offline
- Pridružio: 16 Mar 2010
- Poruke: 160
|
Седењске лирске народне песеме у власотиначком крају-Горње Повласиње (Из рукописа: Лирске народне песме из власотиначког краја-Горње Повласиње, Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог, 2009. године Власотинце)
12. Седењске песме
12.1. Седењке и Прела.
Крајем августа, када се заврше пољски послови, почињу седењке. Огањ(0гењ) се накладе на средини неке свакој махали села или на некој крстопутини-расрсници путева у село.
ОпНаравно да пре тога девочице и девојке овчарице припртемају дрва од грања које се довуче из букове или храстове шуме; а кадкад се то грање сакупља од сеоских плотова. Као деца смо помагали у прикупљању дева за седењке, а када нестене у току ноћи онда узимамо од сеоских плотева, да бих ујутру наше мајке имале проблема са нама, јер се у село дизала галама око тих наших несташлука око седењки.
Око ватре се се окупе жрнр, дрвојке, дечаци, девојчице-преду. плету, врткају. Ми деца смо помагали у одржавању ватре, а кад држимо на рукама мотање пређе од вретена, а задужени смо и за сакупљање јабука и „крађи“ зеленог класја за печење на огњишту-ватри.
Деца и старе жене су често у виду забаве организовале „преличотине“-„мечкаре“, који су се облачили у мушка и женска стара одела, да их нико не препознају и тако разним „геговима“ , пошалицама и имитацијама забављали присутне на седењки. Наравно да их нико није могао препознати. Чак су долазили и из других махала и села као „преличотине“-„мечкари“.
Момци су обилизали седењке и шале се сас девојке. Девојке и девојчице су певале песме-припевке у којима припојују момке на девојке.
Сећам се у родно село Преданча када смо нас из неколико мала правили седењке н месту званом „Рид“ у мали Равниште, онда су девојке и девојчиве певале и седењске песме у групи. Тако су једна или две певале, која је водила песму, а остале су басирале. Група седењкарки је бил од 3-5 девојака или девојчица које су певале седењкарске песме, које су се у ноћи у планини чуле у свим осталим селима испод нашег села Преданча.
Највећа атракција на седењкама у село Бољаре биле су преличотине. Преличавали су се мушкарци и жене. Служиле су једино за забаву. Када је забава на врхунцу, негде пред поноћ, из мрака израњају преличотине. Обично поскакују, врте се, устремљују на некога. Настаје смех, кикотање, вриска, погађање ко је преличотина. Кад запрети опасност да се преличотина препозна она нестаје у мраку.
Око поноћи седењка се растура. Последње остају девојке, гасе полако ватру и под будним оком мајки грабе још реч са момцима. Када се ватра угаси село утоне у ноћ. Момци се с песмом распрше по селу.
ПРЕЛА.-У зимским вечерима по кућама су се окупљала прела. Слична су седењкама с том разликом што није било преличотина и припевки. Уз гасарче или лампу, жене и девојке су се бавиле својим пословима као и на седењкама. Певале су се песме популарне у то време.
Седеле сењке седењке
У пусту кућу попову.
Нешто им лупа на врата:
Да ли је момче ђаволче!
(По казивању Маре Младеновић село Бољаре, запис у другој половини 20. века).
Симпатије момака и девојака су изражаване на седењкама. У току јесени, док је још било топло и лепо време, седењке су приређиване испред авлија „у Реке“ села Црнатово.
У село Црнатово наложила би се ватра око које су седеле девојке а по некад и младе жене које су преле или плеле. Њима су се постепено прикључивали момци. На седењкама се чула и песма. То је било такозвано препојавање:
„Ел ми дођи, ел да дођем,-Веро-ле!
Ти ми дођи, ја не могу Драгане!“.
Тиме се јавно објављивале симпатије између момака и девојке.
Црнатовске „разгледенице“ седењке и прела не могу се изоставити. Младим Црнатовчанима у прошлости оне су биле и корзо и позориште.
Под јесен, од средине августа, када су се пољски радови умањивали, па до позне јесени, када су ноћи постајале хладније, седењке су биле свакодневне, изузимајући вечери пред празнике јер се није радило „у руке“.
Окупљање девојке, млађе жене, кадкад и оне у поодмаклим годинама, преле су, плеле или везле око ватре, о којој су бринули младићи. Много је сеоских плотова страдало због тога. И доки су жене радиле уз разговор, шалу и песму, младићи су бирали где ће отићи и колико ће се задржати.
Повремено би се група младића, ређе девојака, прерушавала и тако долазила на прело. Настала би права пометња, вриска и смех кад би се „преличотине“ откриле.
Седењке су се завршавале око поноћи. Удате жене одлазиле би прве, а с њима и девојке под „стражом“ надзором. На крају су седењку напуштале и остале уз пратњу младића. Биле су то прилике за љубане авантуре. Многе су девојке баш са седењке полазиле за своје изабранике, према црнатовском жаргону, биле су „украдене“.
Ево једна од седењкарских песама:
Стамено, моме Стамено!
Вечерај, пиле шарено,
Па дођи кноћи при мене!
Да легнеш, мори, крај мене,
У моје черге шарене!
Не могу, момче, ђаволче!
Легнула мајка крај мене,
Метнула шивке под мене,
Турила руке на мене!
Не могу, момче ђаволче!
Највећа атракција на седењкама у село Бољаре биле су преличотине. Преличавали су се мушкарци и жене. Служиле су једино за забаву. Када је забава на врхунцу, негде пред поноћ, из мрака израњају преличотине. Обично поскакују, врте се, устремљују на некога. Настаје смех, кикотање, вриска, погађање ко је преличотина. Кад запрети опасност да се преличотина препозна она нестаје у мраку.
Око поноћи седењка се растура. Последње остају девојке, гасе полако ватру и под будним оком мајки грабе још реч са момцима. Када се ватра угаси село утоне у ноћ. Момци се с песмом распрше по селу.
ПРЕЛА.-У зимским вечерима по кућама су се окупљала прела. Слична су седењкама с том разликом што није било преличотина и припевки. Уз гасарче или лампу, жене и девојке су се бавиле својим пословима као и на седењкама. Певале су се песме популарне у то време.
Позива се на седењку:
Дођи, дођи на седењку, Смиљо ле
И понеси жуту женку, Стојане!
*
Јел' ми дођи, јел' да дођем, Смиљоле
Ти ми дођи, ја немогу, Стојане!
Догађа се и овако:
Боље седи не дооди, Јоване!
Ту су и препоруке:
Бела блуза, розно дугме, Јованке!
Благо оном кој те узне, Милане!
И опомена невештим момцима и девојкама:
Бела пулка ти си ћурка, Славице!
Бел пуране ти ћуране, Јово бре!
Или истицање локалних момака:
Бела блуза, модри конци, Милане!
У Бољаре добри момци, Јованке!
Јединци и занатлије били су на цени:
Цветало ми на прозор латинче, Десанке!
Ала волим мајкино јединче, Милане!
Или:
Ала ти је пуна бача, Милојке!
Дадомо те за ковача, тисо бре!
У песми и девојке могу да полете:
Лети сојка преко лозје, Стојанке!
Није сојка но девојка, Лазаре!
Певало се и у дуету:
Војно-ле Славице,
Дођи, дођи до мене.
Војниче Богдане
Одведи гу од мене, их!
(По казивању Смиље Николић и Гордане Милованвић село Бољаре, запис у другој половини 20 века)
12.2. Припеви и надпевавања
(село Црнатово
Ел ти туга ел ти мука, Живке ле!
И он се је растужија, Петре, бре!
Ел ми дођи, ел да дођем, Веро ле!
Ти ми дођи, ја не могу, Стојане!
Бело перо на језеро, Стано ле!
Дуну ветар однесе га, Јоване!
Киша ми музну Јелка се спузну!
Чеда вој рече: „Држ се, јеленче!“
Бела пурка, ти си ћурка, радо ле!
Бел пуране, ти ћуране, јоване!
Озгор топле воде бије, мило ле!
Кој при тебе ноћу спије, Милане!
Завршавајући припев, девојка би цикнула: „Ихуууууу!“ А девојка, којој је припев упућен, с места на коме се налазила, узватила би такође истим узвиком: „Ихууууу!“
Припевања су била уобичајена међу младима-за време пољских радова и при чувању стоке, а нарочито увече на прелима. Била је то својеврсна комуникација међу њима-наговештај љубави, објава чежње или лагана шала на рачун заљубљених.
Припеви су обогаћивали звучну разгледницу села и били украс некадашље сеоске идиле.
12.3. Седењске песме
12.3.1. Кротко девојче
Сву ноћ седела
кротко девојче
Сву ноћ седело
Свилу прела
Бисер низала
Коњу за гриву
Брату за свадбу
Коњ се протресе
Бисер отресе
Девојка га љуто проклела
Ој доро доро
Пуст га остао
Нисам га низала
Ти да га отрисаш
Но сам га низала
Теби за гриву
Брату за свадбу
Брату за свадбу
тавру да чини.
Запис: 1977.године село Бољаре-Орашје, Власотинце
Кзивач баба из село Орашје удата у село Бољаље
Забележили: Чедомир Ђокић ученик и наставник Мирослав Младеновић
12.3.2. Вечерај пиле шарено
Стамено момо Стамено
Вечерај пиле шарено
Па доћи кноћи крај мене
Немогу момче ђаволче
Легнула мајка крај мене
Шибнула шиве под себе
Сву ноћ ме пази од тебе
Да не дођеш крај мене.
Запис: 1979.године село Крушевица и село Бољаре
Казивач: Брана Пешић
Забележили: Пешић Јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић
12.3.3. Седењкарска шаљива песма
Којеми га на седењку нема
Пошло па га дошло
Пође па дође
Ујануло суру кучку
Кудеља му потпираљка
Вретна подшибаљка
Појде па не дојде
Пошло па не дошло.
Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Косовка Савић
Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић
12.3.4. Војноле девојче
Војноле девојче
Твоје око гараво
Војниче момче
Оно те је варало.
Запис: 1984.године село Равни дел Власотинце
Казивач: Крсдтић Зорица
Забележили: Крстић Јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић
12.3.5. Нишну се звезда(1)
Нишну се звезда Јано, мори Јано
под ведра неба
оно није звезда Јано,мори Јано,
но је девојка
из Турско бега Јано, мори Јано
Код браћу иде
Ој браћо, браћо откупете ме
Ја несам скупа три хиљаде
И четири злато.
Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Рада Младеновић
Забележили: Јордана Стаменковић ученица и наставник Мирослав Младеновић
* * *
Нишну се звезда(2)
Нишну се звезда низ ведра неба
Јано мори низ ведро неба
То није звезда него девојка
Из турско бега
У браћу иде јано, мори Јано
У браћу иде јано, мори ано.
Запис: 1980.године село Крушевица-Црнатово Власотинце
Казивач: Томић Вера (40.г)
Забележили: Бојана Томић ученица и наставник Мирослав Младеновић
12.3.6. Тмнино нино тамнино
Тамнино нино тамнино
Тамно ми беше не видо
Кој ли ми мину кроз село
Кој шајка му капа на чело
Шајка му капа на чело
Викни га мајко зовни га
Лепо је момче лепо је
Мани се ћери од њега
Њему му треба вечера
Њему му треба вечера
И мека бела постеља
Викни га мајко зовни га
Лепо је момче лепо је.
Запис: 1980.г село Крушевица Власотинце
Забележили:Милован Марковић ученик и наставник Мирослав Младеновић
12.3.7. Ој убава девојко
Ој убава девојко, девојко
Оздол иде Вујадин војвода
И по његова госпођа
Проговара Вујадин војвода
Бадава је наша лепотија
Кад до срца мушко чедо нема
Девет има сва су девет девојчета
А десето под кушаг га носе.
Запис:1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Борика Младеновић(45.г) село Црна бара)девојка из село Гуњетина Власотинце
Записали: Милунка Стефановић ученица и наставник Мирослав Младеновић
12.3.8. Дођи драги довече на прело
Дођи драги довече на прело
И обучи шајкачко одело
Дођи драга довече сам сама
Кад си сама а где ти је нана
Нана ми је пијана
Па се успавала
Опила се од луле дувана.
Запис: 1980.године село Крушевица-Црнатово Власотинце
Казивач: Томић Вера (40.г)
Забележили: Бојана Томић ученица и наставник Мирослав Младеновић
12.3.9. Пође па недође
Која ми гу на седењку нема
Пође да недође
Пође да недође
Живка ми гу на седењку нема
Пошла па недошла
Ујанула кучку суру.
Запис: 1980.године село Крушевица-Црнатово Власотинце
Казивач: Томић Вера (40.г)
Забележили: Бојана Томић ученица и наставник Мирослав Младеновић
12.3.10. Седењска песма
Заспа, задрема
У ливаду под ора
Кад се диго
Погледа момче
Стојина брег
Ко т'нка пушка
Уз њега пушка вес
Дај ме мајко за њега
Гола, боса по њега
Гладна, жедна пред њега.
Запис: 1976.године село Крушевица Влас
|
