Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

8

Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1364
  • Gde živiš: Karlmarksland

Борис Костић (1887 - 1963) шахиста, први српски велемајстор

- осваја прво место 1909. године на турниру мађарских шаховских аматера
- у Бечу победио др Оланда са 7:0, шампиона Холандије
- у Келну Костић побеђује шампионоа САД-а, Ф. Маршала 5:3
- био и један од најбољих играча на слепо на свету
- течно је говорио више страних језика: руски, енглески, мађарски и хебрејски
- на турниру у Њујорку (у организацији шаховског клуба Менхетн) 1918. године био је други, одмах иза Капабланке, и постао је један од кандидата за шампиона света у шаху.

- У најтежим временима, за време Другог светског рата, показао се као несумњиви патриота. СС командант Шилер га је послао у концентрациони логор јер је Костић одбио да игра турнире „Слободна Европа“ и да на тај начин глорификује нацистички режим



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1364
  • Gde živiš: Karlmarksland

Михаило Герман,први српски дипломата у ослобођеној Србији.
Указом кнеза Милоша,1836 основано је прво српско дипломатско-конзуларно представништво, у Букурешту ,под називом "Српска агенција". Њен шеф је био Михајло Герман, а секретар Јован Гавриловић.
Михаило Герман био је личност од посебног поверења књаза Милоша, његов агент у Русији и Влашкој. Обављао је за њега важне послове у Русији, а седиште му је било у Букурешту.

А брат му,Јоаникије (Јанаћко) Јован Герман био ожењен Симеоном Обреновић, кћерком господар Јеврема Обреновића и Томаније Обреновић, рођ. Богићевић. У браку са Јованом родила је два сина .



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1364
  • Gde živiš: Karlmarksland

Тихомир Ђорђевић (1868 - 1944) ,етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.

- број његових радова је око седам стотина
- први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара
- поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описиваче народних игара
- први је научник у нас који је експлицитно указао на значај палеоантропологије за историју и етнологију

Године 1908. је кроз рад Незнано гробље у Жагубици, показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.
У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.

Најважнија дела:

- Из Србије кнеза Милоша, I и II, 1922-1924
- Цигани у Србији, докторска дисертација
- Наш народни живот, I-X

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1364
  • Gde živiš: Karlmarksland

Никола Живковић (Хаџи-Неимар) (1792 - 1870) био је први архитекта у обновљеној Србији кнеза Милоша Обреновића

Није познато да ли је имао више образовање. Изградио је многе државне зграде по налогу кнеза Милоша. После изгнанства кнеза Милоша 1839. године и Живковић напушта Србију. За време друге владе кнеза Милоша (1858 — 1860), враћа се у Србију и постаје „надзиратељ правителствених грађевина“ у Главној управи грађевина у Београду. На тој функцији остаје до смрти 1870. године.

Важније зграде које је изградио у Београду:
- Конак кнегиње Љубице
- Конак кнеза Милоша у Топчидеру
- Ђумрукана на савском пристаништу
- Црква светог Марка
- Велика касарна у улици кнеза Милоша бр. 31

Прве зграде (конаке) је градио у балканском стилу 18. века, а у каснијем периоду користи мање елементе тада актуелног средњоевропског градитељства.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1364
  • Gde živiš: Karlmarksland

Хећим-Тома Костић или Константиновић (1778 — 1848) је био српски видар. Славу је задобио лечећи најпознатије ратнике и војводе из Првог и Другог српског устанка. Сматрају га првим народним и ратним хирургом за време устанка и касније у обновљеној Србији.

Родио се у вароши Кожанима ,Македонија, син је чувене видарке Ћира-Мане.
1806. 15. јула, управни савет, осведочивши се о вештини Хећим-Томиној у лечењу, узима га за војничог лекара, и одређује му 60 гроша плаће на месец коју ће, вели се у акту, примити и кад не би било никога да лечи.

Из Смедерева кад је освојен Београд, преселио се и Хећим-Тома у данашњу српску престолницу, и ту је видао рањенике; и видао их је већином врло срећно.

Држао је и кафану ,за коју се сматра,да је прва „Српска кафана” ,смештена у кући,коју је на поклон од кнеза Милоша добио, као једна од ретких и најлепших свога времена.Ту свраћају познате личности културног и јавног живота. У њој се 1834. године заиграла прва партија билијара у Београду, а од исте године постала је прво читалиште Српских новина.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1364
  • Gde živiš: Karlmarksland

Сима Андрејевић-Игуманов ( 1804 — 1882), један од првих задужбинара у области школства и народне просвете.

- делио је богате прилоге у новцу и стварима црквама и манастирима по Старој Србији
- свесрдно је помагао школовање младих Срба
- осмислио је рад Призренске богословије много пре него што је покренуо питање њеног оснивања
- у Призрену је подигао угледну зграду и у њој отворио Богословско-учитељску школу
- у центру Београда се налази његова задужбина, Игумановљева палата

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1364
  • Gde živiš: Karlmarksland

Павле Јулинац (1731. или 1732 - 1785) је био писац прве објављене историје Срба на српском језику.

Не зна се где је рођен (вероватно у Сегедину, али може бити и Чуругу). Пореклом је из племићке граничарске породице, син официра Арсенија Јулинца а унук мајора Василија из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну. 1753. га је у Русију повео потпуковник Јован Шевић, један од предводника српске сеобе у Нову Сербију, где је започео каријеру војника.

Од 1762. ради при руском посланству у Будиму па у Бечу, а од 1783. налази се на месту руског генералног конзула у Напуљу. "Краткоје веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа" објавио је у Венецији 1765. под утицајем његовог пожунског професора Јана Томке-Саског. Превео је са француског и у Бечу 1776. објавио Мармонтеловог "Велизарија" роман опште популаран широм тадашње Европе.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1364
  • Gde živiš: Karlmarksland

Јован Монастерлија (166?-1706), српски подвојвода Хабзбуршке монархије и војни заповедник.

После Дугог рата(1593/1591-1606 између Аустрије и Турака), део српског становништва из Српског Ковина сели се 1606. године у Коморан. Ту је неколико њих 1655. добило племићку титулу а међу њима је био и Петар, отац Јованов.

Истакао се у борбама против Турске, у Великом бечком рату (1683 — 1699). После Велике сеобе Срба 1690. године у Хабзбуршку монархију, именован од стране цара Леополда за подвојводу 1691. Као заповедник српске милиције, истакао се у бици код Сланкамена 16. августа 1691. Године 1697. Монастерлија добија заповедништво над Петроварадинском тврђавом и задатак да изгради понтонски мост преко Дунава.

Заједно са патријархом Арсенијем III Црнојевићем сазвао је зими 1693/1694. скуп Срба официра у Баји. Скуп је сазвао да би се договарали о тражењу посебне територије, на којој би добили аутономију. Пошто је тај скуп сазвао унаточ забрани генерала Штаремберга са неколицином официра отишао је у Осијек да оправда своју акцију. Био је само укорен од ратног већа. Пошто се очекивао наставак рата Дворски ратни савет је ипак одлучио да донекле удовољи захтевима Бајске скупштине, па су предлагали насељавање Срба у јужну Бачку, Малу Влашку и околину Славонске Пожеге. Заједно са патријархом Арсенијем III Црнојевићем позван је 1694. у Беч, где их је цар Леополд Први опуномоћио да населе Србе на подручја између Дунава и Тисе.Када се обновио 1694. рат са Турцима командовао је коњицом и стражарио са хусарима у околини Титела да Турци не пређу Тису.

Цар Леополд Први је 1695. потврдио српске привилегије и успоставио Крушедолску митрополију, али брзо након тога аустријски генерали су тражили начина да све то обесмисле, пониште и наруше углед патријарха и Монастерлије.Након неког времена током 1696. изведено је разбијање српске милиције на пукове, потчињене немачким официрима и тиме су се битно смањиле овласти подвојводе. Подвојвода се истакао 1696. у бици код Ченеја, када је са четом Срба заробио једног турског пашу.Током 1697. под командом Еугена Савојског чувао је најпре мост код Петроварадина, а онда наступао до Ковиља.

После Карловачког мира 1699. повлачи се и од цара добија имања, а пошто је имао чин подвојводе претпоставка је да се радило о најмање 92 јутра земље, колико је војводама монархије следовало.
У службу поново ступа 1703. када је кнез Ердеља, Ференц Ракоци, подигао устанак против Хабзбуршке монархије. За заслуге у овом рату он добија чин пуковника. Непосредно пред смрт цар му додељује задатак да српску милицију прикључи у регуларну аустријску војску.

Током рата Монастерлија је са релативно малим снагама чувао дунавске прелазе од Будима до ушћа Драве у Дунав.Добио је задатак да српску милицију укључи у аустријску регуларну војску. У јесен 1706. са српском милицијом и царском војском кренуо је преко Великог Варада у Ердељ. У лову код Тереша изнад Солнока пао је са коња и сломио ногу, а онда је умро од последица пада.
Одликован колајном на златном, четвороструком ланцу. С лица колајне био је портрет монарха, а на наличју мађарски државни грб.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1364
  • Gde živiš: Karlmarksland

Димитрије Карамата (Караматов) (Катраница, око 1734 — Земун, 1789) је био српски трговац и родоначелник једне од најстаријих земунских породица.

Рођен је око 1734. године у месту Катраница код Кајлара, у Егејској Македонији. У Земун се доселио са браћом Анастасом и Филипом. Бавио се извозом свиња и као имућни трговац купио је 1772. године за 4.000 форинти једну од највећих и најлепших кућа у Земуну. У њој су приликом посете организоване поводом освајања Београда од Турака 1788. године, одсели престолонаследник Фрања и аустријски цар Јосиф II са својим ратним штабом. Кућу је украсио својим портретом и портретом своје жене, које је 1785. године урадио сликар Георгије Тенецки. Поред ове имао је још једну кућу, поседовао је 1776. године имање од 12,5 јутара оранице и ливаде. Заједно са осталим земунским трговцима подигао је 1785. године православну капелу у Еперјешу.

У Катраници се оженио Маријом, родом из Цариграда, из српске породице Грујић, и са њом је имао синове Атанасија, Александра, Јована и Теодора и ћерку Јулију.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

-Атанасије J. Карамата (1821—1868) 1848. министар финансија ("касир“, „благајник“, „азнадер") новоосноване Српске Војводине

-Марко J. Карамата, секретар кнеза Михаила

-академик Јован Карамата је био један од највећих српских математичара 20. века

- Унук Атанасија Карамате барон Јован Николић од Рудне био је ожењен Јелисаветом Обреновић, кћерком кнеза Милоша и сестром кнеза Михаила

-Потпуковник Озрен С. Карамата (1893—1973)

-Академик проф. др Стеван Карамата је познати геолог

Карамате су били у сродству са Николићима од Рудне, Мушицкима и Шашкијевићима.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1562

Porodična kuća Karamatina, koja je spomenik kulture, nalazi se u istoimenoj ulici koja vodi ka Dunavu i u starom je delu grada-ne opštine Mr. Green . U blizini se nalazi Gardoš kula, Nikolajevska crkva...Taj deo grada, je zaista poseban...Kao što je npr. Venecija za Italiju...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 725 korisnika na forumu :: 44 registrovanih, 12 sakrivenih i 669 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Atomski čoban, bojank, bufanje, danilopu, darkstar101, Dimitrise93, dragoljub11987, Drug pukovnik, Dzoni90, Gama, goxin, havoc995, HrcAk47, Insan, Joja2, kovinacc, Krusarac, KUZMAR, Libertas, Mercury, milenko crazy north, mirosdj, misa1xx, nenad81, pavle_pzs, pristinski korpus, Profica, radonjicsasa, RJ, rovac, royst33, S-lash, sabros, sakota79, samsung, shone34, Snorks, spektorsky, Sr.Stat., Sterilizacija, theNedjeljko, VJ, vobo