Utakmica koju ću pamtiti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svako od nas, ljubitelja fudbalske igre, pamti neku utakmicu. Pamćenje je nerazdvojno povezano sa duhovnim preživljavanjem pre, za vreme i posle utakmice, i naknadnom mentalnom obradom.
Pamtim da je sestru i mene, kao "sasma male", pok. otac terao da iz sedećeg položaja skačemo na noge lagane prilikom intoniranja naše "stare" himne pre početka utakmice naše fudbalske reprezentacije. Zbog nekih utakmica sam plakao, i mesecima fantazirao: "šta bi bilo da je lopta, umesto stative, pogodila pravo mesto", i slično... Taj duh fudbalizma ostao je u meni, mada značajno umanjen. Poistovećivanje navijača sa nacionom nigde se ne dešava u tolikom obimu, kao u fudbalu. Ameri su neka druga priča, iz više razloga o kojima sada ne bih širio diskusiju.
Za početak, navodim dve utakmice između "Zvezde" i "Borusije" iz Menhengladbaha, davne 1979. godine. Na samom početku, moram da istaknem da sam navijač "Partizana", e da bih ukazao na svoj odnos kada naš tim igra sa inostranim. U Beogradu je "Zvezda" bila daleko bolja, ali se završilo nerešeno, 1:1. Nesrećni Jurišić je dao autogol, posle Šestićevog umuljavanja lopte u mrežu i "Zvezdinog" vođstva. Jurišić je, pre i kasnije, još par puta umeo da zatrese vlastitu mrežu, a inače je bio odličan odbrambeni igrač. "Zvezdu" je tada trenirao Branko Stanković ("ambasador"), i uneo disciplinu i drugačiji, "evropski" odnos prema igri.
E, sada ono što više pamtim: uzvratna utakmica. Na tribinama sila naših navijača, pesma, zastave... "Zvezda" je igrala odlično. U timu - Pižon, Dule Savić, Muslin, na golu Stojanović.. Najveća opasnost od "Borusije" dolazila je u vidu omalenog brzanjca, plavokosog Danca Simonsena. Usud zloumnog suđenja pratio nas je i na ovoj utakmiciji: Čovek u crnom (mislim da je u pitanju Italijan Mikeloti) dosudio je nepostojeći jedanaesterac, iz kog je Simonsen postigao (ispostaviće se - odlučujući) pogodak. U drugom poluvremenu u igru je ušao i Šestić. "Zvezda" je navaljivala, nošena fantastičnim navijanjem, i sabila "Borusiju" u mišju rupu. Novine su zabeležile da su čak i nemački navijači, poneti nekom kosmičkom pravdom, počeli da skandiraju "Roter Štern, Roter Štern" ("Crvena zvezda"). Bilo je nekoliko odličnih šansi za izjednačenje, ali pogotka nije bilo. Muslin je sjajnim udarcem pogodio prečku pred kraj utakmice.
I tako - "Borusija" prima pehar, a ja, suzama obliven, piljim u ekran, premotavajući film, proklinjući sudiju i zlu sudbinu. Noćima sam sanjao kako se Muslinova lopta od prečke odbija u mrežu, i kako "Zvezda" kasnije uzima pehar. A Dule Savić, moj ljubimac (često sam, kao "partizanovac", morao da krijem svoje poštovanje i oduševljenje Duletom), ponosno diže pehar iznad glave...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Definitino Partizan-Sparta u Beogradu, godine 1966. U Pragu smo izgubili sa 4:1, a u Beogradu je bilo 5:0. da podsetim da je Čehoslovačka, ne mnogo pre toga (1962) u Čileu bila vicešampion sveta i da su njeni igrači bili strah i trepet za ceo svet.

Naravno, i ona utakmica sa Seltikom 1989. godine (5:4) kada smo u poslednjem minutu dali gol i prošli dalje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pohvala tuzoru za odlicnu temu i jos bolji prikaz jedne od legendarnih utakmica "Zvezde".

Verujem da ce ovde vec neko pomenuti i "Bajern" u Beogradu, Bari, Tokio, mozda ce se neko setiti "Partizanovog" finala KES (bilo jeste davno, ali ima ovde i starijeg clanstva), utakmica "Radnickog" iz Nisa u kupu UEFA u legendarnoj za njih sezoni,... Ja cu se sa radoscu prisetiti utakmice koju slabo ko pamti (pa cak i Internet), ali koja je meni ostala u jako prijatnom secanju.

U sredu 29. maja 1991. godine "Zvezda" je u Bariju igrala protiv "Olimpika" iz Marseja. Ali, u to doba, jos uvek je trajalo prvenstvo SFRJ u fudbalu i vikend pre toga, na "Marakani" je docekana ekipa "NK Osijek". Kao poklon navijacima pred finale KES, ulaz je bio slobodan i pozvani su navijaci da u sto vecem broju dodju i pozele srecu nasem timu za predstojeci mec generacije. Secam se da sam otisao na utakmicu sa kumom (i jos nekim, al kim, to se ne secam) i da smo poprilicno zakasnili da bismo usli na severnu tribinu. Zapadna i istocna su takodje bile krcate i uprava je dozvolila da se otvori i juzna tribina. Mislim da je to bio jedini put da sam bio na "Jugu" (navijam za "Zvezdu" i na "Severu" sam bio bezbroj puta).

Same utakmice se ne secam preterano, osim da je "Zvezda" pobedila sa 5:0. Ono sto mi je ostalo u secanju i zbog cega se i dan danas najezim, to je "pozdrav" igracima na kraju utakmice. Baklji je bio pun "Sever", ali su ostale tribine bile uskracene za to "zadovoljstvo", pa smo smotavali novine u "baklje" i palili ih... "Marakana" je gorela, gotovo bukvalno. Kad se sve zavrsilo i igraci otisli u tunel, bio sam siguran da nema sile da izgubimo finale.

Bio sam u pravu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Definitivno SFRJ - Bugarska u Splitu, kvalifikacije za EP u Francuskoj '84.
Imao sam 6 godina i upravo je sa Radanovicevim ukucavanjem lopte u mrezu, u trenutku opsteg delirijuma koji je personifikovao Mladen Delic, pocela moja neizleciva fudbalska bolest.
Kao da ga sad gledam kako se zalece na centarsut Zlatka Vujovica, koga sam umemorisao kao coveka koji je nesto strasno skrivio mom ocu jer ga je ovaj psovao prilikom svakom kontakta sa loptom.
Posle je u Italiji 90 isti igrac poslao slican centarsut, ovog puta za Stojkovica koji je ''laznjakom'' izmaltretirao Vaskeza valjda, za vodjstvo od 1-0 u jos jednoj legendarnoj utakmici.
Toliko od mene sto se tice reprezentacije, a klupske utakmice bi trebala posebna tema...(U mom slucaju, naravno)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pridružujem se i ja čestitkama, to je prvo trebalo da uradim. Svaka čast za temu.

MANCESTER JUNAJTED - PARTIZAN 1:0 (0:0)

Mancester, 20 april 1966. Revans polufinala
Stadion: "Oldtraford". Gledalaca: 62.500
Sudija: Dinst (Svajcarska)
Strelac: Stajls (72)
Mancester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirend, Fouks, Stajls, Aderson, Lou, Carlton, Herd, Koneli
Partizan: Soskic, Jusufi, Mihajlovic, Becejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Davidovic, Hasanagic, Miladinovic, Pirmajer

Zašto pamtim tu utakmicu? Minimalni poraz odveo nas je u finale, no jedna stvar je bitna: pogledajte kineski zid u odbrani . Partizanove igrače niko nije smeo nekažnjeno da bije i na kvarnjaka faulira jer tu je bila ''crna trojka'' - Miladinović, Rašović, Vasović. Na toj utakmici posle jednog idiotskog faula Stajlsa, inače najgrubljeg igrača svih vremena, Miladinović ga je nategao pesnicom...pred sedamdeset hiljada ''crvenih djavola''. Ladno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pričaju da je za tog Stajlsa Berti Foks bio "mačji kašalj".

Cvetkobre, eto kakvo je uzbuđenje nekada vladalo, pa se neko, ko je tada imao 6 godina, živo seća svih značajnijih detalja. Mada - ko bi zaboravio neverovatnog Mladena Delića, i ono: "Ludnica! Ljudi, pa je li to moguće?", pa: "Radanović, Radanović, Radan.. (ko,ko?) ... Radanović!"
A što ti je otac psovao Vujovića - nije bio jedini! prebacivali su Zlatku da, osim brzine, ništa drugo fudbalsko nema. I njemu, i bratu mu, Zoranu, "hajdukovcima". Doduše, majstor Šeki je, posle utakmice koju smo izgubili od Engleske na njihovom poljančetu, javno pohvalio Zlatka Vujovića, istakavši da samo pravi igrač ume da uđe u šansu. A Zlatko ih je na toj utakmici imao tri, ali nijednu nije iskoristio.
Opet idem unazad. Setio sam se neverovatne utakmice Rumunija-Jugoslavija, odigrane u Bukureštu 1977. godine. Na tribinama raspevani Rumuni, a na terenu njihov idol: rumunski centarfof Dudu Đorđesku. Odbranu naše reprezentacije skoro listom su činili igrači "Partizana". Branio je Borota, a ispred njega: Hatunić (ej, Sirius, možda je on ipak bio gori od Stajlsa! ), Stojković, Aco Trifunović. Tu je bio i "hajdukovac" Mužinić (takođe "britka sablja"). A napad... Eh, napad! Dovoljno je reći: SAFET SUŠIĆ. Njemu se pevalo "oj, Safete, Sajo, Sarajlijo". Čudo!!! Genije!!! ("Zvezdaši" kažu da mu je brat Sead bio još talentovaniji za dribling na petoparcu. ) Uz Safeta, Ivica Šurjak, Žungul (oba "hajdukovci"), i Zoki Filipović.
Ljudi, samo što poče - 1:0 za Rumune! Ali, ne damo se mi, pa za 2-3 minuta preokrenemo, golovima Sušića (očekivano) i Mužinića (apsolutno neočekivano; kakva golčina - sa 20 metara!); ali, Rumuni u poslednjim minutima prvog poluvremena postižu dva gola, preokreću na 3:2, i odlaze pevajući na odmor. Naš Pero Borota širi one ručerde, u potpunoj nemogućnosti da objasni šta ga je snašlo. Kako Rumuni šutnu loptu, ona ulazi u naš gol, ponekad čak i suprotno zakonima fizike.
I, normalno, Sajo u drugom poluvremenu caruje! Za prvih petnaestak minuta preokrećemo rezultat na 4:3, njegovim golovima. Prvo se prošetao od naše polovine do protivničkog gola, sobaljujući driblinzima na zelenu travu svakog ko mu se isprečio i ušetavši se u gol (možda malo preterujem, ali - malo), a onda gol iz slobodnjaka!
Da bi se videlo da još neko igra pored Safeta, dadoše golove i moj Kraljevčanin Aco Trifunović (šutina pod prečku sa 20-ak metara) i Filipović (kasnije u Portugalu poznat kao "Filipi"). Jedno vreme je igrao i mangup Žungul (onaj što je posle zaluđivao Amere, mislim u "Kosmosu", zajedno sa Bogićevićem), da bi ga u drugom poluvremenu zamenio Moca Vukotić. Konačan rezultat - 6:4 za naše "plave momke"! Rumuni u čudu, naši zagrljeni odlaze sa terena. Ne mogu da se setim imena našeg zagrcnutog televizijskog komentatora, ali mislim da je svakako preživeo blaži oblik infarkta na toj utakmici.

Uh, kakva se euforija digla posle te utakmice! Utrkivali su se ljudi u smelim prognozama sa koliko razlike ćemo pobediti Špance. A trebala nam je pobeda sa dva gola razlike, da bismo otišli na Svetsko prvenstvo.
A šta je bilo... Ako ne bude neko postavio, obećavam za sutra tu priču.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prenosio je Nikitović koji je pravio posle viceve na ''play off'' koji nas je čekao sa Španijom, jer je govorio da nam svaki rezultat tipa 7:6, 8:7, 10:9 itd odgovara. Istina, bila je to čudesna utakmica.

Da spomenem onu skorašnju utakmicu u Budimpešti gde smo pod vodjstvom Santrača razvalili Madjare sa šest nula ili tako nekako. Ako se neko tačno seća rezultata, dobro bi bilo da ovde postuje. Mrzi me da tražim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je tada (1997) bilo 7:1 za nas. Vrhunska igra Peđe Mijatovića.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potvrdjujem rezultat od 7:1, ali za godinu nisam siguran. Mislim da je bila ipak 1998. jer je to bila prva utakmica baraza za odlazak na svetsko prvenstvo u Francuskoj, a one su igrane par meseci pred prvenstvo (ako ne gresim).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim ipak da je bila kasna jesen 97, prolece se uvek ostavlja za prijateljske utakmice u sklopu priprema, sa vec izvucenim sastavima grupa i tako dalje. I na toj utakmici nenadmasni Branko Brnovic, strelac dva gola, poznatiji kao kum Predraga Mijatovica.
U revansu je bilo 5-0, na Marakani.