ISTORIJA: Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

10

ISTORIJA: Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

offline
  • Pridružio: 14 Jul 2013
  • Poruke: 14

Hvala na odgovoru



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Loknica
  • zavrseno
  • Pridružio: 03 Jan 2019
  • Poruke: 151



offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 75

Gama ::

Da ste nekom u srednjem veku rekli nekom „Ti si Srbin“, čovek bi blenuo u vas i verovatno bi vas spalili na lomaču jer bi ste po njima pričali đavolskim jezikom i bili potpuno nerazumljivi. U srednjem veku se ljudi dele na to da li su podanici vladaru ili nisu.




Ако је то тако, зашто босански бан Матеј Нинослав у повељама помиње Србе?

Ваљда је он, као савременик, а уз то и владар знао боље од разних теоретичара, социолога и историчара, који су дошли стотинама година послије њега.


Gama ::

puškomitraljezac ::
Zar Dušanov zakonik nije pominjao Srbae, Arbanase i Vlahae?


Svakako ali postoji razlika.

Srbi su svi podanici kralja/cara koji žive u srpskim zemljama (Raška, Zeta, Zahumlje, itd.), Grci su podanici vizantijskog cara i oni koji dolaze iz zemalja pod kontrolom Vizantije, a Nemci vitezovi (plemići koji su bili najamnici – npr. Palman).
S obzirom da su Sasi i Nemci u stvari ista etnička grupa, Dušanov zakonik pravi tu razliku ne po etničkoj osnovi već po socijalnoj – jedni su isključivo rudari, a drugi su nešto drugo.

Arbanase i vlahe Dušanov zakonik definiše ih kao socijalne grupe – zavisne stočare koji su relativno slobodniji u odnosu na ostatak zavisnog stanovništva (merophe, sokalnike, otroke). Oni imaju svoju organizaciju ali imaju i posebne poreze, razreze i obaveze koje su veće nego kod ostalih. Interesantno je da Cvijić beleži da se pojedini stočari nazivaju Arnautima iako su Srbi. Izgleda da se ustalio naziv da su Arnauti stočari.



Из горе поменуте повеље се види да се Срби и Власи помињу у службеним документима и прије Душановог законика.
И то не као социјалне групе!

Једно моје запажање у вези социјалниих група.
У средњем вијеку су занати били цеховски органиовани и преносили су се са очева на синове. Тако да термин Саси не мора бити само социјална, већ је можда и етничка одредница. Посебно имајући у виду тадашње вјерске одредбе о браковима између припадника различитих вјерски заједница.
Да ли је било уопште могуће склапања бракова између Саса (католика) и Срба (православаца) у тадашњој Србији?
То би подразумијевало да један супружник мора промијенити вјеру. Не знам да ли је држава толерисала прелазак у неку другу вјеру. Наравно не мислим на прелазак на "државну" вјеру.
Мислим на бракове "обичних људи". Владарски бракови су друга прича.

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2012
  • Poruke: 14

Moje mišljenje je da su i Sasi i Vlasi i možda Arbanasi bili u početku etničke grupe , koje su kasnije mešanjem sa domorodačkim srpskim stanovništvom postale socijalne grupe. Utopili se u Srbe .
Vlasi su prema nekim izvorima pozvani za vreme Cara Dušana na srpske prostore da unaprede stočarstvo. Isto sa Sasima, koji su unapredili rudarstvo. Dubrovčani , katolici su se bavili trgovinom. Imamo na Kosovu onu grupu Janjevaca, koji su kao Hrvati a govore srpskim dijalektom, ekavicom… Nisam opazio nikakve veze sa Dubrovnikom , osim možda predanja.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1763
  • Gde živiš: Karlmarksland

Мајор српске војске Војислав Воја Танкосић.лупао шамаре Черчилу?
Београдска штампа доносила је извештаје из Бурског рата (1899-1902) гајећи симпатије према Бурима, оштро осуђујући британски империјализам. Винстон Черчил, британски премијер током Другог светског рата, у то доба био је дописник енглеских новина са бурског ратишта и баш из овог разлога написао је чланак пун презира према Србима.

Легенда и данас кружи да је,тада млади потпоручник Војислав Танкосић дао реч да ће, ако икад буде у прилици, „све клевете тог Винстона да наплати”. Годину касније, наводно, Винстон Черчил се Оријент експресом из Цариграда, преко Београда, враћао за Енглеску. Воз је у Београду стајао неколико сати, а Черчил је отишао до кафане „Грчка краљица”. Танкосићу су јавили да „онај Енглез седи у кафани”. Воја је нашао Черчила, испсовао га и ударио му војнички шамар. Черчил је, уз шамаре, добио од тадашње власти извињење и полицијску пратњу до железничке станице.

https://www.kurir.rs/vesti/specijal/3643199/greh-i.....komandanta

Јес да је Курир у питању,али прочитах и питам,да ли је ово тачно?Ја у ово не верујем!

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 288
  • Gde živiš: BG

Више вуче на урбану легенду.
Јесте Београд у то време био варошица са пар десетина хиљада душа, али да се све то тако пригодно анегдотски и филмски обави у тих 2-3 сата?
Да се млађани лорд од Марлбороа са станице ничим изазван пентра до "Грчке краљице", неко га препозна ( Видели га на ТВ? И оно мало познатих, портретисаних за новине, више је тада цртано но фотографисано. ), трчи тражи Воју, да се узме муштулук...
Превише натегнуто.

Да постоји документ-веродостојан запис полиције, извињење власти, овако је мрка капа.

offline
  • Gama  Male
  • Zaslužni građanin
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 689
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Ovu priču prvi je lansirao Aleksandar Deroka u knjizi Mangupluci oko Kalemegdana koja je objavljena 1987. godine. Za godinu batinanja uzima se 1910.

Tada je Čerčil bio Ministar unutrašnjih poslova (Home Secretary). U tom periodu (1910-1911), Čerčil je bio samo jednom van države i to prilikom posete Istanbulu. Međutim, Čerčil je tom prilikom do Istambula išao brodom, a ne vozom . Znači, u Srbiji nije bio, a kamo li da se špacirovao po Beogradu. Zamislite situaciju da ministar unutrašnjih poslova jedne od najvećih imperija toga doba ide tako nonšalantno po Beogradu, bez pratnje gde može da ga upuca neko.
Dalje, nikakav diplomatski incident nije zabeležen u diplomatskim izvorima, tada, a i nakon toga. Da se to dogodilo, gotovo sigurno bi usledila nota osude od strane Britanaca. Toga nema.
Dalje, list "Politika" ne pominje niti dolazak Čerčila niti bilo kakav incident.

Prema tome, odgovor: jok. Ova priča nije tačna.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1763
  • Gde živiš: Karlmarksland

Тако сам и мислио.Хвала на одговорима.
@Гама,јави се још који пут.Фале твоја писања Zagrljaj

offline
  • Gama  Male
  • Zaslužni građanin
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 689
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Nema na čemu. Mnogo obaveza imam, pa ne mogu da postignem sve da pročitam i ispratim.

Inače, sve priče o Čerčilu i to kako je nasankao Srbe imaju jedan koren: potekle su iz desničarskog (konzervativnog) kruga. Šta je suština tih priča: opšte prihvaćena stvar da su Britanci krivi za sve što nam se događalo (pa se ovo odrazilo na psihu prosečnog Srbina). Po principu: Čerčil nam vadio dušu tokom Drugog svetskog rata, doveo komuniste tj. anti-Srbe, ali smo mi njega šamarali dok je bio klinac, brisali smo patos njime jer je bio bolid.

Npr. jedan od mitova u vezi sa Čerčilom je i onaj da je Tito njegov vanbračni sin. Priču je prvi lansirao otac Tadej iz manastira Vitovnica. A sve to da bi se uklopilo u idiličnu sliku patrijarhlanog morala (vanbračna deca su produkt nedomaćinskog ponašanja): "došlo kopile (onog što su nam poturili) da nam kroji kapu, zato i tako prolazimo".

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 75

Је ли истина да је краљ Милан био љубавник (један од многобројних) Черчилове мајке??

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 524 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 4 sakrivenih i 509 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, djboj, Drug pukovnik, goxin, helen1, Konda, ladro, repac, Trpe Grozni, yrraf, zlaya011