радмила, пребегли су са сином Драганом (рођен 1935) у Канаду. Пошто је, након одласка преко океана проглашен за издајника, државна власт је Добривоју Божићу одузела сву имовину.
Породица Божић је до емиграције живела у породичној кући у Крунској 69 у Београду. Након доласка Немаца, породица је протерана да живи у подруму виле. Божићи су, осим сина, имали и ћерку Весну која је умрла 1941. од упале слепог црева.

Након што је Добривоје Божић проглашен за идајника, одузета им је сва имовина, међу којом и породична кућа. Кућом тренутно располаже општина Врачар, а у њој се налази седиште Демократске странке.Током 2014. године завршен је поступак реституције и вила је враћена наследницима.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Леон Давичо (1926-2009)
Школовао се у београду до 1941. године
- за време 2СР био је у интернацији у Италији
- старији сарадник у Радио Југославији
- био је дописник из Лондона, Берлина, Париза и Рима
- оснивач је и главни уредник "Експрес политике"
- шеф је европског уреда за информације УНИЦЕФ-а са седиштем у Паризу
- директор за информације УНЕСКО-а
- портпарол високог комесаријата за избеглице УН из Женеве
- портпарол УНЕСКО-а
- водио акције за градњу школа за децу у Невесињу, Грудама и Мостару
- имао је редовну колумну у "Политици"
- председник Удружење страних новинара у Швајцарској
- потпредседник Женевског прес клуба