ISTORIJA: Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

6

ISTORIJA: Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

offline
  • Gama  Male
  • Zaslužni građanin
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 690
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Samo da napomenem:

Potrebno je praviti razliku između:
-jugoslovenske države
-južnoslovenske države
-Balkanske federacije

Jugoslovenska država podrazumeva ujedinjenje južnoslovenskih naroda zapadno od Srbije (kad kažem Srbija mislim i na prostor današnje BJR Makedonije i Crne Gore jer je to tada smatrano integralnim delom Srbije - otud se prostor današnje BJR Makedonije nazivao Starom Srbijom). Ideja je krenula iz Ilirskog pokreta i ideje Josipa Juraja Štrosmajera.

Južnoslovenska država podrazumeva ujedinjenje pravoslavnih južnoslovenskih naroda tj. Srbije (obuhvatajući prostor BJR Makedonije i Crne Gore), Bosne i Hercegovine i Bugarske. Ova koncepcija nastala je pod uticajem Adama Čartorijskog i ostalih zapadnoslovenskih mislilaca koji su poučeni iskustvima o podeli Poljske hteli da Srbi i južnoslovenski narodi izbegnu podelu kada dođe do austro-ruskog dogovora o podeli teritorija Osmanskog carstva na Balkanu.

Balkanska federacija je stvaranje federacije sovjetskog tipa od Jugoslavije, Bugarske i Albanije. Staljin je u Titu video odanog komunistu i nekog ko se dokazao da vodi. Tito i Jugoslavija smatrani su izuzetno odanim Sovjetima o čemu svedoči i to da je sedište Informbiroa (nove Kominterne) bilo upravo u Beogradu. Tito je pak imao ideju da vlada sam u okviru ove federacije. Tenzije koje su nastale dovele su do rezolucije Informbiroa i napuštanja ove ideje već par godina posle rezolucije.

Preproučujem knjigu Radoša Ljušića Istorija srpske državnosti u kojoj je obrađeno sve ovo.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 15 Feb 2016
  • Poruke: 802
  • Gde živiš: Gore

Pavac ::Ja mislim da sa sadašnjeg gledišta, to je očigledna greška...
Ajde da je SFRJ nekako opstala i da ima kakav takav standard pa da se i ne žalimo, ovako živimo u mikro nacijama koje služe za sprdačinu u svetu...


1. Jugoslavija nije mogla opstati jer joj je sa raspadom CCCP-a istekao rok trajanja, to jest više nije bila neutralni igrač koji je Zapadu odgovarao kao tampon zona. Jugoslavija je bila neka vrsta ideološke Vojne krajine u odnosu na komunističku Rusija i sam istok Balkana (Rumunija i Bugarska) koji su imali autoritarnije režime od Jugoslavije, kao i tešnje veze sa Sovjetima. Mi smo pak imali takozvani koka kola socijalizam i reputaciju u svetu koju jedan bravar svakako nije mogao sam da izdejstvuje. Takav status nam je poklonjen i građen je na interesima Zapada, ne realnom značaju imena i lika Jospipa Broza ili države kojom je vladao. Na isti način Srbi su nakon raspada Jugoslavije bili optuženi praktično i za činjenicu da posle ponedeljka uvek dolazi utorak. I pored svih stradanja srpskih civila i proterivanja sa vekovnih ognjišta kojem su bili izloženi, proglašeni su za glavnog i odgovornog urednika raspada SFRJ. Istorija nam se tada, kao i sada, piše u prestolnicama koje imaju bogatu tradiciju kolonijalizma i robovlasništva. Za kraj o sudbini Jugoslavije, preporučujem ti predavanje Majkla Parentija (Michael Parenti) pod nazivom "The U.S. War on Yugoslavia". Jedan je od retkih ljudi koji su imali smelosti da dignu glas protiv zala koje njegova zemlja nanosi drugim narodima.

2. Veličina teriotorije sama po sebi ne kupuje integritet nigde u svetu, pa to ne bi bio slučaj ni sa Jugoslavijom u ondašnjim granicama. Mislim da bi se malo ko iz Srbije odlučio za život u Sudanu nasuprot Luksemburgu. Gubitak zakonskih ingerencija na Kosovu ogroman je gubitak za Srbiju ali ni zemlja takve veličine nije nužno osuđena na život u sivoj zoni između oskudice i školskog primera bede. Mi imamo niz daleko ozbiljnijih problema od broja kvadratnih kilometara teritorije. Prvi i najveći kancer je politički establišment koji se od 1991 nije značajnije menjao. Ni ideološki ni moralno. Niti ima nagoveštaja da će tako nešto otpočeti. Drugi kancer Srbije je duhovna kriza, izgubili smo ljudskost kao narod jer smo ga se sami odrekli. Možda pod težinom svih poraza u poslednje tri decenije, možda jer je to generalno karakteristika većeg dela hrišćanske civilizacije koja se srozala prilično nisko. Ono što je evidentno je da smo postali slivnik negativne energije, bezidejno društvo koje više ninašta ne reaguje ujedinjeno. Mi više ne možemo ni da se dogovorimo kako preseći jednu jabuku a da se sve ne završi unošenjem u lice, psovkama i pretnjama. Sami sebi raku kopamo, jer smo na to svedeni. Pre svega odlukama koje se pod plaštom legalizma donose na našu štetu.

3. Svet se sa nama šegači jer se medijski aparat Zapadnih sila besomučno koristio da stereotipizuje Srbe kao varvarsko pleme u sred Evrope koje se eto opet diglo i pravi probleme nesretnicima koji samo žele da ga humano unište. I pored svih žrtava koje su Srbi podneli u ratovima koji su usledili nakon osamostaljenja Slovenije, za veći deo sveta mi smo i dalje (iz nedefinisanih razloga) sumnjivi a imidž će nam se popravljati samo daljom poltronizacijom Zapadnim silama. Na žalost, što nam imidž u svetu bude bolji nama će biti sve gore. Živimo da bi nas pohvalili razni Davenporti.



offline
  • Pavac  Male
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 25 Avg 2015
  • Poruke: 560
  • Gde živiš: Sremska Mitrovica

Hvala Smile
Imam još par pitanja




Koliko sam razumeo, nakon pada osmanskog carstva, ovako je teritorija podeljena? I onda, pošto velikim silama nije odgovarala da Srbija ima ovakve granice ( koje su sa današnjeg gledišta super ) stvorili su veću Albaniju, Makedoniju i veću Crnu Goru da bi pritom smanjili Srbiju... zašto i kako?

Kakva bi nam danas bila država da je pobedio Draža a ne Broz? Koliko ja znam, granice bi bile iste kao Titove samo bi bila monarhija i imala bi veće šanse da opstane jer bi svaki vladar imao legitimnog naslednika. Ovako je Broz skapao i sve se ubrzo raspalo kao dinja
Dok neki tvrde da bi Draža batalio ideju i južnim slovenima i širio bi granice Srbije?!



Da li je ovo istina ili malo preterivanje? Ja ipak mislim da je ovo drugo
Pa iz cele SFRJ su vojnici išli svuda u JNA, to pričam je i mi u Sremskoj Mitrovici vazda imamo Hrvatski dom i odmah pored njega veliku i lepu katoličku crkvu i niko nije digao bunu protiv toga
Jedino što mi je tata pričao ( tada on to nije shvatao, sada shvata da su to zapravo dvostruki aršini komunizma ) da ih je učiteljica u osnovnoj školi pitala ko je koje vere i oni koji su bili pravoslavci, njima je rečeno da je komunizam nešto najbolje, da pop donosi nesreću i da je crkva opijum za narod dok su pak ostaloj deci u razredi ( katolicima ) rekli da mogu da idu u crkvu i da je to lepo

offline
  • Pridružio: 15 Feb 2016
  • Poruke: 802
  • Gde živiš: Gore

Pitaš me nešto što ni vrstan istoričar ne bi mogao u dahu da ti odgovori. A ja pritom uopšte nisam istoričar, zanimalo me je realno šta se dešavalo u prošlosti pa sam vođen tom radoznalošću istraživao razne teme i vremenske periode, ne samo srpske državnosti već sveta uopšteno. Dakle, mogu ti odgovoriti u okvirima onog što je moje mišljenje na osnovu arhivske građe koju sam analizirao.
Jake države na Balkanu Zapadu nikad nisu odgovarale, nema ih ni danas. I to nije naravno da su narodi Balkana rođeni sa dve leve ruke već im se propisuje limit u svim državotvornim potencijalima, pa i teritorijalnom. Sa izuzetkom Albanaca u naše vreme, koji su trenutni igrač i miljenik Zapada.
Šta su realne granice Srbije gotovo da je izlišno diskutovati. Zavisi šta se kome hoće oduzeti. Primera radi, dobar deo Grčke je bio u sklopu Dušanovog carstva, ali to niko više ne stavlja u karte idealne Srbije jer sa Grcima imamo gotovo bratske odnose. Mohač i Baja u Mađarskoj su takođe bili izvorno deo vojvodstva srpskog, ni to više niko ne spominje kao nešto što bi trebalo povratiti. Kao ni Temišvar, koji je bio sedište vojvodstva jedno vreme. Mi smo usmereni na Ex Yu granice jer je cela priča sam velikom Srbijom (od kraja XX veka) ustvari posledica rivalstva sa narodima koji su nam susedni sa jugozapadne strane. A objektivno gledano, praktično svakoj susednoj državi imali bi kakav takav istorijski legitimitet nešto oduzeti. Što je daleko od realnog pa tako i ostvarivog.
Popularno optašenje na relaciji Broz – Draža takođe nas nigde ne može odvesti. Mi nekako treba da shvatimo da živimo u drugoj deceniji XXI veka. Imamo prebogatu istoriju a bojim se da smo u mnogo čemu još uvek taoci zbivanja četrdesetih godina prošlog veka. Mi kao da ne možemo napred ni dalje dok na to poglavlje ne stavimo nekakvu tačku, a da smo oko te tačke poražavajuće podeljeni.
Šta god unese neslogu u jedan narod, to ne može biti ništa dobro. Kao komunističko dete to danas jasno vidim. A vidim na žalost i to da mi sa komunizmom nismo ni sasvim ni suštinski raskrstili. Ostao je jedan mentalitet koji je meni nikako ne dopada i usudio bih se reći da nije ni srpski. Političari se i dalje ponašaju kao svemoćni komesari, narod se i dalje sprda sa sopstvenom kraljevskom lozom i ne pada mu na pamet da se osvesti pred činjenicom da nikakvog narodnog izjašnjavanja nije bilo kada je monarhija ukinuta.
Jednostavno, vojska kraljevine Jugoslavije pod naletom nemačkih napada brzo se dezintegrisala na gomilu dezertera i grupice gerilaca koje su nastavile borbu. Kraljevska porodica je proterana pod pretnjom smrću (laž je da su pobegli). Ako Draža sa svojim jedinicama ima pravni legitimitet, gde je ministar odbrane kraljevine Jugoslavije? I kome on kao ministar vojni odgovara? Nema odgovora na to pitanje. Isto kao što nema odgovora odakle komunistima pravo da prekinu vekove monarhističke tradicije. A to je bilo među prvim stvarima koje su uradili.
Da ti sažeto odgovorim, niko nije mogao legitimno da pobedi jer Jugoslavija više nije imala legitimnu vlast ni legitimnu vojsku da je brani. Ostao je samo narod na jednoj teritoriji, potpuno izložen manipulacijama i planovima zaraćenih strana. Što je knez Pavle nizom predratnih poteza želeo da izbegne kao potencijalni scenario. Na žalost, upravo to se i desilo.
Da je kojim čudom Draža Mihailović preuzeo vlast i spasio presto, izvesno je da bi se kraljevska porodica u dogledno vreme vratila u Beograd. Kakvi bi bili odnosi posleratne Kraljevine Jugoslavije i komunističog okruženja? Verujem da ne bi bili odlični. Jer ideološki komunizam je i konstruisan da zatire ono što je tradicija jednog naroda, a nama monarhiju nije ukinuo čak ni Srbin komunista, već Hrvat. Ne bi mi bilo ništa lakše ni da je Bugarin ili Grk. Gledam pre svega na istorijsku štetu koja je napravljena.
Daljim razvoje situacije, jakom ekonomijom i simbiozom naroda do sada bi se mnoga nacionalističa strujanja umirila. Međutim dekonstruisanjem istočnog bloka ostao bi problem bogate Jugoslavije koja nikad nije ni bila komunistička. To bi Zapadu predstavljao problem u nameri da Balkan (draže mi je staro ime Helm) svede na vazalne državice. Dakle, nekakav irački ili libijski scenario bi bio sasvim izvestan.
Primera radi, Gadafi je ubijen pod izgovorom da je diktator a Robert Mugabe i dalje decenijama vlada Zimbabveom, čak ima odlične odnose sa Vašingtonom. Dakle, dvostruki aršini važili bi i za nas. Kao i za Tita koji je takođe bio doživotno na čelu Jugoslavije kakva im je odgovarala. Mislim da bi pak kraljevsku i svoju (a ne njihovu) Jugoslaviju agresijom pokušali da razbiju. Srećom po njih, sve što je trebalo da urade je da dovedu neke nacionalističke elemente u žižu javnosti i njihove političke kampanje sponzorišu i savetuju sa strane. Animoziteti od Drugog svetskog rata odradili su ostatak posla u poslednjoj deceniji XX veka. Zapad je te pukotine u Jugoslaviji bio svestan ali ona nije korištena dok za to nije došlo vreme.
O dvostrukim aršinima komunizma imamo dovoljno iskustva u familiji. I njime su bili izloženi i katolici i praoslavci. Zavisno o čemu se radi, recimo nacionalizacija obradivog zemljišta u Vojvodini 1946., u sklopu agrarnih reformi. Ljudima (pa i mom dedi) je bez obzira na veru otimana obradiva zemlja koju su s kolena na koleno prenosili. Tako su sinovi zemljoposednika umesto da naslede zemlju svojih očeva radili u državnim kombinatima na oranicama koje su trebale biti njihove. Ili su odlazili sa sela u potrazi za egzistencijom. Veći deo zemlje je kasnije vraćen ali moja majka je sa ostalom braćom i sestrama odrastala na samoj ivici bede. Zemlja od koje je trebalo da se iškoluju, postala je državna. Pa su išli u škole da postanu radnici a ne domaćini na svome.
Komunizam je gradio infrastrukturu a razarao nam je nacionalno biće. Dobijali smo fabrike i puteve a gubili veru i samostalnost koju jedan radan seoski domaćin može imati. Išli smo kao radnička klasa redovno na more a u manastire vrlo retko ili nikad. I danas se pravoslavlje u Srba tetura jer smo posrnuli (ne kažem ni da je sveštenstvo čisto kao suza). Što je još gore, izgubili smo državotvornu nit sa precima po kojoj je srpska država i stvarana, čuvana i voljena. Ne samo puškom o ramenu, već i književnošću, narodnim stvaralaštvom, itd.
Ako je neko u Drugom svetskom ratu trebao da pobedi, to je trebao da bude narod, gurnut u krvavi rat koji nije želeo. A potom gurnut u komunizam koji ga je jednom rukom hranio a drugom trovao.

offline
  • Pavac  Male
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 25 Avg 2015
  • Poruke: 560
  • Gde živiš: Sremska Mitrovica

Imam još pitanja

Kada je napravljena SCG 2003. godine, koliko sam ja razumeo, odmah je dogovoreno da se 2006. odradi referendum... da je kojim slučajem pobedio blok za očuvanje države, da li bi opet bilo referenduma ( u prevodu na svakih par godina ) ili bi se u tom slučaju blok za nezavisnost morao pomiriti da je neće dobiti?

E sad ovo pitanje, nisam ni sam baš siguran šta pitam, nadam se da će te me razumeti. Navodno, kada je trebala da se bira prestonica rimskog carstva, u konkurenciji su bili Sirmium i Konstantinopolj. Tadašnji car ( ne znam koji je bio ) je odredio Sirmium ali se u poslednjem trenutku predomislio i izabravo Konstantinopolj. Ta prestonica se širila i došla do veličine i značaja grada kao što je danas Istanbul u Turskoj. Sirmium je danas Sremska Mitrovica, ne baš velik grad ali sa prebogatom istorijom. Šta bi kojim slučajem bilo da je izabran Sirmium? Neki kažu da bi on baš danas bio veličine Istanbula, možda čak i veći, da bi granice Evrope bile potpuno drugačije, da bi Sremska Mitrovica bila danas jedan od centara Evrope i da Srbi do kraja ne bi ovde ni živeli jer Slovenima ne bi bilo dozvoljeno da se ovde nasele... tako sam ja nešto čuo...

I još ovo, kako su nastala imena država? Srbija, Hrvatska... sve to zvuči čudno, ko je ta imena izmislio? Koliko ja znam, BIH se ranije zvala samo Bosna, ovakav naziv, granice, zastavu, uredjenje, generalno sve je dobila nakon dejtonskog sporazuma.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Pavac ::IKoliko ja znam, BIH se ranije zvala samo Bosna, ovakav naziv, granice, zastavu, uredjenje, generalno sve je dobila nakon dejtonskog sporazuma.
Daj, bre! Very Happy
Citat:Назив

Вишечлани назив Босна и Херцеговина потиче од назива двију географских области (област Босна и област Херцеговина), чија су имена преузета истовјетно тј. употребљена у имену државе неизмјењена и повезана везником и. Почиње се употребљавати...

Dalje moraš sam, na https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%.....0%BD%D0%B0
Citat:Navodno, kada je trebala da se bira prestonica rimskog carstva, u konkurenciji su bili Sirmium i Konstantinopolj. Tadašnji car ( ne znam koji je bio ) je odredio Sirmium ali se u poslednjem trenutku predomislio i izabravo Konstantinopolj.
Da ne linkujem ponovo Vikipediju, nisi li pomislio da je taj grad za prestonicu Istočnog Rimskog carstva izabrao Konstantin? Wink
Nisam čuo da je Sirmium bio u konkurenciji, a šta bi bilo kad bi bilo nije istorija već nagađanje, spekulacija, dobra osnova za roman ili TV seriju. I niko pouzdano ne može da ti odgovori šta bi bilo kad bi bilo. Jer razvoj događaja, sudbine naroda i država nisu pravolinijski određeni i zacrtani, već na njih utiče mnoštvo stvari. Ne bi Sirmium bio drugi Konstantinopolj. Možda bi bio veći, bogatiji i važniji. A možda bi propao za pola veka. Svakako ne možemo da znamo.

offline
  • Gama  Male
  • Zaslužni građanin
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 690
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Pavac ::
E sad ovo pitanje, nisam ni sam baš siguran šta pitam, nadam se da će te me razumeti. Navodno, kada je trebala da se bira prestonica rimskog carstva, u konkurenciji su bili Sirmium i Konstantinopolj. Tadašnji car ( ne znam koji je bio ) je odredio Sirmium ali se u poslednjem trenutku predomislio i izabravo Konstantinopolj. Ta prestonica se širila i došla do veličine i značaja grada kao što je danas Istanbul u Turskoj. Sirmium je danas Sremska Mitrovica, ne baš velik grad ali sa prebogatom istorijom. Šta bi kojim slučajem bilo da je izabran Sirmium? Neki kažu da bi on baš danas bio veličine Istanbula, možda čak i veći, da bi granice Evrope bile potpuno drugačije, da bi Sremska Mitrovica bila danas jedan od centara Evrope i da Srbi do kraja ne bi ovde ni živeli jer Slovenima ne bi bilo dozvoljeno da se ovde nasele... tako sam ja nešto čuo...

I još ovo, kako su nastala imena država? Srbija, Hrvatska... sve to zvuči čudno, ko je ta imena izmislio? Koliko ja znam, BIH se ranije zvala samo Bosna, ovakav naziv, granice, zastavu, uredjenje, generalno sve je dobila nakon dejtonskog sporazuma.


Sirmijum

Sirmijum je bio sedište provincije, nešto što bi nazvali regionalnim centrom. Teško da bi bio glavni grad iz jednog banalnog razloga: pozicija. Nalazio se između Dunava i Save. Dunav je u to vreme bio granica carstva preko koga su uveliko nadirali razni narodi. Glavni grad teško da se postavlja na samoj periferiji jer bi to bilo izuzetno kobno. Pogledaj samo većinu glavnih gradova: svi teže da budu negde tu pri sredini teritorije ili bar da se napravi tzv. strategijska dubina, prostor koji razdvaja glavni deo države od periferije.
Nikakvo dvoumljenje nije bilo između Sirmijuma i Konstantinopolja iz još jednog banalnog razloga: kad je Konstantin preuzeo vlast odabrao je da se prestonica carstva iz Rima preseli ka istoku, jer su tamo bile bogate provincije, a Rimsko carstvo se širilo u tom pravcu (borba sa Parćanskom državom i Sasanidima na istočnim obodima carstva). Konstantin je pronašao jedan omanji grad, Vizant, oko kojeg je krenuo da gradi "Novi Rim" - Konstantinopolj. Tako je sve počelo. Vremenom teritorija na zapadu se smanjivala, a sam Sirmijum strada pod naletom Avara 582. godine što je bio okidač za Mavrikijev pohod deset godina kasnije. Konstantinopolj je preživeo seobe naroda, dok su kroz Sirmijum prolazili gotovo svi koji su došli u panonsku niziju. Po ovome se vidi koji grad je bio bolje zaštićen, a upravo to je odredilo izbor prestonice.

Imena država

Tražiti poreklo reči Srbija i Hrvatska je jalova rabota, uvek će se naći neko da tvrdi jedno, a drugi drugo. Sretaćeš se sa teorijama u kojima će se i Srbi i Hrvati pominjati da su oni najstariji i da njima pripada ceo Balkan. Moj savet, besplatan: batali to Smile.
Sve ovo što dobijamo o imenima je iz tzv. izvora druge ruke. Npr. čuo Vizantinac da se Srbi nazivaju Srbima... Pitanje je šta je čuo i da li je pravilno zapisao. Kako su sami Srbi ili Hrvati nazivali to nikada nećemo znati jer su prva svedočanstva o njima iz latinskih i grčkih izvora, a oni ništa nisu zapisali.

Ne treba mešati oblast Bosna sa današnjom Bosnom i Hercegovinom. Za vreme Tvrtka I ono što se nazivalo srednjovekovnom Bosnom daleko je izlazilo iz teritorijalnog okvira današnje Bosne i Hecergovine. @SlobaBgd ti je lepo priložio link koji delimično objašnjava situaciju.

Nazivi današnjih država (nastao od reči držati - posedovati, upravljati, gospodariti) vuku korene iz srednjeg veka. Najmanja teritorijalna celina bila je župa - najčešće kotlina, ograničena prirodnim preprekama (planina ili reka). Ujedinjenjem dve i više župe nastaje "zemlja", viši stepen u teritorijalnoj organizaciji. Ukoliko si u mogućnosti, vidi članak Siniše Mišića, Zemlja u državi Nemanjića: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=COBIB&RID=77674508

Vremenom se termin "zemlja" odnosio na veće oblasti pa je tako naziv: Hrvatska, Bugarska, Turska, Nemačka i sl... nastao od Hrvatska zemlja, Bugarska zemlja, Turska zemlja, Nemačka zemlja itd... Inače, ako uzmeš Stematografiju Hristofora Žefarovića (iz XVIII veka) videćeš da su nazivi npr. za Bugarsku - Bolgarija, Tursku - Turcija itd... U Hrvatskoj se Rumunija zove Rumunjska, upravo od Rumunska zemlja, mi smo prihvatili latinski naziv Rumunija, a pre toga je bila Vlaška.

Ajd da se dotaknem i jedne zanimljivosti, engleski naziv za Mađarsku je Hungary, a to vuče korene od Ugari, u srednjem veku Ugarska.
Zavisi od jezika do jezika za naziv države:
Na arapskom se Nemačka kaže Alemanija po alemanskim plemenima, Rusi Nemačku zovu Germanija što je preuzetog iz latinskog za provinciju Germania dok Nemci svoju zemlju nazivaju Dojčland od staronemačkog "deut" što znači narod.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 75

Gama ::
Glavni grad teško da se postavlja na samoj periferiji jer bi to bilo izuzetno kobno. Pogledaj samo većinu glavnih gradova: svi teže da budu negde tu pri sredini teritorije ili bar da se napravi tzv. strategijska dubina, prostor koji razdvaja glavni deo države od periferije.


Београд је до 1918. био изузетак по том питању.

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 26
  • Gde živiš: Vranje

lažni đoko ::Gama ::
Glavni grad teško da se postavlja na samoj periferiji jer bi to bilo izuzetno kobno. Pogledaj samo većinu glavnih gradova: svi teže da budu negde tu pri sredini teritorije ili bar da se napravi tzv. strategijska dubina, prostor koji razdvaja glavni deo države od periferije.


Београд је до 1918. био изузетак по том питању.


U jednom razgovoru sa tada pukovnikom Mišićem, general Radomir Putnik je rekao, parafraziram, "Nisam ja kriv što moramo da branimo državu koja glavni grad ima tamo gde normalne države imaju karaulu!"

Inače, sa prozora Putnikove radne sobe se videla teritorija Austrougarske (bila je tu, o'ma preko Save), srpski generalštab se nalazio u prostorijama današnjeg muzeja lovstva (mislim da se tako zove) na Kalemegdanu.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 75

То је српска традиција још од деспотовине, Београд, Смедерево.
Мада је стицајем околности и главни град И. Њемачке био на граници.
Како год то су ипак изузетци који потврђују правило.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 693 korisnika na forumu :: 15 registrovanih, 3 sakrivenih i 675 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Altay, cikadeda, dane007, DARKMEN22, FrankyRC, GreenMan, Hoegaarden, ILGromovnik, Imperator41, mane123, Mixelotti, Nebo_M, raykan, sabros, Srki94