Citat:ćȅla ž <G mn. ćélā> (19. st., pridjev ćelav od 18. st.)
△ òćelaviti svrš. <prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. rad. òćelavio/òćelavila
prid. trp. òćelavljen>, òćelavjeti svrš. <prez. òćelavīm, pril. pr.
rad. òćelavio/òćelavjela ž>, prȍćelav prid. <odr. -ī>, prȍćelavōst
osti, I -osti/-ošću>
△ ćȅlav prid. <odr. -ī>, ćȅlavac m <G -āvca, V -āvče>, ćȅlavčev
ćȅlavjeti (ćelávjeti) nesvrš. <prez. ćèlāvīm, pril. sad. -vēći, prid.
ćèlavio/ćèlavjela ž, gl. im. -vljēnje>, ćelávko sr hip., ćȅlavōst ž
osti/-ošću>, ćelètina ž augm. pejor., ćȅlica ž dem. hip., ćélo m <
♦ Balkanski turcizam (usp. rum. chel) od tur. kel ‘ćelav’.
Skok, Škaljić
www.ihjj.hr/dokumenti/Slovo_Cmeko.pdf
Ne bih ja tvrdila da mleko nije naša reč, osnova je zajednička u germanskim i slovenskim jezicima.
|