Kjuriositi je počeo da ispituje geologiju “Crvene planete” tako što je laserskim zrakom “razneo” svoj prvi kamenčić u krateru Gejl.
Kratak ali moćan zrak učinio je da površina kamena ispari i otkrije detalje o njegovom poreklu.
Ispitivanje geologije “Crvene planete” tek predstoji, a robot naoružan ChemCam laserom trebalo bi da pomogne u otkrivanju prošlosti našeg suseda.
Iza teleskopa sa laserom nalazi se senzor kompanije e2v koji analizira svetlosni signal putem optičkih vlakana i prevodi do spektrometra koji obavlja hemijsku analizu stena.
Njegov prvi cilj biće površinsko kamenje u blizini raketnog krana kojim je Kjuriositi spušten na mars 6. avgusta.
Posle te faze, biće ispitano stenje i kompaktni materijali ispod površine.
Samo dve nedelje pošto je Kjuriositi rover sleteo na Mars, Američka svemirska agencija objavila je da će još jednog robota poslati na Crvenu planetu do 2016.
"Svemirska laboratorija" Insajt trebalo bi da bude statična i posedovaće instrumente za ispitivanje dubljih slojeva tla Marsa.
"Da li i Mars ima linije razdvajanja kao i Zemlja. Koliko se one prostiru? Kakvi su ''marsotresi'' tamo", navodi se u saopštenju NASA-e
Ova misija trebalo bi i da razjasni kako su nastale stenovite planete uključujući i Zemlju.
Insajt je odabran između tri potencijalna projekta, zato što je koštao najmanje – „svega“ 345 miliona evra ne uključujući raketu za lansiranje (Kjuriositi je koštao dve milijarde evra).
Njim će se upravljati iz Jet Populsion laboratorije u Pasadeni (Kalifornija).
Instrumenti koji će se nalaziti na ovoj konstrukciji meriće i seizmičke potrese na Marsu zahvaljujući čemu će biti moguće uporediti slojeve stena unutar planete, kao i otkriti da li planeta ima tečno ili čvrsto jezgro.
„Ovo neće biti misija od koje ćemo dobiti lepe fotografije kao što je to slučaj sa Kjuriositijem, ali kada dobijemo prve podatke, mislim da će otkrića biti veoma uzbudljiva“, kaže Tom Pajk, jedan od članova misije sa Kraljevskog koledža u Londonu.
Insajtu će biti potrebno šest meseci da stigne do Marsa a potom i cela marsovska godina - oko 680 zemaljskih dana - da prikupi tražene podatke. Misiju će finansirati kanal "Diskaveri" za potrebe serije koja će se emitovati odvojeno od naučnog programa NASA-e.
NASA je takođe saopštila da je Kjuriositi prvi put oprobao svoju robotsku ruku od lansiranja u novembru, a takođe je i iskoristio svoj laser kako bi prikupio prvi kamen sa planete.
Tokom svog spuštanja na Mars rover Kjuriositi je slao fotografije male rezolucije koje su potom kompilirane u ne toliko kvalitetan video koji je oduševio ljude širom sveta.
Međutim, rover se na Marsu sada nalazi više od dve nedelje i nedavno je počeo da šalje fotografije visoke rezolucije koje je snimio tokom sletanja.
NASA-ini video stručnjaci spojili su sve fotografije kako bi dobili neverovatan video Kjuriositijevog sletanja.
„Sedam minuta pakla“, kako je nazvano spuštanje Kjuriositija spakovano je u video dugačak 50 sekundi.
Težak jednutonu i vredan 2.5 milijardi dolara, Kjuriositi je poslat na Mars kako bi pokušao da utvrdi da li je ova planeta ikada posedovala uslove pogodne za život.
NASA je odlučila da podeli neke od tajni u izgradnji rovera Kjuriositi koji se trenutno nalazi na površini Marsa..
Inženjeri su priznali da su koristili posebne gume na roveru koje na sebi imaju tragove Morzeove azbuke koji označavaju ime laboratorije gde je Kjuriositi sastavljen – JPL (Jet Propulsion Lab).
„Namerno smo ostavili rupe na točkovima kako bi rover ostavio prepoznatljiv trag“, izjavio je jedan od inženjera.
Kjuriositi takođe poseduje poseban kod koji će u skorijoj budućnosti NASA koristiti kao posebnu palikaciju za mobilne telefone koja će fanovima slati informacije o svemiru.
Rover takođe poseduje reč Mars na napisanu na 16 jezika na sunčanom satu koji takođe služi za kalibraciju Kuriositijevih kamera visoke rezolucije. Sunčani sat na sebi ima i natpis „Do Marsa. Da istražujemo", tako da će on nakon završetka misije služiti i kao spomenik ovoj misiji.
Prilikom izgradnje rovera NASA je sakupila preko milion imena putem Interneta koja se nalaze unutar silikonskog čipa koji se nalazi na roveru.
Kjuriositi takođe nosi i novac, tačnije, srećni peni napravljen 1909. godine koji pomaže pri kalibrisanju kamera.
Nasin „Kjuriositi” je usnimio prvi ljudski glas koji je putovao sa Zemlje na drugu planetu (Mars) i nazad.
Foto: NASA/JPL-Caltech/MSSS
Čarls Bolden, Nasin administrator pričao je o teškoćama spuštanja rovera na Mars, čestitao svim zaposlenima na uspešno obavljenoj misiji početkom meseca i rekao da je radoznalost ono što tera ljude na istraživanja.
Foto: NASA/JPL-Caltech/MSSS
„Znanje koje ćemo steći zahvaljujući posmatranju i analizi Gejl kratera reći će nam dosta toga o mogućnostima za život na Marsu kao i o prošlosti i budućnosti naše planete”, kazao je Bold u snimljenoj poruci. „Kjuriositi će biti koristan za Zemlju i inspirisaće novu generaciju naučnika i istraživača i utrti put za ljudsku misiju u ne tako dalekoj budućnosti”.
Foto: NASA/JPL-Caltech/MSSS
Audio snimak pušten je novinarima u Nasinoj laboratoriji u Pasadeni, zajedno sa novim slikama raznih pejzaža sa Marsa.
„Ovim glasom je načinjen još jedan mali korak ka proširenju ljudskog prisustva van Zemlje, a približilo nam je za korak iskustvo otkrivanja udaljenih svetova”, kazao je Dejv Lejveri, izvršilac Nasinog programa „Kjuriositi”.
Foto: NASA/JPL-Caltech/MSSS
„Dok Kjuriosti nastavlja svoju misiju, nadamo se da će ove reči biti inspiracija za onoga ko će postati prvi čovek koji će stati na površinu Marsa. I poput velikog Nila Armstronga, on će glasno pričati o sledećem velikom koraku čovečanstva”.
Kjuriositi je već proveo tri nedelje u okviru svoje dvogodišnje misije na Marsu. Pomoću 10 naučnih instrumenata istraživaće da li u oblasti određenoj za proučavanje postoje uslovi za mirkobski život.
2008 smo saznali da na severnoj hemisferi Marsa pada sneg, prilično redovno, od oblaka vodene pare ( misija Phonex ).
Danas, zahvaljujući MRO-u, imamo jasne dokaze da na Mrasu postoje snežne padavine sastavljene od ugljen-dioksida. Naučnici kažu da je ovo jedini poznati primer snežnih padavina sastavljenih od ugljen-dioksida u našem solarnom sistemu.
Rover "Kjuriositi" koji je NASA poslala na Mars, tamo je tek sedam nedelja, ali je već pronašao dokaze o postojanju vode na toj planeti u prošlosti.
Rover je poslao fotografije klasičnih konglomerata, stena sastavljenih od šljunka i peska. Naučnici kažu da veličina i oblik ovog kamenja pokazuju da je ono nekada davno erodiralo u vodi. Oni veruju da je "Kjuriositi" pronašao mrežu drevnih rečnih korita.
Veruje se da je kamenje na ovu lokaciju stiglo pre nekoliko milijardi godina, ali i da su reke postojale na površini Marsa duži period posle toga.
Sateliti su često na površini Marsa fotografisali kanale koji su usečeni nekom vrstom proticanja vode. "Kjuriositi" je igrom slučaja prošao pored jednog takvog korita prepunog kamenja i fotografisao kamen debljine 10-15cm.
Naučnici sada proučavaju fotografije kamenja, a njihova veličina i oblici daće relativno precizne procene o brzini i dužini rečnog toka. Naučnici su uzbuđeni i zbog istraživanja hemijskog sastava kamenja, jer će to dati uvid u karakteristike i sastav vode.
"Kjuriositi" se trenutno kreće prema lokaciji "Glenelg", gde naučnici veruju da se nalazi kamenje koje je najbolje za proučavanje.
