Voda u atmosferi extrasolarne planete

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naučnici su otkrili prisustvo vodene pare u atmosferi planete HD 209458b u sazvežđu Pegaz. Ovo je prvi put da je prisustvo vode otkriveno na nekoj planeti izvan sunčevog sistema. Radi se samo o vodenoj pari u spoljnim slojevima gasovitog džina.

http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/6544257.stm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To znaci da postoji jedan uslov za mogucnost zivota na planeti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mora da znaci.. Cak i na zemlji su nadjene bakterije 2km pod zemljom koje ne koriste ni vodu ni kiseonik ni suncevu svetlost, vec zracenje uranijma (gama zraci) za razbijanje molekula metana.

Zasto bi voda bila neophodna za zivot? Mozda za ovakav kakav mi poznajemo, mada se zbog ove novootkrivene bakterije vidi da bash i ne znamo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema mnogo veze s uslovima za život. To je gasoviti džin, izgleda nalik na Jupiter. Uslov za život je voda u tečnom stanju. Dakle temperatura površine između 0 i 100 stepeni, što ovde nije slučaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde se radi o planeti Jupiterovog tipa tj. gasovitom dzinu.Za postojanje bilo kakvog oblika zivota neophodno je da planeta ne bude gasovita vec kamenita kao sto su unutrasnje planete naseg sungevog sistema. Ipak ovo je znacajno otkrice koje ce verovatno podstaci jos intenzivnije istrazivanje van solarnih planeta, tako da mozemo ocekivati sve vise otkrivenih terestrickih planeta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

slazem se sa belim... zasto život mora da bude samo ono što je život na Zemlji?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ne mora, al kad se radi s takvim stvarima ima nekih stvari koje mogu da se naprave. Ugljenik npr gradi najveći broj jedinjenja od svih poznatih elemenata. Zbog toga je razumno očekivati da će većina živih organizama biti zasniovana na ugljeniku. Jednostavno verovatnoća je najveća. Opet najveći deo tih jedinjenja nije stabilan iznad izvesne temperature, što postavlja gornju granicu nekako. Dalje, kako se ide na drugu stranu i snižava temperatura smanjuje se praktično raspoloživa energija za otpočinjanje različitih hemisjkih reakcija, što postavlja drugi limit. Voda je zgodno jedinjenje jer je slabo reaktivna tečnost a opet dosta česta u kosmosu, jer su i vodonik i kiseonik česti elementi. Takođe reakcije u kojima učestvuje kiseonik oslobađaju relativno više energije od sličnih, i zato je kiseonik tako bitan za razvoj života. Sve su ovo samo pretpostavke naravno. Opet ne mora da znači da neki oblik života ne bi bio moguć i na gasnim džinovima, ali prisustvo vodene pare nije neka jaka indikacija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A da li smo bas sigurni da je periodni sistem elemenata zavrsena stvar?
Mozda na nekoj potpuno drugacijoj planeti, u nekoj ko zna koliko dalekoj galaksiji postoji 3 ili 5 ili 77 puta veci broj elemenata i mozda neki od njih gradi mnogostruko vise jedinjenja nego ugljenik? A voda? Mozda tamo nema ni kiseonika ni vodonika?! Mozda negde postoji zivot koji mi, ograniceni kavezom sopstvenog (ne)znanja, nismo u stanju ni da prepoznamo kao zivot.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa što se tiče elemenata stabilnih u prirodi periodni sistem je skroz završen... svi novi elementi imaju jezgra previše masivna da bi opstala. Dakle podležu radioaktivnom raspadu. Što se vodonika tiče... to je najprostiji element u kosmosu i dakle samim tim i najređi. Svi ostali su nastali kao posledica fuzije vodonika u jezgrima zvezda...

Ono što stoji je da kiseonik u slobodnom stanju nije jedan od potrebnih uslova za život. Imamo i na zemlji primere anaerobnih organizama. Uostalom u trenutku kada se na zemlji začeo život kiseonik nije bio prisutan u ovolikom procentu u atmosferi.

Što se tiče Ugljenika, nije on džabe temelj organske hemije. Međutim ko što rekoh, iako je tu verovatnoća najveća nemora da znači da je i jedina mogućnost. Verovatna zamena za uglejenik bio bi Silicijum.

Silicijum je iako čest dosta ređi od ugljenika, odnos je otprilike 10 : 1. S tim u vezi stoji i jedan paradoks koji jasno govori u prilog ugljenika kao izvora organskog života. Na planeti zemlji, Silicijum se načazi u mnogo većem procentu od ugljenika, pa je opet život zasnovan na ugljeniku. Dakle logičan zaključak je da je ugljenik mnogo bolji gradivni materijal za izgradnju komplejksnih mehanizama koji karakterišu život.

Dobar link na tu temu:

http://en.wikipedia.org/wiki/Alternative_biochemistry

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jao, hvala Stane za link.

Jako je zanimljivo, a ima i jos linkova ka slicnim temama, eto meni zabave preko vikenda!