|
У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у такозваној Павелићевој НДХ. Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманаца убијено је око 600 становника овог села.[3] Догодило се то 6. августа 1941. године. У истом мјесецу на више од 40 мјеста убијено је још више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице а 36 огњишта је угашено. Страдање су преживјела само 172 становника Пребиловаца.
Масакр у Пребиловцима је један од накрвавијих покоља цивилног становништва у току 2 светског рата. Преко 650 људи, махом жена и од чега 300 деце је брутално поклано и ударцима секирама и гвозденим пајсерима у главу, бачено у оближњу јаму Голубинка поред места Шурманци. Поред Пребиловчана, сурову смрт у бездану огромне јаме нашло је још и неколико хиљада Срба из других херцеговачких градова који су живи похватани у организованим усташким рацијама. Бруталност масакра се огледа у томе да није испаљен ниједан једини метак. Ликвидације су рађене углавном оштрим хладним оружјем, ножевима, секирама, тестерама, косама,тупим предметима, маљевима, лопатама, гвозденим шипкама, летвама, свиме што је пијаним усташким злотворима пало под руку. Посебно су биле упечатљиве сцене сакаћења и убијања пребиловачке деце, чије су нејаке лобање разбијане огромним маљевима и расецане секирама. У масакру је учествовало око 1000 усташа предвођених локалним фанатизованим херцеговачким фратрима махом ђака широкобјешке фрањевачке гимназије, тог по злу познатог армирано бетонског бункера, које је дало око 600 крволочних кољача од чега су 2 били управници концентрационог логора Јасеновац.
Да би прикрили своју монструозну прошлост,потомци кољача су 1992 минирали спомен костурницу српских новомученика као и Храм Сабора српских светитеља који се налазио у склопу костурнице. Са неколико тона високобризатног војног експлозива пентрита и ТНТ, спомен костурница са костима 4000 мученика, је дигнута у ваздух и разнета до темеља. Од силине експлозије комади бетона су падали километрима унаоколо. Згариште и огромни кратери су потом преорани булдожерима у тешком механизацијом, тако да се ни дан данас не зна шта је са силним костима извађених из Голубије јаме.
|
