Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

8

Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1065
  • Gde živiš: Karlmarksland

Борис Костић (1887 - 1963) шахиста, први српски велемајстор

- осваја прво место 1909. године на турниру мађарских шаховских аматера
- у Бечу победио др Оланда са 7:0, шампиона Холандије
- у Келну Костић побеђује шампионоа САД-а, Ф. Маршала 5:3
- био и један од најбољих играча на слепо на свету
- течно је говорио више страних језика: руски, енглески, мађарски и хебрејски
- на турниру у Њујорку (у организацији шаховског клуба Менхетн) 1918. године био је други, одмах иза Капабланке, и постао је један од кандидата за шампиона света у шаху.

- У најтежим временима, за време Другог светског рата, показао се као несумњиви патриота. СС командант Шилер га је послао у концентрациони логор јер је Костић одбио да игра турнире „Слободна Европа“ и да на тај начин глорификује нацистички режим



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1065
  • Gde živiš: Karlmarksland

Михаило Герман,први српски дипломата у ослобођеној Србији.
Указом кнеза Милоша,1836 основано је прво српско дипломатско-конзуларно представништво, у Букурешту ,под називом "Српска агенција". Њен шеф је био Михајло Герман, а секретар Јован Гавриловић.
Михаило Герман био је личност од посебног поверења књаза Милоша, његов агент у Русији и Влашкој. Обављао је за њега важне послове у Русији, а седиште му је било у Букурешту.

А брат му,Јоаникије (Јанаћко) Јован Герман био ожењен Симеоном Обреновић, кћерком господар Јеврема Обреновића и Томаније Обреновић, рођ. Богићевић. У браку са Јованом родила је два сина .



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1065
  • Gde živiš: Karlmarksland

Тихомир Ђорђевић (1868 - 1944) ,етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.

- број његових радова је око седам стотина
- први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара
- поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описиваче народних игара
- први је научник у нас који је експлицитно указао на значај палеоантропологије за историју и етнологију

Године 1908. је кроз рад Незнано гробље у Жагубици, показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.
У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.

Најважнија дела:

- Из Србије кнеза Милоша, I и II, 1922-1924
- Цигани у Србији, докторска дисертација
- Наш народни живот, I-X

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1065
  • Gde živiš: Karlmarksland

Никола Живковић (Хаџи-Неимар) (1792 - 1870) био је први архитекта у обновљеној Србији кнеза Милоша Обреновића

Није познато да ли је имао више образовање. Изградио је многе државне зграде по налогу кнеза Милоша. После изгнанства кнеза Милоша 1839. године и Живковић напушта Србију. За време друге владе кнеза Милоша (1858 — 1860), враћа се у Србију и постаје „надзиратељ правителствених грађевина“ у Главној управи грађевина у Београду. На тој функцији остаје до смрти 1870. године.

Важније зграде које је изградио у Београду:
- Конак кнегиње Љубице
- Конак кнеза Милоша у Топчидеру
- Ђумрукана на савском пристаништу
- Црква светог Марка
- Велика касарна у улици кнеза Милоша бр. 31

Прве зграде (конаке) је градио у балканском стилу 18. века, а у каснијем периоду користи мање елементе тада актуелног средњоевропског градитељства.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1065
  • Gde živiš: Karlmarksland

Хећим-Тома Костић или Константиновић (1778 — 1848) је био српски видар. Славу је задобио лечећи најпознатије ратнике и војводе из Првог и Другог српског устанка. Сматрају га првим народним и ратним хирургом за време устанка и касније у обновљеној Србији.

Родио се у вароши Кожанима ,Македонија, син је чувене видарке Ћира-Мане.
1806. 15. јула, управни савет, осведочивши се о вештини Хећим-Томиној у лечењу, узима га за војничог лекара, и одређује му 60 гроша плаће на месец коју ће, вели се у акту, примити и кад не би било никога да лечи.

Из Смедерева кад је освојен Београд, преселио се и Хећим-Тома у данашњу српску престолницу, и ту је видао рањенике; и видао их је већином врло срећно.

Држао је и кафану ,за коју се сматра,да је прва „Српска кафана” ,смештена у кући,коју је на поклон од кнеза Милоша добио, као једна од ретких и најлепших свога времена.Ту свраћају познате личности културног и јавног живота. У њој се 1834. године заиграла прва партија билијара у Београду, а од исте године постала је прво читалиште Српских новина.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1065
  • Gde živiš: Karlmarksland

Сима Андрејевић-Игуманов ( 1804 — 1882), један од првих задужбинара у области школства и народне просвете.

- делио је богате прилоге у новцу и стварима црквама и манастирима по Старој Србији
- свесрдно је помагао школовање младих Срба
- осмислио је рад Призренске богословије много пре него што је покренуо питање њеног оснивања
- у Призрену је подигао угледну зграду и у њој отворио Богословско-учитељску школу
- у центру Београда се налази његова задужбина, Игумановљева палата

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1065
  • Gde živiš: Karlmarksland

Павле Јулинац (1731. или 1732 - 1785) је био писац прве објављене историје Срба на српском језику.

Не зна се где је рођен (вероватно у Сегедину, али може бити и Чуругу). Пореклом је из племићке граничарске породице, син официра Арсенија Јулинца а унук мајора Василија из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну. 1753. га је у Русију повео потпуковник Јован Шевић, један од предводника српске сеобе у Нову Сербију, где је започео каријеру војника.

Од 1762. ради при руском посланству у Будиму па у Бечу, а од 1783. налази се на месту руског генералног конзула у Напуљу. "Краткоје веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа" објавио је у Венецији 1765. под утицајем његовог пожунског професора Јана Томке-Саског. Превео је са француског и у Бечу 1776. објавио Мармонтеловог "Велизарија" роман опште популаран широм тадашње Европе.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 748 korisnika na forumu :: 39 registrovanih, 2 sakrivenih i 707 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, A.R.Chafee.Jr., amstel, Arhiv, Atomski čoban, Bane san, Bane_RS2, Botovac, brundo65, celeron, cvrle312, dane007, DH, djo97, djordje92sm, Doca, GreenMan, Hektor, Insan, Kibice, konstruktor, Korisnik038, kunktator, lovac12, Marko Marković, mercedesamg, Mercury, mrav pesadinac, Ognjen D., piton, proka89, ruma, shone34, Srky Boy, Stanlio, stegonosa, time, trajkoni018, vathra