Jutro koje Beograd neće zaboraviti - 6. april 1941.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Četvrtak, April 06, 2006 00:05 -- Fašistička Nemačka je bez objave rata 6. aprila 1941. godine napala Kraljevinu Jugoslaviju. Napad je počeo snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, specijalnim dejstvima i brzim prodorima oklopno-mehanizovanih jedinica. Glavni cilj napada nemačkog vazduhoplovstva je bio: razaranje Beograda,......

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На данашњи дан пре 65 година, око 06.45 сати, на основу наредбе Адолфа Хитлера од 27. марта 1941. године о уништењу Југославије, авиони немачког ваздухопловства су почели да бомбардују Београд, упркос томе што је југословенска престоница три дана раније проглашена за небрањени град.

Без објаве рата, више од 450 немачких бомбардера, праћених ловачком авијацијом, полетело је с аеродрома из Аустрије, Мађарске и Румуније ка југословенској престоници.

Операција „Казна”

У првој фази операције изведене под шифром „Казна”, под командом ваздухопловног генерал-пуковника Александра Лера, учествовала су 234 нацистичка бомбардера, уз подршку заглушујуће хуке „штука”. Бомбе су разарале државна, цивилна и војна надлештва, индустријске и инфраструктурне објекте, установе националне културе, стамбене четврти, болнице и подземна склоништа, остављајући за собом мртве и обогаљене.

После тог првог, раног јутарњег удара уследила су још три таласа бомбардовања, настављеног током ноћи, а онда и 7. априла. Београд је преживео пакао.

Пуковник Рудолф Тусен, немачки војни аташе, био је сведок онога што се догодило:

„Већ приликом првог бомбардовања немачких ваздушних снага Београд је био онеспособљен за живот”, уништена су електрична и водоводна постројења, а бомбе су 6. априла „избациле из употребе већ до поднева истог дана сва предузећа од важности за снабдевање”.

„Лешеви који су се налазили свуда наоколо пружали су, услед већином јаких сакаћења, језовиту слику”, а мртви су остали „данима да леже на улици посути само цвећем”, јавио је Тусен у поверљивом извештају Команди копнене војске 16. априла.

Навео је и податак о 4.000 убијених, али се у историјским изворима помиње и 20.000 страдалих у овом злочиначком нападу.

Пилоти 6. ловачког пука Југословенског ваздухопловства упустили су се 6. априла у херојску борбу против нацистичких авиона, успели су да их оборе тринаест, али је ваздушна одбрана Београда била немоћна пред беспримерном силом нападача која је надирала и копненим правцима.

Чак 34 немачке и 44 италијанске дивизије напале су Југославију, а придружиле су им се и четири мађарске дивизије. Осам дана од почетка напада, 14. априла, врховна команда донела је одлуку о предаји армијских трупа, позваних да не пружају отпор непријатељу.

Земља је била окупирана, априлски рат је завршен, дефинитивно је отворена нова страница у књизи историје.

Баш у Србији ће убрзо избити први масовни оружани устанак против Хитлерове силе у окупираној Европи. Био је то увод у њен слом 9. маја 1945. године.

Editovao-RJ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh da nisam stigao od obaveza da napravim post vezan za ovo a bitno je bilo setiti se datuma. Hvala!