Vino, pije li ga ko? Koje kupovno valja?

7

Vino, pije li ga ko? Koje kupovno valja?

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2362
  • Gde živiš: Karlmarksland

ТАВАНКУТ -Када чујете "вина са песка", вероватно помислите на Палић. Међутим, винари из Таванкута код Суботице, познатог воћарског краја, верују да грожђе више воли њихов песак, па су пре мање од деценије почели да подижу винограде и производе вино, након пар столећа паузе.

За разлику од прве године, када готово половина изложених вина својим квалитетом није заслужила прелазну оцену, винари из Таванкута, како године пролазе, приказују све квалитетнија вина.

По шести пут су се окупили како би представили своја достигнућа, а у међувремену су неки од њих освајали награде и на другим смотрама.

"Они су стварно баш, баш напредовали .....

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/vinari-iz.....36978.html



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Avg 2011
  • Poruke: 678
  • Gde živiš: Zajecar

Pre nekoliko dana sam u "Lidlu" kupio "Kaberne sovinjon" iz Čilea, jer nisam imao vremena da skoknem do kuće po nešto bolje. Prijatno sam iznenađen kvalitetom, a cena je bila nešto preko 300 dinara za buteljku.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2362
  • Gde živiš: Karlmarksland

На данашњи дан 1783. године у Бечу је објављена прва позната српска књига о винима "Искусни подрумар", из пера Захарија Стефановића Орфелина (1726-1785). У њој је описана техника бербе грожђа, справљања вина и подрумарства. Орфелин је сматрао да су најбоља вина код Срба она која се праве у фрушкогорским манастирима и у Сремским Карловцима. О значају дела сведочи и чињеница да је друго издање објављено већ 1808. у Будиму. Орфелин је био необично свестрана личност, бавио се књижевношћу, историографијом, краснописом, радио је као бакрорезац и оставио је прелепе барокне бакрорезе. Имао је, за своје време, огромну личну библиотеку од више хиљада наслова. Његово место у историји српске културе је изузетно високо.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2362
  • Gde živiš: Karlmarksland

Музеја винарства и виноградарства у Жупи

Жупа александровачка. Много је асоцијација већ на први помен овог дивног предела наше земље у загрљају Копаоника, Јастрепца, Расине и Западне Мораве, али неизбежна, можда и прва је - вино. Тај, "најпиткији" део историје Жупе најбоље се може упознати у Музеју винарства и виноградарства у Александровцу. А, међу његовим експонатима прича тече баш као вино: од времена пре 7.000 година када су плодове родне жупске земље убирали први пољопривредници, преко 12. века када је започела званична производња вина, све до наших дана....

https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1117320/pit.....ksandrovcu

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2362
  • Gde živiš: Karlmarksland

Декантирање вина

Можда нису сви упознати са декантером или зашто бисте га користили. Кратак одговор је да додавање мало ваздуха може направити упечатљиву разлику у укусу вашег вина.

Декантирање вина је уметност лаганог сипања вина из оригиналне боце у стаклену посуду или декантер. Ми то називамо „уметношћу“ јер то треба да урадите без ометања седимента на дну — што је лакше рећи него учинити. Декантери често имају врат који се лако сипа и долазе у свим облицима и величинама.

Сврха декантирања

Декантирање има бројне предности, укључујући одвајање седимента од течности. Ово је посебно корисно за црвена вина, која имају највише талога. Декантирање такође побољшава укус вина излажући га свежем ваздуху и омогућавајући му да дише. Вина проводе доста времена у боци без излагања кисеонику. Аерација проширује све успаване ароме и укусе у вашем вину тако што ослобађа нагомилане гасове и омекшава танине. Али имајте на уму да превише кисеоника може уништити добро вино. Увек морате ограничити излагање остатака ваздуху и држати га на хладном.

Како правилно декантирати своја вина?

Претакање вина, иако није тешко, захтева мало времена и стрпљења. Да бисте били сигурни да то радите исправно, пратите овај водич: Почните тако што ћете флашу оставити усправно најмање 24 сата пре декантирања, посебно ако своја вина складиштите хоризонтално. Уверите се да се сав седимент слегне на дно боце пре него што је отворите.
Отворите боцу. Полако нагните боцу према декантеру. Увек држите дно боце ниско да талог не би стигао до врата и избегавајте ометање седимента и мућкање. Сипајте вино у декантер полако али постојано. Ако талог почне да долази до врха, престаните да сипате и нагните боцу усправно да се поново слегне.

Вино можете декантирати неколико сати пре него што планирате да га попијете. Међутим, имајте на уму да свако вино има различита времена декантирања. Иако постоји мали ризик да ваше вино оксидира, водите рачуна да га не држите сатима у декантеру пре конзумирања.

Колико дуго треба да декантирате своја вина?

Као што је раније речено, црвене бербе би могле имати бољи укус ако се отарасите њиховог талога, док би млађа вина могла имати користи од тога да се мало изгладе пре него што дођу до ваших непца. Међутим, морате тачно да знате колико дуго да проветрите своја вина за оптималне резултате.

Црвена вина

Црвеним винима може бити потребно између 20 минута и два сата да достигну свој пуни потенцијал приликом декантирања. Лаганим црвеним винима ће бити потребно само 20 до 30 минута.

Бела и розе вина

Већина белих вина и розеа заправо не треба да се декантирају. Али, ако се ваше вино смањи у ароми, декантирање ће помоћи. Ако ваше вино мирише чудно када га отворите, то је вероватно због редукције. Ово је уобичајена појава када су ароматична једињења предуго остала без кисеоника.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2362
  • Gde živiš: Karlmarksland

У Србији, грашац је сорта на апсолутном првом месту по распрострањености, засађена на 3.500 хектара, односно на невероватних 14 одсто укупних површина винограда.

Вина од грашца освајају примарним аромама у свежим винима која најчешће подсећају на зелену и жуту јабуку, диње, лимун, белу брескву, маслачак, жути ринглов, крушке, мандарине, понекад и банану. Комплекснија, одлежала вина имају и ноте сена, зеленог чаја, липе, дуње, поленовог праха, меда, марципана... Понекад је присутна и нежна хербалност, као и минерални карактер. Грашац најчешће даје умерено пуна вина, средњих, понекад и нижих киселина....

https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1124292/prv.....ske-srbije

Bane san ::њњњ.србованје.цом?
Wхите Ресерве, и остали бисери полупреноса енглеског,мађарског и латинице на Чирилскоје СцриптоWанYе?
Да ли сам преспавао политичко кориговање- грашевине у грашац?


Бане,отприлике ови наши су га тако прекрстили

Citat:Грашац се данас гаји углавном на простору средње и југоисточне Европе. У Хрватској се, под именом грашевина, распростире на 8500 хектара, дајући вина у широком спектру стилова. Оласризлинг, како грашац зову на мађарском говорном подручју, веома је важан и за винаре у Мађарској, где се простире на око 5.000 хектара. У Аустрији се сорта гаји на око 3.500 хектара, а најфинија вина долазе из Бургенланда, посебно слатка, из касних и ледених берби. У Словенији се грашац, под именом лашки ризлинг, простире на око 2500 хектара, а у Румунији на чак 7.000.

offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 890

amstel2 ::ТАВАНКУТ -Када чујете "вина са песка", вероватно помислите на Палић. Међутим, винари из Таванкута код Суботице, познатог воћарског краја, верују да грожђе више воли њихов песак, па су пре мање од деценије почели да подижу винограде и производе вино, након пар столећа паузе.

За разлику од прве године, када готово половина изложених вина својим квалитетом није заслужила прелазну оцену, винари из Таванкута, како године пролазе, приказују све квалитетнија вина.

По шести пут су се окупили како би представили своја достигнућа, а у међувремену су неки од њих освајали награде и на другим смотрама.

"Они су стварно баш, баш напредовали .....

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/vinari-iz.....36978.html


Tavankut je jugozapadno od Subotice, a Palic istocno. Sto se tice Palica, ispasce da hvalim svoje selo, ali na primer vinarija Zvonko Bogdan prodaje vino Zivot Prica, koje moja supruga hvali i predstavlja obavezan detalj u nasem tovarenju kola, kada se vracamo u inostranstvo.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 852 korisnika na forumu :: 55 registrovanih, 9 sakrivenih i 788 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Alibaba1981, Apok, aramis s, arzak, Atomski čoban, babaroga, Bubili, cavatina, DeerHunter, Dejan84, dejoglina, djboj, dolinalima, Dorcolac, dragoljub11987, famoso, FOX, francis begbie, Frunze, goran.vvv, Hektor, ikan, Istman, ivica976, JOntra, Mendonca, mercedesamg, Mercury, Mlav, Neutral-M, novator, nuke92, Oscar2, Outis, Parker, pein, Penzula, promajauglavi, raptorsi, Regrut Boskica, repac, Ripanjac, Rocker, S-lash, S2M, savaskytec, slonic_tonic, stagezin, Vlad000, VladaNS1978, Vladko, vsn111, vukdra, 125