offline
- Pridružio: 11 Jun 2008
- Poruke: 36
- Gde živiš: Sever Gornje Mezije
|
Draga evil twin,
Priča o Sodomi i Gomori (ili Sodomu i Gomoru) i Lotu (osoba koji se često vezuje za ova dva grada) je jedna od najintrigantnijih priča Starog zaveta. Pošto je Stari zavet prilično složeno i slojevito religijsko-istorijsko štivo, potrebno je prvo odrediti istorijski (vremenski) i geografski kontekst dešavanja pomenute mitske priče.
Lot se lako može pronaći u rodoslovnom stablu mitskih ličnosti nabrojanih na početku Biblije: Adam (živeo 930 godina, mogao je živeti i večno da nije sa Evom u raju zabrlj'o stvar  ) > Sit (živeo 912 godina, imao braću Kajina i Avelja) > Enos (905) > Kajinan (910) > Maleleilo (895) > Jared (962) > Enoh (365) > Matusal (živeo 969 godina, u našem jeziku poznat kao Metuzalem) > Lameh (777) > Noje (950, upravljao legendarnom barkom) > Sim (500) > Arfaksad (403, imao braću Elama, Asura, Luda i Arama) > Sala (403) > Ever (430) > Falek (209) > Ragav (207) > Seruh (200) > Nahor (119) > Tara (živeo ''samo'' 70 godina) > (H)aran (imao braću Avrama i Nahora) > Lot. Lotov stric, Avram, je po predanju praotac Jevreja koji je Jevreje (Hebreje) iz Mesopotamije (tačnije iz ''Ura Haldejskog'') doveo na prostor otprilike današnjeg Izraela. Kažu (nemam pojma ko to kaže, valjda istoričari ?) da se ta seoba dogodila u XX veku pre naše ere. Dakle, događanja vezana za Sodom i Gomor verovatno se smeštaju onda u taj dvedeseti vek p.n.e. Osim toga, dva grada tradicija povezuje sa Mrtvim morem, tako da sada (donekle približno) imamo i vremensko i geografsko određenje.
Kako bi što neposrednije imali uvid u relativno izvorni tekst u kojem se spominje kataklizma Sodome i Gomore, prepisao sam nekoliko glava iz Starog zaveta koji mi se našao pri ruci (reč je o 1. izdanju ''Svetog pisma Starog Zavjeta'', preveo Đ. Daničić, izvorno izdanje iz 1945. godine (Stckholm), 2001., Beograd, izdanje: Dereta (www.dereta.rs), biblioteka: ''Veliki pisci – velika dela'', kolo 1, knjiga 3):
Prva knjiga Mojsijeva (''Postanje'')
[U 12. glavi je otprilike prča kako bog govori Avramu gde da se naseli. Potom, zbog gladi Avram odlazi u Egipat. Pošto je mislio da će ga u Egiptu ubiti i oteti mu ženu Saru, predložio je Sari da Egipćanima govore kako mu je ona sestra a ne žena. Egipćani otkrivaju prevaru i prognaju ih nazad u Izrael. Sve vreme je i Lot sa njima. U 13. glavi se kaže da su se Avramovi i Lotovi pastiri posvađali oko ispaše i stoke pa je to bio razlog da se njih dvojica sporazumno razdvoje. Dalje se kaže:] «Avram življaše u zemlji hananskoj , a Lot življaše po gradovima u onoj ravnici premještajući svoje šatore do Sodoma. / A ljudi u Sodomu bijahu nevaljali, i griješahu Gospodu veoma».
«GLAVA 14.
A kad bješe Amarfal car Senarski, Arion car Elasarski, Hodologomor car Elamski i Targal car Gojimski,
2. Zavojštiše na Valu cara Sodomskoga, i na Varsu cara Gomorskoga, i na Senara cara Adamskoga, i na Simovora cara Sevojimskoga i na cara od Valake, koji je sada Sigor.
3. Svi se ovi skupiše u dolini Sidimskoj, koja je sada slano more.
4. Dvanaest godina bjehu služili Hodologomoru, pa trinaeste godine odmetnuše se.
5. A četrnaeste godine dođe Hodologomor i carevi koji bijahu s njim, i pobiše Rafaje u Astarotu Karnajimskom i Zuzeje u Amu i Omeje u polju Kirijatajskom,
6. I Horeje u planini njihovoj Siru do ravnice Faranske pokraj pustinje.
7. Otuda vrativši se dođoše u En-Mispat, koji je sada Kadis, i isjekoše sve koji življahu u zemlji Amaličkoj, i Amoreje koji življahu u Asason-Tamaru.
8. Tada izide car Sodomski i car Gomorski i car Adamski i car Sevojimski i car od Valahe, koja je sada Sigor, izidoše na njih u dolinu Sidimsku,
9. Na Hodologomora cara Elamskoga, i na Targala cara Gojimskoga, i na Amarfala cara Senarskoga, i na Arioha cara Elasarskoga, četiri cara na pet.
10. A u dolini Sidimskoj bijaše mnogo rupa iz kojih se vadila smola; i pobježe car Sodomski i car Gomorski, i ondje padoše, a što osta pobježe u planinu.
11. I uzeše sve blago u Sodomu i Gomoru i svu hranu njihovu, i otidoše.
12. Uzeše i Lota, sinovca Avramova, i blago njegovo, i otidoše, jer življaše u Sodomu.
13. A dođe jedan koji bješe utekao, te javi Avramu Jevrejinu, koji življeše u ravni Mamrija Amorejina, brata Esholu i brata Avnanu, koji bjehu u veri s Avramom.
14. A kad Avram ču da mu se zarobio sinovac, naoruža sluge svoje, trista osamnaest, koji se rodiše u
njegovoj kući, i pođe u potjeru do Dana.
15. Ondje razredivši svoje udari na njih noću sa slugama svojim, i razbi ih, i otjera ih do Hovala, koji je na lijevo od Damaska,
16. I povrati sve blago; povrati i Lota sinovca svojega s blagom njegovijem, i žene i ljude.
17. A car Sodomski izide mu na susret kad se vrati razbivši Hodologomora i careve što bijahu s nji, u dolinu Savinu, koje je sada dolina careva.
18. A Melhisedek car Salimski iznese hljeb i vino; a on bijaše sveštenik Boga višnjega.
19. I blagoslovi ga govoreći: blagosloven da je Avram Bogu višnjemu, čije je nebo i zemlja!
20. I blagosloven da je Bog višnji, koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje! I dade mu Avram desetak od svega.
21. A car Sodomski reče Avramu: daj meni ljude, a blago uzmi sebi.
22. A Avram reče caru Sodomskom: dižem ruku svoju ka Gospodu Bogu višnjemu, čije je nebo i zemlja, zaklinjući se:
23. Ni konca ni remena od obuće neću uzeti od svega što je tvoje, da ne rečeš: ja sam obogatio Avrama;
24. Osim što su pojeli momci, i osim dijela ljudima koji su išli sa mnom, Esholu, Avnanu i Mamriju, oni neka uzmu svoj dio».
[U 15. glavi bog predviđa kakvu će sudbinu doživeti Avramovi potomci. Glava 16. uglavnom govori o tome da su se Sara i Avram dogovorili da, pošto nemogu imati dece, Avramu decu rodi robinja Egipćanka po imenu Agara kako bi njenu decu odgajali kao svoju. To se i dogodilo. Međutim, između Sare i Agare dolazi do svađe pa Agara sa malim sinom, budućim Ismailom, odlazi u pustinju. U pustinji bog interveniše i nagovara Agaru da se vrati što ona i čini tako da Sara i Avram ipak usvajaju Ismaila. U glavi 17. je opis onoga što bi se nazvalo utemeljenje jevrejske religije proistekle iz saveza boga sa Avramom. Od tog trenutka, Avram dobija ime Avraam a Sara ime Saara. Tu bog predviđa rođenje još jednog sina – Isaka]
«GLAVA 18.
[Bog se otelotvorio u obliku tri čoveka koji se iznenada pojavljuju pred Avramom u Mamrijskoj dolini. Tri čoveka opet predviđaju rođenje sina a što je propraćeno Sarinom sumnjom s obzirom da ona već ima 90-ak godina kao i Avram]
16. Potom ustadoše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; a Avram pođe s njima da ih isprati.
17. A Gospod reče: kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,
18. Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji?
19. Jer znam da će zapovijediti sinovima svojima i domu svojemu nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu što mu je obećao.
20. I reče Gospod: vika je u Sodomu i Gomoru velika, i grijeh je njihov grdan.
21. Zato ću sići da vidim edali sve čine kao što vika dođe preda me; ako li nije tako, da znam.
22. I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,
23. I pristupiv Avram reče: hoćeš li pogubiti i pravednoga s nepravednim?
24. Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mjestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?
25. Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s neparvednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cijele zemlje neće suditi pravo?
26. I reče Gospod: ako nađem u Sodomu pedeset pravedenika u gradu, oprostiću cijelom mjestu njih radi.
27. A Avram odgovori i reče: gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.
28. Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za ovih pet potrti sav grad? Odgovori: neću, ako nađem četrdeset i pet.
29. I stade dalje govoriti, i reče: može biti da će se naći četrdeset. Reče: neću radi onijeh četrdeset.
30. Potom reče: nemoj se gnjeviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: neću, ako nađem trideset.
31. Opet reče: gle, sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: neću ih pogubiti za onijeh dvadeset.
32. Najposlije reče: nemoj se gnjeviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti, može biti da će se naći deset. Reče: neću ih pogubiti radi onijeh deset.
33. I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mjesto.
GLAVA 19.
A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot sjeđaše na vratima Sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje,
2. I reče: hodite, gospodo, u kuću sluge svojega, i prenoćite i operite noge svoje; pa sjutra rano kad ustanete pođite svojim putem. A oni rekoše: ne, nego ćemo prenoćiti na ulici.
3. Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu, i on ih ugosti, i ispeče hljebova prijesnijeh, i jedoše.
4. I još ne bjehu legli, a građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svijeh krajeva,
5. I vikahu Lota i govorahu mu: gdje su ljudi što dođoše sinoć k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo.
6. A Lot izide k njima pred vrata zatvoriv vrata za sobom,
7. I reče im: nemojte, braćo, činiti zla.
8. Evo imam dvije kćeri, koje još ne poznaše čovjeka; njih ću vam izvjesti, pa činite s njima što vam je volja; samo ne dirajte u one ljude, jer su zato ušli pod moj krov.
9. A oni mu rekoše: hodi amo. Pa onda rekoše: ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoće da nam sudi; sad ćemo tebi učiniti gore nego njima. Pa navališe jako na čovjeka, na Lota, i stadoše istavljati vrata.
10. A ona dva čovjeka digoše ruke, i uvukoše Lota k sebi u kuću, i zatvoriše vrata.
11. A ljudi što bijahu pred vratima kućnim ujedanput oslijepiše od najmanjega do najvećega, te ne mogahu naći vrata.
12. Tada ona dva čovjeka rekoše Lotu: ako imaš ovdje još koga svoga, ili zeta ili sina ili kćer, ili koga god svoga u ovom gradu, gledaj nek idu odavde;
13. Jer hoćemo da zatremo mjesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.
14. I izide Lot, i kaza zetovima svojim, za koje šćaše dati kćeri svoje, i reče im: ustajte, idite iz mjesta ovoga, jer će sada zatrti Gospod grad ovaj. Ali se zetovima njegovim učini da se šali.
15. A kad zora zabijelje, navališe anđeli na Lota govoreći: ustani, uzmi ženu svoju i dvije kćeri svoje koje su tu, da ne pogineš u bezakonju grada toga.
16. A on se stade ščinjati, te ljudi uzeše za ruku njega i ženu njegovu i dvije kćeri njegove, jer ga bješe žao
Gospodu, i izvedoše ga i pustiše iza grada.
17. I kad ih izvedoše napolje, reče jedan: izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag, i u cijeloj ovoj ravni da nijesi stao; bježi na ono brdo da ne pogineš.
18. A Lot im reče: nemoj, Gospode!
19. Gle, sluga tvoj nađe milosti pred tobom, i milost je tvoja prevelika koju mi učini sačuvavši mi život; ali ne mogu uteći na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem.
20. Eno grad blizu; onamo se može uteći, a mali je; da bježimo onamo; ta mali je, te ću ostati živ.
21. A on mu reče: eto poslušaću te i zato, i neću zatrti grada, za koji reče.
22. Brže bježi onamo; jer ne mogu činiti ništa dok ne stigneš onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor.
23. I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor.
24. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,
25. I zatr one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.
26. Ali žena Lotova bješe se obazrela idući za njim, i posta slan kamen.
27. A sjutradan rano ustavši Avram, otide na mjesto gdje je stajao pred Gospodom;
28. I pogleda na Sodom i Gomor i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peći.
29. Ali kad Bog zatiraše gradove u onoj ravni, opomenu se Bog Avrama, i izvede Lota iz propasti kad zatr gradove gdje življaše Lot.
30. A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu s dvije kćeri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i življaše u pećini s dvije kćeri svoje.
31. A starija reče mlađoj: naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dođe k nama kao što je običaj po svoj zemlji.
32. Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sačuvale sjeme ocu svojemu.
33. I dadoše ocu vina onu noć; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne osjeti ni kad ona leže ni kad ustade.
34. A sjutradan reče starija mlađoj: gle, noćas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveče, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo sačuvale sjeme ocu svojemu.
35. Pa i to veče dadoše ocu vina i ustavši mlađa leže s njim, i on ne osjeti ni kad ona leže ni kad ustade.
36. I obje kćeri Lotove zatrudnješe od oca svojega.
37. I starija rodi sina, i nadjede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjega dana.
38. Pa i mlađa rodi sina, i nadjede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjega dana».
To je što se tiče jedinog opširnijeg opisa Sodome i Gomore u istoriji. Ovo nije jedini deo Biblije koji je bio povod raznim polemikama i interpretacijama. Interpretacije su se razlikovale od društva do društva, od kulture do kulture, od epohe do epohe. Konzervativne i patrijarhalne rabinske, muslimanske, hrišćanske i ateističko-moralističke struje su iz ovoga donosile zaključak da je od boga (čitaj ''zakona'') kažnjiv svaki protivprirodni seksualni odnos ali i bilo koja vrsta promiskuitetnog ponašanja, dok savremena gej, lezbijska i druga udruženja smatraju ovaj i druge slične tekstove izvorom viševekovnog kontinuiteta diskriminacije. Termin ''sodomija'' nema svuda isto značenje: na Zapadu označava analni ili neki devijantni odnos dok u srpskom jeziku predstavlja isključivo patološko i protivzakonito opštenje sa životinjom.
Postoje naravno i drugačija mišljenja – kontradikcije 18. i 19. glave se objašnjavaju nepoznavanjem izvornog hebrejskog teksta koji je nevešto prevođen. Neki istraživači smatraju da se na osnovu starih hebrejskih spisa ne može steći uvid kakve je uopšte prirode bio ''greh'' stanovnika Sodome i Gomore.
gay-serbia.com/teorija/2003/03-10-15-sodoma-i-sodomija/index.jsp
gay-serbia.com/religija/2007/07-01-01-sodom-i-gomora/index.jsp
Posle svega ovoga, veoma je teško razlučiti istorijske elemente od mitografskih i tradicionalnih. Po mom nekom mišljenju, koje naravno ne mora biti tačno, sećanje na razaranje Sodome i Gomore (koji su srušeni izgleda usled čestih zemljotresa – Mrtvo more se nalazi u regionu izuzetno trusne linije koja se proteže od Turske i južnog Balkana do istočne Afrike) iskombinovano je sa sociološkim aspektom važnog dela hebrejske (i semitske) istorije – prelaska sa rodovsko-plemenskog na više, državno, uređenje, prilikom čega su se duhovne starešine (autori spisa uređenih kasnije kao ''Prva knjiga Mojsijeva'' čija je uloga, između ostalog, bila kako napraviti nešto što liči na zakon) suočavale sa gorućim pitanjima familijarnih odnosa i pojava kao što su incest, brak, poli i monogamija, razmena imovine, nasledstvo, etika i td.
Zanimljivo je uporediti deo 19, 30-38 sa ostatkom teksta iz 19. glave. Čini se da ono što deluje kao incest (a što je u suprotnosti od ranije pretpostavljene bezgrešnosti Lotove porodice), izgleda da nije incest u bukvalnom smislu. Taj deo ima za svrhu objasniti nastanak Moavaca i Amonaca, a to već ima eponimni karakter, odnosno Lot i njegove kćerke se izgleda ovde mogu posmatrati kao mitološke a ne ljudske ličnosti.
Što se tiče materijalnih dokaza, prošle godine sam na TV čuo da su arheolozi čini mi se u južnom delu Mrtvog mora pronašli (kod El Keraka) jedan greben ili neki zemljouz koji se spustio ispod morske površine usled tektonskih poremećaja. Dalje na jugu je još uvek postojeći grad Sedom koji je nastao, pretpostavlja se, preseljenjem stanovništva iz potonulog Sodoma. Mrtvo more (Arapi ga zovu Lotovo more) je ustvari jezero površine oko 980 km2, nastalo verovatno između tercijara i kvartara. Danas je to prošireno ušće reke Jordana. Voda je jedna od najslanijih na planeti jer sadrži 25% hlormagnezijuma, hlorkalcijuma i hlornatrijuma. Obala najdublje kopnene depresije izbrazdana je pećinama (u nekima od njih su na severozapadu stanovali legendarni kumranski eseni) i stenovitim gromadama koje često podsećaju na ljudske figure (nešto slično našoj Đavoljoj Varoši) pa nije čudo da je legenda o Lotovoj ženi inspirisana upravo ovim gotovo nestvarnim krajolikom...
|
