TECH deo OPŠTI deo VOJNI forumi

Blog korisnika nevena nevene

put za Valhallu
Idi na vrh
There is a road and it leads to Valhalla
where only the chosen are allowed
There is a boy with a dream of Valhalla
a place in the land of the gods

But in the heart where the fire burns forever
Where life goes on for those who fell in battle
The gods are waiting the moment he falls in a fight
And he will rise when the sun goes down

Raised high his sword
As he cried out Valhalla
His dream had become reality
And tonight he will die
On the road to Valhalla
Chosen to feast with the gods

But in the heart where the fires burn forever
Where life goes on for the mighty and ........
The journey has finally come to an end for the boy
And he has reasons as the greatest of them all
idi...
Idi na vrh
- Idi, Neno sine, idi, spava mi se...Hoću da spavam...Najlepše mi je kad spavam, jer me onda ništa ne boli, ništa ne osećam.

Glava mu je klonula na jastuku i zaspao je mirnim snom. Bar mi se tako činilo...Posmatrala sam ga, nadvila se nad njega i izljubila te upale obraze.
Nena sin je otišla.
Otišao je i tata...
Srešćemo se u večnosti...
što li ga nema...
Idi na vrh
Nema ga...tražim, gledam, proveravam, trljam oči kojima ne verujem, al džaba- nema ga, pa ga nema. Oće li mi neko reći šta nam je sa Tuzorom, gde se dede, nekako mi prazno bez njega...
I'm on my way
Idi na vrh



I'm on my way,
I baš me briga što me srećnom čine stvari male
I baš me briga što mi je istekla vozačka dozvola
I baš me briga što mi je istekao pasoš, a nemam pojma ni gde mi je stari,
I baš me briga što moram da se šunjam među belim mantilima
I baš me briga što mi seckaju godišnji odmor na sto parčadi
I baš me briga što sve mora da se kreči i farba
I baš me briga što su prozori prljavi, a trava neošišana
I baš me briga što ona i dalje laže trepećući okicama
I baš me briga što nisam naučila i neću da učim, niti da naučim da budem miloguznozujalo,
I baš me briga što neću da budem snob,
I baš me briga što su se sva ogledala pokvarila
I baš me briga što vreme leti
I baš me briga što su mi maznuli novčanik-ionako ga nosim za ukras
I baš me briga što sam toliko tolerantna,
I baš me briga što misle da sam naivna
I baš me briga što snaje po službenoj dužnosti ne vole svekrve i zaove
I baš me briga što samo orlovi lete gore visoko i sami, a vrapci dole, nisko i u jatu
I baš me briga što Mađarska nema more
Šta sam još ono htela da kažem da me baš briga…
Upomoć, potsetite me…
Za šta je vas baš briga, možda se tako prisetim…
Do tada,

I'm on my way.
Čika Janko
Idi na vrh
Uskrs je.
„Vaskrs!“, ispravila bi me mama.

Dan koji mi je mati davnih dana urezala u pamćenje kao nešto što se poštuje, nešto što ja sa svojim malim brojem godina života nisam shvatala, ali sam mu se radovala zbog promena koje je izazivao u našoj kući, zbog divno ukrašenih jaja i takmičenja među nama decom na temu: „čije je jaje najjače?“Pobednika smo uvažavali do sledeće godine i sledećeg takmičenja.

Onako mala, nisam ni primećivala da mi podvaljuju kucajući se drvenim jajima ili ćurećim i morčjim jajima koja su poznata po tvrdoj ljusci, tako da sam bila osuđena na poraze, no, bilo je važno učestvovati, iako mi je bilo krivo što moja mama ne zna da ofarba jaja tako da i ja nekad pobedim! Kasnije sam porasla, shvatila da je mama bila u pravu kad mi je objašnjavala da su me varali i da boja nema nikakave veze s tim.

Lepe me uspomene vežu za ovaj veliki hrišćanski praznik, mada je bilo i ružnih.

Ružno, pomešano s lepim, je ovo što sam doživela na današnji Vaskrs 04.04.2010.god.

Jutros mi javiše da je sinoć 03.04.umro čika Janko i da će sahrana biti danas 04.04. u 15 časova.

Čika Janko je umro, ni manje ni više, nego u 93.godini života, u staračkom domu u drugom gradu! Supruga mu je umrla pre 5 godina, imao je petoro dece i nadživeo troje. Jedno od to troje beše kći koja je prerano umrla ostavivši za sobom kćerkicu, koju otac nije želeo ni da vidi, ni da čuje.

Hajde što vanbračni otac nije želeo to dete, što je osporavao to svoje očinstvo, jer mu nije odgovaralo da ga prizna, obirom da je u pitanju bilo dete sa njegovog izleta iz bračnih voda, to sam nekako mogla i da shvatim, ali ne da i opravdam, ali ono što nikada nisam mogla ni da shvatim, još manje da opravdam, je činjenica da su se posle smrti te nesrećnice svi njeni najmiliji: i majka i otac i brat i sestre, svojski trudili da se bukvalno „otarase“ tog deteta, male Sandre.

Zadnja slika koja mi je ostala u sećanju je pusta ulica u vrelo popodne i mala Sandra na kapiji dedine kuće, pognute glave, pegavog nosića i duge kose koja je prekrivala tužne oči.

Više je nisam nikada videla, dali su je Centru za socijalni rad, a ovi je smestili negde u neki dom.

O Sandri se nije pričalo, ona jednostavno više nije postojala. Nisu ni oni više postojali za mene. Ćutke sam ih osuđivala, bez prava da išta kažem, s pravom da imam svoje mišljenje, drukčije od njihovog. Dete nije stvar, krv nije voda.Nije manje vredno zbog toga što je vanbračno i nepriznato.

Ne znam ni sama zašto sam pre nekih dva-tri meseca preko direktorke Centra za socijalni rad pokušala da saznam bila šta o Sandri, jednostavno mi svih ovih godina to dete nije izbijalo iz glave.Saznala sam da je postala punoletna, da je bila odličan đak, da je završila srednju školu, otišla iz doma, jer tamo drže decu do punoletstva, zaposlila se i uz rad nešto studira, da dolazi u dom da obiđe vaspitače, jer ih doživljava kao svoju porodicu.

Danas, na sahrani, pogledom sam lutala po prisutnima tražeći njen lik, onaj koji mi se davnih dana urezao u pamćenje onog vrelog popodneva.

Srce mi je zaigralo od radosti kad sam u liku jedne devojke prepoznala lik tog dragog mi i nesretnog deteta! Poznala bih je među hiljadama, nije se promenila, ostala je ista, samo je porasla.Tako liči na svog oca, da, kad bi je video, više nikada ne bi rekao da nije njegova kći. Nikada je neće ni videti, jer ga je infarkt dotukao.Pravda ga je dotukla.

Nisam znala kako da joj priđem, šta da joj kažem: da joj se radujem i da sam srećna što je vidim i zbog svega onog što sam uspela da saznam o njoj, zahvaljujući direktorki Centra za socijalni rad..

Sačekala sam da se sve završi i prišla joj.

Kao što pamtim njen lik u dedinoj kapiji onog vrelog popodneva, pamtiću i današnji dan, njene krupne oči koje su zasijale dok me je slušala, toplinu koja se pojavila u njima, njen osmeh i blistave zube, dugu kosu koja joj još uvek pada na oči, dozivanje svog muža kojeg je želela da upozna sa mnom. S kim? Ko sam joj ja? To je visilo u vazduhu, bila sam neko ko je sve ove godine mislio na nju, bar neko, neko ko joj je prišao i rekao joj da se raduje što je vidi posle toliko godina.

Znam da je ovo teška tema, ali jednostavno sam morala da je izlijem iz sebe, da mi bude lakše.

Ružno je ovo što ću reći, ali danas sam na sahrani bila sretna!Radost što vidim Sandru je bila jača od žalosti za čika Jankom.Naživeo se i spasio se.Eto, bez imalo stida to priznajem svima vama.Žao mi je to što je život bio tako okrutan prema njoj, žao će mi biti ako je više nikada ne vidim.Želim joj svu sreću ovog sveta!
Mazi me, bre!
Idi na vrh
Ha! Uhvatila sam vas! Mislili ste ko zna šta ću sad da pišem, da ću možda da odajem recepte i tajna oružja pomoću kojih možemo naterati nekog da nas mazi, pazi, pa možda i voli. Takve recepte još nigde nisam našla, al čim nađem, obećavam da ću ih podeliti sa vama! Fora je u tome što nisam smislila drugi način da sa vama podelim nešto na šta sam natrčala na netu, a što bi se moglo sažeti u: "Mazi me, bre!"

http://vimeo.com/8357926

Dakle, ljubav ne bira, ljubav je slepa.
E sad, ne znam ko je u ovom paru dama, a ko džentlmen.
Obzirom da kuca okreće leđa, pretpostavljam da je kuca dama. Zašto tako mislim? Pa zato što smo mi žene takve, kad nam se džentlmeni umiljavaju, mi ih odbijamo, a kad nam okrenu leđa, mi ih tek tada zavolimo. Pročitane smo, drage moje! Stoga oni koji su sve drugo, samo nisu džentlmeni, prolaze bolje od džentlmena. Ne čini li vam se da je tako? Neki džentlmen obleće li, obleće oko neke dame i: NIŠTA, onda se pojavi neka sirovina i: BINGO! Ono, jeste da sam ženskog roda, al pojma nemam o čemu se tu radi. Šta mislite, da li je to tako ili mi se čini? A ako je to tako, onda zašto je to tako? koliko smo mi pripadnice ženskog pola krive što su džentlmeni vrsta u izumiranju?
Žao mi papagaja, tako je lep!
Štrudle samo za vas...
Idi na vrh
Nešto mrtvo večeras u mom gradu.Što kažu oni mlađi:smor.Nije ni čudo, odoše omladinci u život, a ovi stariji razmišljaju koga bi rado upoznali sa MC. Radoznalo zvirnem da vidim šta to tamo Sirius piše, koga voli Dumdumčica (koja me sinoć bacila nehotice u sećanja), što nema Sorelag poduže vremena, oće li više taj Tuzor progovoriti, šta kaže Simke, oće li se Peca odati, šta radi Dule, gde je Posebna, ma, Satenčica je garant otišla u život, da l sa Srkijem il bez njega - nemam pojma! A, tetka Danuška verovatno sluša vesti, a možda se bori sa unučicama za svoje pravo da priđe kompjuteru?E, Tisi se ne oglašava, ćuti ko zaliven!Mirko se verovatno zabavlja sa sestričinom, a možda i ne, Rapha? Šta li on radi? Možda je sa Rogijem.Panonian plovi, bojim se da ne otplovi predaleko.Dva lica navukla masku, pa spava, a Tamtitam će verovatno na kratko doleteti. A gde su ostali?
UF, a šta ja da radim u petak veče?
Neću da gledam TV, nemam volje ništa da čitam, još manje negde da odem ili da mi neko bane! Oću da sam s vama, a vas nema na okupu!
Mrtvo, ništa se ne dešava!
Trk dole u prizemlje, da vidim šta se tamo dešava? Trk opet gore da vidim šta se dešava. Ništa se nigde ne dešava!
Ha, smislila sam! Odoh do kuhinje da napravim štrudle: sa makom i sa orasima!
Kiselo testo zahteva podosta truda i vremena, al ne mari. Umesiću štrudle i odoh do Siriusa na kratko da mu odnesem da proba, dok čuči u svom blogu, da se malo zasladi, a i da mu ne bude dosadno dok čeka ljude da se oglase. Biće mi to povod da se i lično upoznamo, sam je prvi počeo, njemu je pala na pamet ta ideja, eto, prihvatam je!Sa sve štrudlama u rukama!
A vi, dragi moji i drage moje, kad se vratite u MC, dođite kod mene, pozivam vas sve na štrudle sa orasima i makom i požurite dok još ima. I samo da znate, recept nije s neta, već zdravo starinski.


JEEEEE!!!
Idi na vrh
Jutro je svanulo, Sunce je granulo, život je lep ako nisi slep! Ima li lepšeg buđenja od onog koje sam jutros doživela: “Gotovo je, Ivan se rodio!”
Ivane, Ivane, da samo znaš kako si nas sve namučio, bubo lenja! Čekali smo te ko ozebo Sunce, armija nas usplahirenih, zabrinutih, nestrpljivih da ugledaš svetlo dana i da zakmečiš, tamo negde, daleko od svih nas koji grickamo nokte, usne, brundamo, šetamo, češkamo se iza uha i pitamo se “Oće li više?”
U pokušaju da od sreće napravim trostruki salto, ušinula sam kičmu.Ne mari, Ivan je rođen. Nek me boli, Ivan je rođen! Posle toliko kišnih dana, konačno SUNCEEE!!!
Po meni se razlili toplina i spokoj. Tvrdoglavi, kosati pišonja od 4 kg i 300 grama u svojim ručicama drži čarobni štapić kojim je zamahnuo i sve nas pretvorio u najsrećnija bića na ovom svetu! Jašta, nego je tvrdoglav! Nije hteo da se rodi kad su lekari rekli da treba, nego je on sam sebi utvrdio datum kad će da se pojavi, odagna brige i ozari naša lica. Da se zna, moliću, od koje je loze! Kako se postaviš – tako će ti biti!
Postrojio nas je sve unapred.
Mama? Izmučena, jedva je izašla na kraj s njim!
Tata? Eno, vise neke froncle od garderobe s njega, baulja nekako, ko da ne veruje šta ga je snašlo: “Ja biti tata?”
Mi? Takmičenje je u toku: ko će više trostrukih saltova sreće da izvede.
pesmica na latinskom jeziku
Idi na vrh
E, da mi je neko rekao da ću da uživam i opuštam se uz stihove na latinskom jeziku Mr. Green , praćene tamo nekom muzikom, pogledala bih ga sažaljivo, zgranuto, kako li već, moguće i kao vanzemaljca! Shocked A evo me uhvaćenu u uživanju i opuštanju uz muziku i stihove na latinskom jeziku???? Shocked
Naravno da ne znam "o čemu se radi", nešto se prisećam da je "semper"-uvek, vita-život, ex tunc-od tada, al je to premalo,a volela bih da znam.
Da li ova pesma i na vas deluje opuštajuće, il sa mnom nešto nije u redu LOL LOL LOL ? Koja pesma, muzička numera, vrsta muzike ima takav uticaj na vas?


http://www.youtube.com/watch?v=BrRpu2uBbb8


Divano

Official Era - The Mass [Real Music Video]


Semper crescis
Aut decrescis
Vita detestabilis
Nunc obdurat...
Et tunc curat
Ludo mentis aciem

Nunc obdurat
Et tunc curat
Ludo mentis aciem
Egestatem
Potestatem
Dissolvit ut glaciem

Divano
Divano re
Divano blessi
Divano blessia
Divano blessia
Divano
Divano re
Divano blessia
Divano blessia

Sors salutis
Et virtutis
Michi nunc contraria
Est affectus
Et defectus
Semper in angaria
Hac in hora
Sine mora
Corde pulsum tangite

Divano
Divano re
Divano blessi
Divano blessia
Divano blessia
Divano
Divano re
Divano blessia
Divano blessia
Divano
Divano re
Divano blessia
Divano blessia
Sors salutis
Et virtutis
Michi nunc contraria
Est affectus
Et defectus
Semper in angaria
Hac in hora
Sine mora
Corde pulsum tangite

Divano
Divano re
Divano blessi
Divano blessia
Divano blessia
Divano
Divano re
Divano blessia
Divano blessia


Hac in hora
Sine mora
Corde pulsum tangite
Quod per sortem
Sternit fortem
Mecum omnes plangite
Miholjdan
Idi na vrh
Miholjsko leto. Miholjdan.Menjam svoj avatar na MC.Skidam crninu i puštam svetlost. Danas sam ih posetila, tačnije njihove večne domove, jer oni žive u meni. Volim ih mnogo, mnooogo i mnooogo mi nedostaju, ali moram da se vratim, moram ustati iz nok dauna. Danas je bila godišnjica, ne prva! Neću da pričam, niti da razmišljam o bolu, neću nazad, neću da tapkam u mestu, neću da sam ranjiva, neću da venem, hoću napred, u svetlost!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 724 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 5 sakrivenih i 692 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 5.56, A.R.Chafee.Jr., amonsrb, Apok, Duško, GreenMan, indja2, ivan979, ivance95, ivica976, Krusarac, kunktator, mačković, milekNS, milos.cbr, miodrag, Misha V, nuke92, Overkill, Rakenica, robertino2, stug, trajkoni018, VladaKG1980, vlvl, W123, yamato