|
Poslao: 08 Jun 2010 12:43
|
offline
- Banop
- Super građanin
- Pridružio: 23 Maj 2009
- Poruke: 1475
|
Poceo sam da se spremam za prijemni pre nekih mesec dana i uradio sam celu zbirku sem oblsti "Fonetika" koju sam ostavio za kraj.
Evo bas juce pocnem da radim i stignem do polovine te oblasti gde pocinju glasovne promene (pr. "Koja glasovna promena je izvrsena u reci PRAŠKOVI").
E sad, meni nikako ne ulazi u glavu kako da odredim te glasovne promene ?
Unapred HVALA!
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2010 12:52
|
offline
- NiZdr
- Građanin
- Pridružio: 15 Feb 2010
- Poruke: 88
- Gde živiš: Kragujevac
|
Napisano: 08 Jun 2010 12:46
Verovatno palatalizacija.
prah > praškovi
sr.wikipedia.org/sr-el/Пал.....84;а
Dopuna: 08 Jun 2010 12:52
A može i nepostojano a.
prašak > praškovi
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2010 12:56
|
offline
- Banop
- Super građanin
- Pridružio: 23 Maj 2009
- Poruke: 1475
|
A nisi mi objasnio kako to da odredim ?
To je meni najveci problem
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2010 13:21
|
offline
- NiZdr
- Građanin
- Pridružio: 15 Feb 2010
- Poruke: 88
- Gde živiš: Kragujevac
|
Napisano: 08 Jun 2010 13:11
Za nepostojano a ti je lako, i sam vidiš da se a iz osnovne reči u jednini izgubilo.
prašAk > praškovi
A za palatalizaciju nisam siguran. Kod palatalizacije ti se K, G i H menjaju u Č, Ž i Š kada se nađu ispred A, E i I.
primer
k > č – radniK > radniČe!
g > ž – vraG > vraŽe!
h > š – duH > duŠe!
Citat:Situacije koje ilustruju palatalizaciju su:
ispred e u vokativu jednine muškog roda:
k > č – radnik > radniče!
g > ž – vrag > vraže!
h > š – duh > duše!
ispred e u prezentu glagola čija se osnova završava na K, G ili H:
k > č – reke teku > reka teče
g > ž – ja mogu > ti možeš
u oblicima množine imenica oko i uho:
k > č – oko > oči
h > š – uho > uši
treće lice množine prezenta i glagolski prilog sadašnji:
k > č – gukati > guču, gučući
g > ž – strugati > stružu, stružući
h > š – mahati > mašu, mašući
u aoristu nekih glagola:
k > č – rekoh > reče
g > ž – digoh > diže
h > š – kazah > kazaše
pri gradnji deminutiva:
k > č – momak > momčić
g > ž – krug > kružić
h > š – dah > dašak
u tvorbama reči:
k > č – mrak > mračan
g > ž – dug > dužina
h > š – strah > strašljiv
kod trpnih glagolskih prideva:
k > č – vuk-en > vučen
g > ž – trag-en > tražen
u nekim slučajevima kod imenica koje se završavaju na Z ili C: knez > kneže, vitez > viteže, lovac - lovče - lovčev, ptica - ptičica - ptičurina, ulica > uličica
Dopuna: 08 Jun 2010 13:21
Ako ti nije hitno sačekaj Siriusa (ovo je njegov fah) on ume to lepše da objasni ili mu pošalji privatnu poruku.
boske.rs/stranice/palatalizacija.html
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2010 13:24
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18166
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Druga palatalizacija (sibilarizacija).
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2010 20:37
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
Napisano: 08 Jun 2010 20:31
Sirius, nije sibilarizacija već palatalizacija ako misliš na p r a h
p r a h a k ovde vidiš da ne možemo izgovarati prahak već se zadnjonepčano h našlo ispred a i prešlo u š.
p r a š a k
p r a š - k o v i vidiš da se u jednini ove reči pojavljuje a, a u množini ga nema, dakle nepostojano a.
Inače NiZdr je veoma lepo prikazao gotovo sve slučajeve gde se vrši ova glasovna promena.
Čak je izvršena i u rečima tipa bolnički ,vojnički gde se na gramatičku osnovu bolnic/vojnik dodaje sufiks -ski pa se dešava neka vrsta palatalizacije.
Dopuna: 08 Jun 2010 20:37
Banop, preporučujem ti da ideš na sajt Ministarstvo prosvete, tamo otvoriš Najnovije i pronađeš Simulacija kvalifikacionog ispita, pa vežbaš. Srećno!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2010 21:10
|
offline
- Banop
- Super građanin
- Pridružio: 23 Maj 2009
- Poruke: 1475
|
@ketika
Radio sam vec taj test ali nikako nemogu da shvatim te glagolske promene.
Meni nije problem samo palatalizacija vec i ostale glasovne promene.
Naucio sam one osnovne definicije ali i dalje imam potreskoca oko prepoznavanja.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2010 21:41
|
offline
- mcrule
- Legendarni građanin
- Michael
- Spy[Covert OPS], Gathering Intel/Info & The Ultimate Like Master[@ MyCity]
- Pridružio: 21 Feb 2010
- Poruke: 16934
- Gde živiš: 43.6426°N 79.3871°W
|
Ja se secam meni je bio problem nepostojano A, to nisam znao da prepoznam, a najlakse se prepozna jotovanje barem po meni.Mozda je jotovanje najlakse prepoznati kad vidis kod nekih reci ono đ to je od dj ili ć to je od tj vidis ima svugde to J primer: Glad + ju-Glađu To nekako jos znam da opisem.Nemoguce da jos nisi shvatio bas je lepo objasnjeno gore od strane ostalih korisnika.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2010 09:26
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
Napisano: 09 Jun 2010 9:21
Definicije treba da se znaju, ali zadatke treba vežbati, pa kad ti "klikne", rešavaćeš ih kao ukrštene reči. Ja uvek savetujem da se reči pišu pa potpisuju drugim rečima i odmah ti je lakše- kao što sam pokazala.
Na primer:
N mn. d e v o j k e v r a b a c
v r a p c i
G mn. d e v o j Ak a
odmah vidiš nepostojano a uočio si nepostojano A , a posle
u Nmn. ga nema, a u Gmn. se njega vidiš da su se jedno pored drugog
pojavilo. našli B i C nejednaki po zvučnosti pa
treba da se izjednače. Prvi suglasnik
je kao što vidiš zvučan,
a drugi je bezvučan i prvi mora da
pređe u svog bezvučnog parnjaka P.
Vežbaj, piši reči, lakše je!
Dopuna: 09 Jun 2010 9:26
Molim zamenite prethodno ovim jer se nešto pomešalo
d e v o j k e
d e v o j Ak a
nepostojano a primećuješ i sam kada ovako napišeš
v r a b a c
v r a P c i
nepostojano a odmah vidiš (iz aviona), i jednačenje suglasnika po zvučnosti
|
|
|
|
|
|
