Prevod sa južnosrpskog na književni

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Драги форумаши, имам мали језички проблем. У питању је једна једина реченица која ме мучи већ дуже време:

Баба је дала по две јабуке на три детета, па казала да ги поделе прво са Јовану, а онда и са и Јована.

Како бисте ово рекли књижевним језиком?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baba je trima detetam dala po dve jabuke i zatim im rekla da ih podele, najpre sa Jovanom (devojcicom), a zatim i sa Jovanom (decakom).

Ovo sto sam izdvojio kosim slovima nisam sasvim siguran kako se kaze apsolutno knjizevno. Zbunjuje me dativ mnozine imenice "dete".

Kad se ovako pogleda, juznjacki je precizniji, jer razlikuje instrumentale imena Jovana i Jovan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trebalo bi da bude
Baba je TROMA DECE dala po dve jabuke i rekla im da ih podele, prvo sa Jovanom (decakom) a onda i sa Jovanom (devojcicom).

A da bi se izbegao ambiguitet instrumentala jedine imena Jovana i Jovan, moglo bi se reci:

... da daju prvo Jovani, a onda i Jovanu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

propali_matematicar ::Trebalo bi da bude
Baba je TROMA DECE...
Tačno, ali može i prirodnije (pošto se ovo ne čuje baš svakodnevno u govoru): Baba je dala po dve jabuke svakom od troje dece (dalje bi moglo ...i rekla da prvo daju deo Jovani, a onda i Jovanu).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta ako je bilo više od troje djece, a baba htjela da jabuke dobiju samo njena tri ljubimca . Tada ne bi išlo ...svakom od troje dece...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::Šta ako je bilo više od troje djece, a baba htjela da jabuke dobiju samo njena tri ljubimca . Tada ne bi išlo ...svakom od troje dece...


Bas tako, broj dece u prvoj recenici uopste nije preciziran, a "svakom od troje dece" ukazuje na to da ih je bilo tacno troje ili se bar takav utisak stice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije samo u pitanju preciziranje broja, mada nisam siguran šta se pod tim u ovom slučaju podrazumeva . Mene druga ''zamka'' privlači: šta ćemo sa zbirnim brojem?
Jedno dete, dva deteta, tri deteta, četiri deteta, petoro dece...Zašto onda troje dece? Video sam u RJN da je kod zbirnog broja moguće da i to bude(''žena s troje dece''), ali bih izbegao da to kažem, osim ako nemam raznopolnu decu.

PS
Da li ti stvarno tražiš odgovor na pitanje ili ga već znaš pa mi to sad rešavamo zadatak? Gde su sad te silne Nišlije i Leskovčani s foruma da priskoče u pomoć?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ма не, стварно не знам. Бројеви су једна од мојих највећих језичких недоумица. Сећам се, кад смо их учили у школи, а то је било пре мноооооооого, много година, да смо исписивали табеле мењања збирних бројева по падежима, и то за двоје, троје и четворо у свим родовима, и да сам ту видела облике које никада нисам користила, који су звучали незграпно и у нескладу са духом језика. Зато ми је та народски речена реченица занимљива, тачно и са лакоћом каже управо оно што треба. Занима ме шта се у међувремену десило са тим правилима по којима се мењају бројеви, јер је од тада прошло преко две деценије, а за то време никога нисам чула да их користи. Оно што се не користи престаје да буде правило, ваљда. Иначе, ја у говору употребљавам двома и трома као облик за датив, а код других бројева и падежа врдам, хватам кривине и изналазим разне начине да се тачно изразим а да истовремено избегнем облик који ми звучи нескладно, при чему никада нисам научила шта је стварно исправно.

Збунило ме оно два детета, три детета, али петоро деце. (Не замерите ми ако неспретно баратам појмовима, језиком сам на овај начин престала да се бавим са завршетком основне школе.) Дакле, ту се у набрајању користи општа именица дете. Ако она нужно прелази у збирну именицу деца након групе у којој је њих петоро, зар то чини нерегуларним набрајање по збирној именици од почетка? Мислим, мени је сасвим прихватљиво двоје деце, троје деце, итд. Сад сам и себе саму збунила. Да мало отпетљам - може ли се рећи двоје људи? Или је то два човека, а петоро људи? Ево компликације опет, одмах се намеће питање о полној структури групе о којој се прича (уз све поштовање значења именице човек које подразумева оба пола).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Баба је дала по две јабуке на три детета, па казала да ги поделе прво са Јовану, а онда и са и Јована.

Prelijepa rečenica, šta god ko mislio. I nije za "prevođenje."
Nadam se da ste saglasni u stavu da sintagma "književni jezik" nema nikakvu terminološku vrijednost u lingvistici. Ako se pod pojmom "književni jezik" misli na ono što je objavljeno u literaturi, onda bi taj književni jezik morao da obuhvati sve: od uputstva za upotrebu mog "Beko" frižidera, diskusija na svim forumima, "golišavih"-časopisa prepunih vulgarnosti....
Zanima me odakle je ova rečenica pozajmljena?
Napisana je varijetetom kakvim se govori u rodnom kraju Bore Stankovića i nema nedostataka. Savršeno se uklapa u dijalošku formu i savršeno odslikava govor područja na kojem je nastala.
Nema dileme: Baka je poslala "po dve jabuke na tri deteta." Kazala je ona i kako da se podijele i u konkretnoj "situaciji" (dijalog, monolog) sve bi bilo savršeno jasno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lid,

Na ova dva skena možeš pročitati suštinsko razjašnjenje tvojih nedoumica, bar u osnovnim crtama. Reč je , naravno, o ''Rečniku jezičkih nedoumica'', dragocenom štivu u ovakvim prilikama. S pozivom na normu, a dovoljno fleksibilan da ''otrpi'' i značajnije dileme nego što je ova.






Dubara,
Činjenica je da je ova rečenica lepa sama po sebi i da bi je bilo ko u leskovačkom, vranjanskom ili niškom kraju (pa i pirotskom, svakako) lako razumeo, što već jeste dovoljno sa stanovišta ispunjenja komunikacijskog čina. Naravno da nema potrebe da se ''prevodi '' jer je, bez obzira na veliku razliku u odnosu na književni jezik, ipak razumljiva. To što ona nije književno iskazana, to je neka druga priča. Iz svakog dijalekta može se izvući bilo koja rečenica i zadati učenicima da je pravilno , književno, napišu ili izgovore, no to je već , rekao bih, školska obaveza. U tvom postu nema , dakle, spornog mišljenja pa ga i ne spominjem u tom svetlu.

Mene je tvoj post inspirisao da razmislim o nečemu drugom - o ''prevodivosti'' i ''neprevodivosti'' nekih reči ili rečeničnog sklopa. Naravno, ti si glagolsku imenicu ''prevodjenje'' upotrebio u odredjenom smislu (sugerišeš da je rečenica razumljiva, što je tačno) i , kako rekoh, to nije za polemiku.

Meni je ovo interesantno: ponekad govorimo da postoje ''neprevodive'' reči, ali je istina da se sve može prevesti ili prilagoditi našem značenjskom sistemu, tako da to svi razumeju. Čuo sam da u Libiji usisivač zovu ''električna metla'' (bukvalan prevod). Sa stanovišta funkcije apsolutno tačno, čak preciznije nego naša reč (pošto razni mašinski sklopovi imaju svakave usisivače, brizgalice, mlaznice, itd). Kako god, ova baba nije imala problema sa razumevanjem njene rečenice. Sve smo lepo ''preveli''.