U principu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Systems,
Gde si ti, čoveče, do sada? . Najpre, srećna ti Nova, 2007. godina i da je provedeš i u lepim polemikama. Pomislio sam već da je ovde sve rečeno.
To što si naveo jeste za raspravu i to veoma ozbiljnu - ali na forumu filosofija (ne znam da li ovog foruma od nas ima; valjalo bi ga uvesti). Razumem tvoje vidjenje denotacije reči princip i mogao bih s tobom o njoj da raspravljam, no to bi na ovoj temi bilo OT. Bojan je precizno napisao lingivističko mišljenje o tome i dobro bi bilo da se na tome zadržimo.
Zašto bi, inače, tvoji redovi bili poslednji u vezi s ovom temom? Laki je malo nervozan? Možemo mi da iskopamo i rovove, pa svako iz svog rova da ''ispaljuje'' svoje Nepokolebivo, Vrhovno i Nepromenjivo, Jedino i Sveto mišljenje, ali znamo dokle ćemo tako stići. Nemoj da se ljutiš na ovo malo ironije, ali stvarno nije red da ignorišeš svoje sugradjane ako stvarno imaš nešto da kažeš.
Kolegijalni pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja pitah i profesora Stilistike i retorike koji mi je potvrdio da je ovaj izraz postapalica i da nema veze sa zivotom i knjizevnoscu... kao i u sustini... Ko misli da i on gresi neka upotrebljava ovaj izraz sto moze u vise principa jer u principu nema principa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanje je sad hoćemo li se pouzdati u ono što je profesor rekao reda radi, tek da dâ neki odgovor, ili u ono što uredno piše u merodavnoj literaturi. Zar je sramota, kao što sam pitao u prošloj poruci, reći: „Nisam siguran, proveriću u literaturi pa ću javiti“? Nažalost, većina profesora želi da oda utisak kako napamet zna svaki detalj iz pravopisa, gramatike, stilistike, leksike (što je apsurdno), pa će na pitanje studenta brže-bolje dati bilo kakav odgovor tek da ispadne kako on sve zna, a da li je odgovor tačan — e to je manje bitno.

Zamoli profesora da pogleda u Rečnik Matice srpske, odrednicu princip, pa ako ima i malo obraza, reći će da je pogrešio; a ako nastavi da tvrdoglavo insistira na svojoj tvrdnji („Ja pogrešio?! Taman posla da ja pogrešim, mogu rečnici pisati šta hoće kad je ispravno onako kako ja kažem!“), to više nije samo njegov problem već je i problem onih koji su ga zaposlili.

Izvinjavam se na tonu ove poruke, ali ovakve pojave se zaista ne mogu tolerisati (a redovno se sreću, što je najžalosnije). Profesori se doživljavaju kao autoriteti, njihova reč se uzima za neprikosnovenu, i sve bi to bilo u redu samo kad bi dotični profesori upravo zbog toga pazili šta govore (a uvek je u rezervi pomenuti odgovor „Nisam siguran, proveriću u literaturi pa ću javiti“).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Knjiga Recnik Matice srpske je takodje autoritet koga takodje pisu ljudi od autoriteta. Ostavimo se profesora,asistenata knjiga i autoriteta i molio bih te da mi ti objasnis bez pozivanja na bilo sta ili koga i da kazes sta zapravo znaci "u principu"- ne kako se upotrebljava kod nas (jer se kod nas i "cak stavise" upotrebljava i znamo sta znaci,ali nije pravilno), vec sustinski gledano sta izraz zeli da kaze? Unapred veliko hvala

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači, kao što sam (pre)pisao, „u opštem, u osnovnom smislu“.

Primera radi, neko pita da li je pravilno ćirilički ili ćirilični, a neko drugi odgovori: „U principu, može i jedno i drugo, ali bolje je reći ćirilički“. Dakle, pitanje je samo šta je ispravno, bez dodatnih detalja. „U principu“, tj. u osnovnom smislu reči pravilno, odgovor je i jedno i drugo, i tu nije potrebno ništa više dodati — odgovoreno je na osnovni smisao pitanja; međutim, pored ovog osnovnog smisla, onaj ko je postavio pitanje možda bi želeo i dodatno objašnjenje, pa zato ovaj drugi dodaje „...ali bolje je reći ćirilički“.

Što se tiče poređenja autoriteta profesora s autoritetom rečnika, to baš i ne stoji. U lingvistici mnogo stvari je pitanje dogovora, pa zato postoje institucije (Matica srpska, Odbor za standardizaciju) koje određuju koji će se dogovor poštovati. Neka taj profesor napiše rečnik u kom će izneti svoje viđenje stvari, pa ako dotične institucije taj rečnik ozvaniče, onda ću se i ja prikloniti njegovom viđenju. Do tada, njegova je dužnost (samim tim što je postavljen na mesto profesora) da studentima predaje onako kako je zapisano u zvaničnoj literaturi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmm... Nisi mi odgovorio na pitanje. Opet si mi (pre)pisao kako se on upotrebljava ali mi nisi rekao da li postoji univerzalni princip pa da se onda moze reci U principu si u pravu ili U principu moze i jedno i drugo... Zar nije lepse i preciznije reci
U sustinskom smislu moze i jedno i drugo
ili samo Moze i jedno i drugo...
S obzirom na postojeci pravopis moze i jedno i drugo
Pozeljno je upotrebljavati prvi primer ali se moze upotrebljavati i drugi oblik
NE? "U principu" zvuci lepse i nacitanije?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SYSTEMS ::...ali mi nisi rekao da li postoji univerzalni princip pa da se onda moze reci U principu si u pravu ili U principu moze i jedno i drugo...
Ovo je vrlo tipičan primer argumenta koji u lingvistici jednostavno ne prolazi. Lingvistika nije matematika, pa da neki izraz iseckamo na pojedinačne reči, onda svaku od njih analiziramo za sebe, i na kraju zaključimo: „Eto, izraz je besmislen!“ Ne postoje džabe pravopisi, gramatike i rečnici, i koga zanima da li je nešto pravilno, može se infromisati isključivo tamo, a ne korišćenjem nekih analogija i čega sve ne. Uzmi, primera radi, izraz „srce mu je sišlo u pete“; biste li ti i tvoj profesor reformator rekli da je taj izraz pogrešan, jer je svima jasno da srce ne može sići u pete?

Štaviše, sve ovo što sam gore napisao rekao sam uopšteno, ne vezujući se za frazu u principu. Što se nje same tiče, imenica princip ima dva značenja: pored ovog koje ti pominješ sve vreme, princip označava i osnovu (kao kad kažemo, primera radi, da su na dogovoru u Beču primljeni principi Vukovog književnog jezika). Bilo kako bilo, ovakvo objašnjenje uopšte nije potrebno: još jednom naglašavam da jezik nije matematika, a ono čime se ti vodiš sve vreme je vid logike kakva u jeziku jednostavno nema utemeljenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa možemo da kažemo i da "u principu" znači (otprilike kao) "u opštem slučaju". A onda definitivno postoji i matematičko-logičko utemeljenje - izraz nije asocijativan u opštem slučaju (no ima kad jeste), na primer, slično je kao - u principu mi ne smeta njegovo ponašanje (ali mi nekada smeta).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eto ti sad... Procitaj jos jednom sta sam napisao, ako ne shvatis nikada nisi ni mogao. Dokopacu se knjige koja detaljno objasnjava ovaj primer i nadam se da ces tada shvatiti, ne i nuzno priznati gresku. A do tada neka ti je sa srecom u upotrebi ovog primera

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SYSTEMS ::Dokopacu se knjige koja detaljno objasnjava ovaj primer i nadam se da ces tada shvatiti, ne i nuzno priznati gresku.
Čini mi se da od samog početka ja koristim knjige, a ti barataš nekom svojom nepotkrepljenom logikom (koja u lingvistici nema smisla, kao što sam objasnio u prošloj poruci, a na sve to ti imaš da dodaš samo: „Pročitaj još jednom šta sam napisao, ako ne shvatiš nikada nisi ni mogao“; shvatio sam vrlo dobro, samo izgleda ti nisi shvatio da tvoj način razmišljanja u ligvistici nema smisla), i pozivaš se na isto tako nepotkrepljeno mišljenje nekog profesora. Nabavi tu knjigu, vrlo rado ću pročitati šta ćeš iz nje preneti (nisam siguran kakva je to knjiga koja je merodavnija od Rečnika Matice srpske, ali neću da se bavim nagađanjima; sačekaćemo).