Jedan od važnijih događaja u kosmonautici prošle godine bilo je lansiranje Nasinog rovera „Curiosity“. Svi znamo da mu do Marsa predstoji dugo putovanje, ali malo ko od nas zna šta on sada radi i čime se bavi. Nije lako ubiti vreme od devet meseci, koliko mu treba do Crvene planete.
Sletanje je predviđeno za 6. Avgust oko 07:30 časova, po našem vremenu.
Lokacija sletanja Rovera je Gejl krater ( krater u kom se nalazi slojevita planina visine od 5 km, dok je prečnik kratera 154 km )
Rover sleće u glatko područje Gejl krater, a oko mesta sletanja je uzvišenje od slojevitih stena koje će Curiosity istraživati
Karakteristika ove misije je najmanji ciljani region za sletanje ikada. Najnovije analize pokazuju elipsu od oko 20 sa 7 kilometara. Drugim rečima, Curiosity sleće bliže kamenim slojevima koje istražuje tako da će na cilj stići mnogo ranije od prvobitnih predviđanja uz prihvatljiv rizik za sletanje koji se odnosi na nagibe.
Ovu misiju treba pratiti veoma pažljivo.
Evo i žašto.
Ako se sa sigurnošću utvrdi postojanje života na Marsu, najjednostavniji oblik života u prošlosti Marsa, gotovo je sigurno da pri takvim okolnostima postoje egzoplanete sa sličnim uslovima za život kao na Zemlji.
U ovom slučaju NASA će se gotovo sigurno, uporedo sa svemirskim istraživanjima, ,, okrenuti ,, fizici i tehnologijama za naseljavanje takvih planeta.
Ima jedan problem sa roverom. Juce je objavljeno da sterilizacija nije dobro prosla i da ima jako puno tragova bakterija u njemu, mnogostruko puta iznad svih granica koje su bile predvidjene. Ne zna se sta ce dalje da se radi ...
U današnjim uslovima i sa današnjm tehnlogijom letelice se sterilišu na najbolji moguči način, što sa druge strane ne garantuje odsustvo mikroorganizma ( primer ISS-a ).
Ajmo ovako, rover se spusti na Mars i donese mikroorganizme. Imamo 2 scenarija:
1 ) Kroz stotinu i više godina ljudska posada se spusti na Mars te prilikom istraživanja otkrije prisustvo mikroorganizama. Postavlja se pitanje da li su to ,, naši ,, mikroorganizmi ili autohtoni ?,
2 ) Uslovi u svemiru su takvi da ne pogoduju većini mikroorganizama niti im omogućavaju razmnožavanje.
Uz potpuno novi način spuštanja, u ponedeljak 6. avgusta započinje jedna od najsloženijih svemirskih misija ikada i najveća planetarna avantura u ovoj deceniji.
Pratite Radoznalost sa nama. AM specijal počinje.
Šta misle o misiji MSL, kako je ocenjuju i šta od nje očekuju pitali smo one koji su dobro upućeni u planetarna istraživanja, ali i druge, one koji samo žele da su obavešteni o važnim događajima u svemiru.
Draško Dragović
Autor brojnih članaka o misiji MSL
Elem, naravno da se nadam 101% uspešnom sletanju, ali kao i uvek strepim - valjda sam zatrovan našim luzerskim mentalitetom i novogodišnjim neuspehom Rusa i njihovog "Grunta". Ne treba smetnuti s uma da je to bila poslednja međuplanetna misija Zemljana, i da je završila u okeanu. U komadima.
Jelena Milutinović
Novinarka TV b92, autorka emisije "Tajne nauke"
Ideja da stotine mladih mozgova rade na razvoju novih tehnologija i uređaja koji će stotinama miliona kilometara raditi posao za koje ih je proizvela i osmislila ljudska vrsta za mene je dovoljno fasicinatna da ne mogu da razmišljam o Kjuriozitiju kao o nečemu što je bespotreban trošak. Bez obzira na to što na takvom zadatku nije prvi.
Danijel Reponj
Vlasnik i urednik zvjezdarnica.com
Osobno, ova misija mi je vrlo zanimljiva. Tu ima toliko noviteta kao ni u jednoj ranijoj misiji na Mars do sada. A sve je počelo misijom Mars Pathfinder 1997. godine kada je jedan maleni robot, sastavljen od komercijalno dostupnih dijelova kako bi bio što jeftiniji, na Marsu pokazao nove principe istraživanja crvenog planeta. Ta rješenja su se pokazala toliko dobrima da su ih koristili i MER Spirit i Opportunity, a sada i Znatiželjko. Ja ga tako zovem od milja.
Tijana Prodanović
Profesorka na PMF u Novom Sadu
Spuštanje neću pratit pošto sam od danas na odmoru i večeras putujem. Od mieije očekujem dosta napretka u pravcu astrobiologije jer sve ukazuje na to da je na Marsu bilo bar nekog života.
Da li ova misija vredi toliko para? Pa sada, ne znam kolko se kreću cene misija ali ova misija je dizajnirana da rasvetli jedno od najstarijih čovekovih pitanja tako da...da, mislim da vredi.
Milorad Krstić
Multimedijalni umetnik iz Budimpešte
Kao dečak od 13, 14 godina sa najvećim uzbuđenjem pratio sam TV seriju „Izgubljeni u svemiru". Ništa nije toliko raspirivalo moju maštu kao pomisli na putovanja u svemir. Naučno-fantastični romani Beljajeva počinjali su rečima „Godine 198..." tako da sam ja bio siguran da ću za dvadesetak godina leteti u svemir.
Osamdesete godine su prošle, došao je i dvadeset prvi vek i ja sam polako prestao da maštam o svemiru. Vesti poput ove o spuštanju MSL na Mars danas me ne uzbuđuju, ali sam siguran da uzbuđuju mlade ljude koji znaju da je vreme svemirskih putovanja sve bliže i bliže. Za dvadeset, trideset godina masovno če se leteti u svemir. Ko ceni nauku ali ne prati redovno svemirska istraživanja (taj sam) mora da podržava ovu Nasinu misiju.
Nakon dugog međuplanetarnog putovanja koje započeto novembra prošle godine, rover Curiosity je uspešno stigao na površinu Marsa. Bilo je to veoma rizično sletanje, gde je mnogo stvari moglo da krene kako ne treba, ali ipak je sve prošlo onako kako je i planirano.
Ubrzo nakon sletanja sa Marsa je stigla i prva probna fotografija na kojoj se vidi površina Marsa i senka rovera u krateru Gale.
Krater Gale se nalazi na severnoj Marsovoj polulopti i njegova starost se procenjuje na 3,8 milijardi godina. Prečnik mu je 154 km.
Ovaj krater je zbog svoje istorije i naslaga koje su se gomilale milijardama godina u njemu, pogodan za ispitivanja da li je na Marsu nekada postojao život. U tome bi rover Curiosity trebalo da pomogne. (http://en.wikipedia.org/wiki/Gale_%28crater%29)
Kao što je i bilo planirano, prve slike će biti manje rezolucije, kao što to i jesu. Za slike veće rezolucije (1600×1200) ćemo sačekati još nekoliko nedelja dok se prebace na Zemlju. Ali je zato već tu neverovatan snimak sletanja rovera (na kraju ovog teksta). Naravno, slabijeg kvaliteta.
Posle uspešnog sletanja rovera "Kjuriositi" na površinu Marsa i prvih crno-belih snimaka u niskoj rezoluciji ovog istorijskog poduhvata, NASA je počela sa emitovanjem kvalitetnijih fotografija nastalih tokom sletanja, kao i prvih snimaka površine Crvene planete.
Sletanje "Radoznalosti" na Mars u ponedeljak išlo je u minut po planu: u 7.22 rover je ušao u atmosferu Marsa, u 7.30h otvorio se padobran koji je letelicu usporio sa brzine od 21.240 km/h do potpunog zaustavljanja, a u 7.31 - uz oduševljenje u kontrolnom centru NASA, kapsula "Kjuriositi" spustila se na Mars.
Prema signalu koji je stizao sa kompjutera, sve je proteklo u najboljem redu i misija istraživanja Crvene planete mogla je da počne. Prve hi-res fotografije biće dostupne tek za nekoliko nedelja.
Sletanjem rovera "Kjuriositi" (koji često nazivaju i MSL - Mars Science laboratory) na Mars, počinje dosad neviđeno dvogodišnje naučno istraživanje u potrazi za dokazima o postojanju života na toj planeti.
Rover je opremljen posebnom plutonijskom, nuklearnom baterijom koja bi trebalo da bude dugovečnija od solarnih ćelija koje su korišćene u ranijim misijama i trebala bi da izdrži barem nekoliko godina.
S udaljenosti od 248 miliona kilometara, u laboratoriji "Jet Propulsion" u Pasadeni akciju je pratilo 1400 naučnika, inženjera i gostiju, a još pet hiljada ljudi sudbinu sonde "Kjuriositi" pratilo je u obližnjem Tehnološkom institutu.
"Kjuriositi" je opremljen "očima" senzorima/kamerama koje gledaju i analiziraju Marsovu površinu. Opremljen je "ušima" putem kojih sluša naređenja koja dolaze iz NASA. "Radoznalost" ima i brojna "usta" kojima može da analizira stene i prašinu koju će usisati i hemijski analizirati.
Takođe može da buši stene kako bi izvukla materijal nataložen u donjim slojevima. To je posebno važno kako bi se pronašli organski molekuli koje bi možda mogli biti uništeni na površini. "Kjuriositi" je robot, ali više deluje da je "pravi" naučnik: skeptičan je, izvodi eksperimentalne kontrole i više puta proverava svaki rezultat. Ima i jednu veliku prednost u odnosu na ljude – otporan je radioaktivne i toksične materije...
Svemirsko vozilo "Kjuriositi" američke svemirske agencije NASA večeras (9. 8) je sa Marsa poslalo prvu panoramsku fotografiju u boji kratera Gejl u koji se ta sonda spustila.
Od sletanja na Mars u nedelju (5. 8) uveče sonda je na Zemlju poslala samo nekoliko fotografija, ali do sada crno-belih i slabije rezolucije, kao i jedan video-snimak slabijeg kvaliteta koji prikazuje poslednjih nekoliko minuta operacije spuštanja svemirskog robota.
Robot je tek nedavno podigao svoj centralni stub na kome se nalazi kvalitetnija 34-mm kamera koja će naučnicima NASA omogućiti bolji pogled na okolinu, prenosi AP.
"Kjuriositi" se nalazi na dvogodišnjoj misiji na Marsu tokom koje treba da slika okolinu i prikuplja i analizira uzorke tla kako bi se ustanovilo da li su u krateru Gejl nekada postojali uslovi za razvoj mikroskopskih organizama.
ali ova misija je dizajnirana da rasvetli jedno od najstarijih čovekovih pitanja tako da...da, mislim da vredi.
